Srbija

Banke neće naplaćivati sudske troškove za već pokrenute postupke

Banke neće naplaćivati troškove sudskih procesa koji su protiv njih pokrenuti u vezi sa naplatom troškova kredita, saopštilo je Udruženje banaka Srbije."Što se tekućih sporova tiče, banke su iskazale načelnu spremnost da u slučaju svakog povoljnog ishoda spora ne naplaćuju od druge strane (tužilaca) troškove koje su same imale u vezi vođenja svakog pojedinog spora, kao od strane koja je izgubila spor, već da ti troškovi ostanu na teret banke", piše u saopštenju.KREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORI Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka, takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata, dodaje se.Ističu da očekuju da se nakon stava Vrhovnog kasacionog suda stavi račka na jedan period koji je, kako kažu, bio iscrpljujući i za banke i za klijente.Stavovima koje je doneo VKS naš pravosudni sistem približio se pravosudnim sistemima Evropske Unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet i na šta smo već duže vrem ukazivali", piše u saopštenju.Podsetimo, Vrhovni kasacioni sud je prošle nedelje doneo pravni stav kojim je zaključio da je bankama dozovljeno da ugovaraju i naplaćaju troškove kredita.

Policijski automobil

Umesto privrednicima, 450 miliona dato MUP-u za uniforme i „penale“

Ukupno 450 miliona dinara (oko 3,8 miliona evra) iz budžetske rezerve dodeljeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) za nabavku uniformi i za izvršenje naloga prinudne naplate po osnovu izvršenih sudskih presuda, piše u rešenju Vlade Srbije.Novac je najpre bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica pandemije, ali je iz budžeta Ministarstva privrede preusmeren u sredstva tekuće budžetske rezerve odakle je raspoređen MUP-u.Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Kako piše u rešenju, 250 miliona dinara namenjeno je za stavku "materijal", što se najverovatnije odnosi na uniforme, dok je 200 miliona dinara predviđeno za novčane kazne i penale po rešenju sudova.Za "materijal" je u budžetu MUP-a već opredeljeno blizu 2,5 milijardi dinara, a za kazne i penale oko 1,05 milijardi dinara.Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, zaključak je Fiskalnog saveta iz juna ove godine."U periodu od 2009. do danas Republika Srbija je na ime kazni i penala isplatila već preko 120 milijardi dinara, tj. preko 1 milijardu evra", piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Za propuste države 200 miliona evra iz budžeta Isplate po ovom osnovu su na kraju 2010. iznosile svega 4 milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na premko 20 milijardi dinara u 2020. i postoji opasnost da bi ovakav trend mogao da se nastavi u budućnosti, dodaje se.

Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve

Iz budžeta Ministarstva privrede u budžetsku rezervu preneto je 1,08 milijardi dinara (oko 9,2 miliona evra) koje su zatim dodeljene Ministarstvu odbrane radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za izgradnju objekta posebne namene "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama, navodi se u Rešenju Vlade Srbije.Novac koji će se koristiti za izgradnju fabrike vakcina je u budžetu prvobitno bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije.Iz istog dela budžeta novac se preusmeravao i za izgradnju i opremanje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, o čemu je Nova ekonomija pisala.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Kamen temeljac izgradnju fabrike vakcina kompanije "Sinofarm" položen je početkom septembra u zemunskom naselju Soko Salaš.Kako je tada preneto, fabrika u kojoj će se proizvoditi vakcina kineske kompanije zajedničko je ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.Institut za puteve iz Beograda je u junu ove godine dobio posao koji obuhvata izradu tehničke dokumentacije za opremanje lokacije, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i izgradnju pristupnih saobraćajnica na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, kako je Nova ekonomija već pisala.Za ove poslove Institut bi trebalo da dobije 67 miliona dinara.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabraniU avgustu je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija "GEO SPES".Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, jednoj od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog za to navodi se da su u pitanju "radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa". Ukupna cena za izvođenje ovih radova je 1,66 milijardi dinara sa PDV-om (1,39 milijardi bez PDV-a).

Pravda za rad na dan

Ministarka Darija Kisić danas predstavlja plan kako namerava da legalizuje bejbisiterke, čišćenje kuće ili kelnere iznajmljene samo za svadbe.Sindikati se protive ovakvoj inicijativi.

Pokret Tvrđava: Preduzeće zagađuje Smederevo i bez vodne dozvole

Nadležne inspekcijske službe su ustanovile da preduzeće SWAN LAKE iz Kovina ispušta otpadne vode sa prekoračenim graničnim vrednostima više zagađujućih materija, kao i da uopšte nema vodnu dozvolu, čime je počinilo ozbiljan privredni prestup i prekršilo Zakon o vodama, saopštio je Pokret Tvrđava. Inspekcija je reagovala po prijavi Pokreta Tvrđava "usled smrada koji se u Smederevu oseća mesecima unazad"."Uvidom u izveštaje o ispitivanju otpadne vode, sačinjene od strane ovlašćenih laboratorija, utvrđeno je da ispitivani parametri otpadne vode koja predstavlja tehnološku otpadnu vodu – džibru, suspendovane materije, pH vrednost, hemijska potošnja kiseonika, biološka potrošnja kiseonika, ukupni fosfor i ukupni neorganski azot, prekoračuju granične vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje", navele su inpekcijske službe u odgovoru koji su dostavili Pokretu Tvrđava. Utvrđeno je i da nadzirani subjekat nije pribavio vodna akta odnosno Vodnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o vodama kojim se utvđuju način, uslovi i obim, tako da je postupjući inspektor prosledio zapisnik o inspekcijskom nadzoru Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, navodi se u saopštenju. Predstavnici Pokreta Tvrđava su, početkom avgusta, nakon što se mesecima u Smederevu i okolini širio nesnosan smrad, izašli ne teren i obišli nekoliko lokacija pretpostavljajući da je izvor takvog zagađenja najverovatnije neka od deponija. Ispostavilo se da je u pitanju ispust za otpadne vode iz proizvodnje fabrike SWAN LAKE DOO, koja teritorijalno pripada opštini Kovin, ali se nalazi na samo nekoliko kilometara od centra Smedereva. Kako navode iz Pokreta Tvrđava reč je o fabrici koja se bavi proizvodnjom rafinisanog etil alkohola i tehničkog alkohola i koja kao sirovinu koristi melasu – kukuruz i da tokom 24 sata generiše 270 000 litara procesne otpadne vode, osnosno džibre, koja se sprovodi do taložnog polja.

Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita

Vrhovni Kasacioni sud (VKS) je na sednici Građanskog odeljenja doneo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, objavljeno je danas na sajtu suda, piše Beta. Advokat Bojan Mićanović rekao je Beti da je VKS na direktan način uneo pravnu nesigurnost kod građana i poništio sopstveni pravni stav od 22. maja 2018. godine.Objasnio je da je pravni stav vrsta odluke koju na sednici odeljenja donosi Vrhovni kasacioni sud i koji predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima."Dakle, pravni stav koji je tri i po godine primenjivan je pao u vodu, pod pritiskom krupnog kapitala i bankarskog lobija. Pre nepuna dva meseca Skupština Srbije je pokušala da donese autentično tumačenje Zakona o obligacionim odnosima koji se primenjuje preko 40 godina i na mala vrata pogura banke da mogu nesmetano da ugovaraju troškove kredita po svom nahođenju", kazao je Mićanović.Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti blokadaKREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORIAdvokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita Po njegovim rečima, ovakvim postpanjem VKS je direktno ugrozio prava građana koji su tužili banke za troškove obrade kredita, puštanja kredita u tečaj, kao i druge troškove koje banka obračunava korisniku."Pored toga građani će morati da snose i troškove spora. Zakon o obligacionim odnosima je nedvosmisleno jasan po tom pitanju i propisuje da je kamata jedini trošak kredita. Do sada je sudska praksa bila jedinstvena po ovom pitanju i odluke su donosile u korist tužilaca – korisnika kredita, međutim ovakvom odlukom VKS sudovi će biti prinuđeni da donose odluke suprotne dosadašnjim, a građani koji su tužili banke biće nasamareni", naglasio je advokat Bojan Mićanović.Kako Beta saznaje, na istoj sednici VKS donet je i pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), gde se kaže da je takva odredba kod ugovora o stambenim kreditima pravno valjana.VKS je do sada po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu, preinačavao odluke u kojima su donete odbijajuće presude, po tužbama za neosnovanost naplate premije osiguranja kod NKOSK, odnosno VKS je presuđivao u korist građana – korisnika kredita."VKS narušava suštinu pravnog sistema, a suština uređenog pravnog sistema se ogleda u pravnoj sigurnosti kojoj bi VKS kao najviša sudska instanca trebalo da teži. Ovakvim narušavanjem pravne sigurnosti u narodu se stvara utisak da se stavovi VKS mogu naručivati od strane različitih centara moći", zaključio je advokat Bojan Mićanović.

Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo

Članicama EU u okviru IPARD programa na raspolaganju su velike količine novca namenjene za razvoj agrara

Civilni sektor zabrinut zbog izmena Zakona o unutrašnjim poslovima

Nacrt zakona o unutrašnim poslovima predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika što predstavlja opasnost po privatnost građana, saopštila je organizacija Partneri Srbija. Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica.Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana i bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema, navode.Organizacija Partneri Srbija ukazala je na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.Kako ocenjuju, posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica.Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća."Ovo posebno zabrinjava imajući u vidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora".MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica Policajcima zabranjeno objavljivanje fotografija koje "narušavaju ugled" MUP-aNIN: Ugovori MUP-a ukazuju na trgovinu uticajemSporna je i odbredba Nacrta zakona koja zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja čime se pruža dodatna zaštita privatnosti ovlašćenih službenih lica, dok se u privatnost građana invanzivno zadire upotrebom novih sistema obrade podataka, navodi se u saopštenju. Partneri Srbija navode i da je, zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, kao i da međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.Pored ovih odredbi, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ukazao je Nacrt predviđa i to da pravo na upotrebu pojma "Policija" osim MUP-a, sindikata koji deluju u okviru njega, i Ministarstva odbrane, ministar može odobriti i drugim subjektima. "U praksi ovo bi moglo da znači da ako ministar želi da organizovanu grupu za nasilno suzbijanje protesta proglasi policijom, to može da uradi, bez ikakvog ograničenja", navodi se u saopštenju BCBP-a.Zbog toga BCBP traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da razmotri komentare pristigle od organizacija u javnoj raspravi i spreči potencijalnu štetu koja bi nastala usvajanjem Nacrta.O Nacrtu novog zakona oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije koje je navelo da će ukoliko bude usvojen u trenutnoj formi urušiti dostignuti ljudskih prava između ostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.Navode da odrede predstavljene u Nacrtu zakona mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.Odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru, navodi NUNS.NUNS ocenjuje da je rad na ovom Nacrtu Zakona protekao prilično netransparentno i da zainteresovane strane uprkos programu javnih rasprava koji je objavljen na sajtu MUP -a, nisu bile obaveštene o istom.

