Glovo stigao i u Niš
Glovo, aplikacija za isporuku na zahtev, koja omogućava korisnicima da kupuju, primaju i šalju bilo koji proizvod unutar grada, posle Beograda, Novog Sada i Pančeva počinje sa radom i u Nišu, ...
Srbija
Addiko banka omogućila instant plaćanja aplikacijom ili QR kodom
Addiko Bank ad Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Instant plaćanja mogu se obaviti unapređenom a...
Kruševljani se uplašili da imaju 5G stanicu u gradu
Na teritoriji gradske uprave grada Kruševca nisu izgrađene odnosno postavljene bazne stanice sa 5G mrežom, piše lokalni portal kruševacgrad.rs. Povod za zabrinutost je veliki broj uginulih vrabaca i dograđivanje anteskog sistema u naselju Pejton tokom vanrednog stanja.Prema rečima nadležnih u kompaniji Telenor, reč je o proširenju kapaciteta na postojećim sistemima zbog povećanog saobraćaja u vreme vanrednog stanja.– Na teritoriji našeg grada nisu izgrađene, odnosno postavljene bazne stanice sa 5G mrežom – decidna je inspektorka za zaštitu životne sredine Biljana Stanković. Šta će mi 5G mreža kad 4G zadovoljava sve moje potrebe Prema rečima Biljane Stanković, nijedna takva dozvola nije izdata ne samo za Kruševac već ni za celu Srbiju, tako da Srbija u ovom trenutku nema bazne stanice 5G mreže mobilne telefonije. Jedina takva stanica bila je postavljena u Tehnološko naučnom parku na Zvezdari u cilju naučnog ispitivanja vrsta i stepena nejonizujućeg zračenja, ali je i njena dozvola za rad istekla u martu, te ni ona nije u funkciji.Kada je reč o uginuću vrabaca koje se moglo videti na pomenutom snimku, Stanković je objasnila da je reč o posledicama oluja koje su poslednjih mesec dana pogodile područje Kruševca. Brže do 5G tehnologija uslov da budemo Silicijumska dolina Zapadnog Balkana Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL) ranije je u aprilu objavila slično.RATEL je, u prethodnom periodu, izdao četiri privremene pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija u cilju testiranja i ispitivanja 5G mreže na teritoriji grada Beograda, operatoru Telenor za jednu lokaciju i operatoru Telekom Srbija za tri lokacije.Nakon završenih testiranja i isteka roka važenja privremenih dozvola, navedene bazne radio stanice su isključene, odnosno, u Srbiji trenutno nema 5G baznih radio stanica koje su u radu, navodi se na sajtu ove institucije. Povodom lažnih vesti i teorija zavere da koronu izaziva 5G, Ratel je saoštio da između 5G tehnologije i korona virusa ne postoji nikakva veza. Takođe,Ratel navodi da je sprovođenje postupka javnog nadmetanja za prodaju spektra u opsegu 3,4-3,8 GHz, za korišćenje na tehnološki neutralnoj osnovi (što uključuje i 5G tehnologije) bilo planirano za treći, odnosno četvrti kvartal2020. godine.
Veliki broj zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku
Trend povećanja broja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nastavio se i prošle godine, pokazuje Godišnji izveštaj o radu sudova u Srbiji u 2019.U 2018. godini primljeno je 68.720 predmeta u svim sudovima u Srbiji, što je bilo najveće realno povećanje priliva u sistemu, ali je priliv novih predmeta u ovoj materiji bio još veći u 2019. godini, budući da je primljeno - 100.600 novih predmeta, koji se po zakonu smatraju hitnim i prekoredno rešavaju. Iako je rešeno 90.299 predmeta, priliv nije savladan.Trend velikog broja novih predmeta iz 2015. godine nastavio se u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini tako da se u svim sudovima u Republici 2019. broj nerešenih predmeta sa 13.178 na početku izveštajnog perioda povećao na 23.479.Predmeti zaštite uzbunjivača hitni, ali i dalje ima nerešenih Najveći priliv imali su osnovni sudovi, zatim privredni i viši sudovi, pa je neophodno da predsednici sudova Godišnjim rasporedom poslova povećaju broj sudija koji će, pored njih, odlučivati po prigovorima radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, navodi se u Izveštaju.Prelaskom nadležnosti za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku sa Ustavnog suda na sudove opšte i posebne nadležnosti po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i donošenjem novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, došlo je do podnošenja velikog broja zahteva za zaštitu ovog prava, odnosno prigovora za ubrzanje postupaka i tužbi za pravično zadovoljenje dosuđivanjem neimovinske štete i tužbi za naknadu imovinske štete pred svim sudovima u Republici.
