Među projekatima od posebnog interesa za održivi razvoj u AP Vojvodine u 2020. godini, čije je finansiranje prošlog meseca odobrio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku dela...
Vlast u Srbiji je u poslednjih deset godina donela zakonski okvir koji praktično svakoj rudarskoj kompaniji omogućava da dobije dozvolu za kopanje, prenosi portal 021. "Neko je u Srbiji prepoznao rudarstvo...
U drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.844.000, a broj nezaposlenih 222.900. Stopa zaposlenosti za taj period iznosi 48,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 7,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine, kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti za oko 33.000 i nezaposlenosti za oko 87.000 na račun povećanja neaktivnosti za oko 113.000 u poređenju sa prvim kvartalom 2020.Do smanjenja zaposlenosti došlo je u neformalnom sektoru za oko 35.000, dok je u formalnom sektoru zabeležen neznatni rast zaposlenosti za nešto više od 2.000.Stopa zaposlenosti manja je za 0,5 procentnih poena i iznosi 48,2 odsto dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,5 procentna poena i iznosi 7,3 odsto. Stopa neaktivnosti je porasla za 2 procentna poena i dostigla nivo od 48 odsto, navodi se u saopštenju RZS.Zastoj na tržištu rada u drugom kvartalu 2020. godine iznosi 19,9 odsto i, u odnosu na isti period prošle godine, veći je za 0,4 procenata, što sugeriše da je na tržištu rada došlo do rasta takozvane nezadovoljene potrebe za zaposlenjem, bez obzira na to što je stopa nezaposlenosti u pomenutom periodu značajno smanjena.U drugom kvartalu 2020. godine s posla je odsustvovalo 11,4 odsto zaposlenih, što je za 2,4 procenata više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, a za 6,0 procentnih poena više u odnosu na isti period prošle godine.Rad od kuće u drugom kvartalu 2020. godine iznosio je 12,1 odsto, što je za 2,9 procenata više u odnosu na prvi kvartal 2020, a za 4,0 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Prosečni izvršeni časovi rada na sedmičnom nivou na glavnom poslu po zaposlenom u drugom kvartalu 2020. godine iznosili su 36,2 i, u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ostali su nepromenjeni, dok su u odnosu na isti period prošle godine, kada su iznosili 39,1, manji za 7,5 odsto.
Građanski preokret iz Zrenjanina poziva građane, nevladine organizacije, medije, ekologe i aktiviste u zaštiti životne sredine da se uključe u javnu raspravu o izgradnji fabrike guma Linglong, prenosi list Danas.„Planirana fabrika stvara i sekundarne opasnosti: nedavno je objavljeno da će preduzeće Šandong Jangu Huataj kemikal u Zrenjaninu graditi fabriku opasnog tributil-fosfata za potrebe svog kooperanta i partnera kompaniju Linglong“, ukazali su aktivisti Građanskog preokreta.Gradska uprava Zrenjanina zakazala je javnu raspravu o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu fabrike guma Linglong za petak 4. septembar u 11 časova.Ona bi trebalo da se održi u baroknoj sali skupštine grada.Do 3. septembra mogu da se pismeno dostave mišljenja i pitanja u vezi sa podnetom studijom slanjem preporučene pošiljke sa povratnicom na adresu Gradske uprava Zrenjanina.Iz Građanskog preokreta ukazuju da su javne rasprave jedan od retkih mehanizama direktne demokratije koji stoje na raspolaganju građanima Srbije tokom procesa usvajanja propisa i odluka.Građanski preokret navodi i da Linglong planira da u sred poljoprivrednog zemljišta, blizu specijalnog rezervata prirode Carska bara i neposredno pored Zrenjanina, proizvodi oko 14 miliona pneumatika godišnje.KINESKA FABRIKA GUMA U BANATU, JAPANSKA STIŽE U SREM Podsećaju da će Kinezima za transport sirovina i gotovog proizvoda biti potrebno više stotina šlepera dnevno.Ukazali su da Linglong dolazi iz Kine, zemlje u kojoj je vazduh najzagađeniji na planeti i da gigantsku fabriku guma koju planira da izgradi u Srbiji nijedna evropska država nije želela na svom tlu.Dodaju da u Zrenjaninu i u čitavoj Srbiji, ne postoje dovoljno brojne i opremljene snage za adekvatnu intervenciju u slučaju hemijskog incidenta ili požara.Nema ni razrađenih mehanizama za evakuaciju stanovništva, kao i da je u pitanju opasnost koja prevazilazi problem jednog grada.KORIŠĆENJE POSTOJEĆE INFRASTRUKTUREAktivisti Građanskog preokreta ukazuju i da Linglong namerava da se priključi na postojeću drumsku, elektro i vodovodnu infrastrukturu, koje su inače u lošem stanju.Upozoravaju da grad Zrenjanin nema razvijene instrumente za kontrolu kvaliteta vazduha niti postrojenje za preradu otpadnih voda, a već decenijama ima problem sa vodovodom, kvalitetom, količinom i pritiskom vode.Uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je na javnu raspravu uputio Linglong može se preuzeti na sledećem linku.FABRIKA GUMA U ZRENJANINU: PRVO DOZVOLA PA ONDA EKOLOGIJA
Pojednostavljena procedura prijave putem specijalizovanih portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonoms...
