Srbija

Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha

Grad Beograd traži firmu za mapiranje divljih deponija, iz vazduha, u opštinama Palilula i Vožodvac.Plan je da se lociraju divlje deponije i izvrši analiza njihovog stanja kako bi se formirala baza podataka. Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za izradu projekta "Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac". Procenjena vrednost javne nabavke je 1,8 miliona dinara. Projektni zadatak podrazumeva lociranje i analizu stanja divljih deponija na teritoriji Palilule i Voždovca, u cilju formiranja dinamičke baze podataka za praćenje statusa divljih deponija. Baza podataka bi se povezala i prikazivala na GIS-u.Jedan od zahteva za ponuđače je i da u bespilotnoj letelici u vazduhu - dronu, mora biti instaliran elektronski uređaj koji omogućava praćenje i određivanje lokacija divljih deponija. Neophodno je da se koristi najsavremeniji sistem praćenja objekata, GPS moduli sa implementiranim algoritmima za povećanje preciznosti za što tačnije lociranje objekta-deponija. Sistem mapiranja treba i da poseduje mogućnost biranja najkraćih putanja do lociranih divljih deponija. Prikupljene informacije o poziciji drona se prikazuju na elektronskim mapama putem interneta ili specijalizovanih softvera. Prema podacima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine na teritoriji Srbije locirano je 164 deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada.

Da li je sadnja šuma „magični štapić“ za rešavanje klimatskih pomena?

Mnoge akcije sadnje drveća su organizovane u proteklih par godina na teritoriji Srbije. Sadnja šuma je samo jedan početak života šume, sledeće pitanje koje se nameće da li će se ta šuma opstati i razviti se na pravi način. Ali pre nego što zasadimo nove šume, moglo bi se postaviti pitanje kako sačuvati postojeće šume.To bi dalo bolji rezultat jer su šume kompleksni sistemi čiji se razvoj ne završava ubacivanjem sadnice u zemlju. „Nema dovoljno površine na planeti Zemlji da bi nas pošumljavanje spasilo“, kaže profesor Đurđević za podkast Klima 101.Fizički nije moguće da šume proizvedu toliko kiseonika, kako bi se nadoknadila količina fosilnih goriva koja se u svetu sagori u toku jedne godine. Trebalo bi da se svake godine pošumi jedan kontinent veličine Afrike, da bi se preradio vazduh koji je zagađen korišćenjem fosilnih goriva.Raznovrsnost šuma u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi. Imamo oko 70 vrsta drvenastih vrsta.Zdravstveno stanje šuma u Srbiji je relativno dobro, međutim pojavljuje se tendencija oštećenja i sušenje stabala koja bi dovela do nestajanja nekih vrsta kao što je Hrast Lužnjak. Neke od posledica koje su sada primetne je prerano opadanje žira ili njegovo odsustvo. Klimatske promene ne predstavljaju samo povišene temperature, već i smanjenje nivoa padavina i režim novioa podzemnih voda koje takođe su jedan od negativnih uticaja na šume. Dr Dejan Stojanović rekao je za podkast da je u Srbiji do pogršanja došlo u proteklih 10 godina upravo zbog ovih faktora.

Traži se kupina više u celom svetu

Zalihe smrznute kupine su ove godine (zaključno sa julom) za trećinu manje nego prošle godine, piše u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, a prenosi portal Agropress.To je i razlog zašto je kupina ove sezona bila drastično skuplja u otkupu u odnosu na ranije godine i gotovo dostigla cenu maline, piše ovaj portal.Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica sa padom od 11 procenata u odnosu na 2020. godinu.Nema ko da bere kupine, niko neće da radi za male pare Iz grupe jagodastog voća, jedino jagoda beleži porast zaliiha (za 13 procenata). U američkim hladnjačama ove godine bilo je manje i bresaka (za 34 odsto) i jabuka (za 16 odsto).Zbog toga su i voćari u Srbiji imali veoma tešku godinu za sobom, kako je za "Politiku" ocenio dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, a prenosi Agropress.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze "Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona... Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji", rekao je Leposavić.Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća Nažalost, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata."Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona. Ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona i to je realna slika stanja za ovo voće", istakao je Leposavić.

