Maske obavezne za decu u školi, u protivnom kazne
Đaci koji budu dolazili u školu od 1.septembra moraće da nose maske. A najavljene su i kazne za one koji se toga ne budu pridržavali, piše Blic. Kako je istakao ministar Šarčević, "od s...
Srbija
Udruženje hotelijera: Oporavak tek od proleća 2021. godine
Gubici zbog pandemije u srpskom turizmu procenjuju se na oko 300 miliona evra u prvoj polovini godine, a oporavak se očekuje tek u martu 2021, kažu u Udruženju hotelijera HORES, a prenosi portal Javnog servisa."Popunjenost je do dva procenta za hotele sa četiri i pet zvezdica, a ogroman je problem jer nema ni rezervacija i vi ne znate da li ćete imati goste sledeće nedelje. Nema više kongresnog turizma i većih okupljanja", rekao je za Georgi Genov iz Udruženja hotelijera HORES gostujući na RTS-u.Smatra da recept za opstanak hotela sa četiri i pet zvezdica, koji imaju skupu kvadraturu, ne postoji."Šanse imaju oni menadžeri koji uspeju da se prilagode, recept ne postoji. Banjski hoteli imaju velike šanse jer turistička mesta po Srbiji funkcionišu, a u ekspanziji je i seoski turizam, ali ti smeštajni kapaciteti moraju da se kategorišu", naglašava Genov.ČEKA SE POMOĆ DRŽAVE"Država je izašla svima u susret, ali mi i dalje čekamo sektorske mere jer smo mi najugroženiji. Fiskalna politika takođe treba da razmisli o recimo smanjenju PDV-a, zatim još nemamo zakonom definisano angažovanje sezonskih radnika u turizmu.", objašnjava Genov. Dodaje da je 30 hiljada ljudi u toj oblasti ostalo bez posla, jer je poslodavcima trebalo radno angažovanje samo na dan ili dva.Genov ističe i da veliki broj restorana i noćnih klubova takođe ima problem i smatra da treba jasnije definisati meru fizičke distance prema kvadraturi i kapacitetu objekta."Mi krećemo u sertifikaciju hotela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata kako bi se gosti osećali bezbedno, jer jedino tako ćemo moći da preživimo. Sertifikat o sigurnoj zoni garantuje uprava hotela odnosno ugostiteljskog objekta da ispunjavaju sve bezbednosne protokole", rekao je Genov.Istakao je da bi možda bilo bolje da u Srbiji postoji više hotela sa tri zvezdice, jer bi mogli da se prenamene u poslovni prostor ili porodične hotele. Priocene govore da će u svetu čak 197 od 330 miliona zaposlenih u turizmu ostati bez posla, jer su prihodi 80 odsto manji nego lane.
Načelnik dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti: Lekari Kriznog štaba lutke koje pomera Vučić
Načelnik dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti dr Dejan Žujović izjavio je za N1 da je priča o lekarima iz Kriznog štaba, priča o pogrešnim licima, jer oni uopšte nisu važni i ništa se ne pitaju.On je kazao da nije potpisao pismo lekara "Ujedinjeni protiv kovida", jer nije hteo time da ugrozi svoje kolege, budući da mesecima javno iznosi svoje drušveno-političke stavove. Iako podržava zahteve lekara, mišljenja je da bi trebalo da budu angažovaniji, a i saglasan je sa ocenom premijerke Ane Brnabić da je pismo usmereno protiv predsednika Aleksandra Vučića, jer su, prema njegovoj oceni, članovi Kriznog štaba "samo lutke na njegovim prstićima".Žujović je u Novom danu TV N1 rekao da je pismo "Ujedinjeni protiv kovida" akademsko, i da lekari koji stoje iza tog apela možda ne shvataju najbolje društven-politički ambijent u kojem se krećemo."Vi morate da razgovarate sa određenom osobom istim jezikom, jer je to jedini način da vas razume. Kolege su mislile da neki ljudi ne zaslužuju da budu članovi tog imaginarnog tela - imaginarnog, jer Krizni štab ne postoji ni u jednom zakonu, Vlada ga je donela jednom uredbom - i jedna od reakcija premijerke bila je da je to napad na predsednika. Ja se slažem sa tim. Moramo da razumemo da je u pitanju jedan igrokaz. Zamislite pozorište lutkica, one samo pričaju ono što treba da kažu. Svaki prstić ima ulogu za jednu lutkicu", naveo je Žujović.Upitan čiji su prstići, Žujović je rekao da su predsednika Vučića. Stoga je istakao da je priča o lekarima iz Kriznog štaba, priča o pogrešnim licima, jer oni uopšte nisu važni i ništa se ne pitaju."Zašto bismo diskutovali o statusu osoba koje se ništa ne pitaju. Koje su samo trbuhozborci", poručio je. Potpisnicima pisma je savetovao i da budu malo čvršći, jer ovo nije borba u koju možete krenuti "u belim helankama i baletankama". Kako je rekao, ne mora se ići u štrajk, ali bi bilo dobro široko se povezati sa sindikatima policije i vojske, jer su mnogi uniformisani momci oboleli ili preminuli od kovida zato što im "neko nije da zaštitnu opremu". "Dešava se (udruživanje), ali mora šire, jače, više. Ne znam da li je društvo svesno u koju smo situaciju zapali i kakav je jedini moguči izlaz. Postoji samo jedna mogućnost - promena sistema", kazao je Žujović.Upitan kako se menja sistem, odgovorio je da se menja izborima koji će, prema njegovoj oceni, biti ponovljeni mnogo pre kraja četvorogodišnjeg mandata buduće vlade. Zato je ponovio da je adresa na koju treba uputiti zahteve lekara - predsednik Vučić, i da treba iznedriti jak tim od bar petoro pregoravača koji će postaviti crvene linije "preko kojih gospodin koji voli da krši ustavna ovlašćenja ne sme da pređe". Na pitanje koje su to crvene linije, Žujović je rekao da je Vučić za njega već prešao sve crvene linije, da je "pao ispit", a po svemu sudeći će da "padne i godinu".