Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Penzioneri i korisnici PIO fonda danas dobijaju 50 evra

Na račune penzionera, invalida rada i korisnika privremene naknade kod PIO fonda danas će leći po 5.900 dinara iz trećeg paketa državne pomoći. Ministar finansija Siniša Mali poručio je za RTS da će do kraja dana svima leći novac na račun. Naveo je i da su neki penzioneri već juče dobili tu novčanu pomoć."S obzirom na to da smo već juče dali nalog za plaćanje, neki penzioneri su novac već dobili juče. Tako da onaj koji nije dobio, dobiće danas. Negde oko 1,7 miliona penzionera i korisnika penzija, dakle tu su i korisnici porodičnih penzija i tako dalje, će ovaj novac dobiti", rekao je Mali.Penzionerima isplata 50 evra pomoći od 22. septembraMali je rekao i  da će svi punoletni građani u novembru dobiti još 30 evra pomoći za koje nije potrebno da se ponovo prijavljuju.Takođe, u decembru će biti isplaćena i pomoć od 20 evra za koju prijava kreće15. novembra i traje do kraja tog meseca.Kome sve i koliko Srbija duguje?Za pomoć od 20 evra moći će da se prijave i oni koji su u međuvremenu postali punoletni i oni koji se ranije nisu prijavljivali za pomoć "30 plus 30".

Jorgovanka Tabaković

Srbija

Ako ste plaćali CarGo u devizama, NBS šalje predlog o priznanju prekršaja

Ako ste u proteklih nekoliko godina kupovali kredita za korišćenje CarGo aplikacije putem servisa PayPal, stići će vam od Narodne banke Srbije predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, piše Netokracija.rs.Na osnovu podataka do kojih je došao NBS tj. Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom, uočeno je da su fizička lica izvršene usluge prevoza u Republici Srbiji plaćali u devizama, suprotno članu 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, piše portal pozivajući se na veliki broj korisnika CarGo koji su dobili ovaj sporazum. "Kada ste putem PayPala vršili dopunu kredita za vožnju, prekršili ste zakon jer ste transakciju izvršili u devizama sa domaćom kompanijom CarGo Technologies doo.Netokracija navodi da su rešenjem koje se ovih dana šalje na adrese korisnika koji su načinili prekršaj predviđene kazne od 5.000 do 150.000 dinara. Ocenjuje se da je NBS blagonaklona prema korisnicima jer se uz opomenu šalje i Sporazum o priznanju krivice koji je dovoljno potpisati kako bi se izbegla novčana kazna.Narodna Banka Srbije u ovom je slučaju zauzela, prema našem mišljenju, ispravan i fer stav jer je mali broj korisnika znao da je u prekršaju. Uostalom, to i sama NBS navodi u rešenju koje šalje građanima Srbije, piše Netokracija.Gde Srbija čuva zlato

Srbija

Danas počinju prijave: Subvencije od 5.000 dinara za kupovinu bicikala

Sekretarijat za zaštitu životne sredine pozvao je stanovnike Beograda da se prijave za subvencije za kupovinu bicikala u iznosu od po 5.000 dinara.Sekretarijat je raspisao javni poziv za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta - "Kupuješ bajk, uštedi 5.000".Ukupna sredstva za ovu namenu u budžetu grada Beograda iznose 10 miliona dinara, od čega je devet miliona dinara određeno za pružanje podrške građanima.To znači da opredeljena sredstva za podršku nabavke bicikala može dobiti najviše 1.800 građana. Raspodela sredstava za kupovinu bicikala poverena je Udruženju "Jugo cikling kampanja" iz Beograda. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju sva fizička lica koja imaju važeću ličnu kartu sa prebivalištem na administrativnoj teritoriji Grada Beograda, u trenutku odnošenja prijave.Zainteresovana fizička lica se mogu prijaviti na Javni poziv u periodu od 22. septembra 2021. godine u 7 časova do 24. septembra u 24 časa.Prijavljivanje se vrši popunjavanjem traženih podataka putem aplikacije koja je dostupna isključivo na sajtu Jugo cikling kampanje – www.bicikl.info.Bicikl mora da bude kupljen od domaćih proizvođača, mora da bude nov, za decu ili odrasle, i da se pokreće pomoću pedala. Takođe, sredstva se ne mogu dodeliti za kupovinu električnog bicikla.