Avio-prevoznici iz bivše Jugoslavije izmeniće planove razvoja svojih flota usled pandemije koronavirusa koja traje, pretežno otkazujući nabavku novih letilica, prenosi portal EX-YU Aviation.Er Srbija je tako vratila Airbus A320 i jedan ATR72 vlasnicima, nakon što je istekao ugovor o zakupu sa tom kompanijom.Dva vazduhoplova nedavno ugašenog Adria ervejza A319, za koja se prvobitno očekivalo da se pridruže floti srpskog avio-prevoznika na početku letnje sezone 2020. godine, su i dalje u Tuluzu i čekaju isporuku.Jedan od preostala tri aviona Boeing 737-300 u floti Er Srbije, koji su zapravo najstariji mlazni avioni tog tipa u Evropi, nisu u funkciji od početka pandemije i verovatno se neće ni vratiti u službu.Vlada Srbije ranije je u međuvremenu više puta signalizirala da je "pravo vreme za nabavku aviona za (Er Srbiju)". Kroješa erlajns (Croatia Airlines) će uskoro započeti pregovore o otkazivanju nabavke četiri Airbusa A320neos, koji su trebali da budu isporučeni 2022. i 2023. godine.Na osnovu petogodišnjeg plana razvoja kompanije, prevoznik sada planira popunu svoje flote sredinom godine, tarijim modelima aviona A319 i A320, kao i izmenu kratkoročnih i dugoročnim zakupima aviona.Ove godine Croatia Airlines otkazala je planirani sezonski letnji zakup jednog aviona CRJ1000 od kompanije Air Nostrum, kao i planirani dugoročni zakup turbopropelerca Dash 8 K400, kojim je prethodno upravljala Austrian Airlines.U maju je Croatia Airlines-u isporučen novi avion Airbus A319, jer je ugovor za mlazni avion već bio potpisan i bilo ga je nemoguće raskinuti.Tokom vikenda, FlyBosnia je povukla iz upotrebe svoj jedini avion, Airbus A319.Avion je prebačen iz Sarajeva do aerodroma Marana preko Reikjavika i Bangora, a dijelom je izdvojen.FlyBosnia će se sada isključivo oslanjati na opremu i posadu pod takozvanim "mokrim lizingom", odnosno kratkoročno iznajmljenim letelicama.Hrvatski prevoznik Trade Air kupuje svoj četvrti avion, Airbus A320.TIm mlaznjakom, starim šesnaest godina, formalno je upravljala kompanija Air Malta, a pridružiće se dva druga A320 i jedan Fokker 100 u toku naredne nedelje.Hrvatski prevoznik Trade Air, koji obavlja letove javnih usluga i ACMI-je, kao i čarter letove iz Ljubljane, kupuje svoj četvrti avion, Airbus A320. Mlaznikom, starim šesnaest godina, formalno je upravljala kompanija Air Malta. Pridružiće se dva druga aviona A320 i jedan Fokker 100 mlaz u toku naredne nedelje.
Intervju sa Koljom Krstićem iz Pokreta "Tvrđava", za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUOvih dana je Smederevo ponovo privuklo pažnju snimcima neke vrlo čudne prašine, koja je popadala po celom gradu. Šta je to što pada na Smederevce, i šta se zna o toj materiji? Koliko je opasna, i kakve posledice može da izazove? Kolja Krstić: Nas, pre svega, plaši što uopšte ne znamo šta je ta crna prašina. To je mnogo opasnije, nego da je u pitanju bilo šta za šta znamo šta je, ma koliko ono bilo štetno po zdravlje. Zvaničnici se i dalje ne oglašavaju. Kažu da je to neka prašina od rude -- a ako je to istina, onda je to jako opasno, zato što je to kancerogena prašina. Mi smo uzeli uzorke za laboratoriju onako kako su nam savetovali stručnjaci, i stavili smo ih u sterilnu posudu. Jednom kad nađemo laboratoriju koja će hteti da ih analizira, mi ćemo izaći sa tim rezultatima. Do tad će to za nas biti ta neka crna prašina, kojoj ne znamo sastav...Da li je problem da se nađe laboratorija koja bi bila voljna da analizira te uzorke? KK: Mi ćemo zvanično obavestiti laboratoriju Agencije za zaštitu životne sredine, i oni bi trebalo da budu najbolja adresa za tu analizu. Dakle, mi ćemo njima poslati zvaničan upit. Međutim, s obzirom na to da nismo baš nešto optimistični da će oni to prihvatiti, moraćemo verovatno da nađemo neku privatnu laboratoriju da ih ispita. Na koje još načine ta prašina ugrožava Smederevce, i kako uopšte izgleda živeti s tom prašinom? KK: Daću vam jedan slikovit primer. Recimo, ljudi u Radincu godinama suše veš u plastenicima. Radinac je, inače, selo u kome se nalazi Železara, i ono je udaljeno nekih četiri kilometra od centra Smedereva. Ako je to dostojno čoveka u 2020. godini, onda smo promašili civilizaciju... Dakle, da u 2020. godini sušiš veš u plasteniku, i to zato što, ako ga sušiš napolju, on sutradan bude prekriven nekim... Nije to ni samo crna prašina. Imamo tu i crvenu prašinu, imamo neke crvene kiše... To su zvanične informacije iz Železare, oni za to znaju. Znaju da postoji crvena kiša, i to je posledica neke rupe na sistemu filtera. Kad je vedro napolju, ti staneš pored Železare, i na tebe pada nešto što, kad se stavi na beli papir, to bude crveno. To je ta crvena kiša. Onda imamo tu crnu prašinu -- to je ovo sad najnovije što je bilo pre petnaestak dana... Imamo i čeličnu prašinu, pazite sad to! To su neki čelični opiljci koji padaju na nas, objavljivali smo snimke toga. Prošetaš po dvorištu i vratiš se, onda pogledaš svoju ruku, i vidiš da imaš čelične opiljke po koži... Oni su jako sitni, ali mogu da se vide golim okom. Ti opiljci padaju i na