Srbija emitovala prvu zelenu evroobveznicu, dug veći za milijardu

Prvi put u svojoj istoriji Srbija je emitovala zelenu evroobveznicu u iznosu od jedne milijardi evra, ročnosti sedam godina, saopštila je NBS.Kako je saopštila Narodna banka Srbije, evroobveznica je emitovana po "najnižoj kuponskoj stopi ikada" zabeleženoj od 1 odsto i stopi prinosa od 1,26 odsto, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila 3 milijarde evra.Srbija je, inače, juče na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima (dual-tranche).Pored zelene, emitovana je i petnaestogodišnja konvencionalna evroobveznica u evrima u iznosu od 750 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,05 odsto i stopi prinosa od 2,3 odsto, što je evroobveznica najduže ročnosti koju je Srbija do sada emitovala, a za kojom je tražnja investitora premašila nivo od 2,5 milijardi evra, dodaje NBS.Emisijom zelene obveznice Srbija je postala jedna od malobrojnih evropskih zemalja i jedina evropska država van Evropske unije koja je emitovala zeleni instrument, navodi NBS.Prikupljena sredstva biće iskorišćena isključivo za finansiranje ili refinansiranje novih i postojećih rashoda usmerenih na postizanje još održivijeg rasta naše ekonomije, putem ulaganja u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i sprečavanja i kontrole zagađenja."Кoliko su današnje emisije bile uspešne, govori i to što je Srbija tokom dana od početnih uslova uspela da snizi kamatne stope za petinu, odnosno 20 odsto (odnosno 0,35 procentnih poena) kod zelene sedmogodišnje obveznice i za 13 odsto (odnosno 0,30 procentnih poena) u slučaju konvencionalne petnaestogodišnje obveznice", naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.Vlada Srbije se sprema za emitovanje zelenih obveznicaNemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prvih zelenih obveznicaMinistar finansija Siniša Mali rekao je da je Srbija prva zemlja u razvoju i regionu koja je emitovala zelenu obveznicu, a sredstva će se koristiti isključivo za zaštitu životne sredine."Sa tim novcem gradićemo železničku mrežu, kanalizaciju, jer smo obećali da će svako domaćinstvo imati priključak, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Iskoristićemo taj novac i za energetsku efikasnost, odnosno zamenu stolarije, za solarne panele. Time dajemo ogroman signal celoj međunarodnoj zajednici da je Srbija u potpunosti posvećena zelenoj agendi. U budućnosti ćemo još više novca uložiti u te namene", objasnio je on gostujući na Pinku.

Projekat JADAR – Činjenice su važne

Naša kompanija razvija projekat Jadar blizu dve decenije. To su dve decenije naučnog i inženjerskog rada, istraživanja, proračuna, modelovanja i projektovanja u kojima je učestvovalo preko 300 stručnih i posvećenih kolega, kao i više stotina spoljnih saradnika iz 40 internacionalnih kompanija i sa 10 instituta i fakulteta Beogradskog univerziteta - uključujući 40 univerzitetskih profesora. U tom periodu analizirano je preko 38.000 uzoraka rude, ispitano više od 23.000 parametara za analizu zemljišta, vode, vazduha i buke, obavljeno preko 700 testova potencijalnog otpada. Digitalni model rudnog tela kreiran je od 22 miliona pojedinačnih ćelija. Samo jedna od projektnih baza podataka sadrži preko 21 hiljadu dokumenata kreiranih od strane našeg tima u prethodnom periodu. Ovako obimnu naučno tehnološku bazu je teško u punom svetlu predstaviti zainteresovanoj javnosti, ali ju je, nažalost, izuzetno lako pogrešno interpretirati. Zato, ovim tekstom kompanija Rio Sava Exploration nastoji da uputi sve građane na izvore iz kojih se mogu tačno informisati, i gde će dobiti detaljne i obrazložene podatke. Jer mi verujemo u to da su naučne činjenice važne.Na Internet strani www.riotintoserbia.com možete pronaći detalje o projektu Jadar, odgovore na najčešća pitanja i netačne informacije, niz prezentacija, i posebno ističemo video zapise sa 4 Otvorena sastanka. Na njima su, putem Interneta, brojni eksperti predstavili najintresantnije teme i odgovarali na pitanja javnosti u vezi sa projektom. Nastavićemo sa komuniciranjem odgovora i nadalje i putem naše facebook strane na www.facebook.com/JadarProjekat.Uz puno poštovanje i podržavanje prava na kritički stav, smatramo da je za donošenje mišljenja o razvoju i uticaju ovako kompleksnog projekta neophodno uputiti se u sve raspoložive materijale i informisati se iz relevantnih izvora. Koristeći informacije iz naučnih studija i analiza koje su već prezentovane javnosti, u nastavku ćemo i ovom prilikom izneti činjenice kao odgovor na netačne navode sa skupa 11. septembra i iz prethodnog perioda. Za odgovore na sve ostale tvrdnje molimo sve zainteresovane da posete našu internet stranicu.Detalji tehnološke šeme prerade rude nisu poznati, a poseban rizik procesa je agresivno tretiranje sumpornom kiselinom Koncentrat naše rude neće se agresivno tretirati sumpornom kiselinom – kiselina se dodaje u fazi digestije da se održi pH3, a temperatura procesa je ispod 100 stepeni, što je temperatura na kojoj je ova kiselina stabilna. To je razlog što se u pomenutom postupku NE stvara zasićena vodena para koja sadrži tragove sumporne kiseline, što je potvrđeno i pilot testiranjima i brojnim proverama. Sam proces, je takav da neće i ne može biti ostataka sumporne kiseline u bilo kom od otpadnih tokova (otpad neće biti “kiseo”), niti će sumpor napustiti proces u obliku gasa sumpor-dioksida, pošto u reakcijama koje se odvijaju u procesnom postrojenju ne dolazi do generisanja tog gasa.Biće uništen biodiverzitet, stanište 130 endemskih i zaštićenih vrstaPovršine projektovane za podzemni rudnik i postrojenje za preradu iznose nešto preko 200 hektara (za indutrsijske zone u Srbiji opredeljeno preko 20.000 hektara). To je visokourbanizovan prostor, na kojem nisu identifikovane endemske vrste (karakteristične samo za lokalni prostor), a sve identifikovane vrste se mogu naći širom zapadne Srbije. Što se tiče lokacije prostornim planom opredeljene za odlagalište otpada – Štavice, to područje jeste bogatog biodiverziteta i to je studija Biološkog fakulteta pokazala. Iz tog razloga, kompanija ima u planu da uloži dodatna sredstva i sledeće godine nastavi istraživanja na ovom području, kako bi se kreirale i primenile najsavremenije mere u konzervaciji vrsta, a uticaji sveli na minimum. To je i jedan od razloga za pokretanje postupka izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za uvođenje alternativne lokacije Severni pogon i aktivan rad na rešenjima za ponovno iskorišćenje industrijskog otpada, kako ovo odlagalište nikada ne bi bilo formirano.U Drinu će se vraćati destilovana voda Tvrdnja sa protesta da će se iz postrojenja ispuštati destilovana voda, je neistinita, jer na kraju procesa prečišćavanja voda prolazi kroz proces REMINERALIZACIJE, čime se obezbeđuje prisustvo esencijalnih mineralnih materija u vodi pre ispuštanja u reku Jadar. Netačan je i suprotan navod da će se ispuštati neprečišćena voda koja će svojim sastavom ugroziti vodotokove i vodosnabdevanje nizvodno do Šapca i Beograda. Projektom je predviđeno da kvalitet prečišćene vode odgovora propisanom kvalitetu vode reke Jadar (II klasa, kao i reka Drina), čime se osigurava da ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može ugroziti propisani kvalitet reke, u skladu sa EU i domaćom regulativom koja se odnosi na očuvanje kvaliteta vodotoka. Investiciona vrednost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je blizu 40 miliona USD, a bazira se na naprednoj i široko primenjenoj tehnologiji.Generisanje otpadaVažno je naglasiti da je otpad od prerade jadarita u čvrstom stanju, što je u donosu na uobičajeni tečni otpad rešenje sa značajno manjim uticajem. Takođe, zbog čvrstog stanja otpada (suvi otpad) nije opravdana bojazan javnosti da će zagađivati vodotokove i podzemne vode. Mere protiv otprašivanja otpada se testiraju u najmodernijim vazdušnim tunelima, što je nova praksa za ove prostore. Po količini otpada, rudnik se rangira među niže do srednje rudničke operacije, a u EU postoje rudnici koji za dve godine rada generišu otpadnog materijala koliko će Jadar za čitav životni vek. Sa otpadom će se pažljivo rukovati u skladu sa standardima u Srbiji i EU standardima. Rio Tinto primenjuje i D5 standard za upravljanje otpadom koji je često u nekim segmentima strožiji od regulativa određenih zemalja. Takođe, deo smo Globalnog industrijskog standarda za upravljanje otpadom.