Dve godine primene zakona o međubankarskim naknadama: Niže provizije, više POS terminala
Da li ste primetili da vaša pekara u komšiluku konačno ima čitač za kartice? Ako ima, to je jedan od efekata zakona o međubankarskim naknadama koji se primenjuje tačno dve godine.Zakon je, u najvećoj meri, usvojen radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca. Zakonom su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1,2% na 0,2% za transakcije debitnim karticama i na 0,3% za transakcije kreditnim karticama, navode u Narodnoj banci Srbije.Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je 2%, a, prema podacima kojima NBS raspolaže, na kraju 2019. godine ta provizija bila je 1,6%, što znači da je od usvajanja Zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4%, odnosno za 20%.Kako kažu u centralnoj banci, reč je o prosečnim iznosima trgovačkih provizija koja se razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca, što je prvi vidljivi pozitivni efekat donošenja Zakona.Drugi značajan efekat donošenja Zakona jeste širenje mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine (dakle, pre stupanja Zakona na snagu), u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju prvog tromesečja 2020. godine 93.333 terminala, što predstavlja rast od 13.847 terminala, odnosno 17,4%. Prema podacima NBS, u pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a na kraju prvog tromesečja 2020. godine 1.228 virtuelnih prodajnih mesta, što predstavlja rast od 80,3%.Osim širenja mreže POS terminala na prodajnim mestima, značajno je istaći i celokupan rast tržišta kartičnih plaćanja u zemlji, u pogledu broja izdatih kartica, broja transakcija i prometa, kako na fizičkim prodajnim mestima tako i na internetu.U pogledu broja izdatih kartica, na kraju prvog tromesečja 2020. taj broj iznosio je 8.767.047, što je za 8,9% više nego na kraju prvog tromesečja 2019.U pogledu broja transakcija, na trgovačkoj prihvatnoj mreži u Republici Srbiji u prvom tromesečju 2020. izvršeno je blizu 67 miliona transakcija upotrebom kartica koje je izdao pružalac platnih usluga iz Republike Srbije, što je za 20,2% više nego u prvom tromesečju 2019. Korona probudila internet trgovinuPovećanje broja transakcija još je značajnije kada se posmatraju podaci o platnim transakcijama karticama i e-novcem kojima je izvršena internet kupovina robe i usluga. Tako su u prvom tromesečju 2020. izvršene 3.983.792 transakcije kupovine robe i usluga karticama i e-novcem na internetu u svim valutama, što je 48,1% više nego u prvom tromesečju 2019. Kada se posmatraju transakcije platnim karticama i e-novcem za kupovinu robe i usluga na internetu u dinarima (na sajtovima domaćih trgovaca), povećanje je još značajnije. U prvom tromesečju 2020. ostvareno je 2.543.599 transakcija u dinarima, što je za 82,2% više nego u prvom tromesečju 2019. Vrednost tih transakcija u prvom tromesečju 2020. iznosila je 5,6 milijardi dinara, što je za 48,6% više nego u prvom tromesečju 2019. Instant plaćanjaNarodna banka Srbije, kao operator sistema instant plaćanja, inicirala je uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima, što će doprineti dodatnom snižavanju trgovačkih provizija u zemlji, ističu u centralnoj banci.Naime, niskom tarifnom politikom za sve učesnike u sistemu, NBS je obezbedila preduslove da i za plaćanja male vrednosti troškovi procesiranja tih plaćanja budu izuzetno povoljni, čime će se omogućiti da i trgovci kod kojih je prosečan iznos transakcije nizak (poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata) mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja za svaki iznos kupovine. Trenutno Narodna banka Srbije, u saradnji s bankama, sprovodi implementaciju instant plaćanja na prodajnim mestima, a rezultat tih aktivnosti je činjenica da je od 27. februara 2020. kod jednog od najvećih maloprodajnih lanaca u zemlji – kompanije Merkator – omogućeno plaćanje robe na ovaj način (ukupno 320 maloprodajnih objekata Idea, Merkator i Roda, sa preko 1500 naplatnih mesta). Isto tako, Narodna banka Srbije trenutno sprovodi testiranje rešenja za instant plaćanja na internet prodajnim mestima, a prvi trgovac koji je navedenu uslugu omogućio jeste izdavačka kuća Laguna, dok su u postupku priključivanja i drugi trgovci.