Srbija

Da li ukidanje Duing biznis liste baca sumnju u napredak Srbije?

Iako se u izveštajima Svetske banke ne navodi da je bilo pritisaka da se poboljša pozicija Srbije na Duing biznis listi, kao što je bio slučaj sa nekim zemljama, jedna od zamerki metodologiji ove liste jeste da se u pojedinim dimenzijama prati samo postojanje de jure regulatornih rešenja bez konkretnog ispitivanja kako to rešenje funkcioniše u praksi, kaže za Novu ekonomiju docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.On dodaje da se način na koji je Srbija gradila svoju poziciju na listi više zasnivao na fokusiranom rešavanju problema u vezi sa konkretnim inidkatorima koje je DB lista pratila."Time je praktično i zanemarena poenta liste koja treba da predstavlja indikator da li se nalazite na pravom putu dok smo je mi shvatili kao suštinski cilj koji treba da dosegnemo," kaže Tanasković.Tanasković objašnjava da je problem sa Duing biznis listi to što je rangiranje zemalja na ovoj listi počelo da se percepira i promoviše kao rezultat rada i svojevrsni cilj, umesto kao sredstvo pomoću kojeg je moguće uočiti problematične tačke u sistemu nakon čega bi se moglo adekvatno reagovati."U takvom okruženju pojedine zemlje su formirale i timove čiji bi zadatak bio izmena regulatornog okvira unutar onih dimenzija polsovnog okruženja koje Duing biznis lista prati", objašnjava Tanasković.To je imalo za posledicu značajno unapređenje pozicije na listi što je u javnosti zatim prezentovano kao napredak zemlje na sveobuhvatnom planu privrednih reformi, dodaje."Pristup koji je Srbija imala zajedno sa drugim zemljama koje su aktivno radile na poboljšanju pozicije na listi ulazeći duboko u metodologiju i pojedinačne pokazatelje po meni predstavlja pogrešan prostup iz pozicije čemu Duing biznis lista služi."Problem je, kaže Tanasković, što je vremenom ovaj indikator kao i drugi slični, postao cilj reformi umesto putokaz u kom smeru bi trebalo fokusirati napore ka unapređenju poslovnog ambijenta."Rezultati su na kratak rok očigledni, ali se bojim da se po pitanju dugoročne konkurentnosti poslovnog ambijenta Srbija ipak nije toliko približila razvijenim zapadnim tržišptvima koliko je to u medijima bilo potencirano na osnovu Duing biznis liste.Podsetimo, Svetska banka je objavila da je nakon procesa interne revizije u vezi sa neregularnostima u objavljenim Suing biznis liste za 2018. i 2020. godinu donela odluka da prekine dalje objavljivanje izveštaja o rangiranju zemalja po lakoći poslovanja.Zaključci revizija su pokazačlu da su Kina, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Azerbejdžan korigovani tako što su nakon preliminarnog izveštaja, članovi rukovodstva Svetske banke i lideri tima zaduženog za publikovanje Duing biznis izveštaja vršili pririske na ostale članove da se pronađu načini kako bi se ovim zemljama određenmi rezultati popravili i poboljšala pozicija na rang listi.Otkrivši sve ove nereglarnosti koje ukazuju na značajan etički deficit u procesu prikupljanja podatak i publikovanja Duing biznis izveštaja, usled narušenog poverenja u ispravnost rangiranja Svetska banka je odlučila da prine dalje objavljivanje izveštaja, objašnjava Tanasković.Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je, povodom odluke Svetske banke da prestane sa objavljivanjem Duing biznis liste, najavila da će se Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na toj listi rekonstruisaiti i prerasti u radnu grupu za bolje poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.