Er Srbia od oktobra ponovo relaciji Kraljevo-Beč

Er Srbija planira da od 12. oktobra obnovi letove između Aerodroma Morava kod Kraljeva i Beča, preneo je portal Exyuaviation. Letovi će biti dva puta nedeljno, svakog utorka i četvrtka, do 30. decembra."Putnicima iz centralne i zapadne Srbije omogućavamo direktne letove za Beč sa trećeg aerodroma u Srbiji. Naš cilj je da im u narednom periodu olakšamo organizovanje putovanja i ponudimo tradicionalno dobru uslugu, kao i svim našim putnicima", rekao je predstavnik Er Srbije Boško Rupić.Letovi između Kraljeva i Beča prvi put su uvedeni u decembru 2019, a obustavljeni u martu 2020. godine kada je počela pandemija koronavirusa.Letove subvencioniše Vlada Srbije i prvobitno je planirano da se odvijaju tokom cele godine.Aerodormoima Konstantin Veliki u Nišu i Morava u Kraljevu upravlja preduzeće Aerodromi Srbije. Tom preduzeću komisija za Kontrolu državne pomoći nedavno je odobrila državnu pomoć u iznosu od 670 miliona dinara.Beogradski aerodrom Nikola Tesla, Vlada Srbije pre nekoliko godina dala je pod dugogodišnju koncesiju francuskoj kompaniji Vansi.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraKako će Er Srbija platiti svoje dugoveEr Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara

Komisija za konotrolu državne pomoći odobrila je državnu pomoć od 670 miliona dinara Aerodromima Srbije za upravljanje Aerodormom "Konstantin Veliki" u Nišu. Davalac državne pomoći je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a iz budžeta Srbije u 2020. godini društvu Aerodromi Srbije dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 670 miliona dinara, od čega iznos subvencije za upravljanje aerodromom "Кonstantin Veliki", Niš iznosi 335 miliona dinara, navodi se u rešenju Komisije. Кomisija je ocenila da finansiranje delatnosti upravljanja Aerodromom "Кonstantin Veliki" Niš u 2020. godini, predstavlja državnu pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade za obavljanje delatnosti od opšteg ekonomskog interesa, navodi se u rešenju.Komisija je u martu pokrenula prethodni postupak u vezi dodele sredstava "Aerodoromima Srbije" radi utvrđivanje postojanja državne pomoći kao i ocene usklađenosti državne pomoći.