Žujović se osvrnuo i na trenutnu epidemiološku situaciju, ističići da je pacijenata i dalje mnogo i da je pitanje da li će srpsko zdravstvo moći da se oporavi posle ove krize.Objasnio je da se kovid ne uklapa ni u jednu sliku zaraznih bolesti, jer ne pogađa teško samo ranjivije osobe, već imati i "more mladića od 25-30 godina, koji će možda preživeti, ali će ostati trajni invalidi". Naime, jedno istraživanje sprovedeno u Dalmaciji pokazalo je da čak i osobe koje su imale blagi oblik bolesti, mogu imati trajne posledice na svom respiratornom sistemu, naveo je gost Novog dana. Žujović je i sam preležao koronavirus, a posebno se osvrnuo na jednu posledicu bolesti o kojoj se u javnosti slabo govori, a to je stigmatizacija."Kad sam izašao iz bolnice sam sam bio sa onom torbicom sa svojim stvarima, i dolazim do taksi stanice, i ti iskusni vuci prepoznaju ko sam i odakle dolazim, i neće niko da me primi u auto. Sve dok nisam spustio torbu i održao motivacioni govor beogradskim taksistima. Onda sam dobio jednog dobrovoljca koji me je primio", kazao je Žujović.Šetajte slobodno, koronavirus nije drekavacRekao je i da je ono što se trenutno radi teretanama veliki zločin, jer je to jedino mesto "gde možete da se bavite svojim fizičkim i mentalnim zdravljem". Upitan od rizicima od zaraze u teretanama, Žujović je istakao da su oni manji nego u tržnim centrima gde svi pijemo iz istih šoljica, pipamo istu garderobu i šetamo pod centralnom klimom. "Ali njih nećemo da zatvorimo zato što je to krupni biznis", konstatovao je on.Odbacio je i ocene da će situacija na jesen biti teža, jer im, kako je rekao, to nećemo dati. "Nećemo im dati da nam bude teže, da nas ponovo zatvaraju kao babune po stanovima i da glumimo Jevreje 1939. Živećemo svoje živote punim plućima. Moći ćete u 8.15 da izađete i da se prošetate, i nemojte se plašiti na otvorenom uopšte, jer koronavirus nije drekavac (...) Nemojte ni masku da nosite. Slobodono, ako nema nikoga u blizini ništa vam se neće desiti, nemojte dati da vas lome", poručio je gost Novog dana. Zato je i istakao da se zbog svega što se globalno dešava, plaši da kao posledicu nemamo to da "da živimo sa ovim prokletim maskama non stop", i da nam se životi "potpuno dehumanizuju".
Stara planina na korak do zabrane gradnje mini hidrocentrala
Nacrtom novog prostornog plana Grada Pirota predviđeno da na Staroj Planini više ne bude izgrađena nijedna derivaciona mini hidrocentrala, piše Politika. Aktivisti pokreta Odbrnimo reke Stare Planine poručuju da se borba za reke nastavlja radnom akcijom vađenja cevi iz reke Rakitske reke.Zabrana MHE na Staroj Planini važiće 15 godina i iz katastra će biti izbrisani svi objekti tog tipa koji su predviđeni 1987, najavljeno je iz pirotske opštine."Da to nisu uradili meštani bi morali da se sele, jer više ne bi bilo vode. Tako bi smo dobili ekoloke izbeglice", izjavio je za Politiku Aleksandar Jvanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.On je podsetio da su političari dve godine odbijali da bilo šta preduzumu i spreče iništavanje reka."Ovaj poslednji korak koji smo preduzeli nije rezultat pritiska ni nekakvih lokalnih moćnika ni eko-aktivista, već zaključka da ne postoji javni interes da one (MHE) budu izgrađene. Isključivo smo se vodili interesom lokalnog stanovništva", rekao je za Politiku gradonačelnik Pirota Valdan Vasić.Dodao je i da se zabrana već poštuje."Nedavno je resorno ministrstvo odbilo zahtev jednog investitora zainteresovanog da gradi malu hidroelektranu na Staroj Planini pozivajući se upravo na zaključak o brisanju MHE koji je skupština usvojila prošle godine", napominje Vasić."Borba se nastavlja, jer moramo da odbranimo Rakitsku reku koja pripada opštini Babušnica. Kako investitor ignoriše rešenje o zabrani radova, meštani 15. avgusta organizuju radnu akciju vađenja cevi", rekao je Alksandar Jovanović Ćuta .Lokalne vasti u Pirotu su inače bile na meti oštrih kritika zbog nemog posmatranja gradnje MHE na Staroj Planini.Selo Rakita postalo je inače jedno od glavnih simbola borbe protiv MHE.U opštini Pirot kažu i da su za izgradnju MHE ostale još dve lokacije na reci Nišavi, ali da su uslovi koje investitori moraju da ispune pooštreni. Objašnjavaju da je Nišava velika reka i da neće završiti u cevima.
Srbija izvezla oružje za 458,76 miliona dolara u 2018. godini
Srbija je u 2018. realizovala izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti 458,76 miliona dolara što je za 87,51 miliona dolara ili oko 16% manje nego u prethodnoj godini, navodi se u godišnjem ...
Kako će izgledati novi fudbalski stadion u Bačkoj Topoli
Centralni stadion FK TSC u Bačkoj Topoli jedno je od trenutno najvećih gradilišta u Vojvodini sa 4.100 sedećih mesta i preko 5.500 metra kvadratnih pod objektom, piše Gradnja.rs. &...
Sindikat prosvetara: Noćna smena u školama ako se primeni ministrov plan nastave
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenila je da je nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave, koji se od 1. septembra najavljuje u osnovnim i srednjim školama, gde je predviđeno da nastavni dan traje od 8 do 20 sati, uz tročasovne vremenske razmake.Ministar Mladen Šarčević je izjavio da će nastavnici pre podne raditi u školi, a popodne onlajn od kuće, sa učenicima koji su se opredelili za ovakav koncept učenja i ocenio da je "to je itekakao moguće". "Izgleda da je moguće i da se za 20 minuta, koliko je predviđeno za čišćenje i dezinfekciju školskih prostorija, očisti prostor od 450 kvadratnih metara, jer je prema sistematizaciji, predviđeno da toliko kvadrata očisti jedna pomoćna radnica. Koliko god da su naše tetkice vredne, a vredne jesu, to je zaista nemoguće", ukazala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.Uz dvadesetominutne pauze za čišćenje i dezinfekciju vremenski nastavni dan bi, u ustanovama koje imaju jednosmenski rad, a takvih je u Srbiji 450, trajao do 20.20 sati, ukazuje USPRS. U školskim ustanovama sa dvosmenskim radom, preostalih 1.310, ostaje treća smena "ili u prevodu, noćna nastava od jutra do sutra", upozorava USPRS. Iznuđene okolnosti izazvane pandemijskom situacijom nametnule su da u učionici ne sme biti više od 15 učenika, a u većini škola odeljenja su brojnija, ističe USPRS i naglašava da ponuđena rešenja moraju biti realna i moguća.
MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica
Kamere će se koristiti i za utvrđivanje prekršaja, što je suprotno zakonu
-615x345.jpg.webp)
Vlada formirala radnu grupu za laboratorije koje testiraju na kovid-19
Vlada Srbije formirala je radnu grupe za utvrđivanje potreba mikrobioloških laboratorija u javnoj svojini koje rade laboratorijska ispitivanja na prisustvo virusa SARS-CoV-2, objavljeno je u najnovije...
Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu neće se pomerati
Spomenik kosovskim junacima neće se maći s mesta, tvrdi Aleksandar Cvetković, glavni gradski urbanista grada Kruševca, odgovarajući na strahove Kruševljana da će ovaj simbol Kruševca doživeti sudbinu nekih drugih gradskih spomenika. Kako piše Kruševacgrad.rs, Rekonstrukcija centra Kruševca, pred proslavu 6 i po vekova od osnivanja grada dogodine, neće doneti ni novu pešačku zonu, niti, kako kaže Cvetković, neka radikalna rešenja. Ono što će pretrpeti izmene, kako navodi naš sagovornik, jeste ostrvo na kome se Spomenik nalazi. Ono će biti prošireno kako bi ljudi mogli nesmetano i bezbedno da razgledaju spomenik, biće uklonjene sadašnje žardinjere sa cvećem, a na suprotnom kraju ostrva biće izgrađena fontana.
Predsednik Vučić ne isključuje mogućnost online nastave
Predsednik Aleksandar Vučić ne isključuje mogućnost onlajn nastave u novoj školskoj godini zbog epidemije koronavirusa i navodi da će đaci ići u školu ukoliko budu postojali uslovi koji garantuju sigurnost i očuvanje zdravlja."Još ne mogu da odgovorim da li će deca ići u školu. Voleli bismo da idu. Važno je da ulažemo u obrazovanje i znanje, da deca rade i bilo bi dobro da idu u školu. Ako budu postojali dobri uslovi koji garantuju sigurnost i očuvanje zdravlja, deca će ići u školu", rekao je Vučić novinarima u Batajnici, prenosi RTS.Podsećamo, ministar prosvete je obelodanio kako će se odvijati nastava od 1.septembra.Predviđeno je da roditelji sami odluče da li će deca ići u školu ili će nastavu pratiti online. Prednost u nastavi uživo imaju mlađi razredi do 4.razrada. Modeli nastave na daljinu koju je predložio ministar prosvete Mladen Šarčević nisu sprovodivi u praksi i otvaraju niz pitanja na koja on očito nema odgovor.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković kaže i se država nije pripremila za pravu onlajn nastavu već se to svodi na tv časove. Da bi onlajn nastava zaista to i bila, potrebna je interakcija sa nastavnikom, kažu sagovonici Danasa.Istraživanje Unije je pokazalo da u prvom talasu pandemije, 10 odsto učenika nije moglo da prati nastavu uopšte jer nisu imali računar i TV, a procenjuje se da je još 50 odsto sigurno bilo sprečeno da gleda tv nastavu jer imaju samo jedan računar u kućiOna kaže da je u srpskim nesulovnim učionicama nemoguće ispuniti uslove o 15 učesnika i četiri metra kvadratna po učeniku.
Do 10. avgusta rok da odbijete moratorijum na kredit
Građani Srbije koji žele i dalje da nastave sa plaćanjem rata kredita, moraju o tome da obaveste banku do 10. avgusta. Dužnik može da odbije ponudu o odlaganju kredita elektronskim putem, putem redovne po&s...
Domaće meso nema ko da kupi
Mesna industrija u Srbiji je pred kolapsom jer nema kome da ponudi svinjsko, goveđe i pileće meso, pošto su hoteli i restorani zbog pandemije virusa COVID-19 prazni, nema stranih i domaćih turista, a ...
Odložena prodaja „Beograđanke“
Grad Beograd odložio javno nadmetanje za prodaju svog dela Palate "Beograd" po početnoj ceni od 20,6 miliona evra, jer nema zainteresovanih kupaca, javio je RTS.Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja imaju sva fizička i pravna lica, a ukupno je ponuđeno više od 19 hiljada kvadrata poslovnog prostora u toj zgradi.Budući kupac treba da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji, uz obavezu da neće promeniti namenu zgrade.Grad je obavezao kupca da položi depozit od deset odsto procenjene vrednosti, koji može da bude i veći, ukoliko se na tenderu bude pojavilo više ponuđača."Beograđanka" je jedan od simbola glavnog grada i važila je za jednu od najmodernijih zgrada na Balkanu.Danas pravi velike gubitke i iz Uprave grada smatraju da nema potrebe da građani plaćaju njeno održavanje.Zgrada je građena od 1969. do 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića i vreme gradonačelnika sa istim imenom i prezimenom, čuvenog Branka Pešića.Jedno je od najznačajnijih ostvarenja beogradske arhitekture s kraja 1960-ih godina.Sa 23 sprata bila je najviša zgrada u Beogradu.