Uniforme za komunalce 1,6 miliona evra, bilo i duplo manjih ponuda

Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Ponuda Yumco-prizosi je odbijena kao neprihvatljiva jer nisu dostavljeni svi potrebni uzorci i nije dostavljen izveštaj o ispitavanje boje materijala izdat od akreditovane laboratorije, kao ni laboratorijski izveštaj o ispiutivanju materijala za neke od komada odeće.Za jaknu nije dostavljen izveštaj o ispitavanju materijala iz koga se može utvdiri da li je boja postojana kada se pere na stepeni.Na košunjama nisu našiveni delovi u džepovima za koji bi trebalo da se zakače mikrofoni radio stanice i male kamere. Na torbici nije bilo lastiš gume za olovke, a postojao je i samo jedan džep iako su konkursnom dokumentacijom zahtevana dva.Čarape su bile crne umesto tamno place.Na zimskoj jakni je vertikalni džep, a zahetvan je blago ukošen.Ponuda firme DES 2020 iz Šapca je odbijena takođe jer za neke od stavki nisu odstavljeni uzorci, kao ni izveštaji o ispitavanju "french blue" boje niti izveštaji o ispitavanju materijala, a za neke od stavki nije priložena deklaracija o sastavu ni dokument proizvođača.Sa druge strane, članovi komisije ispred Sekretarijata za poslove komunalen milicije su zaključili da "sva ponuđena dobra ponuđača MIM Commerce ispunjavaju sve zahtevane tehničke karakteristike".Međutim, upravo neke od stavki zbog kojih su jefitiniji ponuđači odbijeni našle su se i na listi zahteva koji su Yumco-prizosi i firme Less textile ranije podnele Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jer su smatrale da javna nabavka nije u skladu sa zakonom.Yumco-prizosi je u zahtevu naveo da je naručilac odredio minimalni rok koji je zakon prisao kada se sprovodi otvoreni postupak javne nabavke za nabavke čija je procenjena vrednost iznad evrospkih standaradan dok je istovremeno "nametnuo veliki broj obaveza za ponuđače koji se ogledaju u dostavljanju velikog broja izveštaja o ispitavanju materijala, a zatim i veliki broju uzoraka, te je kroz sadržinu predmetnog zahteva pYumco takođe navodi da je naručilac vršio značajne izmene konkursne dokumentacije i da je u sva tri navrata izvršio minimalna zakonski dozvoljena produženja roka za podnošenja ponuda, iako je od njega zahtevano da rok produži za dana. Dodaju da su ponuđači, zbog brojnih izmena bili prinuđeni da pripremaju uzorke ispočetkaNaručilac je umesto svetlno plave boje tkanine propisao koordinate boja, što je dodatno zakomplikovalo već i onako složenu pripremu ponuda jer je za proizvodnju tkanine sa traženim koordinatama potrebno više vremena.Republička komisija je donela odluku da s obzirom na to da propisi ne uslovljavaju kompanije da objavljaju delatnost samo u slučaju ukolko su u Registar priovrednih subjekatra upisani za tu delatnost, što je bio jedan od uslova za učešće na tenderu, te da je on supriotan zakonu i da je Grad dužan da konkursnu dokumentaciju izmeni u osporenom delu.Komsiija je konstatovala da utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika "vizuelnim pregledom" ne predstavlja precizno i jasno predviđen način ocenjivanja ponuda i u vezi sa tim, u konkretnom slučaju, sam postupak stručne ocene ponuda, ne može viti sproveden na zakonit način s obzirom na to da se ne može zaključiti koje tehničke karaktreistike ponuđenih dobara će se utvrditi pregledom istihNeki od uslova podrazumevali su i tačne dimenzije određenih delova odeće (čičak trake na jakni, vratnog izreza na majici, džepa na košulji...), a da nije pojašnjeno da li će utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika obuhvatati i merenje uzoraka i na koji način.Beograd nije dozvolio da je ovlašćeni predstacnici ponuđača prisustvuju vizueltnom pregledu uzoraka, pa je Republička komisija propisala da je naručilac dužan da u roku od dva dana omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje iste kako bi ponuđači mogli da izvrše uvid i u priložene uzorke kako bi proverili da je naručilac na pravilan način izvršio pregled i ocenu dostavljenih uzoraka te da bi eventualne uočene nepravilnosti mogao da ospori podnošenjem zahteva za zaštitu prava.Beograd je bio dužan da u roku do 25 dana otkloni manjkavosti predmetne konkursne dokumentacije, da je obajvi na Portalu javnih nabavki i svojoj internet strancii i da produži rok za ponodošenje ponuda koji mora biti primeren i objavi obaveštenje o tome.Beograd je morao da nadoknadi takse koje su Yumco-prizosi i Luss textile platiti prilikom podnošenja zahteva i da plati po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