Poslovni partner gradskog urbaniste renovira salu u ministarstvu za 74 miliona

Ministarstvo finansija je tokom avgusta sklopilo ugovor za renoviranje svečane sale sa firmom poslovnog partnera glavnog gradskog urbaniste u Beogradu Marka Stojčića, piše portal Pištaljka. Ugovor je kako se navodi vredan preko 74 miliona dinara, odnosno oko 1150 evra po jednom kvadratu.Posao je, bez konkurencije, kako se navodi dobila firma Jugogradnja, čiji je većinski vlasnik Nenad Radonjić. Ovaj biznismen zajedno sa gradskim urbanistom poseduje fantomsku firmu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada Vladetina 22. Osim delatnosti i vlasništva Jugogradnja i Vladetina 22 dele i istu i-mejl adresu, naglašava Piptaljka.Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), 20 odsto vlasništva u Vladetinoj 22 ima firma Jugogradnja, 30 odsto Nenad Radonjić, koliko i Marko Stojčić, dok preostalih 20 odsto ima firma Otvoreni atelje grada Arhitekton, koja je u stopostotnom vlasništvu beogradskog urbaniste.U APR-u piše da je privredno društvo Vladetina 22 registrovano na adresi Žorža Klemansoa 23 ali, na toj lokaciji nedaleko od Luke Beograd nema traga o toj firmi. Međutim, vide se skladišta i oznaka firme Jugogradnja, koja je registrovana na Zvezdari.Vladetinu 22 osnovale su firma Jugogradnja i bivša Stojčićeva firma Institut za savremenu arhitekturu u januaru 2018. godine. Prema finansijskim izveštajima, firma čiji je direktor Nenad Radonjić od početka beleži milionske gubitke, a u prve dve godine nije imala ni zaposlene ni prihode.Pištaljka: Portal javnih nabavki "prepun netačnih podataka" koštao milionePištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karataGradsko stambeno lepljenje plastičnih slagalica u liftovima platilo 24 miliona Tek prošle godine je i dalje bez zaposlenih, ostvarila poslovni prihod u iznosu od 87.041.000 dinara, ali i dalje neto gubitak od 23.681.000 dinara.Jugogradnja, kako se navodi na njenom sajtu, ima i projekat Vladetina 22 u okviru kog prodaje stanove na toj adresi u centru Beograda. Reč je o zgradi sa deset luksuznih stanova koji se prodaju po ceni od 2.700 evra po kvadratu. Stojčićeva firma Otvoreni atelje grada Arhitekton nalazi se na istoj adresi.STOJČIĆ BIO U SUKOBU INTERESAPištaljka je inače pre dve godine pisala da je Marko Stojčić bio u sukobu interesa kada je kao potpredsednik gradskog Saveta za urbanizam pobedio na tenderu Instituta za fiziku za izradu dokumentacije za građevinsku dozvolu za naučni centar Verokio.Pošto je jedna od odbijenih firmi u ovom postupku uložila žalbu Komisiji za zaštitu prava, javna nabavka je poništena, ali ne zbog sukoba interesa već zbog propusta u izradi konkursne dokumentacije. Realizacija projekta Verokio trebalo je da bude gotova krajem prošle godine, ali odgovora o razlozima kašnjenja iz Instituta za fiziku još nema.Firma Jugogradnja osnovana je 1992. godine, a većinski udeo od 90% u njenom vlasništvu ima njen direktor firme Nenad Radonjić, dok 10% pripada Marku Radonjiću. Prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2020. godine Jugogradnja broji 108 zaposlenih, ima poslovni prihod od preko jedne milijarde dinara i neto dobitak veći od 45 miliona dinara.Na sajtu te firme, između ostalog, navedeno je da su učestvovali u brojnim državnim i gradskim projektima: izgradnji Doma zdravlja u Borči, stambeno-poslovnog kompleksa u naselju Stepa Stepanović, Kliničkog centra Srbije, restauraciji Generalštaba Vojske Srbije, bioskopa Jugoslavija u Beogradu, Studentskog trga, Botaničke bašte Jevremovac i mnogih drugih objekata.Vrednost ugovora javne nabavke podeljene u dve partije za renoviranje i opremanje svečane sale u zgradi Ministarstva finansija iznosi ukupno 110.434.399 dinara i skoro je identična procenjenoj vrednosti tendera, čak i po partijama.Uvidom u konkursnu dokumentaciju jasno je da je ugovorena vrednost ove javne nabavke ipak sklona promenama, te postoji mogućnost da se cena radova uveća ili smanji."Kako Naručilac nije u mogućnosti da precizno predvidi količinu i obim radova, predmet radova je osnov za formiranje cene, a konačna količina i vrednost radova utvrđuju se na bazi stvarno izvedenih količina radova overenih u građevinskoj knjizi za svaku privremenu ili okončanu situaciju od strane stručnog nadzora i usvojenih jediničnih cena iz ponude", navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.U tenderskoj dokumentaciji navodi se da je trenutno stanje ove prostorije veoma loše zbog "neadekvatnog održavanja": "Osim problema sa kapilarnom vlagom vidna su prokišnjavanja sa krova koja su doprinela da su sve podne, zidne i plafonske obloge u veoma lošem stanju", piše u dokumentaciji.Projektom je predviđena sanacija krova, vlage, postavljanje parketa, instalacija audio i video sistema, postavljanje prostorije za režiju, demontiranje panela na zidovima. Predviđeno je i postavljanje novih radijatora, iako se u specifikaciji napominje da sala već ima novo grejanje, klimatizaciju, ventilaciju i ostale instalacije.Firma Smart bilding tehnolodžis (Smart Building Technologies) dobila je posao na ovoj javnoj nabavci kao podizvođač firme Jugogradnja. Vlasnik i direktor ove firme je Pavle Banić, koji je takođe i član upravnog odbora Rotari kluba Beograd.

Kako će izgledati akva park u Niškoj banji?