Istraživanje: Društvene mreže će u Srbiji oboriti uticaj televizije
Broj korisnika interneta na dnevnom nivou u Srbiji pretekao broj gledalaca televizije, ali to ne donosi velike promene, prenosi portal Udruženja novinara Srbije (UNS). Ljudi putem svetske mreže više informišu o tome šta rade članovi njihovih porodica na Fejsbuku i Instagramu, .Prema istraživanjima agencija Nilsen i Ipsos u koje je UNS imao uvid, internet je prošle godine dnevno koristilo 72 odsto građana, dok je televiziju pratilo 69 odsto.Konsultant Ipsosa, Srđan Bogosavljević, kaže da veliku ulogu u rastu interneta imaju pametni telefoni."U istraživanjima nam se često dešava da ljudi kažu da ne koriste internet, a zatim navedu da redovno prate na mobilnim telefonima Fejsbuk, Jutjub ili neke od društvenih mreža, ali internet i dalje znatno zaostaje kao izvor političkog informisanja za televizijom", kaže Bogosavljević.Objašnjava i da su političke emisije sve manje gledane i doživele dramatičan pad gledanosti, dok su pregledi veti i dalje ostali glavni izvor informisanja.Radio stanice su bile na trećem mestu i slušalo ih je 37 procenata građana, dok je štampu, dnevnu, nedeljnu, periodičnu, pratilo 30 odsto stanovnika Srbije. Pre samo pet godina, čak 59 odsto građana je pratilo jedan ili više štampanih medija, pa je u tom medijskom sektoru primetan pad, navodi se dalje u obrazloženju rezultata. Kada se posmatra praćenje medija na nedeljnom nivou, čak 88 odsto u toku jedne nedelje gleda neki od TV kanala, dok internet prati 74 odsto.ZNAČAJ DRUŠTVENIH MREŽABogosavljević je primetio i da su u Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, društvene mreže odigrale veliku ulogu u pobedi Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine. "Mi smo imali pre Trampove pobede imali još neverovatniji primer uticaja društvenih mreža, kada je Fejsbuk imao ogromnu ulogu u takozvanom Arapskom proleću, ali u Srbiji nijedna partija nije pokazala ozbiljne ambicije da šalje poruke preko te ili drugih uticajnih društvenih mreža", dodaje Bogosavljević. Tramp je, kako podseća Bogosavljević, protiv sebe imao gotovo sve mejnstrim medije osim Foks njuza, ali analitičari smatraju da pobedu nad medijski favorizovanoj Hilari Klinton može da zahvali društvenim mrežama.
Privreda u letnjem talasu korone: Manje prostora za pomoć koristiti selektivno
Nakon letnjeg talasa pandmije korona virusa, privrednici sve više skreću pažnju da im je potrebna pomoć države, piše Nova S. U razgovoru za taj portal, predsednik upravnog odvbora Američke privredne komore AmCham, Zoran Petrović, kaže da će državna pomoć preduzećima ovoga puta najverovatnije biti selektivna.Petrović objašnjava da je ostalo malo prostora za pomoć, kao i da je treba pažljivo raspodeliti."To malo prostora treba iskoristiti krajnje selektivno. Recimo, za slučaj kada je pad prihoda kod preduzeća koja su bila odlična pre nastanka ovog zdravstvenog problema, veći od 50, 60, 70 odsto. I naravno, poruka za sve je više nego jasna, sve ćemo to mi, poreski obveznici, morati da platimo. Nema besplatnog ručka. Budžet nije kasica prasica bez dna. Uz veći ekonomski rast, u nekom momentu možda ce morati da dođu i veći porezi", objašnjava Petrović.Sa druge strane, Petrović smatra da mera od 100 evra za sve, umesto za najugroženije, nije bila dobra.Dodaje i da će delovi transportne industrije, ugostiteljstvo, hotelijerstvo i industrija zabave trpeti zntno duže posledice.Udruženja turističke privrede i javnih prevoznika u drumskom saobraćaju su inače uputila apel državi za pomoć, uz poruku da je poslovanje najvećim delom obustavljeno, preneo je list Danas."Trenutni pad prometa od preko 90 odsto onemogućava preduzeća iz ovih oblasti da obezbede minimum prihoda za osnovne egzistencijalne potrebe. U ovim sektorima direktno je ugroženo preko 25.000 radnika, a posredno i više od 60.000 radnika", ističe se u pismu koje je stiglo na adrese čelnih ljudi u državi.Predloženo je da se zaposlenima u turizmu, ugostiteljstvu i javnom prevozu isplate bruto minimalne zarade u narednih šest meseci, a da se preduzećima u tim sektorima otpišu obaveze po osnovu poreza i doprinosa za prva tri meseca pomoći privredi.Pismo su potpisali Poslovno udruženje drumskog saobraćaja Srbijatransport, Udruženja hotelijera i restoratera HORES, Udruženje turističkih vodiča Srbije, Udruženja turističkih agencija ATAS, ANTAS, UTAS, URA i Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije – YUTA.