Srbija

Američke stipendije za srpske srednjoškolce

Otvorene su prijave za međunarodni program FLEX kulturne razmene za učenike koji organizuje Američki savet za međunarodno obrazovanje.Program je predviđen za učenike koji bi želeli da provedu jednu školsku godinu u SAD kao stipendisti Vlade SAD. Rok za prijavljivanje je 15. oktobar 2021. Za školsku 2022-23. godinu mogu se prijaviti učenici koji sada pohađaju 8. razred osnovne, prvi ili drugi razred srednje škole u Srbiji.U periodu od 2005. do danas kroz program je prošlo skoro 800 učenika.Za više informacija o uslovima i procesu prijave možete pronaći na linku. 

Srbija

„Humanko“: Novi kutak za najugroženije građane u Novom Sadu

Udruženje građana „Patrija“ pokrenulo je inicijativu „Humanko“ kako bi pomogli najugroženijim sugrađanima gde mogu pronaći sve neophodne stvari za život. Tu bi mogli takođe mogli mogu da se informišu o tome gde mogu da dobiju dodatnu pomoć i podršku koja im je potrebna. Na prvoj akciji, koja je održana u Novom Sadu, se pored garderobe prikupljala se i plastika, čijom će reciklažom biti prikupljena sredstva za opremanje Humanka.Trenutno se nalaze u dvorištu Omladinskog centra „CK 13“. Nadaju se da će Grad prepoznati rad i značaj Humanka i da će pomoći kako bi se ovaj projekat razvio. Tome bi takođe doprinelo kada bi se nalazili na vidljivijem mestu i bili dostupniji svima.Ideja je da cela akcija funkcioniše kao automat, gde će ljudi moći sa žetonima da dolaze i da koriste kutak.Prilikom davanja žetona imali bi mogućnost da stupe u komunikaciju sa njima i porazgovaraju o njihovim problemima.“Pitali smo naše korisnike šta im je potrebno, ali smo i obavili razgovore sa ljudima koji bi potencijalno koristili Humanka. Razmišljali smo kako možemo da radimo na zadovoljenju egzistencijalnih potreba, ali i tih drugih potreba i pružanja podrške kao što je savetovanje u vezi sa socijalnim pitanjima i psihološka potreba, kako bi se ljudi bolje osećali. Gledali smo kako bismo mogli sa drugim ljudima u zajednici, organizacijama i insitucijama da ostavarimo neku saradnju, pa smo tako slali informacije”, rekla je jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešić.U narednom periodu planiraju još dve akcije koje će, nadaju se, biti održane na prometnijim mestima u Novom Sadu gde će ljudi moći da donesu plastiku, ali i doniraju novac ukoliko žele da pomognu rad Humanka.Udruženje “Patrija” radi sa socijalno ugroženim građanima. Kroz svoj rad primetili su da im nisu ugrožene samo osnovne potrebe, već im često nedostaju i hobiji kojima bi kreativno koristili svoje slobodno vreme. Zato su rešili da pokrenu inicijativu “Humanko”, rekla je Nešić.

Srbija

Beograd daje pet miliona za mobilnu aplikaciju o javnom prevozu

Sekretarijat za javni prevoz Beograda je raspisao javnu nabavku za izradu mobilne aplikacije namenjenu putnicima u javnom gradskom prevozu, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.Procenjena vrednost javne nabavke je 4,17 miliona dinara bez PDV-a, što je 5 miliona dinara sa obračunatim PDV-om (blizu 42,6 hiljada evra).Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evraAplikacija treba da pruži informacije o redu vožnje i linijama javnog prevoza, kao i da pruži informacije putnicima o mogućnostima kombinovanja različitih vidova prevoza i linija javnog linijskog prevoza putnika, piše u tehničkoj specifikaciji.Predviđeno je da aplikacija pruža i podatke o toliko koliko je pešačenja potrebno za dolazak na stajalište gradskog prevoza.Aplikacija treba da bude primenjiva putem mobilnog telefona i interneta, da nosi oznaku sekretarijata i da obuhvati savremene elemente sličnih aplikacija sekretarijata, odnosno direkcija, za javni prevoz u Evropi, piše u specifikaciji.Rok za podnošenje ponuda je 28. septembar, a nakon potpisivanja ugovora odabrana firma trebalo bi da implementira informacioni sistem za maksimalno 180 dana.Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu prava Implementacija obuhvata dve faze. U okviru prve, potrebno je da se izradi detaljna specifikacija aplikacije i grafičkog rešenja, kao i sistemske podrške u centru, dok druga faza obuhvata programiranje, implementaciju i puštanje u rad sistemske podrške.Druga faza podrazumeva i integraciju sa postojećim sistemima Sekretarijata i puštanje u rad mobilne aplikacije za Android i iOS platformu.