useve, koji se posle prodaju na pijaci u centru grada. Dosta ljudi u centru Smedereva misli: "Ma, daleko je Železara, pet kilometara..." Ja im kažem: “Ljudi, vi jedete to voće i povrće.”Smederevo ima dosta, da tako kažemo, bogatu istoriju padanja tih opiljaka i raznih čudnih vrsta prašine na glavu. Možete li da nam predstavite neki istorijat incidenata sa aerozagađenjem u Smederevu? Da li se primećuje neka razlika u odnosu na ranije stanje? KK: Pre nekih 15-ak godina, kad je došao američki investitor, "Ju-Es stil", tehnologija koju su oni upotrebljavali je tada bila kudikamo savremenija nego ova sada. Doduše, tada je i proizvodnja bila manja. Čim su došli, oni su digli proizvodnju, onako rapidno. Naravno, sa skokom proizvodnje je porastao i negativan uticaj na životnu sredinu... Ipak, Amerikanci su uložili određena sredstva u sistem filtera, i tada su se poštovali neki minimalni ekološki standardi. Prosto, nije bilo kao sad. Međutim, kao što znamo, Amerikanci su 2012. Železaru vratili nazad državi Srbiji, i u periodu od 2012. do 2016. je poslovanje vodila država. Tada nije bilo bukvalno nikakvih ulaganja u ekologiju, i nikakvi ekološki standardi se nisu poštovali. Onda 2016. dolazi kineski investitor. Odnosno, nije investitor, s obzirom da nije ništa investirao, ali ajde... Radi se o kineskoj kompaniji HBIS. Oni su 2016. godine preuzeli Železaru, i krenuli sa onako ozbiljnom, ozbiljnom proizvodnjom -- možda čak i najvećom u istoriji. Posle toga, od 2016. do 2020, mi u Smederevu imamo jednu ekološku katastrofu. Kad smo pre godinu dana imali sastanak sa njima, oni su nam rekli da ti filteri ne rade, i da je to posledica nasleđenog stanja -- da je problem u tome što država za te četiri godine nije ulagala nikakve pare u zaštitu životne sredine. Oni tako skidaju odgovornost sa sebe. Dakle, oni ne kriju da filteri ne rade, ne kriju da postoji ta čelične prašina, crvena kiša... Ne kriju oni ni da znaju za ovu crnu prašinu -- oni su sami rekli da je to od rude. Ali uvek im je objašnjenje: "Nismo mi krivi, to država nije održavala."Postoji svojevrsno bratstvo u nevolji između Smedereva i Bora -- oba grada imaju slične probleme. Koje su zapravo sličnosti, a koje su razlike između situacija u Smederevu i u Boru? KK: Pre svega, zajednički imenitelj je to da i u Boru i u Smederevu ekološku katastrofu izaziva kineska kompanija. Znači, jedan zajednički imenitelj su nam Kinezi. Pored toga, glavni problem su te neke PM čestice -- to su čestice koje ljudima prodiru u krvotok i organe, i koje izazivaju razne bolesti. U oba grada se redovno očitavaju katastrofalne vrednosti zagađenja vazduha, mnogo iznad dozvoljenih, s tim da Bor ima problem i sa sumporom, i tako dalje... Takođe, još jedna sličnost je to što se i u Boru i u Smederevu pojavljuje država Srbija, koja ne želi da reaguje na očigledno kršenje zakona od strane Kineza. Odnosno, država se ne pojavljuje. KK: Ne pojavljuje se država, da. A, ako se država ne pojavljuje, i ako se tužilaštvo ne pojavljuje u situaciji u kojoj je jasno da se ugrožavaju zdravlje i život građana -- onda tu pričamo o potpunom slomu države. Znači, ako se tužilaštvo u Smederevu sad, posle ovog crnog praha, nije probudilo -- po mom mišljenju, ta institucija više ne postoji. Država i razni njeni predstavnici u objašnjenju onoga što se dešava u Smederevu navode više raznih mogućih uzroka i zagađivača. Jedan od njih je svakako Železara, ali ko se još pored nje pominje kao izvor zagađenja u gradu? KK: Tu su faktor i individualna i kolektivna ložišta. Tu je i saobraćaj, i tako dalje... Ali ne postoji bolji pokazatelj toga kakav vazduh diše Smederevo, i šta je u tom gradu problem, od, recimo, situacije za vreme vanrednog stanja. Kada je bio policijski čas, tokom koga nije radila nijedna fabrika, osim Železare, koja je radila u tri smene, i kada nije bilo ni jednog jedinog automobila, nijedne upaljene kotlarnice niti peći -- mi smo i tada imali očitavanja PM čestica koja su bila tri puta iznad dozvoljenih. Pritom, pričam o mernoj stanici u centru grada. Znači, ne radi se o mernoj stanici koja je pored Železare, nego o mernoj stanici koja je od nje udaljena pet kilometara. Dakle, nivo PM čestica koji je ta merna stanica prikazivala je tada bio tri puta iznad dozvoljenog -- u vazduhu je bilo, ne znam, 150 onih mikrograma... Ali dobro, Železara je svakako vrlo bitan faktor u životu grada. Kako izgleda taj odnos između fabrike i grada? Da li je Železara Smederevu majka ili maćeha? KK: Niko od nas, pri čistoj svesti i zdravoj pameti, u ovoj situaciji nije za zatvaranje Železare, niti je protiv tog profita koji ona pravi. Nismo mi protiv tog BDP-a, i tako dalje... Tako da, u tom smislu, želim još jednom da naglasim: mi smo apsolutno za to da ta železara proizvodi što više, i da radi što više, jer od nje zavisi 5.000 porodica. Znači, u njoj ima 5.200 zaposlenih, pa kada se na taj broj dodaju svi ljudi koji sarađuju, kooperanti, to je još jedno 10.000 ljudi... Dakle, u gradu od 100.000 ljudi, mi imamo 15.000 ljudi koji direktno zavise od te železare. Pa još