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Niša je raspisala tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju sportsko rekreativnog kompleksa "Aqua park Niška banja" čija bi prva faza trebalo da košta blizu pola milijarde dinara.Kompleks bi trebalo da obukvata površinu od 5,5 hektara i da se nalazi na području opštine Ništa Banja, na potezu Lozni kalem, nedaleko od petlje auto puta i jednog od glavnih koridora.Novi Sad dobija akva-park i hotel od 600 miliona Analizom potreba stanovnika grada Niša i njegovih turističkih mogućnosti, a uz proračune potrebnih kapaciteta, ustanovljeno je da kompleks treba projektovati tako da može da ga koristi maksimalno 3.400 posetilaca dnevno, navodi se u specifikaciji javne nabavke.U akva parku će se nalaziti zatvoreni objekat vodenih i zabavnih sadržaja, pomoćna zgrada letnjeg ulaza sa biletarnicom, kao i bazeni sa atrakcijama na otvorenom koji će činiti procentualno najzastupljeniji deo kompeksa, površine oko 1.740 kvadrata.Akva park će biti građen u dve faze, zbog, kako navode, predviđenog obima radova koji treba da se izvedu. Foto: Tehnička specifikacijaU sklopu prve faze planirano je da se izgrade zatvoreni objekat, pomoćna zgrada letnjeg ulaza, bazen sa talasima, rekreativni bazen, vitality bazen, lenja trka i mašinska sala sa kompenzacijom.Drugom fazom je predviđen dečiji splash bazen, dečiji bazen sa "tower" toboganima, rekreativni bazen sa toboganima za porodičnu zabavu i sfera-multi-kamikaze bazen.U tehničkoj dokumentaciji se ističe da je sve potrebne tobogane i dečije atrakcije potrebno predvideti od proizvođača Polin ili u kvalitetu slično njihovom.Tobogani turskog proizvođača "Polin" nalaze se i u akva parku u Aranđelovcu, što se može zaključiti iz tekstova koji su objavljeni nakon nezgoda koje su se desile u ovom zabavnom parku 2017. godine u kojima se citiraju čelnici akva parka koji su navodili da su kontrole obavili inženjeri iz kompanije "Polin" koja je i postavila tobogane.Funkcioner SNS u Nišu: O zapošljavanju u javnim preduzećima odlučuje SNS Firma "Polin" trebalo je da pruži i finansijsku i upravljačku podršku dugo očekivanom akva parku u novobeogradskom Bloku 44.Izgradnja akva parka u Nišu bila je planirana godinama unazad, ali se čekao investitor koji bi ovaj projekat hteo da finansira.Jedina firma koja je jedno vreme bila zainteresovana za ovo ulaganje je crnogorska kompanija "Akvater solušn" koja je, međutim, 2018. godine zatražila da se zastane sa postupkom zbog drugih investicija koje ima.Grad Niš je još tada isticao da mi zemljište za akva park ustupio besplatno.Kako ni pod ovim uslovima nisu uspeli da pronađu zainteresovanog investitora, Grad Niš je odlučio da sam finansira izgradnju akva parka i u ovogodišnjem budžetu grada je za prvu fazu opredeljeno 490 miliona dinara, kako je preneo portal "Niške vesti".

Šta posetiti u zapadnoj Srbiji?

Zapadna Srbija je područje u kom se sureću izuzetne prirodne lepote i vredni kulturno-istorijski spomenici. Na ovom području još ima netaknutih šume koje mame posetioce da pobegnu iz grada. Poznata je po bogatom kulturnom nasleđu, fascinantnoj istoriji, gostoprimljivim domaćinima i izvrsnoj hrani.To su samo neki od razloga zbog kojih se zapadna Srbija učvrstila kao jedna od omiljenih destinacija za odmor u Srbiji. Bezbroj je prelepih dragulja prirode i zanimljivih atrakcija u ovom delu države, pa smo probali da suzimo izbor i odlučimo se za nekoliko najzanimljivijih. ValjevoValjevo je danas veliki grad i kulturni i administrativni centar Kolubarske regije. Kroz istoriju je često imalo presudan značaj, što se ogleda i u velikom broju neprocenjivih znamenitosti spomenika koji krase ulice ovog grada. Brojni velikani srpske istorije potiču iz ovih krajeva, pa je upoznavanje sa našom prošlošću na mestu gde je rođena jedan od razloga zašto vredi posetiti ovaj grad.Valjevo je grad sa dva lica, odnosno grad sa dve čaršije, kako ga u narodu ponekad nazivaju. Razlog za to su dva jezgra smeštena sa obe strane reke Kolubare, stari Tešnjar orijentalnog duha i mlađi centar grada izgrađen u modernijem evropskom stilu. Oba jezgra simpatična su na svoj način i čine divno mesto za šetnju i razgledanje.Okolina grada krije mnoge dragocene lepote, od kojih su mnoge nezasluženo skrajnute. U blizini Valjeva nalazi se najmlađe veštačko jezero u Srbiji, Rovni. Iako je u pitanju tvorevina nastala ljudskom rukom, jezero poseduje izuzetnu lepotu.U nju ćete se najbolje uveriti ukoliko se uputite ka jednom od vidikovaca sa kojih se pruža nezaboravan pogled. Najpoznatiji se zove Lazareva stena i do njega vodi staza duga kilometar i po, koja se pruža kroz divne krajolike.Jedno od najvećih blaga valjevskog kraja je reka Gradac, koja se smatra najčistijom rekom u Evropi. Kristalno bistra voda i prirodne lepote obala reke Gradac učinile su je jednim od omiljenih izletišta kako Valjevaca, tako i posetioca iz čitave Srbije.Valjevo se nalazi na oko sat i po vožnje od glavnog grada, a sa većinom centara Srbije dobro je povezano. Uz to, ovaj grad ima i veoma razvijenu ponudu smeštaja sa nekoliko različitih tipova. Turisti mogu odsesti u jednom od hotela ili se oprediliti za privatni smeštaj Valjevo. DivčibareJedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji nalazi se na planini Maljen. Divčibare su slavu stekle još kada je turizam Srbije bio u povoju. Tome najviše mogu da zahvale predivnoj prirodi koja je bila darežljiva na ovim prostorima. Divčibare se nalaze na tački koja je poznata kao ruža vetrova, što je ovu visoravan učinilo pravom vazdušnom banjom. Boravak na ovom prostoru zaista je okrepljujuć za telo, ali i za dušu.U Divčibarama će najviše uživati zaljubljenici u čistu prirodu, neuprljanju ljudskom rukom. Širom visoravni rasprostranjena je velika mreža pešačkih i biciklističkih staza koje će oduševiti sve posetioce željne aktivnog odmora. Pešačke staze su dobro obeležene i vode na neke od najlepših vrhova i vidikovaca planine Maljen. Većinu staza mogu obići i oni sa slabijom kondicijom, kao i porodice s decom.Divčibare su izvrsna turistička destinacija jer u njoj možete istinski uživati u bilo kom periodu godine. Tokom leta, možete osvojiti neke od veličanstvenih planinskih vrhova, poput Crnog vrha ili Kraljevog stola. Proleće i leto savršeno su vreme za piknik na nekom od prijatnih izletišta u dubokoj hladovini maljenskih šuma. Zimski sadržaji takođe se sve više razvijaju, pa su Divčibare danas bogatije za četiri ski staze, žičaru i ski-lift.Divčibare je planinski i ski-centar najbliži Beogradu i Vojvodini, što je dodatno uticalo na popularnost turističkog centra. Smeštaj Divčibare veoma je bogat i raznovrstan, pa nije teško naći odgovarajući apartman u bilo kom delu godine. UvacKada se govori o zapadnoj Srbiji, obavezno je spomenuti i, po mišljenju mnogih, najlepšu reku Srbije. Predivni meandri reke Uvac stekli su svetsku slavu i svojim čarima privlače sve veći broj zainteresovanih posetilaca. Krstarenje ovom neobičnom rekom magičan je doživljaj kakav se retko može osetiti. Priroda ušuškana u kanjonu ove bistre reke toliko je bogata i raskošna da je čitav predeo proglašen za vredan specijalan rezervat prirode.Posetioci Uvca mogu uživati u posmatranju hranjenja nekih retkih životinja, poput beloglavog supa, jednog od zaštitnih znakova Uvca.Sem za orintologe, Uvac je i za speleologe predstavlja posebno i nezaobilazno mesto. U klisuri reke nalazi se najkompleksniji pećinski sistem u Srbiji, koji je danas otvoren i za znatiželjne turiste. Ukoliko imate hrabrosti da se spustite u zagonetne podzemne hodnike, bićete nagrađeni nekim od najlepših primera pećinskog nakita u zemlji.U blizini Uvca nalazi se i nekoliko divnih veštačkih jezera, od kojih je najpoznatije Zlatarsko jezero. Tokom leta ono je prava osvežavajuća turistička atrakcija. Spas od letnjih vrućina možete naći sunčanjem na pontonskoj plaži ili plivanjem u bistroj vodi. Na obali se nalazi teren za odbojku na pesku, a vožnja čamcem po ovom jezeru predstavlja jedinstven doživljaj.Ovo je samo jedan delić božanstvenog mozaika bajkovite prirode i spomenika nastalih ljudskom rukom koji nazivamo zapadna Srbija. Ovak kraj naše zemlje poznat je još i po magičnim padinama planine Tare, neukrotivoj Drini, čuvenom zimovalištu Zlatiboru, tirkiznim vodama Perućačkog jezera i mnogim drugim neponovljivim predelima. Najbolje je zaputiti se u ove čarobne krajeve i osetiti njihovu lepotu iz prve ruke.