U Koceljevi rade 20 meseci za jedan koncert Zorice Brunclik

Biblioteka "Janko Veselinović" iz Koceljeve sprovodi pregovarački postupak za angažovanje estradne umetnice Zorice Brunclik u okviru Festivala zimnice, piše u obaveštenju.Procenjena vrednost nabavke je 963.600 dinara bez PDV-a, odnosno 8.200 evra.Organizacioni odbor Festivala zimnice je doneo odluku da na festivalu u Koceljevi 25. septembra 2021. godine nastupi Zorica Brunclik.Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije "U pitanju je nabavka koju može da izvrši samo određeni ponuđač", piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka.Navodi se da je potencijalni ponuđač "Srebrna planeta" iz Valjeva jedina koja ima pravo da ugovori muzički nastup Zorice Brunclik na manifestaciji "Festival zimnice u Koceljevi 2021. godine".Prosečna zarada u opštini Koceljeva je u junu 2021. godine, što su poslednji dostupni podaci, bila 47.551 dinar. To znači da će građani Koceljave za jedan nastup Zorice Brunclik dati oko 20 svojih prosečnih zarada.

„Goša“ iz Simićeva, nekada najveći izvoznik, razmatra stečaj

Hoće li još jedna fabrika u stečaj?

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije bez javne rasprave

Vlada Srbije predložila je više izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije kojima će, ako budu usvojene, biti dopunjen sadržaj izveštaja o imovini, proširena radnja krivičnog dela vezanog za neprijavljivanje imovine. Novim rešenje se predlaže i veći krug pravnih lica koji imaju obavezu da Agenciji za sprečavanje korupcije dostave određene podatke i dopuna pojma korupcije. Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je u maju 2019. godine. Predlog je da se krug pravnih lica, koja imaju obavezu prijavljivanja Agenciji određenih podataka, proširi na sva pravna lica u kojim javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije.Ovo se odnosi na pravna lica koja učestvuju u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti. Preložena je i dopuna sadržine izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner, tako što se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druge pokretnu imovine čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.Radnja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini se proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima. Predložene su i izmene u delu koji se bavi obavljanjem drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije.Prema novom predlogu javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost. Trenutno rešenje propisuje da ja funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.Takođe se, kako piše u predlogu, u cilju veće transparentnosti, predlaže se vođenje posebne evidencije od strane Agencije o predmetnim pravnim licima, kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.Ako zakon bude usvojen biće dopunjen i sa pojam korupcije pa će ona podrazumevati odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.Propisuju se i dodatni uslovi za izbor direktora Agencije, na taj način što se pored već predviđenih "posedovanje posebnih znanja i iskustva u oblasti sprečavanja korupcije".Menja se i trajanje mandata zamenika direktora Agencije koji će se izmene usvoje trajati do izbora novog direktora, umesto, kako je sad predviđeno, do prestanka mandata direktora.Takođe se zameniku direktora Agencije daju ovlašćenja da od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije, on vrši funkciju direktora.Novim predlogom se dopunjuje član koji se bavi nedozvoljenim uticajem na javnog funkcionera u Agenciji, odnosno uvodi se definicija nedozvoljenog uticaja na javnog fukncionera u Agenciji. "Nedozvoljen uticaj podrazumeva svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera agencije u vršenju javne funkcije".Plan je i da se povećaju minimumi novčanih kazni za prekršaje na 100.000 dinara, sa dosadašnjih 50.000.Izmenama se preciziraju i pravila za ograničenje za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje za javnog funkcionera, po prestanku javne funkcije."Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funckioner vršio javnu funkciju", piše u predloženim izmenaa-.Pored toga, precizira se da Agencija u postupku davanja saglasnosti bivšem javnom funkcioneru, za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje, naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju javne funkcije.Novim predlogom se preciziraju pravila za Agenciju za izricanje mera protiv javnog funkcionera koji povredi Zakon. Кao posebnu činjenicu koju Agencija ceni pri izricanju mera za povredu zakona uvodi se i činjenica da li je javni funkcioner postupio po prethodno izrečenoj meri opomene do isteka roka koji mu je u odluci određen. U obrazloženju piše da su razlozi za izmene i dopune koje se predlažu sadržani u Preporuci XII Drugog izveštaja o usklađenosti Republike Srbije u Četvrtom krugu evaluacije Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO), čiji je Republika Srbija član. U navedenoj preporuci iz predmetnog izveštaja iz oktobra 2020. godine, izrečene su konkretne primedbe na Zakon, koje bi trebalo uvažiti, piše. Pored toga i Agencija za sprečavanje korupcije je ukazala na određene odredbe Zakona koje bi trebalo precizirati u cilju njegove bolje i pravilnije primene, pa su i iz toga razloga izvršene određene intervencije u tekstu Zakona.