plus sve radnje, prodavnice, restorani, pekare, i tako dalje... Tako da je od izuzetne važnosti da ta fabrika radi, i to je kraj priče. Znači, u tom smislu ona nama jeste majka, i tu staje jedan deo priče. Drugi deo priče je to da profit, BDP i interes kineskog investitora ne mogu da budu preči od zdravlja građana Smedereva. Dakle, fabrika treba da radi, ali mora da poštuje ekološke standarde, i mora da uloži pare u modernizaciju tog sistema filtera, i da generalno isprati sve te nove ekološke standarde.Kao reakcija na celu situaciju u gradu i sa Železarom, desio se ovaj protest u subotu. Kakva je bila koncepcija tog protesta, i šta se tu sve dešavalo? KK: Bilo je nas desetak građana. Ja sam tamo bio ispred svog udruženja, Pokret "Tvrđava", i tu je sticajem okolnosti bilo ljudi i iz nekih drugih, političkih, organizacija, iz političkih stranaka -- mislim, svi smo mi, pre svega, građani... I mi smo, kao građani, rešili da dignemo glas, da se organizujemo i blokiramo Luku Smederevo. Ta luka je u centru grada, i tu se vrši pretovar rude, pa to posle vagonima ide za Železaru. Ono što zabrinjava je to što je veći broj ljudi došao sa strane, nego što ih je bilo iz samog Smedereva -- što je opet posledica tog zastrašivanja... Građani moraju da probiju tu blokadu, tu barijeru straha. Naravno, na odziv utiče i to što ljudi nemaju svest o ovom problemu. Jedna od naših misija jeste da ih osvestimo koliko je ovo pitanje bitno. Mi smo, kao organizatori protesta, spremili četiri zahteva, koje ćemo da dostavimo Ministarstvu ekologije. Prvi naš zahtev je da se na Železaru Smederevo stave potrebni filteri. Smatramo da je neodrživo da ona funkcioniše bez sistema filtera, jer tako direktno ugrožava zdravlje ljudi. Drugi zahtev je da se Luka Smederevo, ta pretovarna luka koja je u samom centru grada, hitno izmesti odatle. Njoj prosto tamo više nije mesto. Već godinama postoji plan da se ona izmesti, ali niko ništa ne preduzima... Dalje, treći naš zahtev je da se izmeste brda otrovne šljake, koja se tu neadekvatno baca, i da se sa tom praksom prestane. Četvrti zahtev koji smo izneli se tiče pretovara ove rude koja je prekrila Radinac i celo Smederevo, te crne prašine. To je neka nekvalitetna ruda iz Turske, koju su nabavili po jeftinijoj ceni... Znači, mora momentalno da se prestane sa pretovarom te opasne, kancerogene rude. Blokade su zapravo prilično radikalni oblici delovanja, koji podsećaju na neke druge pokrete u svetu, kao "Ekstinkšn rebelion" i slični. Kakva strategija ima efekta u ovakvoj vrsti borbe? KK: Čim mi posežemo za blokadama, i takvim radikalnim merama, to pokazuje da smo na neki način saterani uza zid. Ja bih samo napravio razliku -- dakle, ne radi se o nekoj nasilnoj blokadi, ili bilo kakvom prekidanju proizvodnog procesa. To je bila više simbolička blokada... Znači, nas 400-500 je stalo, prešlo preko koloseka, ogradili smo trakom kranove, i sve, i odstojali smo tu nekih pola sata. Mislim, oni su ionako zaustavili proizvodnju dok smo mi protestovali, nisu vršili nikakav pretovar... Tako da to nije bila prava blokada, da mi sad tu nekome ne dozvoljavamo da radi. To je više bio jedan protest upozorenja, kojim smo hteli da im stavimo do znanja da ne možemo više, da nema dalje. Eto, došli smo tu i stali smo vam pod kran. Sad, ako oni nastave da rade, a država nastavi da ne reaguje, e onda možemo da pričamo i o nekim drugim metodama borbe. Naravno, ne bih otkrivao na koje metode mislim, ali mislim da bi morale da budu još radikalnije. Ko je zapravo nadležan za rešavanje problema Smedereva, sa tim padajućim česticama rudne prašine i opiljaka? KK: Nadležno je Ministarstvo zaštite životne sredine, i tu nema nikakve filozofije. Oni su direktno nadležni, pošto je Železara pod republičkom jurisdikcijom. Pre svega, tu postoji Republički ekološki inspektor... On je izašao na teren, i doneo je neke njegove mere -- koje su bile manje-više besmislene. Recimo, doneo je meru da se ruda ne pretovaruje noću, nego danju. Dakle, doneo je odluku da ruda danju može bez problema da se pretovaruje. Mislim, budalaštine... On je deo Ministarstva, i Ministarstvo je to koje po Zakonu o zaštiti vazduha ima mogućnost da donese meru zabrane rada Železari u situaciji u kojoj ona direktno utiče na život i zdravlje ljudi. Ministarstvo mora da krene da radi svoj posao. Naravno, ono raspolaže i drugim metodama, kao što su prekršajne prijave -- koje mogu da budu izuzetno visoke -- kojima može da natera tu kompaniju da poštuje ekološke standarde. Prosto, to je mehanizam koji funkcioniše svuda u svetu, u svim demokratskim zemljama koje imaju institucije. Ali, da li se Srbija može u ovom kontekstu nazvati demokratskom zemljom? Ja mislim da ne...Kako nezadovoljni meštani komuniciraju sa nadležnim institucijama? Ima li tu ikakve komunikacije? KK: Ma, kakvi... Za kompaniju i institucije ti ljudi ne postoje, oni su za njih duhovi. Da nema nas nekoliko, ovako iz udruženja, i još par meštana koji su ekološki osvešćeni, koji su svesni koliko je to opasno, tu niko ne bi reagovao, niti bi se iko bavio tom