NBS: Uprkos poskupljenjima, inflacija manja nego u susednim zemljama

Cene povrća su u avgustu ove godine u proseku povećane za 19,7% međugodišnje, dok je međugodišnja stopa rasta svežeg mesa iznosi 10,1%. Oko 8% proizvoda iz potršačke korpe imalo je dvocifrenu cenu rasta cene, a od 662 proizvoda i usluga koje utiču na inedeks potrošačke cene je 30% ostvarilo značajnije poskupljenje.Narodna banka Srbije najvaljuje da nam u narednih nekoliko meseci predstoji nešto viših stopa inflacije, a razlozi za to su globalnog karaktera. Ovi faktori su privremenog karaktera i na njih monetarna politika ne može da utiče, ali bi postepenim slabljenjem inflacije trebala da se vrati na prosečnih 2% koliko je iznosila poslednjih osam godina.Porastu inflacije najviše su doprinele cene energenata i cenama neprerađene hrane. Prosečna cena derivata nafte je u avgustu ove godine iznosila 163 dinara, što je za 17% više u odnosu na isti period prethodne godine. Muđugodišnja inflacija Srbije u avgustu je iznosila 4,3% i manja nego u većini zemalja centralne i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike.

Frilenseri ponovo apeluju da se njihov status uredi

Udruženje radnika na internetu (URI) saopštilo je da će rad frilensera od 1. januara 2022. godine biti blokiran. Razlog za to je kako se navodi nepostojanje radne grupe za novi zakon koji treba da reguliše njihov status kao i najava ministra finansija da će od 2022. godine neoporezivi iznos za radnike na internetu biti samo 18.300 dinara sa punim opterećenjima poreza i doprinosa."Svojim ćutanjem i nečinjenjem država će sigurno proizvesti novi talas nezadovoljstva i protesta. Zahtevamo od vlade da hitno oformi radnu grupu i donese odgovarajući zakon i poreski model koji će frilenserima omogućiti da nastave da rade i izdržavaju sebe i svoje porodice", naglašava se u saopštenju.U slučaju da radna grupa ne otpočne sa radom do kraja ovog meseca, URI navodi da će javno izneti svoj predlog rešenja za frilensere za period od 1. januara 2022. godine do usvajanja Zakona o fleksibilnim oblicima rada. Dodaje se i da će URI pozvati čitavu javnost da zajedno doprinesu rešavanju egzistencijalnog problema velikog dela stanovništva Srbije.URI podsdeća da su pregovori između njih i vlade, koji su okončani 21. aprila, rezultirali usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Svi ti zamkoni su inače stupili na snagu 7. maja ove godine.Predsednica vlade i ministar finansija više puta su najavljivali donošenje novog Zakona o fleksibilnim oblicima rada, koji će regulisati status frilensera i koji će, kako su obećali, važiti od 1. januara 2022. godine. Tom prilikom su pozvali URI na aktivno učešće u kreiranju tog zakona.Frilenseri nezadovoljni najnovijom ponudom države, ali nastavljaju pregovoreFrilenseri ponovo pred skupštinom, podršku pružaju i preduzetniciŠta je skuplje, oproštaj od frilensera ili oproštaj poreza?Svaka jedinica Poreske dobila nalog da prekontroliše po 50 frilenseraURI podseća da je još drugog marta stigao je zvaničan poziv za učešće u radnoj grupi iz kabineta ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa spiskom od osamnaest učesnika iz redova ministarstava, državnih organa, sindikata, organizacija civilnog društva i udruženja."Od tada je prošlo više od šest meseci, a radna grupa za izradu nacrta zakona još uvek nije ni počela sa radom iako je do kraja godine ostalo tek nešto više od tri meseca", dodaje se u saopštenju. URI navodi da je tokom leta na internetu sprovedeno istraživanje o položaju, problemima i očekivanjima radnika na internetu, kao i da se tada ogromna većina frilensera (97,2%) izjasnila kako je neophodno da imaju poseban zakonski status i poreski model jer nijedan postojeći ne odgovara njihovom načinu rada i privređivanja.Prema istraživanjima čak 80% radnika na internetu neće moći da plati tako visoke namete i biće prinuđeni da prekinu sa radom, dodaje se između ostalog u saopštenju. URI dodaje i da je zbog nove politike Kine u oblasti obrazovanja, najmanje deset, a po nekim procenama čak i do trideset hiljada predavača engleskog jezika iz Srbije izgubilo ili će izgubiti posao."Od tih istih ljudi naša država ima nameru da naplati poreze i doprinose za proteklih pet godina i tekuću, a kako sada stvari stoje, predavači stranih jezika neće ni imati posao, a kamoli sredstava za otplatu poreza i doprinosa za period 2015–2021", upozoravaju predstavnici Udruženja radnika na internetu.