Veran Matić: Ako želimo pomak u regionu, moramo poštovati sve žrtve
Jedno od najtežih regionalnih pitanja je pronalaženje nestalih u ratnim zbivanjima devedesetih. Preko deset hiljada nestalih. U poslednjih nekoliko godina nema bitnih pomaka ni aktivnosti koje bi dokumentovale napore svih zemalja i njihovih nadležnih institucija, da se SVE čini da se nestali pronađu, identifikuju, da porodice dobiju punu informaciju o tome kako su i gde izgubili živote, da im se omogući dostojna sahrana, obeležja… da se izraze saučešća svih aktera. Da u prvom planu imamo empatiju koja je lekovita, da jača temelje poboljšanja odnosa.Da predstavlja garanciju da će oni koji više od 30 godina žive u traumama doživeti smirivanje, da će generacije koje stasavaju imati jake argumente koji dokazuju da će živeti u bezbednoj budućnosti, da ne moraju da razmišljaju po svaku cenu o bekstvu sa ovih ukletih prostora.Nemoguće je raditi uspešno potragu za nestalima ako imate sa svih strana ratničku, osvetničku, zub-za-zub retoriku. Ne možete tugovati ako vas stalno raspaljuju sa huškačkim spinovima, poluistinama, satanizacijama o drugima kao izvorištu samog zla…Zato ako želimo pomake i pravac koji garantuje pozitivnu spiralu u odnosima, potrebno je sve menjati. Potrebni su nam stalni gestovi, izjave, poruke koje će govoriti sa pijetetom o svim žrtvama, iskazivanje žaljenja, i konkretni rezultati saradnje u rešavanju najtežih pitanja koja tište građane u regionu, pitanja nestalih, osakaćenih, opljačkanih, prognanih… Sve su to obaveze o kojima se razmišlja samo oko crnih godišnjica i to na način da se na drugoga svali krivica toga što nismo učinili u međuvremenu, a bilo je naša obaveza. Iz perspektive neodgovornih huškača koji svoju odgovornost za nečinjenje prikrivaju novim ratnim pokličima, čini se najmanje dvostruki greh: zataškavanje nečinjenja i stvaranje uslova za nova zla.Krajnje je vreme da se na stratištima kojima smo svi osramoćeni pojavljuju najviši predstavnici naših zemalja i da to postane uobičajen manir u promociji mirovne kulture, mirovne politike, mirovne memorijalizacije. Umesto što se ostrvljujemo na sve one koji pokušavaju da bolnim i teškim gestovima grade politike saradnje koja garantuje progres za sve i garantuje opstanak svih manjina gde god da su.Obeležavanja traumatičnih godišnjica na ovdašnjim prostorima u letnjim mesecima slede jedna za drugim.Ističe jul ali se još uvek ne stišavaju strasti prilikom debate o genocidu u Srebrenici i načinu obeležavanja ove tragedije.Upotrebio sam reč debata a zapravo je reč o kampanji koja se na društvenim mrežama vodi protiv glumaca koji su uzeli učešće u projektu kojim Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove pri Ujedinjenim nacijama obeležava četvrt veka od ovog tragičnog događaja.Hrabro je ovih dana biti u koži Milana Marića, Snežane Bogdanović, Uliksa Fehmiua, Mirjane Karanović i njihovih koleginica i kolega iz regiona koji su svojim glumačkim umećem odali počast svedocima koji su u sudnicama hrabro govorili o strahotama kroz koje su prošli tokom genocida u Srebrenici, dajući time svoj doprinos utvrđivanju istine.Ovih dana svedoci smo napada na glumce koji trpe brojne uvrede na društvenim mrežama:Let's count together... pic.twitter.com/yucN1M4Nv4— Ракић Ивана (@_catmom6) July 28, 2020Na meti se posebno našao mladi glumac Milan Marić koji baš danas puni 30 godina.Napadaju ga i zato što misle da je izmanipulisan jer je imao „samo pet godina“ kada se „nije“ desila Srebrenica i nazivaju ga izdajnikom.Marić, koji se rasplakao u video zapisu o Srebrenici, hrabro im je odgovrio da je „patriotizam kada govoriš o sopstvenoj odgovnosti, a ne samo o tuđoj“.Izuzetno razložno i zrelo, Marić im replicira da je jedini lek za sve narode istina i da „ne zna kada smo žrtve počeli da delimo, mrtve civile, na naše i njihove, kada smo počeli i zločince da delimo“.Frustracije napadača na društvenim mrežama koji su glumca proglasili izdajnikom, Marić je pravdao rečima da je lako iz Beograda biti patriota.Ove reči dobijaju na aktuelnosti ovih dana, kada su osude najave prisustva obeležavanju akcije „Oluja“ od strane novog potpredsednika hrvatske Vlade Borisa Miloševića, obrnuto proporcionalne udaljenosti kritičara od Knina i Zagreba.Funkcioner SDSS-a Milošević (rođen 1974. godine) je poput glumca Marića bio maloletan kada je počeo krvavi raspad Jugoslavije.I on pokazuje izuzetnu zrelost kada govori o značaju odlaska u Knin.Njegova izjava se savršeno nadovezuje na Marićeve reči o nužnosti nastavka suživota sa komšijama Bošnjacima, Hrvatima i Albancima: „Mora se raditi na tome da ljudi koji su proterani mogu da se vrate svojim kućama, moramo svim mrtvima odati počast. Ne smemo dopustiti da nas vodi mržnja, moramo raditi na tome da se rane zaleče i da mislimo na budućnost“.Ovo je rekao Milan Marić. A kao da je rekao Boris Milošević. Ne znam gde počinje Marić a gde završava Milošević i obrnuto.Dok ovo ne postane preovlađujući regionalni narativ, imaćemo zajednički teret koji nosimo već tri decenije.Onaj isti o kojem govori film „Teret“ u kojem glavnu ulogu tumači Leon Lučev koji se takođe pojavljuje u video zapisima svedočenja o Srebrenici.Sećam se žestokih reakcija na taj film koji su mnogi preventivno napali a da ga nisu ni pogledali, učitavajući željeno tumačenje.Podrška hrabrim pojedinacima i politikama koje su rešile da iskorače protiv ustaljenih matrica i stereotipa je najmanje što možemo učiniti u godini u kojoj se raspliću stvari od Beograda preko Brisela do Vašingtona, Moskve i Pekinga.Sve dok budemo sudili jedni drugima sa bezbedne daljine uronjeni u prošlost, nacionalizme i jednostrane istine, nosićemo tragične terete Beograda, Zagreba, Sarajeva, Prištine, Vukovara, Srebrenice i Knina sa kojima se konačno moramo suočiti zarad budućnosti. Svih nas.I da budem potpuno jasan:Boris Milošević je potpredsednik Vlade Republike Hrvatske, mladi Srbin koji se dokazao kao veoma predan, principijelan i vredan zastupnik interesa Srba u Hrvatskoj, ali i demokratizacije ove zemlje. Jedan od najangažovanijih u zaštiti svih ugroženih. Jedino tamo u Hrvatskoj na licu mesta možete efikasno pomoći.Jedino stvaranjem mostova i gestovima pomirenja proizvodi se prostor za uzvratne gestove i već je planirana poseta potpredsednika Vlade Tome Medveda mestu stratištu Gošići. Verujem da se sa koordiniranom pažnjom ovaj proces može nastaviti obeležavanjem stratišta u Varivodama a potom i vukovarskih.Ove gestove moraju pratiti i otkrića grobnica u kojima su pokopani svi oni koji se vode kao nestali. Uspostavljanje poverenja može se realizovati uvidom u vojne arhive Vojske SR Jugoslavije i Vojske Hrvatske.Moraju pratiti konkretni gestovi vodećih ljudi naših država, koji bi morali da budu garanti da se procesi pomirenja razbijaju sa podsticajima u našim društvima.Ako se to ne dogodi, to će značiti da su proćerdali svoje mandate i kao predsednici, premijeri, ministri… A to će za naša društva značiti ostrašćena tumaranja po mraku zla koje će se proizvoditi inercijom, ali i nesposobnošću da se uradi nešto korisno. Ništa neće vrediti autoputevi ako njima budu išli samo prolaznici iz udaljenih u još udaljenije zemlje.