Srbija

Beograd traži firme za „adaptaciju škola na klimatske promene“

Sekretarijat za zaštitu životne sredine traži firme za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu, u cilju, kako se navodi, "adaptacije na klimatske promene".Posao obuhvata "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu. Javna nabavka je podeljena na više partija (devet), a ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš",  "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja",  "Lazar Savatić",  "Stefan Dečanski",  "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha Radovi obuhvataju, između ostalog, nabavku sadnog materijala, ozelenjavanje, pripremne radove, betonske radove, obeležavanje sportskih terena,  stolarsko-bravarske radove. Za školu Petar Petrović Njegoš potrebna je izrada pešačke staze od malča, za školu  "Siniša Nikolajević"  izrada staza i terena od reciklirane gume, a za školu "Banović Strahinja" potreban i projekat elektroenergetskih instalacija.Rok za podnošenje ponuda je 12. oktobar. Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u VinčiAkcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti predviđeno je uređenje zelenih površina u školskim dvorištima kao jedna od značajnih aktivnosti na unapređenju zelenih površina grada i životne sredine u Beogradu, piše u dokumentaciji. U 2019. godini su izrađeni idejni projekti uređenja školskih dvorišta, što je finansirao Sekretarijat zazaštitu životne sredine. Sada se pristupa izvođenju radova za 9 od ukupno 10 projekata, navodi se. 

Srbija

„U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine“

Nevladina organzacija Građanski preokret pozvala je Skupštinu grada Zrenjanina da ne usvoji Odluku o planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka. Napominje se da je krajnji cilj te odluke da se omogući izgradnja petospratnica za 3.000 radnika kineske fabrike guma Linglong."Izgradnjom pet petospratnica na 30 hiljada kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", naglašava se u saopštenju.Odlukom Gradskog veća u Zrenjaninu gradskoj skupštini je predloženo da po hitnom postupku usvoji takvu odluku, uprkos protivljenju stručnjaka da se poveća dozvoljena spratnost objekata koji se grade u zrenjaninskim selima."Iza svega se krije ustupak zahtevu kineske kompanije Linglong koja želi da izgradi kompleks od pet petospratnica i tamo naseli svoje radnike, a verovatno i kineske radnike graditelje budućeg auto-puta Beograd-Zrenjanin", naglašavaju u Građanskom preokretu.Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u ZrenjaninuKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnjeGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu PROTIV ODLUKE I NADLEŽNI URBANISTAOdgovorni urbanista iz Javnog preduzeća za urbanizam Zrenjanina Jelka Đorđević tokom javne rasprave iznela je, kako se dodaje suprotno mišljenje, od odluke koja je predložena.Razlog za to je što se povećanjem spratnosti u ravničarskom selu onemogućava očuvanje slike predela i narušava zaštitu od stvaranja pojačanih uticaja vetra. Zbog toga, kako se navodi, ni u jednom zrenjaninskom selu nije dozvoljena takva gradnja."S obzirom na to da se radi o zgradama na površini od 30 hiljada kvadratnih metara, procena urbanista je da se planira naseljavanje najmanje 2500 ljudi, a s obzirom na dosadašnju praksu stanovanja kineskih radnika u Zrenjaninu, realno je očekivati da ih u tom stambenom kompleksu bude oko 3000", tvrde predstavnici Građanskog preokreta.Naglašavaju i da se planiranom odlukom o Planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka, osim 30 hiljada kvadrata namenjenih za izgradnju Linglongovog stambenog kompleksa opredeljuje i dodatnih 44 hiljada kvadratnih metara za izgradnju stambenih objekata sa pet spratova.Građanski preojkret upozorava i da je tih 44 hiljada kvadrata trenutno šuma prve klase. Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku automobilskih guma, za šta je dobilabesplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, krajem maja građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Na Uneskovu listu kulturnog nasleđa će možda i domaća šljivovica