Udruženja neće podržati sporne predloge za izmenu medijskih zakona

Grupa medijskih udruženja U dopisu se dalje navodi da se, za slučaj da se Ministarstvo kulture i informisanja i predsednica Radne grupe o ove zahteve ogluše, predstavnici Asocijacije medija, ANEM-a, AOM-a, NDNV-a, NUNS-a, Lokal Presa, Transparentnosti Srbija i UNS-a u radnoj grupi, svojim potpisom i autoritetom neće stati iza rešenja i predloga izmena koje na bilo koji način odstupaju od ciljeva Strategije i mera, odnosno aktivnosti na njenoj implementaciji predviđenih Akcionim planom.Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS), saopštili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosadašnjim radom Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Transparentnost Srbija i UNS, prihvatili su ciljeve definisane Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila u januaru 2020. godine, kao i aktivnosti na njenoj implementaciji nabrojane u Akcionom planu za sprovođenje strategije iz decembra prošle godine, čvrsto uvereni da će polazne osnove za izradu radne verzije Nacrta biti upravo one koje su definisane Strategijom i Akcionim planom. Vođeni takvim uverenjem, prihvatili su imenovanje svojih predstavnika u Radnu grupu zaduženu za izradu Nacrta, da bi ti isti predstavnici sada bili svedoci pokušaja da se u radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kroz Radnu grupu, kao alternativna, a ponekad čak i kao jedina rešenja, unesu i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom i koje kao takve uopšte nisu pobrojane aktivnostima na implementaciji Strateguje u usvojenom Akcionom planu.Neki od primera predloga koje Radna grupa razmatra, a koja odstupaju ne samo od Medijske strategije, već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti su sledeći:1) Propisivanje prethodne zabrane širenja lažnih vesti, na način koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava, jer niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima služi, niti je jasno kako će se obezbediti proporcionalnost ograničenja koje se na ovaj način uvodi. Pri svemu, postojeći zakonski mehanizmi u ovoj oblasti već su usklađeni sa međunarodnim standardima, i trebalo bi samo insistirati na pravilnoj primeni zakona ne na veštačkom kreiranju instituta lažnih vesti.2) Uvođenje direktnog subvencionisanja odnosno državne pomoći izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom. Direktno subvencionisanje je koncept koji je napušten još ranijim strateškim dokumentima iz oblasti medija. Javni novac koji cirkuliše na medijskom tržištu, po nalazima same Medijske strategije, već pravi značajne poremećaje na tržištu, te je za informisanje osoba sa invaliditetom nužno unapređivati postojeći okvir za projektno sufinansiranje i programe javnih medijskih servisa. Uvođenjem direktnog subvencionisanja izdavača medija za informisanje osoba sa invaliditetom, akcenat se sa proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja za osobe sa invaliditetom, premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija.3) Medijska strategija kao jedan od problema u oblasti projektnog sufinansiranja pominje “nejasno definisanu namenu konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovništva za određenim medijskim sadržajima”. Zato se u Strategiji predviđa da će se “izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naročito putem: predviđanja obaveze da se vrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadržaje koji nedostaju. Pojedini članovi sada se protive uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima u Nacrt, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva vreme koje navodno nemamo;4) Iako Medijska strategija predviđa prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu kao uslov