Od vikenda počinju elektronske prijave za EKO taksu
Preduzetnici i pravna lica koja obavljaju aktivnosti sa uticajem na životnu sredinu će od subote, 18. jula, moći da elektronski podnesu prijava za EKO taksu na sajtu Lokalne poreske administracije.Kako navodi u saopštenju, prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade za unapređivanje životne sredine će moći od tog datuma da se podnose i digitalnim putem, a rok za podnošenje prijava na Obrascu 1 za ovu godinu ističe 31. jula 2020. godine.Potrebno je navesti period i godinu na koje se prijava odnosi, pošto taj podatak nije sastavni deo obrasca, kao i uneti tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine (ne u hiljadama dinara).U polje "jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost" unosi se ukupan broj jedinica lokalnih samouprava, odnosno gradskih opština, u kojima obveznik naknade obavljapretežnu delatnost.Prema uUredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, aktivnosti obveznika dele sa prema delatnosti na one koje imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu.Najmanja naknada koju treba platiti je 5.000 dinara za mikro pravna lica i preduzetnike sa malim uticajem, a najveća je 2 miliona dinara za velika pravna lica sa velikim uticajem na životnu sredinu.Prijave za 2019. godinu, u periodu od 7. do 31. decembra, ne mogu se podnositi elektronski, navela je Kancelarija za elektronsku upravu na svom sajtu
NLB banka poslala zahtev za preuzimanje Komercijalne banke
Posle gotovo četiri meseca od objave da Nova Ljubljanska banka - NLB kupuje Komercijalnu banku, realizacija ove transakcije približava se kraju. Narodnoj banci Srbije je stigao zahtev za preuzimanje, pišu Novosti.U naredna dva meseca trebalo bi da NBS donese rešenje kojim daje saglasnost za preuzimanje, a NLB će do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja, morati da peuzme vlasništvo ili saglasnost prestaje da važi. Kako u NBS kažu, NLB grupa je podnela zahtev za sticanje direktnog vlasništva, koje će joj omogućiti više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci. Prema ranijim najavama, NLB bi trebalo da preuzme vlasništvo nad Komercijalnom bankom do poslednjeg kvartala ove godine. Kako stručnjaci i Zakon kažu, do finalizacije transakcije moraju biti pribavljene obavezne regulatorne dozvole i saglasnosti koje daju, između ostalih, Evropska centralna banka, Banka Slovenije i Narodna banka Srbije.Svaka promena vlasništva u banci sa sedištem u Srbiji, koja bi omogućila sticanje od pet odsto i više glasačkih prava u toj banci, podleže pribavljanju prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije - kažu u NBS.Podsećamo, Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra
Malinarima potrebni berači, za sada zadovoljni cenom
Sezona malina u Srbiji je u punom zamahu, u nižim predelima berba nekih sorti, kao što je vilamet, privodi se završnim fazama. U selu Ponikve kod Užica, berači i uzgajivači broje tek deseti dan na terenu.Na većim nadmorskim visinama, kao što su one preko 900 metara, sorta miker je tek u početnoj etapi berbe i počela je pre desetak dana.U selu Ponikve, kod Užica, ispod planine Tare, posetili smo malinjak Radoja Rogića.On već osam godina gaji sortu malina miker. Dva malinjaka su na Ponikvama, na Tadića brdu, odakle se pruža pogled prema Zlatiboru, Šarganu u Tari. Drugi je u selu Vrutci, nekoliko kilometara dalje od Ponikava. Ukupna površina je oko 1,5 hektara."Trenutno imamo sedam berača, trebaće nam barem još pet, mi smo tek počeli sa berbom, koja će, prema sadašnjim procenama trajati do 15. avgusta, dakle, još mesec dana. Cena se zna za ovu sortu koju ja proizvodim, a to je miker i hladnjačari nude od 230 do 250 dinara po kilogramu. Nema dovoljno berača, to je jedan od glavni problema, još uvek nemamo ni navodnjavanje, a bilo bi dobro da ga obezbedimo," kaže Radoje.Dodaje da se tokom berbe poštuju preventivne mere zaštite od korona virusa."U pomoć su stigla deca iz Užica, sada su na raspustu, pa rade koliko mogu, uglavnom, za sada se pokazuju kao dobri berači. Radnike plaćam 60 dinara po kilogramu."Među mlađim