Prihvaćena je još jedna nominacija iz Srbije za Uneskovu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, u pitanju su običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice. Odluka za nominaciju donešena je u junu ove godine, a konačna odluka će se saznati krajem 2022. godine.Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena "brenda": krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse.Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji se nalazi u okviru Etnografskom muzeju.Danijela Filipović, kustoskinja iz Centra, kaže za Dnevnik da je optimista kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.Srbija će moći da nominuje sledećeg kandidata tek 2023. godine jer je Unesko od 2017. godine je pooštrio proceduru za upis na listu, tako da je sada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine.Pre desetak godina formirana je i nacionalna meža kao i Registar za očuvanje nematerijalnog  kulturnog nasleđa u kome se nalazi trenutno 53 elementa među među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko. Na listi se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka...

Srbija

CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića

Carinska kontrola Aerodroma Nikola Tesla je kod Nikole Kovačevića, gradskog sekretara i odbornika Srpske napredne stranke (SNS), u julu ove godine pronašla sliku "Stražar" slikara Paje Jovanovića plaćenu preko 140 hiljada evra, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Istom prilikom gradskom sekretaru za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i odborniku u Skupštini opštine Rakovica oduzeto je i preko 15 hiljada evra.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kovačević nije prijavio ni umetničko delo ni novac u kešu, jer je mislio da one ne podležu naplati carine, kako je objasnio.Ipak, kontrola je sačinila zapisnik o otkrivanju carinskog prekršaja. Kovačević tvrdi da nije pokušao da sakrije sliku, već da je prišao cariniku kako bi ga pitao šta da radi jer ima kulturno dobro.„Kao kada dolazite u Egipat i donosite delove piramide i kažete ’draga moja zemljo, evo doneo sam iz druge zemlje delove piramide’“, izjavio je za CINS.U punomoćju koje mu je dala supruga Milena piše da je on kupio sliku, a da je novac isplaćen sa njenog računa.Pored skupocene slike, kod Kovačevića je na aerodromu pronađeno i 15.550 evra u gotovini.Kako je preko granice bez prijave dozvoljeno preneti 10.000 evra, "Stražar" i 5.550 evra su, dok se slučaj ne reši, oduzeti.Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje" Međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić već dan nakon zaplene je najavio konačno odredište ove slike Paje Jovanovića. Vesić je na Fejsbuku objavio da će se ona ipak naći u Muzeju grada Beograda:„Kako bi naš narod rekao nije kome je rečeno nego kome je suđeno“.Naime, mesec dana pre nego što je otkrivena kod Kovačevića, slika Stražar je bila ponuđena na licitaciji u bečkoj aukcijskoj kući Doroteum. Vesić je nakon zaplene otkrio da je i Grad bio zainteresovan da je kupi. Na Fejsbuk profilu je napisao da je plan bio tajna, jer bi porasla cena da se za to saznalo:„Zato sam zamolio jednu zapadnu kompaniju koja posluje u Beogradu da kupi sliku i pokloni je Muzeju grada Beograda“. Ta firma je, dodaje, bila spremna da za Stražara izdvoji do 50.000 evra.Nikola Kovačević za CINS kaže da je Vesić spominjao da je reč o austrijskoj firmi Štrabag, te da on nije kupovao sliku za Grad.Ne zna da li je Vesić upućen da je on kupio Stražara i upućuje nas da to pitamo njega. Na pitanje zbog čega mu nije rekao da je kupac, odgovara:„Da li bi vi svakom vašem kolegi rekli nešto što vam se desilo? Pa ne bi svakom“.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ocenjuje da je cela situacija „čudna“:„Prilikom ispitivanja ovog slučaja treba videti da li je postojao nekakav prethodni dogovor između tog gradskog sekretara i drugih gradskih čelnika da će on da kupi sliku za svoj novac pa da mu Grad to kasnije nadoknadi“.Tekst preuzet od Centra za istraživačko novinarstva Srbijje (CINS).