za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i on-line medije, kao i prednost kod projektnog sufinansiranja za medije sa manje, ili bez izrečenih mera Saveta za štampu, u Radnoj grupi se ovo rešenje ponovo dovodi u pitanje, i pokušava da se izuzme iz Nacrta;5) Alterativnim rešenjima pokušava se relativizovati zabrana da izdavači medija budu u javnoj svojini. Ovo je u suprotnosti sa temeljnim opredeljenjem i prethodne i važeće Medijske strategije, te u suprotnosti i sa samim važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je propisao izlazak organa javnih vlasti izt vlasničke strukture medija. Iako predlog nije prihvaćen od Radne grupe, i dalje nije jasno da li će ostati kao alternativno rešenje ili ne.6) Insistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinara. Umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo članova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvođenje ove definicije ne samo da nije bilo predviđeno Medijskom strategijom, nego i preti da, u slučaju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske zaštite čitav niz lica čiji je rad nesumnjivo od značaja za informisanje javnosti. 7) Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala i zakonska obaveza besplatnog prenosa terestrijalnih kanala svim telekomunikacionim platformama. Ova rešenja koja se ponavljaju u radu Radne grupe, pored toga što su generalno problematična, niti su predviđena Medijskom strategijom, niti su uopšte materija Zakona o javnom informisanju i medijima. U dopisima Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja, ukazano je da opisana alternativna rešenja u nacrtu ovako važnog Zakona nisu, i ne mogu biti, prihvatljiva praksa u zakonodavnom radu, te od Ministarstva kulture i informisanja zatraženo da osujeti pokušaje da se i u ovoj Radnoj grupi ponovo raspravlja o rešenjima koja su kao neprihvatljiva odbačena još u fazi izrade Strategije i Akcionog plana, a posebno je zahtevano da se ne dopusti da se takva rešenja, na mala vrata uvedu u Zakon i da se na taj način osujeti stvaranje pravnog okvira koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvoj medijskog tržišta, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative, iza čega je Vlada Republike Srbije stala usvajanjem Strategije.Organizacije su u dopisu ukazale da im je prevashodni cilj da se obezbedi puno poštovanje rokova predviđenih Akcionim planom i posebno, u kontekstu očekivanog raspisivanja izbora, izbegne svako dalje odlaganje ostvarivanja ciljeva Strategije. U tom smislu su, od predsednice Radne grupe, pomoćnice ministarke kulture i informisanja Slavice Trifunović, zahtevale da predloge koji su u sukobu sa ustavom zajemčenim pravima, a posebno pravom na slobodu izražavanja, ili u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti i usvojenom Medijskom strategijom, uopšte ne stavlja na dnevni red Radne grupe.

Putujući festival cirkuske umetnosti na ovogodišnjem BITEF-u

Festival Cirkobalkan održaće se u okviru 54./55. BITEF festivala od 16. do 25. septembra.Publika će imati priliku da pogleda cirkuske predstave iz Francuske,Grčke, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Akrobatko-žonglerska predstava Kretanje će otvoriti ovogodišnji festival. Nakon predstave sledi koncert popularnog benda Šajzerbiterlemon sa početkom u 22 časa.Tokom prvog vikenda igraće se predstava Koža, francuske kompanije Vuk za čoveka, čiji je kolektiv pre dve godine glasovima publike proglašen kao najbolji i nagrađen na BITEF-u. Pored glavnog izvođačkog programa, sastavni deo festivala čine koncerti, filmske projekcije, okrugli stolovi, razgovori sa umetnicima, masterklasovi za profesionalno usavršavanje kao i edukacije za najmlađe.Za više informacija o programu festivala i ulaznicama posetite www.cirkobalkana.org i festival.bitef.rs.