beračima, nailazimo na dve Tijane, od septembra polaze u treći razred srednje škole, jedna je došla da pomogne dedi, druga drugarici.Vrućina za sada nije velika, kažu, rade tri dana, pa se još privikavaju.Jela Ćosić iz sela Bioska, već godinama bere svoje i maline kod ostalih uzgajivača."Kada maline sazru i dostigne se pun rod, može da se nabere i do 100 kilograma. Sada, na početku berbe, naberem od 60 do 70 kilograma. Imam i kolica na koja slažem gajbe, pa kad se nakupi dovoljno, oteramo ih do brvanre pored malinjaka u hlad. Tamo stoje sve do transporta u hladnjaču. Ova godina je nešto hladnija od prethodnih, pa je rod malo usporio", kaže Jela.Slađana Rogić po struci je prosvetni radnik, radi u jednom selu blizu Užica, sada, tokom raspusta trudi se da dopuni kućni budžet i bere maline na Ponikvama."Na čistom smo vazduhu, nismo trenutno u gradu, dodatno mogu da zaradim. Poštujemo preventivne mere, nema straha od korona virusa, dezinfikijemo ruke alkoholom i ostalim sredstvima, uvek kada je to potrebno, držimo odstojanje, tu su i maske za zaštitu, ali trenutno smo napolju. U selu je situacija drugačija nego u gradu. Dnevno naberem od 40 do 50 kilograma malina, rod kasni, pre desetak dana na nekim mestima maline su još uvek cvetale", objašnjava Slađana.Vrućine još uvek nisu velike, pa su i manje pauze za odmor. Berači se od sunca štite belim šeširima i svetlijim bluzama, oni brži mogu da zarade i četiri hiljade dinara dnevno.Kada im položaj prema suncu dozvoljava, dok beru "crveno zlato" sklone se iza zelenih lastara maline, koji su visoki preko dva metra.Čedomir Savković
Komaraci u Srbiji „zaraženi“ virusom Zapadnog Nila
Kod komaraca u nekoliko opština i u nekoliko gradova u Srbiji registrovan je virus Zapadnog Nila, javlja RTS. Prema poslednje dostupnim podacima iz 2018, u toj godini je preminulo 36 ljudi od groznice Zapadnog Nila.(U TABELI NA KRAJU TEKSTA SU PODACI O PREMINULIMA U POSLEDNJIH PET GODINA)Procenat zaraženosti je oko 20 odsto i ne odskače od prethodnih godina. Gostujući u Jutanjem programu doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju rekao je da su zaraženi komarci u Beogradu registrovani u Banjičkoj šumi, Centralnom groblju, groblju Mali Zbeg, Topčiderskom groblju, levoj obali Dunava, na potezu od Pančeva ka Pančevačkom mostu, Kotežu, Obrenovcu i Banovom brdu.Komarci su se ove godine pojavili sa zakašnjenjem i sad jure da nadokande propušteno jer i kod njih kuca biološki sat. Ženke moraju da se pare, da polože jaja a da bi polagale jaja potreban im je krvni obrok koji uzimaju od ljudi", objasnio je Aleksić.Prema njegovim rečima, tokom proleća bili su nepovoljni ulovi za razvoj larvi komaraca. "Bila je jako sušna zima i kasna jesen tako da su rezervoari vode u kojima razvijaju bili suvi. Posle ovih kiša populacije su eksplodirale, kako kod rečnih i šumskih tako i običnih komaraca", rekao je Aleksić.Da bi se zaštitili od komaraca, Aleksić savetuje da se izbegava vreme kada su najaktivniji, u sumrak i rano jutro i mesta na kojima su najbrojniji kao što su obale reka, šumski kompleksi.Za stanove se preporučuje upotreba tableta, a najjednostavnija je mehanička zaštita sa mrežicama, kaže dr Aleksić.Italijanski naučnici: Komarci ne prenose koronuNajviše komaraca ima u priobaljima Save i Dunava i šumskim kompleksima oko grada. Ove godine znatno je manje šumskih komaraca, koji su agresivniji, a znatno više običnih.Najaktivniji su kada je raspon temperature od 22 do 28 stepeni i kada je povećana vlažnost vazduha.Prema podacima Insituta Batut, tokom sezonskog nadzora nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji na teritoriji Republike Srbije za tekuću sezonu leto/jesen 2018. godine koji svake godine počinje 1. juna i traje do 15. novembra, registrovano je ukupno 415 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila U Republici Srbiji, u 2018. godini, od posledica akutnih zaraznih bolesti umrlo je 128 lica.Analizom pojedinačnih uzroka smrti, uočava se da se najveći broj umrlih može dovesti u vezu sa infekcijom virusom groznice Zapadnog Nila (36), gripa (32), AIDS (24), tuberkuloze (14) i malih boginja (10).