temom. Ta tema uopšte ne bi postojala. Oni smatraju da nema potrebe ni da obrate pažnju na te ljude koji žive tamo, a kamoli da razgovaraju sa njima. To je jedan odnos potpunog nepoštovanja.U ovoj emisiji smo najviše govorili o zagađenju, kao o udarnom problemu u Smederevu. Koji još lokalni problemi postoje u vašem gradu? KK: Pokret “Tvrđava” se kao udruženje najpre bavi tim nekim komunalnim problemima, koji svakodnevno muče građane. Pre svega, tu postoji jedan jako ozbiljan problem, koji se tiče transporta opasnog gasa kroz centar Smedereva. Mi imamo kompozicije sa tečnim naftnim gasom, koji se, prolazeći na 50 metara od glavnog šetališta, otprema u skladište koje je nelegalno izgrađeno. Za to postoje krivične prijave još od 2013, 2014... Mi sa time muku mučimo već duže vreme. Imali smo performans u glavnoj ulici kojim smo ukazivali smo na to, delili smo letke ljudima i osvešćivali ih koliko je to ozbiljno pitanje. Tako da, to je jedna od tema kojom ćemo se baviti. Dalje, naravno, Smederevo ima problem sa nezaposlenošću... Ali, i tim ljudima koji rade su plate toliko mizerne, da ljudi iz Beograda prosto često u to ne mogu da poveruju. Znate, ljudi u Smederevu rade za 20.000 - 25.000 RSD. Šta se sve dešavalo u gradu tokom ove epidemije? Kakva je bila epidemiološka situacija u Smederevu, i da li bilo otpuštanja? KK: Bilo je tu dosta izazova, posebno za vreme onog najvećeg talasa. Nama je korona bila ušla u dom za stare... Ja smatram da je tu učinjeno nekoliko krivičnih dela, i ta krivična dela ne zastarevaju, tako da se nadam da će neko za to nekada odgovarati. Nisu poštovane procedure, i zbog toga je dosta ljudi umrlo. Imali smo izazove i sa fabrikama... U "Milan Blagojević" je ušao koronavirus, u "Kajzen", u PKC -- čak i u Železaru Smederevo. E sad, što se tiče otkaza -- krenulo je. Krenuli su otkazi... Konkretno, u toj firmi "Milan Blagojević" je planirano, ne znam, 50-60 otkaza... U firmi PKC je otpušteno 300 ljudi, možda čak i više. Možda sam i omašio, ali u jednom momentu ih je sigurno bilo 300, i mislim da je u još jednom navratu otpušteno još nekih stotinak. A i u Železari Smederevo se planira, došli smo do tih informacije, da se u prvom naletu otpusti 500 ljudi. To su ozbiljne brojke za grad veličine Smedereva, i to će predstavljati ozbiljan udarac na kućni budžet tih ljudi. Koji izazovi očekuju ekološke aktiviste u Smederevu u narednim danima? Koji su neki pretpostavljeni sledeći potezi u vezi sa rešavanjem ovog problema sa prašinom? KK: Iskren da budem, izgubio sam veru da će država da reaguje, ako mi sami, kao građani, na nju ne budemo vršili pritisak. Što se tiče naše organizacije, mi planiramo da podnesemo tužbu protiv kompanije HBIS. U toj tužbi bi učestvovali sami meštani, učestvovalo bi udruženje "Tvrđava" i učestvovala bi advokatska kancelarija, koja je ujedno i organizacija, koja će nas zastupati. Probaćemo jednom kolektivnom tužbom to da dignemo na jedan viši nivo. Dosta nam je više praznih obećanja, vreme je da se ovo prebaci, što se kaže, na polje suda. S druge strane, mi ćemo da nastavimo sa svojim građanskim akcijama. Konkretno, sad planiramo marš za čist vazduh. Pešačićemo od Smedereva do Beograda, i predati svoje zahteve na pisarnicu Ministarstva. Plan je da ih tamo predamo nekoj od beogradskih organizacija koje se isto bave pitanjem ekologije, i da one na to dodaju neke svoje zahteve, pa da ih dalje proslede nekom drugom gradu. Možda i da oni prepešače do nekog drugog grada, pa da taj papir onda kruži celom Srbijom, i da pokušamo na taj jedan papir da stavimo ekološke zahteve iz svih većih gradova Srbije. Da probamo to da na jednom papiru formulišemo, i da prvi put svi zajedno vidimo šta su zapravo ekološki problemi koji muče građane cele Srbije. Eto, ja bih voleo da to krene iz Smedereva, i mislim da hoće. Kako to izgleda biti ekološki aktivista u jednoj industrijskoj sredini van Beograda? Šta sve neko ko se na to odvaži može da očekuje da će doživljavati? KK: Pre svega može da očekuje da će doživeti ogroman stres. Znate, ljudi koji se aktivizmom bave u Beogradu nemaju tu vrstu pritiska. Kad su u pitanju ljudi iz manjih sredina, onda njih i njihove porodice pozivaju, i prete im. Preti im se otkazima, fizičkim nasiljem... To psihičko iživljavanje, gde te neko zove, ili ti piše svašta -- to je s te jedne strane. S druge strane, ono sa čim aktivista takođe može da se susretne, to je podmetanje noge od strane svojih navodnih opozicionih saboraca. Ili nekih drugih, koji su godinama unazad ćutali na neke probleme, pa im sada smeta kad ti nešto hoćeš da rešiš i pokreneš…Ja koju god cenu da platim, neću se pokajati, zato što sam vrlo dobro razmislio pre nego što sam ušao u sve ovo. Mene vodi neki viši cilj. Znači, ja imam osećaj duga prema toj zajednici iz koje sam potekao, i sigurno neću odustati, ni po koju cenu. Siguran sam da ovo nije borba protiv vetrenjača, nego da je ovo borba za živote ljudi. Mislim da nema većeg motiva od tog, i ja verujem da će naš trud uroditi plodom. Ubeđen sam da ćemo napraviti neke velike promene u Smederevu.