Srpske termoelektrane emitovale više sumpor-dioksida nego cela EU

Termoelektrane na ugalj u Srbiji, koje su obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su u 2020. godini godini najevći emiteri sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, sa 333,602 tona. Najveći emiter bila je termoelektrana Kostolac B. Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji prevazišle su ukupne emisije iz svih 221 postrojenja u Evropskoj uniji u 2020. godini.Podaci su navedeni u Izveštaju pod nazivom "Kako postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu krše propise i zagađenju vazduha, dovode do smrtnim slučajevima, i šta Vlade moraju da urade povodom toga" koji su objavili CEE Bankwatch Network i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).Emisije u Srbiji daleko su iznad granice postavljenje NERP-om za 2020. godinu. Najveći problem ostaju emisije sumpor-dioksida koje su bile 6,1 puta više od granice koja je postavljena na nacionalnom nivou. Najveći zagađivač u Srbiji je Kosotlac B, pa je tako ova termoelektrana sama emitovala 1,74 više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, a preko 95 hiljada tona. Slede termoelektrane Nikola Tesla B1 i B2 sa 85,765.9 tona. Na drugom mestu od zemalja Zapadnog Balkana nalazi se Bosna i Hercegovina sa 220,411 tona.U izveštaju piše da je čitav proces usvajanja NERP-a u Srbiji bio obeležen kontradikcijama i nedostatkom transparentnosti te da je za usvajanje bilo potrebno da Sekretarijat energetske zajednice pokrene postupak protiv Srbije. Kako se procenjuje, u 2020. godini bilo je 847 prijema u bolnice zbog kardiovaskularnih problema nastalih zbog PM2.5 čestica. To je i Srbiju, ali i druge zemlje, koštalo 1,12 miliona evra. Među uticajima koje su emisije imale na zdravlje, navodi se podatak da je u 2020. zbog PM10 čestica bilo oko 42,752 dana simptoma astme kod dece sa asmatičnim oboljenjem. Procena je i da je bilo oko 4,077 slučajeva bronhitisa kod dece, zbog istog zagađivača.Postrojenja u Srbiji i emisije iz njih povezana su sa preko 3,3 miliona dana sa ograničenim aktivnostima i izgubljenih dana. To je u 2020. godini ekonomije Srbije i drugih zemalja koštalo 135, 8 miliona evra. U izveštaju se navodi da 2326 smrti koje su izazvane zbog prekoračenja u emisijama, koštaju 5 milijardi evra, a da incidencije bronhitisa kod odraslih koštaju 59,7 miliona evra. Emisije iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana i dalje flagrantno prelaze dozvoljene granice.Iako je u 2020. godini očekivan pad u emisijama zbog smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane koronavirusom, to nije bio slučaj.U termoelektranama u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji, Severnoj Makedoniji emisije sumpor-dioksida su bile su u 2020. godini 6,4 odsto više od dozvoljene vrednosti.

Cene hrane globalno rastu, poskupljenje se oseća i u Srbiji

Prve nedelje septembra porasle su cene svih glavnih poljoprivrednih proizvoda u odnosu na prethodnu sedmicu, pokazuju podaci novosadske Produktne berze. Najviše je porasla cena soje - 11,62 odsto.Pšenica je bila najtraženija na robno-berzanskom tržištu, dok kukuruz već drugu nedelju za redom poskupljuje i već šest meseci mu je cena viša nego pšenici.I globalne cene su naglo skočile u avgustu, nakon što su dva meseca bile u padu. Najviše su porasle cene šećera, pšenice i biljnog ulja, pokazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).FAO indeks cena hrane dostigao je 127,4 poena u avgustu, što je za 3,1 odsto više nego u julu ove godine i za 32,9 odsto više nego u avgustu prošle godine. Ovaj indeks prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda sa kojima se najčešće trguje. Najviše su porastao indeks cena šećera (9,6 odsto), biljnog ulja (6,7 odsto), žitarica (3,4 odsto). Porastao je i indeks cena mesa, pre svega ovčjeg, goveđeg i živinskog, dok je cena svinjskog mesa opala. Blago su opale i cene mleka na svetskom tržištu.