Kvadrat novogradnje poskupeo osam odsto za godinu dana

Najskuplja cena kvadrata stana u Srbiji u prvoj polovini 2021. godine iznosila je 373.406 dinara se u beogradskoj opštini Savski venac.Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u prvoj polovini 2021. godine iznosila je 179.852 dinara.Cene stanova u posmatranom periodu kretale su se u intervalu od 53.382 dinara po metru kvadratnom, u Bujanovcu do 373.406 dinara u Savskom vencu.Kada se posmatra Srbija, najskuplje cene zabeležene su u beogradskim opštinama. Prosečna cena kvadrata na Novom Beogradu iznosila je 276.852 dinara, na Vračaru 259.572 dinara, Zemunu, Voždovcu 220.432 dinara. U prigradskim opštinama Beograda, kvadrat stana bio je nešto jeftiniji, pa je u Obrenovcu iznosio 110.624 dinara, a u Mladenovcu 92.998 dinara. Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja, Niška opština Medijana, Pančevo, Кragujevac, Zrenjanin i Užice. Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 56 metara kvadratnih.

Septembar u znaku odgovorne konzumacije i pozitivnog pivskog pečata

Na današnji dan se širom planete obeležava Svetski dan odgovorne konzumacije piva. Ustanovljen je 2015. godine kao inicijativa pivske industrije da bi se u društvu dodatno unapredila svest o odgovornoj konzumaciji. Sve kompanije u okviru Molson Coors grupacije 16. septembra dodatno podsećaju na važnost odgovorne konzumacije i pozivaju svoje zaposlene, kupce i potrošače na odgovorno ponašanje.Kao najstarija pivara u okviru Molson Coors-a, Apatinska pivara koja posluje više od 265 godina, među prvim pivarama u regionu je pokrenula kampanju “Kad pijem ne vozim”. I tako, već 15 godina u okviru kampanje posvećeno radi na edukaciji, informisanju i promovisanju odgovorne konzumacije ka potrošačima i društvu u celini. “Kao pivari, posvećeni smo ne samo pravljenju kvalitetnog piva, već i promociji odgovorne konzumacije. Globalni cilj Molson Coors Beverage Company, je da do 2025. godine kroz partnerstva sa globalnim proizvođačima alkoholnih pića smanjimo neodgovornu i neprimerenu konzumaciju alkohola za 10%. Na dobrom smo putu da to i ostvarimo!” kažu u Apatinskoj pivari.Odgovorno i održivo za ljude i planetuSvakog septembra, zaposleni širom kompanije Molson Coors okupljaju se kako bi proslavili Mesec pivskog pečata i tako dali doprinos održivoj budućnosti. Tokom ovog meseca zaposleni volontiraju, uče i pružaju kontinuiranu edukaciju o održivosti na brojnim lokacijama širom sveta, kao i u regionu Centralne i Istočne Evrope, osiguravajući da tako ostave pozitivan pivski pečat.Vodič kroz odgovornu konzumacijuUkoliko imate nameru da konzumirate alkoholni napitak, u Apatinskoj pivari poručuju da učinite to odgovorno. Kako? • Ograničite količinu alkohola koju nameravate da popijete i naizmenično konzumirajte alkohol sa vodom ili bezalkoholnim pićima. Recite "Ne" u pravom trenutku.• Pojedite nešto. Ne pijte na prazan stomak. Hrana usporava apsorpciju alkohola.• Upoznajte svoja omiljena pića pre nego što ih konzumirate. Nisu sva pića ista i ne sadrže istu količinu alkohola.• Planirajte unapred kako ćete bezbedno doći do kuće. Ako ste konzumirali alkohol, ne sedajte za volan, već pozovite prijatelja, taksi, prošetajte do odredišta ili koristite gradski prevoz.

Zlatar dobija nove drvene kućice u centru i pešačku stazu

Opština Nova Varoš je raspisala tender za izgradnju centra turističke zone Zlatara. Izgradnja obuhvata uređenje pešačke staze u dužini od 331 metara sa pripremnim radovima, posipanjem mlevenog kamena, asfaltiranjem i izradom kamenih bankina.Banja "Zlatar" prodata za 2,5 miliona evra Takođe, u planu je i nabavka i postavka tipskih poslovnih objekata, odnosno šest montažnih kućica od zdrave mašinski sušene i obrađene građe crnog bora, spoljnih dimenzija 5x4 metara.Foto: Konkursna dokumentacijaProcenjena vrednost je 10,4 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, što je oko 88,7 hiljada evra.Rok za podnošenje ponuda je 30. septembar.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.