-615x345.jpg.webp)
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon upozorio je da je u Srbiji stanje daleko od povoljne epidemiološke situacije i apelovao na gradjane da i dalje sprovode mere kako bi se sprečila povećana aktivnost virusa, piše agencija Beta."Broj koji se testira u kovid ambulantama Beograda na dnevnom nivou zbog sumnji na kovid ne opada poslednje dve nedelje. Sa povratkom putnika iz inostranstva i polaskom u školu moguće je da dodje do povećane aktivnosti virusa", naveo je on u objavi na svom Fejsbuk profilu, a preneo je N1.Mere se zato moraju sprovoditi, kako je rekao Kon, posebno zabrana okupljanja više od 30 osoba, koja je, uz strogo poštovanje protivepidemijskih mera, odobrena samo bioskopima i svim institucijama kulture u većem broju."Nema povoljnijeg trenutka za polazak u škole, jer će se za svega nekoliko nedelja situacija verovatno nešto pogoršati. Postoje, sada već ponovljeni pokazatelji da mladja deca nisu dobri prenosioci virusa, a iskustva iz vrtića je da deca ekstremno retko obolevaju od kovida 19 i to uglavnom sa blagim simptomima", dodao je.Kon je apelovao da svi zajedno sprečimo ponovno punjenje bolnica "koje pod naletom epidemije postaju kovid bolnice", kako bismo pomogli, kako je rekao, sebi i zdravstvenim radnicima."Apel, molba pa i preklinjanje za razumevanje posebno mladih ljudi. Možemo mi to... S velikim poštovanjem zbog dosadašnjeg trpljenja i razumevanjem zbog sve ogorčenosti", zaključio je Kon.
Proizvodnja modela "500 L" u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) u Kragujevcu biće nastavljena od 2. septembra, kada se radnici vraćaju na posao posle pauze koja traje od 20. jula, javlja agencija...
Akcionarsko društvo "Infrastruktura železnice Srbije" saopštilo je da je napravilo aplikaciju "Pružni prelazi", koja korisnicima pruža potpune informacije o svim pružnim prelazima u Srbiji i ta...
Privredna komora Srbije dodelila je Mlekari Šabac žig "Čuvarkuća", za osam brendova, čime je potvrdila natprosečan kvalitet mlečnih proizvoda stvorenih u potpunosti od domaćih resursa, saopštila je ta kompanija.Mlekara Šabac je među prvih pet kompanija sa najviše prijavljenih proizvoda, a žig "Čuvarkuć"a dobijen je za sirne namaze Sirko i A la kajmak, Mladi sir, Mediteraneo sir, Mediteraneo morska so sir, Poppy-čokoladno mleko, kao i za Šabački i ABT jogurte. "Visokokvalitetno sirovo mleko otkupljujemo od 700 farmera čime ih osnažujemo da ostanu na selu i razmenjujemo sa njima sva iskustva koja smo decenijama sticali u mlekarstvu. Znanje koje se koristi u proizvodnji je takođe naše, kod nas u timu rade već generacije ljudi najčešće iz istih familija, tako da su tu majke, ćerke, očevi i sinovi, što nas čini jednom pravom porodičnom proizvodnjom, a opet i industrijom zbog svoje veličine", izjavio je Dragan Šašić, generalni direktor u Mlekari Šabac.Dodao je da je održivo poslovanje moguće u Srbiji kada se zasniva na 100 odsto domaćem kapitalu, sirovinama, resursima i znanju."Želim da se zahvalim Privrednoj komori Srbije na ovoj inicijativi jer verujem da će 'Čuvarkuća' zaživeti kao oznaka i opstati u narednim godinama, a takođe želim da se zahvalim i potrošačima na dosadašnjem devedesetogodišnjem poverenju i dobrom ukusu", dodao je Šašić.Mlekara Šabac godišnje prerađuje 50 miliona litara sirovog mleka sa domaćih farmi i plasira više od 20 hiljada tona gotovih mlečnih proizvoda na tržišta Srbije, Evrope, Rusije i Carinske unije, kao i na teritoriji Jadranskog regiona i u Sjedinjenim Američkim Državama. Pravo na korišćenje žiga "Čuvarkuća" u okviru projekta "Stvarano u Srbiji" dobilo je 75 domaćih proizvoda, kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla, saopštila je Privredna komora Srbije.Odluku je, na prvoj sednici, doneo Savet za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga "Čuvarkuća" u kome su stručnjaci iz oblasti tehnologije, marketinga, kreativne industrije, zaštite potrošača i zaštite životne sredine."Čuvarkuća je garant proizvođačima i potrošačima i dokaz da je više od 80 odsto vrednosti proizvoda stvoreno u Srbiji. Na ovaj način podižemo ukupnu snagu privrede, dajemo podsticaj ne samo velikim, nego i malim preduzećima koja su u dobavljačkom lancu, ali i izlaze samostalno na tržište. Sa Čuvarkućom domaći brend biće ojačan i dodatno istaknut", rekao je Mihailo Vesović, predsednik Saveta i direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.On je dodao da još dodatnih 150 proizvoda čega odluke tehničke komisije i Saveta, kao i da će već početkom jeseni oko 250 domaćih proizvoda nositi ovu oznaku.