Predrag Kon demantovao da je učestvovao u lažiranju podataka
Član Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa epidemiolog Predrag Kon objavio je na Fejsbuku da nema ni govora o njegovom učešću u bilo kakvoj zaveri ili svesnom lažiranju bilo kojeg podatka tokom pandemije u Srbiji, preneo je portal Slobodna Evropa."Sve vreme radim na tome da se do kraja raščiste greške, posebno u oblasti informatičke podrške, sa kojom smo, na ovaj način, radili prvi put. Jedinu odgovornost koju prihvatam je što sam bio na planiranom odmoru od 10. do 19. juna", poručio je na svom fejsbuk nalogu Predrag Kon.On je na taj način reagovao na navode profesora Zorana Radovanovića, koji je od članova Kriznog štaba tražio da se izvine javnosti zbog, kako je rekao netačnih podataka o broju obolelih i umrlih od bolesti COVID-19."Eksperti Svetske zdravstvene organizacije, koje predlažete da se pozovu, po mom mišljenju su uvek dobrodošli. Uostalom, sve "škole" i kurseve SZO u vezi priprema za pandemijske situacije sam prošao", podsetio je Kon i rekao da će nastaviti sa poslom u Kriznom štabu.Više od 2800 lekara potpisalo je otvoreno pismo "Ujedinjeni protiv COVID-19", u kojem od Vlade Srbije traže smenu Kriznog štaba.Takođe, jedan od zahteva je i da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od COVID-19 u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima".Prve sumnje dela građana u zvaničan broj preminulih i zaraženih koronom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN).Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje Batut u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.
Vladica Ilić: Sudovi su nosioci javnih ovlašćenja, moraju da trpe kritike
Intervju sa Vladicom Ilićem, pravnikom iz Beogradskog centra za ljudska prava, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vladica Ilić o suđenju demonstrantima (AUDIO)Ovih dana se mnogo govorilo o sudbini uhapšenih učesnika julskih demonstracija. Budući da bih rekao da građani o tome malo znaju -- gde se, i u kakvim uslovima, drže oni koji su zbog svog učešća u ovim protestima osuđeni na zatvorske kazne? Da li svoje ćelije dele sa dilerima, ubicama i ostalim neprijatnim svetom? Vladica Ilić: Lica kojima se u prekršajnim postupcima izreknu kazne zatvora te kazne izdržavaju u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija -- u Beogradu je to, recimo, Kazneno-popravni zavod u Padinskoj Skeli. Pritvorenici su takođe smešteni u zavodima, ali se u njihovom slučaju najčešće radi o lokalnim okružnim zatvorima. U Beogradu je to Okružni zatvor u Beogradu, takozvani "CZ" u Bačvanskoj ulici, a u Novom Sadu je to zatvor “Klisa” -- u punom nazivu Okružni zatvor u Novom Sadu.Uslovi variraju od zavoda do zavoda, a nekada i u zavisnosti od dela ustanove u kome se nađete. Međutim, neka pravila ipak postoje, i jedno od njih je to da zatvorenici koji izdržavaju kazne za učinjena krivična dela treba da budu izdvojeni od ljudi koji su kažnjeni za prekršaje. Pre jedno dve godine sam bio u poseti zavodu u Padinskoj Skeli, sa tadašnjim timom Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i Zaštitnikom građana, i sećam se da je jedna od zamerki bila ta da je režim izdržavanja kazne u prekršajnom odeljenju bio čak i stroži od nekih režima kojima su bili podvrgnuti učinioci krivičnih dela. Tamo su ljudi bili, onako, dosta zatvoreni, i higijenski uslovi su bili prilično loši… Doduše, ne znam kakva je sada situacija, jer nakon toga nisam bio u tom zavodu, ali se sećam da je tada bilo dosta neuslovno. Generalno gledano, naša iskustva su takva da uslovi variraju, ali da u velikom broju zavoda ima problema sa prenaseljenošću i lošim uslovima smeštaja. Negde postoje problemi i sa higijenom kreveta, pojavom stenica, i tako dalje... Ne znam da li je, i u kojoj meri to trenutno aktuelno, jer poslednjih nekoliko meseci nismo bili ni u jednoj ustanovi -- prosto, situacija sa koronom je to malo odložila -- ali važno je znati da svi koji se nađu u neadekvatnim uslovima za izdržavanje kazne imaju pravo da se povodom toga obrate državnim organima. Imaju pravo da traže premeštaj, i pravo da se utvrdi da su bili izloženi lošem tretmanu, zbog kojeg im sleduje novčana naknada nematerijalne štete. Država u poslednjih nekoliko godina zaista ulaže u zavode -- neki postojeći se renoviraju, a negde se grade novi -- ali još uvek ima mesta gde uslovi nisu ni blizu toga kakvi bi trebalo da budu. Da li znate da je neko zapravo koristio to pravo da se žali na uslove? VI: Veliki broj osuđenih lica koristi to pravo, i obraćaju se raznim organima. Beogradski centar za ljudska prava je prethodnih godina zastupao građane u strateškim slučajevima koji su se ticali loših materijalnih uslova u zavodima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici, i to čini i dalje. Međutim, od ljudi koji su uhapšeni tokom ovih protesta nismo čuli takve primedbe, i ne znamo da li se neko od njih žalio na uslove u kojima su držani. Ponavljam, to pravo postoji, a postoje i neke odluke Evropskog suda za ljudska prava na tu temu, gde se isto kaže da uslovi u policijskim stanicama i zatvorima, kao i u svim drugim mestima gde se drže lica lišena slobode, moraju da budu dostojni ljudi.Videli smo da su posle ovih protesta mnogi učesnici vrlo ekspresno osuđeni, i to vrlo strogo. Koliko je inače naš pravni sistem sklon ovakvoj vrsti kažnjavanja, i ovakvoj ekspeditivnosti?VI: Ne bih mogao da se izjasnim o celokupnom radu pravosudnog sistema i njegovoj ekspeditivnosti. Međutim, činjenica da se veliki broj ustavnih žalbi, i čak jedan deo onih koje na kraju završe pred Evropskih sudom za ljudska prava, odnosi baš na pravo na pravično suđenje, odnosno na suđenje u razumnom roku, kao jedan od njegovih aspekata. Postupci dugo traju, odluke se ne donose... Ovde se dešava da postupci traju i decenijama. Načelno, dobro je kada se postupci vode ekspeditivno -- dakle, kada se vode bez odugovlačenja, i kad građanin u nekom kratkom roku dobije rešenje svoje pravne situacije. Sad, loše je kad se desi da ta ekspeditivnost bude na štetu pravičnosti postupka -- recimo, na štetu prava na odbranu, ili nekih drugih prava -- kao i onda kada ta ekspeditivnost predstavlja izuzetak. Dakle, nije dobro da se ekspeditivno sudi u nekim slučajevima -- onima u kojima je iz nekih, naizgled političkih ili drugih razloga zgodno da se to uradi -- dok se u drugim čovek nađe u istoj ili sličnoj situaciji, a sa njegovim procesom se odugovlači, pa prekršajni postupci zastare. Sigurno znate da kod nas dosta prekršaja zastareva...S druge strane, meni je poznato da je za jedan isti prekršaj bilo i dosta velikih razlika u kažnjavanju. Jedan broj demonstranata je kažnjen nekim i ne tako visokim novčanim kaznama, dok su drugima izrečene efektivne kazne zatvora od 30 i više dana -- i to za verbalne delikte, za vređanje službenika. Kada vidimo da se zakon u istim ili sličnim stvarima tako drastično različito primenjuje, neizbežno se postavlja pitanje da li je i to jedna vrsta kršenja prava na pravično suđenje -- one čuvene krilatice da smo svi jednaki pred zakonom. Da li je u toku ovih suđenja demonstrantima posle protesta bilo slučajeva gde su presude donošene bez prisustva branioca?VI: Mi smo od dvojice građana koji su bili prekršajno kažnjeni za vreme protesta čuli tvrdnje da se to njima dogodilo. Rekli su nam da su tražili advokate, ali da im prosto nije bilo omogućeno da ih dobiju. Jedan od njih -- koji je dosta mlad, ima oko 20 godina -- je sudu rekao da bi želeo advokata, međutim, kad ga je sudija pitao kog advokata želi, on je rekao: "Ne znam, ja prosto ne znam koga bih hteo da pozovem." I onda se preko toga jednostavno prešlo, i on je došao u situaciju da se brani sam. Pre toga je proveo noć u policiji, gde mu nije bilo omogućeno da kontaktira svoju porodicu i da ih obavesti o tome šta mu se dogodilo, niti je on bio obavešten da kao lice lišeno slobode uživa pravo da angažuje advokata. Je l' nema on pravo na onaj jedan poziv? VI: Lica lišena slobode imaju tri osnovna prava kad je u pitanju lišavanje slobode. Najpre je to pravo na obaveštenje osobe po izboru da ste lišeni slobode -- to može da bude član porodice, ili neko treći. Dalje, imate pravo da angažujete stručnu odbranu, odnosno nekoga ko će da vas zastupa u tom postupku u kojem ste lišeni slobode. Treće je pravo na lekarski pregled. Tako da bi svako u momentu lišavanje slobode, pored razloga iz kojih se lišava slobode, morao da bude upoznat i sa ovim pravima, koja mu pripadaju samim tim što je u tom statusu. Nama ljudi vrlo često govore da ih u policiji niko nije obavestio o tim njihovim pravima. Posle ovih protesta smo čak čuli tvrdnje da su u jednoj policijskoj stanici u Novom Sadu ljudi koji su tražili advokate zbog toga trpeli neku vrstu lošijeg tretmana. Čuli smo da su izdvajani u neke posebne sobe, gde je sa njima onda ponovo razgovarano... Naši sagovornici nisu mogli da nam potvrde šta se sve događalo, ali su nam rekli da su te ljude policajci odvodili u neke druge prostorije, i da su ovi u povratku iz njih vikali: "Neću vam ništa reći bez svog advokata, možete da mi radite šta god hoćete."Ako demonstranti mogu da dobiju do dva meseca zatvora samo zato što su vređali službena lica, kakva onda kazna očekuje policajce koji su građane tukli, maltretirali i naneli im povrede?VI: Dakle, s jedne strane imamo ljude koji su kažnjeni zatvorom od 30 dana, ili možda neki i više od toga, za prekršaje. S druge strane, naši uvidi u predmete o policijskom zlostavljanju pokazuju da se službenim licima za koje se utvrdi da su zlostavljali ljude kazne zatvora najčešće izriču samo kao uslovne kazne. U poslednjih nekoliko godina su možda zabeležena jedva dva ili tri slučaja u kojima su službenicima izrečene efektivne kazne zatvora, sve ostalo su bile uslovne kazne... I sad vi imate jednog građanina, koji je policajcu na protestu možda uputio neke pogrdne reči, i zbog toga dobio 30 dana zatvora, a sa druge strane imate službenike policije koji neosnovano primenjuju silu prema građanima. Pritom su policajci službena lica, koja to što rade rade u ime organa ispred koga istupaju -- i, na kraju krajeva, u ime države i svih nas. To što su oni pred sudom dosta blaže tretirani, to je ovde takođe rasprostranjen problem, i ja mislim da je ovo poslednja prilika -- i dobra prilika -- da se pozabavimo i pitanjem kažnjivosti službenika. Dakle, da li je u redu da službena lica ostaju u službi i nakon što učine akte zlostavljanja? Da li je u redu da za vreme trajanja tih postupaka oni ne budu suspendovani, i da prolaze sa tako blagim kaznama, a da građani koji prema njima pokažu jednu vrstu verbalnog nedoličnog ponašanja budu kažnjeni strože, u ekspresnim postupcima, i to, navodno, bez advokata? Tu se građanima šalje jedna loša poruka -- da država nije jednaka prema svima, da su službenici ponekad privilegovani, i da im se gleda kroz prste zbog toga što su službenici.Kad smo kod odnosa prema službenim licima, u nekim presudama smo videli da se sudija vodio isključivo iskazom policajca, kojem je više verovao nego okrivljenom. Da li iskaz policajca ima veću težinu samim tim što je on službeno lice? Šta tu kaže zakon, a šta se dešava u praksi?VI: Naš zakon ni na jednom mestu ne kaže da iskaz ima veću važnost samim tim što potiče od službenog lica. Naši propisi -- u ovoj situaciji mislim pre svega na Zakon o prekršajima -- poznaju slobodnu ocenu dokaza. Propisano je da sud dokaze ocenjuje po slobodnom uverenju, i da svoju odluku donosi na osnovu brižljivog sagledavanja kako svakog dokaza posebno, tako i svih dokaza zajedno. Dalje, i u krivičnom i u prekršajnom pravu postoji pretpostavka, koja je oboriva, a to je da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Onaj ko tvrdi da je neko lice