Srbija

SHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora

Ukoliko se u parlamentu usvoje odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, predložene Nacrtom zakona u unutrašnjim poslovima, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru, ocenila je SHARE fondacija Tehnologije masovnog biometrijskog nadzora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika, izuzetno su štetne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država."Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije", navodi se u saopštenju tog udruženja građana.Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva.Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života."Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva", zaključuje se u saopštenju.Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dostupni su OVDE.

Srbija

Ko je glavni u javnim preduzećima, a ko ih nadzire

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, uz podršku National Endowment for Democracy, organizuje panel Ima li direktora u javnim preduzećima  u petak 24. septembra 2021. godine, u 10h. Live stream prenos biće omogućen na YT kanalu Nove ekonomije. Direktore javnih preduzeća, prema Zakonu o javnim preduzećima, imenuje Vlada Srbije nakon javnog konkursa. Period na koji se imenuje vršilac dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Ista osoba ne može biti dva puta postavljeno za vršioca dužnosti. U praksi, međutim, jedan isti direktor javnog preduzeća godinama je u VD statusu.   U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Takvi direktori ne mogu dugoročno brinuti o preduzeću jer u svakom trenutku mogu biti smenjeni.   Ovo v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor potpuno je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se skoro deceniju govori kao o prioritetu u ekonomiji.    ·      Kakve su posledice VD stanja u javnim preduzećima? ·      Šta je Vlada Srbije ponovo obećala u Strategiji državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Srbije?   ·      Da li nam je potreban novi zakon koji će urediti korporativno upravljanje u svim javnim preduzećima? ·      Zašto Vlada Srbije ne bira direktore na konkursu? ·      Kakvi su trendovi u lokalnim javnim preduzećima, dokle se stiglo sa unapređenjem sistema nadzora u lokalnim javnim preduzećima?   Govornici:    ·      Bojan Dimitrijević, Fiskalni savet  ·      Duško Vasiljević, Svetska banka  ·      Ana Jolović, Projekat reforme lokalnih finansija II u Srbiji  ·      Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbije    Moderator: Ivana Pavlović, novinar             

Srbija

Komunalci će još čekati na nove uniforme, podnet novi zahtev za zaštitu prava

Nabavka uniformi za komunalne milicijaci ponovo je zaustavljena jer je podnet novi zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, objavljeno je na Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je prošle nedelje je dodelio ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. ŠTA SVE GRAD KUPUJE: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Tender za letnju i zimsku odeću za komunalne milicijace već se nalazio pod lupom Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Firme Yumco-prizosi, Less Textile i DES2020 su u junu ove godine podnele zahteve za zaštitu prava.Postupak po zahtevu DES2020 iz Šapca je okončan pre naručiocem, što znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je "DES 2020" podneo te da zahtev zbog toga nije ni došao pred Komisiju na odlučivanje.Međutim, neke od zahteva druge dve firme, Yumco-prizosi i Luss textile, je Komisija prihvatila i zbog toga obustavila nabavku sve dok gradska uprava Beograda ne otkloni nedostatke.Beograd je zbog ovakve odluke morao i da nadoknadi takse koje su dve firme dale prilikom podnošenja zahteva po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