Domaće agencije za digitalni marketing rade bolje uprkos koroni

Prema podacima iz studije Agency Report ukupan poslovni prihod agencija za digitalni marketing u 2020. godini je porastao za 40%, a neto dobit za čak 160%. Broj zaposlenih u agencijama za digitalni marketing veći je za oko 34%. U studiji predstavljeni rezultati poslovanja agencija za digitalni marketing u Srbiji za 2020. godinu.Agencija HTTPOOL našla se na samom vrhu rang liste po poslovnom prihodu i po neto dobiti. Na drugo mesto se spustila agencija WIRELESS MEDIA,na trećem mestu se nalazi NETCONOMY, dok je na četvrtom NEW MEDIA IDEAS. Na petom mestu se nalazi INNOVATIVITY koja je u 2020. godini koja uedevetostručila svoj poslovnog.U Agenciji za privredne registre Republike Srbije registrovano je ukupno 86 pravnih lica koja se primarno bave digitalnim komunikacijama, što je povećanje od oko 28% u odnosu na 2019. godinu.Tržište digitalnog marketinga u Srbiji nastavlja stabilan rast uprkos svim izazovima koje je Korona donela, što pokazuju i poslovni rezultati agencija koje primarno posluju u ovoj oblasti.

RISE raspisao javni poziv za nove ideje socijalnog preduzetništva

Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike (RISE) objavio je poziv za mlade sa Zapadnog Balkana od 18 do 35 godina koji će u timu od najmanje dve ideje da razvijaju svoje ideje socijalnog preduzetništva. RISE je program pokrenut 2019. godine i podržao je do sada 46 timova sastavljenih od 137 mladih ljudi sa Zapadnog Balkana u razvoju socijalnih poslovnih ideja. Dvanaest od ovih tima nagraženo je finansijskim grantovima 2500 evra i regionalnim programom inkubacije. Socijalno preduzetništvo je način poslovanja koji stavlja ekonomsku efikasnost u službu ljudi i životne sredine, a socijalni preduzetnik pokušava da nađe inovativna rešenja za društvene probleme.Na konferenciji u Francuskom institutu danas je predstavljen projekat RISE i najavljen Forum društvenih inovacija 2021. godine koji će u 9. i 10. septembra biti održan u KC gradu.Tokom ovog foruma RISE će organizovati regionalni forum na kojem će mladi razgovarati o trenutnom stanju socijalnog preduzetništva u regionu i najboljim praksama. Socijalno i solidarno preduzetništvo je relativno nepoznato, poručio je otpravnik poslova ambasade Francuske Fati Aksal. "Socijalno preduzetništvo je ustvari nešto što treba da živi od svoje delatnosti, a isto tako da zadovoljava socijalne i potrebe životne sredine", rekao je Aksal. Prema njegovim rečima taj sektor zapošljava 2,3 miliona ljudi, što je 10 odsto svih zaposlenih u Francuskoj. Najavio je da bi Evropska unija uskoro mogla da donese akcioni plan do kraja ove godine u vezi sa ovim pitanjem.Rukovodilac projekta za finansiranje nevladinih organizacija Francuske agencije za razvoj (AFD) Gijom de San Fal rekao je da pored uloge mladih, postoji i uloga ekonomskog razvoja u izgradnji mira. "Kada mladi govore međusobno i vide da žive za iste stvari i imaju iste aspiracije bez obzira da li dolaze iz Crne Gore, Makedonije, Kosova ili Srbije na taj način se gradi i mir", rekao je Gijom De San Fal. Rok za prijavu za RISE program je 26. septembar 2021. godine.