Fond za nauku odobrio finansiranje projekta veštačke inteligencije ATLAS
Fond za nauku Republike Srbije odobrio je finansiranje projekta za veštačku inteligenciju Instituta za fiziku, saopštio je Institut.Na projektu će raditi istraživači Instituta za fiziku u Beogradu zajedno sa svojim kolegama sa Univerziteta Singidunum.Projektom će rukovoditi prof. dr Endre Pap sa Univerziteta Singidunum, a tim sa Instituta koji predvodi dr Andreja Stojić, čine i dr Dimitrije Maletić, dr Dušan Vudragović, dr Gordana Jovanović, dr Mirjana Perišić, dr Marija Mitrović Dankulov i Ana Vranić.Zadatak projekata ATLAS je da ojača kapacitete za prikupljanje, analizu i tumačenje podataka koji su javno dostupni, a zatim da ponudi i osnovu za buduće planiranje i kreiranje politika.Kako članovi tima sa Instituta navode, tri osnovna cilja ovog projekta su: razvoj novih teorijskih osnova veštačke inteligencije, razvoj javno dostupne veb platforme koja može poslužiti u istraživanjima iz različitih oblasti i verifikacija razvijenih metoda kroz analizu stanja kvaliteta vazduha na globalnom nivou.U okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije Fonda za nauku odobreno je 6 projekata iz osnovnih istraživanja (među kojima je i projekat ATLAS) i 6 projekata iz primenjenih istraživanja. Sredstva su dodeljena timovima iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
-615x345.jpg.webp)
Nadležni u Šapcu preporučili zatvaranje kompanije Jazaki
Zavod za Javno zdravlje grada Šapca preporučio je zatvaranje japanske kompanije "Jazaki" na četranaest dana zbog velikog broja zaraženih radnika. Prema njihovim navodima, u toj fabrici, u kojoj radi oko 3.000 ljudi, na korona virus poztivine su 73 osobe, a pretpostavke su da zaraženih ima i više.Broj novozaraženih u Šapcu je i dalje u porastu, javio je RTS.Gradski Štab obavestio republički i premijerku Anu Brnabić.U tom gradu registrovana su još 102 slučaja, a ukupan broj zaraženih je 1.011.U šabačkoj kovid ambulatani redovi se ne smanjuje, juče je pregledano 248 pacijenta, 120 testirano PSR metodom. Svi kontakti zaraženih, kojih je 1.800, poštuju izolaciju.
Huawei: U Britaniji stop za 5G opremu, u Srbiji glavni dobavljač Telekoma
Vlada Velike Britanije zabranila je korišćenja opreme kineskog dobavljača Huawei za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture. U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja nakon što je Huawei postao predmet optužbi američkih vlasti da ova kineska kompanija špijunira zapadne zemlje i deli osetljive informacije sa kineskom vladom.Kako je ranije objavila Nova ekonomija, Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbija, pre svega za različite segmente fiksne mreže - terminalna korisnička oprema, fiksni pristupni uređaji, IP/MPLS mreža, optička transportna mreža, platforma za payTV servise.Kompanija u Srbiji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.Pod pritiskom Trampove administracije, neke zemlje su već vlade prestale još prošle godine da koriste Huawei telefone ili su naložille svojim kompanijama da izbegavaju Huawei tehnologije. Odluka Britanije da nakon dve decenije pristustva na tržištu kineske kompanije je takođe Trampova pobeda jer je njegova administracija dugo pritiskala britanskog premijera da "izbaci" Huavei, piše Fajnenšl Tajms.Ugledni britanski list navodi i da je u poslednjih pet godina Huawei povećao svoj udeo u globalnoj trgovini telekomunikacionom opremom na trećinu, ostalo su konkurenti poput Nokie i Eriksona koji imaju daleko manje globalne udele.Naime, telekomunikacioni operateri moći da kupuju novu 5G telekomunikacionu opremu od kineske firme do januara sledeće godine, a ostaje im sedam godina da uklone postojeću tehnologiju iz svoje 5G infrastrukture. Da bi se sačuvala digitalna ekonomije, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža.Procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Objava britanske vlade prati novi izveštaj Nacionalnog centra za sajber bezbednost, koji govori o ulozi Huaveija u nacionalnoj infrastrukturi Velike Britanije.Odluka predstavlja zaokret u odnosu na prethodno stanovište, koje je najavljeno u januaru i podrazumevalo je da se oprema kompanije koristi uz izvesna ograničenja, u nacionalnoj 5G infrastrukturi.Tada je odlučeno da se kompanija ograniči na 35 odsto tržišnog udela, kao i da se njena oprema ne koristi u jezgrima mreže ili na bezbednosno osetljivim lokacijama.Britanski ministar za digitalnu kulturu, kulturu, medije i sport Oliver Dovden upozorio je da će ta odluka odložiti puštanje u rad nacionalne 5G mreže.Sa druge strane, operateri se savetuju da izbegavaju kupovinu širokopojasnih optičkih vlakana koje proizvodi ta kompanija.U zemlji i inostranstvu, Vlada Velike Britanije poslednjih meseci trpi sve veći pritisak, da potpuno zabrani Huavei, jer su stručnjaci zabrinuti da bi oprema te kompanije mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost.Kako se navodi, Peking bi na taj način mogao da špijunira zapadne zemlje.Huavei je oštro demantovao sve te tvrdnje, a predstavnici firme odgovorili su da su iznenađeni zbog najnovijih vesti.