učinilo krivično delo ili prekršaj -- a to su najčešće tužioci, odnosno policija kod prekršaja, ili neki privatni tužioci u krivičnim stvarima, i tako dalje -- on mora to sudu i da dokaže. Dakle, teret dokazivanja je na njima. Zakon o prekršajima kaže da sud, osim po predlogu stranaka, neke dokaze može da pribavi i po službenoj dužnosti, ako okrivljeni nije u stanju to sam da učini, ili ako je to opravdano iz razloga celishodnosti ili efikasnosti vođenja postupka. Dakle i sud može da pribavlja dokaze po službenoj dužnosti, ali praktično samo u korist okrivljenog. Takođe, sud mora da vodi računa i o tome kako ceni te izjave. Sad, mi ni u jednom od ovih slučajeva zaista ne znamo ko govori istinu… Ali, kad čitamo presudu -- vi, ja ili neko treći -- mi bi trebalo da vidimo da se sud potrudio da okrivljenom i javnosti ponudi razloge zbog kojih je poverovao u jednu izjavu, a drugu nije. Dakle, videli smo da je među ovim suđenjima za učešće u demonstracijama bilo dosta diskutabilnih pravnih slučajeva . Kakva je tu potencijalno uloga pritiska javnosti, u vidu protesta ispred policijskih stanica ili sudova, i javnih istupa građana i organizacija? Da li ta vrsta akcija može da utiče na sud, i da li bi trebalo?VI: Čini mi se da su te neke reakcije javnosti, koje ste sad pomenuli kao pritisak, bile krajnje očekivane. Javnost je prosto pogodio taj različit tretman ljudi u sličnim situacijama, kao i visoke kazne koje su izrečene pojedinim učesnicima protesta, i ja mislim da je to nešto što nije striktno vezano samo za ove konkretne procese. Treba imati u vidu da mnogo opasniji pritisci na sud dolaze od strane nosilaca javnih funkcija i političara. Od sudova se na neki način očekuje da umeju da se izbore s tim pritiscima, i da se staraju o sopstvenoj nezavisnosti. Prosto, ljudi su razočarani, i pitaju se kako je moguće da neko za teško krivično delo dobije uslovnu kaznu, i da ta kazna zastari, a da neko drugi za vređanje policajca bude ekspresno osuđen na 30 i više dana zatvora. To je jedno sasvim legitimno pitanje, na koje građani zahtevaju odgovor. Postoje različita mišljenja u pogledu toga da li je ispravno na bilo koji način u javnosti komentarisati presudu koja nije pravnosnažna. S jedne strane, ta presuda će vrlo često biti predmet kontrole drugostepenog suda, ali nekad i neće -- nekad će i sama postati pravnosnažna, zbog toga što će građanin da propusti rok, ili neće imati novac da plati advokata da u njegovo ime podnese žalbu, a nema uslova za obaveznu odbranu... Zbog toga je ipak potrebno na određeni način ukazivati na propuste suda. Sudovi moraju da trpe jednu vrstu kritike -- oni su nosioci javnih ovlašćenja, i oni su funkcioneri ove države. Takođe, građani imaju pravo da izražavaju svoj stav. Kritika treba da bude usmerena na stvari o kojima smo sad pričali: na nejednakost pred zakonom, na veliku različitost u kažnjavanju, na to što presudama fale delovi obrazloženja -- to su sve stvari koje mi očekujemo od suda u svakoj prilici, bez obzira na to da li je u pitanju prvostepeni sud, ili Vrhovni, pa čak i Ustavni sud... Kada sud te zahteve ne ispuni, naravno da će ga neko kritikovati.
Vreme je za zaštitnika potrošača u Srbiji
Problem zaštite prava potrošača u Srbiji nije toliko pravni okvir, već mehanizmi koji obezbeđuju njegovu primenu u praksi. Pored jačanja potrošačkih organizacija, jedan od predloga za unapređenje postojećeg stanja u pogledu primene prava potrošača jeste uvođenje institucije potrošačkog ombudsmana, tj. Zaštitnika potrošača.Prošla je gotovo decenija otkako su Evropski parlament i Savet usvojili Direktivu o potrošačkim pravima (Direktiva 2011/83/EU). [1] Ova direktiva, koju je Evropska komisija predložila 2008, izazvala je velike kontroverze i bila je predmet opsežne rasprave. Naime, Komisija se našla između dve vatre: s jedne strane privrednog lobija, a s druge strane lobija potrošača, a ponajviše Evropske potrošačke organizacije (BEUC). Komisija je želela da sjedini postojeće pravne tekovine EU (acquis communautaire) u oblasti zaštite potrošača, koje je dotad činio niz različitih direktiva, i pozvala je na potpuno usaglašavanje prava država članica sa pravom EU u ovoj oblasti.[2] Cilj je bio da se pravne tekovine učine dobro uvezanim i da se dostigne jednak nivo zaštite potrošača širom Unije.[3] Potpuna usaglašenost bi sprečila države članice da odstupaju od standarda propisanih novom direktivom[4] i samim tim omogućila jačanje jedinstvenog tržišta, što bi bilo od velike koristi evropskim trgovcima, za koje bi važili isti propisi širom Evrope.[5] S druge strane, potrošački lobi zalagao se za mešovito ili „ciljano“ usaglašavanje, tj. za uvođenje minimalnih standarda koje države članice moraju da primene, uz mogućnost da ne umanjuju nacionalne standarde ako već prevazilaze one propisane Direktivom.[6] Drugim rečima, maksimalna harmonizacija mogla je da smanji nivo zaštite potrošača u državama članicama koje su već tada sprovodile stroža pravila od onih koje je odredila EU.[7]Na iznenađenje mnogih, Direktiva je po usvajanju u velikoj meri odražavala predlog BEUC. Konačni proizvod predstavljao je značajno skraćenu verziju predloga Komisije, gde su samo dve (manje značajne) od četiri tadašnje direktive potpuno usklađene i sjedinjene, dok su dve značajnije samo blago izmenjene.[8][9] Ono što je posebno interesantno kod ovog slučaja jeste činjenica da je tako velika krovna organizacija koju čine 42 različite interesne grupe (nacionalne asocijacije potrošača iz 32 evropske zemlje)[10] i koja zastupa javni interes uspela da nadjača organizovaniji i, u krugovima evropskih elita, cenjeniji privredni lobi.U tom smislu, uspešno lobiranje BEUC u vezi s Direktivom o potrošačkim pravima predstavlja veliko dostignuće i „pobedu“ za evropske potrošače. Snaga ove organizacije može se pripisati raznim faktorima, ali ono što je bez sumnje igralo značajnu ulogu jeste finansiranje koje je BEUC dobila kroz grantove EU (1,3 miliona evra godišnje u periodu između 2008. i 2012. godine).