Srbin iz Čikaga je kupio stan na Vračaru, koji je na licitaciji prodala javna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević, a već tri godine nije u mogućnosti da se uknjiži kao vlasnik, prenosi portal Nova.rs. U pitanju je stan iz koga je 2018. godine iseljena Silvana Maurer, a o njenom slučaju su tada pisali mnogi mediji. Nikola Andrić iz Čikaga je na javnoj licitaciji, koju je organizovala izvršiteljka Mirjana Dimitrijević kupio stan u Bulevaru Kralja Aleksandra za 150.000 evra. Navodi da je za licitaciju video na sajtu „doboš.rs“, a brat je u njegovo ime učestvovao na licitaciji gde je ponudio ubedljivo najveću sumu. Dodao je i da su nakon toga kontaktirali izvršiteljku da je obaveste da još uvek nisu upisani u katastar, ali je ona odgovorila da je njen posao završen po prodaji nekretnine i da je ona dostavila katastru sve papire neophodne za upis vlasništva.Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao “Posle mesec dana od dana kupovine, mom bratu Milošu Andriću, formalnom vlasniku stana, jer on je kupio stan za mene na licitaciji, počinju da stižu pozivi na njegov mobilni telefon sa skrivenog broja i muškarac grubog glasa mu govori rečenice kao što su: moraš da platiš 10.000 evra da bi bio upisan kao vlasnik nad stanom u katastru jer ako ne platiš odugovlačićemo ti upis 20 godina i na kraju ćeš ostati bez stana, moraš platiti 10.000 evra da bi ti se ubrzao proces upisa… Posle dva, tri meseca usledili su pozivi sa rečenicama, hajde plati spustili smo ti na 7.000 evra i bićeš upisan za jedan dan, mali, nemoj da se igraš sa nama mi smo vlast i ništa nećeš moći da uradiš dok ne platiš 7.000 evra… Potom, Miloše, znamo sve o tebi, platićeš 7.000 evra pre ili posle jer nikada nećeš biti upisan kao vlasnik stana dok ne platiš 7.000 evra. Slične pretnje i ucene trajale su do pre oko godinu dana, uvek sa skrivenog broja i uvek isti glas po rečima mog brata Miloša”, naveo je Nikola za portal Nova.rs.U pitanju je stan iz koga je 2018. godine iseljena Silvana Maurer, koja je tvrdila da je tada na prevaru njen stan pod hipoteku dao bivši podstanar, koji je falsifikovao papire. Iseljenje je tada urađeno uz podršku velikog broja policajaca, koji su sačekali Silvanu u hodniku zgrade, kada se vraćala iz prodavnice i nisu joj dozvolili da izađe iz zgrade, niti da uđe u stan. O tom slučaju je pisao i dnevni list Danas – OVDE. Nikola Andrić je rekao za portal Nova.rs da je ceo slučaj ucenjivanja i traženja mita prijavio policiji opštine Vračar. „Od tog dana kada smo prijavili slučaj policiji, nikada nismo dobili opet poziv od osobe iz katastra koje nam blokira upis vlasništva nad stanom, koji smo kupili za 150.000 evra. Da li postoji neka konekcija između policije i tog lica, ja ne znam i ne mogu da govorim o tome, ali sve ukazuje da je ova organizacija mnogo veća i moćnija no što ja mogu da zamislim”, dodao je Nikola i rekao da je razgovarao i sa sekretaricom načelnika katastra, koja mu je rekla da oni uopšte nemaju nameru da uzmu njegov predmet u rad i da zakon kod njih ne važi ništa. Novinari portala Nova.rs su pokušali i da stupe u kontakt sa Mirjanom Dimitrijević, javnom izvršiteljkom, preko koje je kupljen stan, ali nisu mogli da je dobiju ni na mobilni, ni na fiksni telefon.
Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima prve ankete koju smo sproveli u avgustu, skoro dve trećine ljudi strahuje zbog gubitka posla zbog krize koju je izazvao koronavirus.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Nešto manje ispitanika, približno 36 odsto se ne plaši da će izgubiti posao zbog kovid-krize.U anketi u kojoj je učestvovalo stotinak ljudi, odgovori na pitanja "Da li poznajete osobe koje su izgubile posao kao posledicu epidemije u Srbiji?" i "Koliko takvih osoba pozajete?" su ravnomerno raspoređeni.Malo više od 38 odsto ispitanika (38,27 odsto) ne poznaje nikoga ko je u trenutnoj krizi izgubio posao, do tri osobe koje su otpuptene u proteklih nekoliko meseci poznaje oko 32 odsto anketiranih, dok 29,63 poznaje više od troje ljudi koji su izgubili zaposlenje od februara do danas.Što se tiče uticaja pandemije na tržište rada u Srbiji, građani su najčešće zabrinuti da bi kriza mogla da potraje, a da bi nesigurnost zbog toga mogla da se prelije i na našu zemlju.Građani strahuju i da će najveći broj otpuštanja biti zabeležen u privatnom sektoru, da će doći do smanjenja plate zbog krize, Dodatno, kao glavni potencijalni problem u bliskoj budućnosti vide i pogoršanje uslova na tržištu rada zbog velike potražnje, naročito u automobilskoj industriji."Imam osećaj da će neke struke slične mojoj potpuno izgubiti na značaju", naveo je jedan ispitanik. "Poslodavci su svesni situacije u kojoj na tržistu imaju po prvi put visak radne snage za odredjena radna mesta, nuciće niže zarade, svesni da ce kandidati bez posla biti prinuđeni da ih prihvate", dodaje drugi.Građani žele da znaju i "koliko dugo se moze fingirati da je stanje u ekonomiji normalno i ne previše pogođeno krizom", ali i da li će "manji protok novca u svim sferama privrede, uz izuzetak IT industrije i domaćeg turizma, stvoriti domino efekat koji će pogoditi, u manjoj ili većoj meri, svaki sloj stanovništva".Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.