Od petka u celoj Srbiji zabranjeno okupljanje više od 10 ljudi, maske i rastojanje obavezni
Na teritoriji cele Srbije od petka, 17. jula, zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od deset ljudi, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od COVID-19 odlučeno je da će zabrane okupljanja važiti bez obzira da li je u određenoj opštini ili gradu proglašena vanredna situacija ili ne.Takođe od petka, za vreme boravka na javnim mestima između okupljenih mora postojati distanca od jedan i po metar, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum četiri kvadratna metra."Mera koja se tiče zaštitnih maski i koja je na snazi u Beogradu, danas je proširena na teritoriju cele Republike Srbije, bez izuizetka. Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru, preporučuje se nošenje zaštitnih maski", navodi se u saopštenju.Vlada Srbije dodaje i da ukoliko bi svi građani, pri svakom izlasku iz kuće, konstantno nosili zaštitnu masku, to predstavljalo ekvivalent potpunoj zabrani kretanja "jer na takav način sprečavamo epidemiološki rizične kontakte i sprečavamo širenje koronavirusa".
Putnici se žale: Leteli nismo, novac nam ne vraćaju
Putnici u Srbiji poslednjih nedelja se žale da ne mogu da povrate novac od nerealizovanih avionskih karata, a neke kompanije nisu putnike čak ni kontaktirale, piše Politika. Uredba o zamenskim putova...
Prodaje se deo Beograđanke
Grad Beograd oglasio je prodaju dela Palate Beograd, popularne Beograđanke, po početnoj ceni od 20,6 miliona evra, objavljeno je na sajtu Grada Beograda.Prodaja će biti izvršena u postupku javnog nadmetanja, a pravo učešća imaju sva fizička i pravna lica.U ponudi je više od 19 hiljada kvadrata poslovnog prostora u toj zgradi.Prijave za kupovinu mogu da se podnesu do 29. jula, a javno nadmetanje zakazano je za 31. jul.Kako se navodi u oglasu, budući kupac je u obavezi da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji objekta u vrednosti koja ne sme da bude niža od osam miliona evra.Kupac mora da se obaveže i da neće promeniti namenu zgrade, jer kako se navodi na sajtu, Palata Beograd se nalazi pod statusom prethodne zaštite od od 16. aprila 2018, a u evidenciji nepokretnosti pod prethodnom zaštitom je od 14. aprila 2009. godine.Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem ugovara i kazna u novčanom iznosu od 10 odsto postignute kupoprodajne cene, ako on u celosti ili delimično ne ispuni preuzete obaveze.Takođe, neophodno je i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Razgledanje nepokretnosti moguće je svakog radnog dana od 16. do 29. jula u periodu od 12 do 15 časova, uz obaveznu prethodnu najavu.Palata Beograd, izgrađena je u periodu od 1969. do 1974.Projektant je bio arhitekta Branko Pešić.Ta činjenica, naime, izaziva zabunu, jer se projektant poistovećuje sa tadašnjim, čuvenim gradonačelnikom Beograda, Brankom Pešićem.Reč je u stvari o dvojici ljudi sa istim imenom i prezimenom.Zgrada je visoka 101 metar i ima 23 sprata.