Srbija

Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacije

Najavljena e-fiskalizacija predstavljaće dodatno opterećenje za privrednike koji već posluju legalno i ne doprinosi suzbijanju ogromnog crnog tržišta koje država ne suzbija, saopštio je Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje podseća da je trošak za subvencionisanje te reforme od strane države odjednom porastao sa tri na šest milijardi dinara."Stiče se utisak da su zakon o fiskalizaciji i njegova primena doneti nepromišljeno, na brzinu, bez dovoljnog učešća onih na koje se zakon odnosi. Pitanje je da li postoji  nečiji interes da se privrednicima prodaju novi uređaji", navodi se u saopštenju.Udruženje podseća i na podatke o subvenicijama za e-fiskalizaciju koji su izneti na javnom slušanju prilikom donošenja zakona o toj reformi.Ministarstvo finansija je prošle nedelje objavilo detalje o uvođenju novog modela za izdavanje fiskalinih računa, koji donosi QR kodove, ali i nove uređaje, poput tableta ili mobilnih telefona. Tada je takođe naglašeno da će privrednicima subvencionisati nabavku svega što je za to potebno.Prema rečima predstavnika Zaštitnika preduzetnika i privrednika, izgovor da će država subvencionisati e-fiskalizaciju je neprihvatljiv, jer vreme krize nije vreme da se novac privrednika i građana Srbije troši nepromišljeno.Evo šta donosi novi model fiskalizacijeUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalceMinistarstvo sprema novi zakon, čitaće fiskalne kase u realnom vremenuFiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne "Privrednici već imaju kase koje su povezane sa poreskom upravom, a proširenje obveznika koji su dužni da imaju uređaj na paušalne delatnosti kao što su obućari, moleri, frizeri i slično je apsurdna jer nema uticaja na visinu poreza koji se plaća", objašnjavaju u Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.  Podsećaju da zbog te i ostalih aktivnosti ministarstva finansijakonstantno čini šteta stotinama hiljada privrednika i preduzetnika, budžetu i ekonomiji Srbije i šalje se poruka da je isplativije raditi na crno.Udruženje je inače u aprilu 2021. pozvalo Skupštinu Srbije da izvrši nadzor nad radom tog ministarstva i da smeni odgovorne. Ipak, kako se dodaje u saopštenju, Narodna skupština do danas nije odgovorio na taj zahtev domaćih privrednika. 

Srbija

Srbija se zadužuje još 70 miliona evra za prugu Subotica-Horgoš

Srbija planira da se zaduži 70 miliona evra kod OTP banke za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).Kredit se odobrava na rok od 84 meseca (sedam godina), piše u Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja rekonstrukcije i modernizacije ove železničke pruge.Srbija se ugovorom obavezuje da plaća kamatu po obračunatoj nominalnoj kamatnoj stopi formiranoj primenom referentne kamatne stope šestomesečni EURIBOR-a uvećane za fiksnu maržu od 1,85 odsto godišnje. Datum plaćanja rate/kamate je 15. april i 15. oktobar svake godine. Sredstva zajma se mogu povlačiti u roku od 18 meseci nakon stupanju na snagu ugovora o kreditu.Kako napraviti održivu železnicuPojekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin) je proglašen projektom od posebnog značaja za Srbiju. Кomercijalnim ugovorom koji je potpisan 12. juna 2021. godine, predviđena je ugovorena vrednost Projekta do 10,2 milijarde.Projekat se finansira delom iz budžeta Srbije, a delom iz kredita između Zajmodavca i Srbije.Ugovorom o kreditu predviđen je iznos od 70 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, dok će država kao finansijer projekta izvršiti avansno plaćanje u iznosu od 20 odsto od prihvaćenog ugovorenog iznosa. Država daje 200 miliona dinara za otpis duga Srbija VozaU obrazloženju zakona  se navodi i da je projekat rekonstrukcije modernizacije pruge Segedin - Reske - Horgoš - Subotica - Baja je od izuzetnog značaja za Srbiju i Mađarsku. Na teritoriji Srbije nalaze se dve deonice, Subotica - Horgoš - Državna granica (Reske) u dužini od 26,63 km i deonica Subotica - Državna granica (Čikerija) u dužini od 11,90 kilometara. 