Godišnjim smernicama koje neće biti javne biće utvrđeno čija će se imovina proverati, njih će donositi direktor Poreske uprave, ali postupak može da se pokrene i na osnovu prijave građana ili neke institucije, piše portal Slobodna Evropa.Vlast u Srbiji ocjenjuje da će Zakon o utvrđivanju porekla imovine biti oštar mač u borbi protiv korupcije i da neće biti selektivnih meta.Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti.Ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, biće oduzeto sva imovina koja je stečena na taj način.Za proveru imovine zaduženo je posebno odeljenje u Poreskoj upravi, a uskoro se očekuje da bude izabran rukovodilac tog odeljenja.KO JE SVE NA UDARUPrema tom zakonu, na udaru će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najviše tri uzastopne godine, ima razliku veću do 150 hiljada evra između povećanja imovine i prijavljenih prihoda. Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 posto oporezuje nezakonito stečena imovina.Ona predstavlja razliku između prijavljenih prihoda i povećane imovine čije se poreklo ne može dokazati. Ako se pojavi sumnja da je izvršeno krivično delo, Poreska uprava o tome obaveštava policiju, a Poresku policiju javno tužilaštvo.U odeljenju Poreske uprave biće i ljudi iz MUP-a, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registra hartija od vrednosti.POLTIČKI MARKETING JE SVUDA OKO NAS"Ako žele da uvere javnost u iskrenost svojih namera zakon bi pre svega morao biti primijenjen na one koji vrše javne dužnosti", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubomir Madžar. Podseća da su političari svesni da donošenje tog zakona uvek donosi i političke bodove, pa može da bude i opasno oruđe da se obruše na nekoga ko im ne odgovara."Zakon je potpuno nepotreban jer je Srbija i do sada imala mehanizme i institucije za utvrđivanje porekla imovine. On je politički trik da se Evropskoj uniji pokaže da se Srbija bori protiv korupcije", zaključio je Stevan Dojčinović, glavni urednik portala KRIK.Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, usvojen je 29. februara, a stupio je na snagu 11. marta, a primena počinje godinu dana nakon stupanja na snagu.NA ZAKON O POREKLU IMOVINE SRBIJA ČEKA 17 GODINA
Nectarovi brendovi Family, Life, Tomatello, napravljeni u Srbiji od domaćih jabuka, breskve, domaćeg paradajza, od ariljske maline i oblačinske višnje, sortama sa zaštićenim geo poreklom, proglašeni su za “čuvarkuće” i među prvima u Srbiji će nositi žig koji dodeljuje Privredna komora Srbije kvalitetnim domaćim proizvodima u okviru akcije “Stvarano u Srbiji”. Kompanija Nectar se PRVA prijavila za učešće u ovoj akciji podrške domaćim proizvodima i proizvođačima, kao i za jačanje svesti potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. “Kroz odabir i kupovinu proizvoda koji su napravljeni u Srbiji od domaćih sirovina omogućujemo da ostvarena vrednost ostane u našoj zemlji. Ako pogledamo primer samo naše industrije, od domaćeg soka koji se proizvodi od domaćih sirovina, našeg, srpskog voća, 85 odsto vrednosti ostaje u zemlji za plate, poreze, otkup domaćih sirovina, usluge, maloprodaju, dok je kod uvezenog soka taj procenat koji ostane u Srbii samo 25%. Inicijativa PKS “Stvarano u Srbiji” došla je u pravo vreme i ponosni smo da smo se kao domaća kompanija prvi prijavili za dobijanje žiga i da smo među prvima i dobitnici žiga. Važno je da se svi uključimo u ovu akciju jer će korist takve podrške za privredu Srbije, ali i sve građane, biti zaista velika. Tu mislim i na maloprodajne objekte ali i medije koji će imati za cilj podizanje svesti potrošača o tome zašto je važno da, kada biraju između kvalitetnog stranog i domaćeg proizvoda, odaberu domaći”, istakao je Mihailo Janković, direktor kompanije Nectar, prilikom uručivanja žiga “čuvarkuća”.
Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) odbio je da BIRN-u dostavi podatke o količini nabavljene medicinske opreme, imena dobavljača i količinu novca utrošenog tokom epidemije kor...
Krizni štab za suzbijanje COVID-19 odlučio je danas da karantin ili PCR testiranje za državljane Srbije koji se vraćaju sa letovanja neće biti uvedeni, ali je usvojio preporuku po kojoj deca koja su b...
U 2019. godini broj prijavljenih odgovornih lica koja su bila učinioci privrednih prestupa smanjen je za 18 odsto, a pravnih lica za 16 odsto u odnosu na 2018. godinu, objavio je Republički zavod za sta...
Do 10. septembra trajaće rani javni uvid povodom izrade izmene i dopune PDR blokova 15 i 16, između ulica između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, saopštila Gradska uprava Beograda. Ovim dokumentom, na prostoru parkinga na Trgu Slavija planirana je izgradnja mešovitog gradskog centra sa komercajnim sadržajima i objekta kulture.Planira se zamena postojećeg objekta ispravljačke stanice Javnog gradskog saobraćaja i izgradnja novog sa manjim gabaritom koji je u skladu sa novijom tehnologijom. Planirana je površina za objekat kulture sa pristupnom saobraćajnicom u funkciji parkinga objekta kulture i pristupa objektu na KP 437/1 KO Vračar i objektu na KP 440 i 441 KO Vračar. Objekat se može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka, čitaonica, biblioteka.Planirana BRGP je maks. 700m2, a maksimalna spratnost P+3+Ps. Visina prizemlja, zbog planiranog kolskog pristupa unutrašnjosti parcele, mora biti minimalno 4.5 m.Na površini koju čine mešoviti gradski centri planiraju se 100 odsto komercijalni sadržaji, kao i sanacija značajnih arhitektonskih ostvarenja uz Makenzijevu ulicu i Trg Slavija.Planirana javna garaža Slavija imaće ulaz iz pravca ulice Prote Mateje.RANIJA REŠENJARanije je kako se navodi ovo područje bilo i deo Anketnog konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje Trga Slavija, raspisanog 2005. godine.Ideje su se odnosile na izgradnju i transformaciju prostora, sa težištem na saobraćajnom rešenju trga. Tada je prvi nagrađeni rad arhitekata Tamare Petrović i Miloša Komlenića, koji je planirao izgradnju dominantno komercijalno-poslovne objekte, spratnosti od P+6 do P+8+Pk. Nakon dužeg perioda u kojem planska i konkursna rešenja nisu realizovana, javila se potreba za usklađivanjem osnovnih ideja konkursa sa usvojenim Planom generalne regulacije.Naručilac plana je Vasa Vitorović iz Beograda, a nosilac izrade Urbanistički centar doo.Naglašava se da bi okolne ulice trebalo da ostanu u istim rangovima.REKONSTRUKCIJA KALENIĆ PIJACE U BEOGRADU POČINJE NAREDNE GODINE
Transparentnost Srbija (TS) ukazala je danas Agenciji za borbu protiv korupcije na nelogičnosti u pojedinim objavljenim izveštajima o finansiranju kampanje za izbor narodnih poslanika, navodi se u sao...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