[11] S obzirom na povoljnu finansijsku situaciju, BEUC je bila u stanju da sprovede razne aktivnosti i uključi se u rasprave o Direktivi. Štaviše, BEUC je uspela da dostigne status najuglednije i najprimećenije potrošačke organizacije u EU[12] i da kao takva utiče na proces „iznutra“, pružajući Komisiji kredibilne informacije o ovoj temi u cilju kvalitetnog kreiranja javnih politika.[13]Usvajanjem ovakve Direktive, pokazalo se zaista mogućim da u odlučivanju na nivou EU prevlada javni, a ne privatni interes. Nažalost, gotovo je nemoguće zamisliti da u Srbiji organizacija koja zastupa interese potrošača poseduje takvu snagu i vrši jednako značajan uticaj na domaće donosioce odluka. Ipak, s obzirom na trenutni položaj srpskih potrošača, takav scenario je preko potreban.U Srbiji je unutar procesa pravne harmonizacije sa acquis communautaire doneto nekoliko zakona kojima se štite potrošači. Oni uvode pravila zaštite potrošača po ugledu na evropsko zakonodavstvo, ali ta pravila u praksi nisu uvek efektivna.[14] Položaj potrošača u Srbiji nije najpovoljniji, posebno u pogledu stvarne mogućnosti da zaštite svoja prava u konkretnim situacijama kada se javljaju njihove povrede ili ograničenja u postupcima trgovaca. Najčešći problemi sa kojima se potrošači suočavaju odnose se na izostanak volje trgovaca da postupe po reklamacijama na robu ili uslugu. Takođe su česte nepoštene poslovne prakse i nepravične ugovorne odredbe, kao i kršenja obaveza trgovaca koji su pružaoci usluga od opšteg ekonomskog značaja.Kada je reč o sudskoj zaštiti prava potrošača, sudski postupak je relativno dug, pravno nepredvidljiv i skup, a vansudsko rešavanje sporova se primenjuje izuzetno retko.[15] Za razliku od gorepomenutog evropskog primera, zbog nedostatka adekvatnih stručnih i tehničkih resursa, u Srbiji ne postoji dovoljno jaka potrošačka organizacija ili koalicija koja bi mogla da pruži pravnu pomoć i podršku potrošačima, iako se nekoliko njih ističe. Dodatno, postojeći model finansiranja ovih organizacija iz javnih sredstava jedan je od najznačajnijih faktora stagnacije u širenju potrošačkih organizacija, jer obezbeđuje samo minimum sredstava za funkcionisanje ograničenog broja organizacija. Kao jedan od potencijalnih finansijskih izvora za njihov rad jeste budžet jedinica lokalne samouprave. Međutim, iako lokalnoj samoupravi treba da bude u interesu da pruža tematski orijentisanu podršku u oblasti zaštite potrošača, naročito u vezi sa pružanjem komunalnih usluga, takva podrška je u proteklom periodu bila gotovo neprimetna. Jedinice lokalne samouprave ne samo da propisuju uslove pružanja komunalnih usluga, već su i osnivači i vrše nadzor nad radom javnih komunalnih preduzeća, a upravo se u toj oblasti javlja veliki broj potrošačkih prigovora, kao i postupaka prinudne naplate u komunalnim predmetima. Odatle potreba za adekvatnom pravnom pomoći iz ugla prava potrošača na lokalnom nivou.[16]Prema tome, problem zaštite prava potrošača u Srbiji nije toliko pravni okvir, već mehanizmi koji obezbeđuju njegovu primenu u praksi. Pored jačanja potrošačkih organizacija, jedan od predloga za unapređenje postojećeg stanja u pogledu primene prava potrošača jeste uvođenje institucije potrošačkog ombudsmana, tj. Zaštitnika potrošača.[17] Institucija potrošačkog ombudsmana već postoji u pojedinim državama članicama EU, te ova tela mogu da služe kao modeli po kojima bi se uspostavila slična institucija i kod nas. Zaštitnik potrošača bi popunio prazan prostor između obraćanja trgovcu i sudu; on bi reagovao po potrošačkim prigovorima i davao naloge trgovcima da otklone povrede koje su uočene u njihovoj poslovnoj praksi.[18] Ovakav model bi mogao da obezbedi viši stepen zaštite prava potrošača u pojedinačnim slučajevima i samim tim doprinese rešavanju jednog od ključnih problema u aktuelnoj praksi. Treba, naravno, izbeći nekoliko klasičnih zamki koje su ponekad odlikovale slična tela u Srbiji u poslednjih 20 godina – nemogućnost da sankcionišu uočene nepravilnosti, nedostatak ovlašćenja da efikasno istražuju povrede, budžetska ograničenja i zavisnost od Vlade… A prilika da se sve ovo uradi je upravo sada, u prvih 100 dana od formiranja Vlade.
Roland Zelinger: Opredeljenost nemačkih kompanija za Srbiju nepromenjena
Proces deglobalizacije u pojedinim sektorima, kojem je posebno doprinela kriza izazvana korona virusom, može biti šansa za Srbiju, kao i za region, ocenjuje predsednik Nemačko-srpske privredne komore ...
Šarčević: Odluka o modelu nastave sledeće nedelje
Za novu školsku godinu pripremljeno više modela nastave, a istovremeno se snima i školski program izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević za televiziju N1. Prema njegovim rečima, kako će škole raditi zavisi pre svega od preporuka Kriznog štaba."Zajednički stav je da, u slučaju da se ide u školu, da se to radi u bezbednim uslovima i da prednost imaju deca mlađeg uzrasta, do 12 godina. Pretpostavka je da mnogi roditelji moraju da rade i da nemaju kome ni da ostave tu decu kod kuće", rekao je Šarčević.Podsetio je da se tokom leta rade onlajn obuke za 25 hiljada nastavnika, a u školama će se naći i novi predmet Digitalni svet."Preporučujem roditeljima da prvaci budu što je više moguće u školi, za njih je to pedagoško pitanje, a ispred svih pitanja je i pitanje bezbednosti", naglasio je ministar prosvete.Šarčević je rekao da modeli nastave moraju da se kombinuju u zavisnosti od okolnosti jer nijedna škola nema isti broj đaka, isti broj prostorija i kvadraturu."Limit je da u zatvorenom prostoru budu četiri kvadrata po osobi i o tome moramo da vodimo računa. Prema tome smo i 'skrojili' sve ove modele", objasnio je Šarčevič.Dodao je i da će nastavnicima biti omogućeno da rade i od kuće.