Srbija

Evo koliko studente u Beogradu košta najam stanova

Prema istraživanju koje je sproveo portal Indomio.rs okvirne cene stanova za izdavanje u atraktivnim beogradskim opštinama za studente kreću se od 270 evra za garsonjere i jednosobne stanove, dok veći i prostraniji stanovi kreću se od 450 do 500 evra. Poređenja radi, tokom ove godine bogradskim studentima je za iznajmljivanje stana potrebno od prosečnih 6,47 evra po kvadratu na Opštini Voždovac do  8,33 evra po kvadratu na Opštini Stari Grad.Cene iznajmljivanja stanova u Beogradu nisu pretrpele veće promene u odnosu na 2020. godinu, pa je tako zabeležen rast cena na Novom Beogradu i Vračaru, dok su na drugim opštinama prosečne cene ostale vrlo slične onima u prvoj pandemijskoj godini.U drugim univerzitetskim gradovima, poput Novog Sada i Kragujevca, situacija je dosta drugačija jer lokacija nije primarni kriterijum pri izboru. Zbog toga su i cene najma po kvadratu u oba ta grada značajno manje. Za iznajmljivanje stana u Novom Sadu potrebno je izdvojiti 6,25 evra po kvadratu gledano na nivou celog grada, dok je u Kragujevcu ta cena još niža, prosek je 4,21 evro po kvadratu.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u juluCene nekretnina ne rastu samo u Srbiji Približavanjem prvog oktobra i početkom nove univerzitetske godine jedno od glavnih pitanja koje okupira dobar deo stanovništva u Srbiji upravo je rentiranje stanova za studente. Primarni kriterijumi prilikom odabira budućeg doma su finansije i lokacija.Iako se situacija sa koronavirusom menja na dnevnom nivou, a informacije o tome na koji način će ubuduće raditi obrazovne ustanove prate ove promene, to nije mnogo uticalo na dinamično tržište nekretnina za rentu u glavnom gradu, dodaje se između ostalog u saopštenju. Prema poslednjoj odluci, studenti Beogradskog Univerziteta pohađaće nastavu prema kombinovanom modelu primenjenom individualno na svaki fakultet prema specifičnim potrebama, pa će u skladu sa tim, beogradski studenti neminovno morati da žive barem delimično na teritoriji prestonice. Tradicionalno najpopularnije opštine za koje su studenti zainteresovani su u centru grada: opština Stari Grad, Vračar, Voždovac, Novi Beograd i delovi opštine Savski Venac.Nesigurna situacija u vezi sa modelom školovanja, kako se ocenjuje, nije previše uticala na samo tržište: dinamika funkcioniše po sličnom principu kao i prethodnih godina, rentiranje stanova pojačano je već od sredine avgusta.

Srbija

Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapred

Predlogom Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini predviđeno je da se javni skupovi i druge aktivnosti na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti buke, moraju najaviti 20 dana unapred.Lokalna samouprava će odlukom određivati ulice, delove ulica i naselja i druge lokacije namenjene za te svrhe, kao i mere zvučne zaštite u vreme održavanja. "O održavanju javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja propisanih graničnih vrednosti buke odlučivaće jedinice lokalne samouprave", navodi se u obrazloženju zakona.Novi Zakon pokušaće da reši i problem sa ugostiteljskim objekatima, pa je predloženo da merenje buke poreklom iz ugostiteljskih objekata može da vrši komunalni milicionar jedinice lokalne samouprave. Kako piše u predlogu, preventivne mere zaštite od buke odnose se, pre svega, na oblast planiranja i izgradnje, pa je tako potrebno da se u prostornim i urbanističkim planovima obezbede i mere i uslovi zaštite od buke.To se naročito odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja. Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građaniNovim zakonom će se uvesti obaveza izrade strateških karata za sve aglomeracije (deo teritorije sa preko 100.000 stanovnika) kao i za glavne puteve, glavne pruge, glavne aerodrome u Srbije.Strateške karte za aglomeracije (Niš, Subotica, Novi Sad, Beograd, Kragujevac) izrađivaće jedinice lokalne samouprave. Do sada ja strateška karta urađena samo za Niš, pa novi propis predviđa da za ostale četiri starteška karta bude izrađena do 30. juna 2024. godine. Za glavne puteve, glavne pruge i glavne aerodrome u Srbiji strateške karte će raditi pravna lica koja su vlasnici i koncesionari glavnih puteva, glavnih pruga i glavnih aerodroma, za šta će, takođe, imati rok do 30. juna 2024. Propisano je i donošenje akcionih planova za zaštitu od buke, na osnovu podataka iz karata.Kako rešiti buku iz kafićaMerenje buke u životnoj sredini vršiće ovlašćeno pravno lice, odnosno stručne organizacije, koje za to moraju da poseduju akreditaciju i ovlašćenje od strane Ministartstva. Novina je to se predlaže i mogućnost da se ovim stručnim organizacijama oduzmu ovlašćenja. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke.U kaznenim odredbama predviđene su sankcije za prekršaje za pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu uprave, lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja. Pored izrečene novčane kazne za prekršaj pravnom licu se može izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji je izvor buke, ali i mera zabrane vršenja delatnosti na tri godine za pravno lice i godinu dana za fizičko lice.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.