Privatne laboratorije počinju da testiraju na koronavirus
Privatne zdravstvene laboratorije počeće u sledećih par dana da testiraju građane na prisustvo COVID-19, kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije za današnju Politiku.Očekuje se da će ovaj potez pomoći rasterećenju državnih zdravstvenih centara, u kojima su, u pojedinim slučajevima, popunjeni termini do kraja meseca čak i za testiranje građana na lični zahtev, odnosno plaćena testiranja.Tokom protekla dva dana finalizovani dogovori oko serološkog testiranja (tzv. brzi testiranja), nakon što je privatnicima, po zaključku Vlade Srbije, odobrena kupovina brzih seroloških i hemiluminiscentnih testova od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).Pojedine privatne laboratorije već su juče počele da rade serološko testiranje, potvrđeno je za Politiku u jednom od velikih privatnih zdravstvenih sistema, uz napomenu da je njihov kapacitet 200 testova dnevno, kao i da su u pripravnosti za PCR testiranje.Privatnim laboratorijama odlukom Kriznog štaba od kraja juna odobreno je da rade serološko testiranje, podseća Politika, a privatnici procenjuju da bi mogli da obrade 1.000 testova dnevno.Na pitanje zašto se segmenti privatne zdravstvene zaštite ne uključuju u testiranje stanovništva, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je prethodno rekla da, prema njenim saznanjima, privatne laboratorije nisu bile zainteresovane da rade PCR testove, odnosno da nemaju kapaciteta za to, što su u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova demantovali."Privatne laboratorije i privatni zavodi za laboratorijsku dijagnostiku rešenjima o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti koja su dobili od zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja imaju pravo pružanja usluga iz oblasti mikrobiološke dijagnostike sa virusologijom i u tu oblast spadaju i serološka i PCR testiranja na prisustvo koronavirusa", kazali su za Politiku.Oni napominju da mikrobiološke privatne laboratorije imaju kadar, stalno zaposlene molekularne biologe, opremu, PCR mašine, i prostor opremljen za rad sa infektivnim materijalom."Privatne laboratorije spremne su da se uključe u testiranje građana, imaju rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje ove delatnosti, što znači da postoje svi uslovi u pogledu prostora, opreme i stručnog kadra i one već dugi niz godina obavljaju testiranja za sve druge viruse iz oblasti serologije, virusologije i PCR dijagnostike", zaključuju u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.
Spotify od sada dostupan i u Srbiji
Jedna od najpoznatijih platformi za striming muzike Spotifaj (Spotify) je od danas dostupna u Srbiji, Hrvatskoj i na još 11 tržišta, prenosi portal Netokracija.Time se ta globalno popularna platforma proširila na ukupno 92 tržišta, a na to se odlučila nakon snažnog rasta tokom pandemije korona virusa.Spotifaj je dostupan i besplatno, a uz pretplatu na Spotifaj Premium korisnici će dobiti verziju sa boljim kvalitetom zvuka i bez reklama, mesečna pretplata kreće od 580 dinara.Širenje Spotifaja na nove države, može se povezati sa poslovnim planom kompanije koja dostupnost ovog servisa omogućava u fazama, pa tako Srbija i Hrvatska pripadaju širem istočnom bloku, s obzirom na to da će Spotifaj sledeće nedelje biti dostupan i u Rusiji.Prema statistici Spotifaj mesečno aktivno koristi čak 286 miliona ljudi, od kojih 130 miliona koristi premium usluge koje ovaj servis nudi. Spotifaj drži oko 36 odsto globalnog striming tržišta sa svojom bazom od 50 miliona muzičkih numera.Dolazak Spotifaja u Srbiju mogao bi da promeni sliku tržišta striminga muzike. Jedan od razloga zašto bi ovaj servis na lokalnom nivou mogao vremenom da postane najpopularniji jeste i to što nudi opciju slušanja podkasta.Podkast kao format u poslednje vreme doživljava ogromnu popularnost i sve je više rasprostranjeniji kako u Srbiji, tako i u regionu, a Spotifaj će sada nuditi podkaste uz muziku i na taj način će korisnicima sve biti na jednom mestu.Najveći konkurent Spotifaju će biti Dizer (Deezer), koji je na sprskom tržištu prisutan poslednjih sedam godina i za to vreme je stekao poverenje i veliki broj korisnika. Spotifaj je platforma iz Švedske koja je lansirana 2008. godine i koja je krajem prošle godine prestigla Epl (Apple) kao predvodnik tržišta slušanja muzike.
Srbija skinuta sa liste bezbednih zemalja
Ambasadori zemalja članica Evropske unije skinuli su Srbiju sa liste bezbednih zemlja za čije građane važi preporuka da mogu da pređu preko spoljnih granica Šengena, preneo je RTS. Srbija je, zajedno...