Prijave za WHOIS hakaton otvorene do 19. septembra

Otvorene prijave za HakatonEkipno takmičenje Hakaton će se održati onlajn 25. i 26. septembra. Na takmičenje se mogu prijaviti ekipe do 5 članova, nakon čega će biti izabrano 10 timova. Takmičari biraju oPrijave se mogu izvršiti preko sajta https://whoishakaton.rs/ i traju do 19. septembra u ponoć. Obezbeđene su novčane nagrade za prva tri mesta u iznosu od 1500, 700 i 300 evra kao i simbolične nagrade za sve učesnike. Hakaton je takmičenje u kom timovi imaju rok od 48 sati da naprave aplikaciju na zadatu temu. Ovog puta se pravi aplikacija za mobilne telefone koja vrši WHOIS pretrage sa kranjim ciljem da ponudi odgovor o nacionalnim, ali i svim drugim domenima na svetu.Organizatori takmičenja su Registar nacionalnog internat domena Srbije i kompanije Quantox Technology.

UNHCR: Deci izbeglicama garantovati pristup srednjoškolskom obrazovanju

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) poziva države da garantuju pravo na pristup srednjem obrazovanju svoj deci, uključujući izbeglice, i da budu obuhvaćena nacionalnim sistemima obrazovanja i planiranja.Poziv je usledio nakon što je UNHCR objavio izveštaj o obrazovanju za 2021. godinu „Ostati na kursu: Izazovi u oblasti obrazovanja izbeglica“, u kojem su istaknute priče mladih izbeglica širom sveta koje pokušavaju da nastave svoje obrazovanje.Prema podacima koje je prikupio UNHCR u 40 zemalja, bruto stopa upisa izbeglica u srednje obrazovanje u periodu 2019-2020. godine iznosila je svega 34 odsto. U gotovo svim zemljama, stopa upisa dece izbeglica niža je od stope upisa dece iz zajednice domaćina.U periodu od marta 2019. do marta 2020. godine bruto stope upisa izbeglica na nivou osnovnog obrazovanja iznosile 68 odsto.Od 2016. godine deca izbeglice u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja. U našoj zemlji je trenutno približno 175 izbeglica uključeno u obrazovni sistem.Najveći broj dece pohađa osnovnu školu, a manji broj njih srednje školu. Ove godine je četvoro izbeglica upisalo na fakultet.

Otvoren konkurs za studentske stipendije „Evro za znanje“

Fondacija "Evro za znanje" raspisala je konkurs za studentske stipendije za školsku 2021/22. godinu, na kome će pet kandidata dobiti po 100.000 dinara.Dve od pet stipendija će biti dodeljene studentima četvrte godine Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, geološkog smera.Za preostale tri stipendije mogu konkurisati studenti osnovih studija koji studiraju Srbiji, saopštili su organizatori konkursa.Prijave se šalju isključivo poštom na adresu Fondacije: "Evro za znanje" Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić.Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a rezultati konkursa do kraja oktobra 2020. godine.Fondacija Evro za znanje osnovana je u Kosjeriću kao fondacija građana koji svojim dobrovoljnim prilozima pomažu školovanje najboljih iz čitave Srbije.Ovo je deveti po redu konkurs za stipendiranje studenata, a u toku je konkurs Fondacije i za pet učeničkih stipendija.

A11: Radna eksploatacija korisnika socijalne pomoći u Nišu

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11) ocenila je da je danas da bi radno angažovanje korisnika socijalne pomoći kao komunalnih redara u Nišu, bez ikakve naknada, imalo za posledicu njihovu radnu eksploataciju.Inicijativa je izrazila zabrinutost zbog najave gradonačelnice Niša da bi na osnovu Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći korisnici ove vrste socijalnih davanja mogli da budu radno angažovani kao komunalni redari koji bi kontrolisali poštovanje epidemioloških mera. Inicijativa A 11 od gradonačelnice Niša traži da odustane od najavljenog radnog angažovanja korisnika novčane socijalne pomoći bez ikakve naknade ili da to učini pod uslovima koje propisuje zakon, tako što će im ponuditi poštenu i pravičnu naknadu za obavljeni rad.Građani Niša koji primaju socijalnu pomoć mogli bi da budu angažovani kao kovid redari, rekla je ranije gradonačelnica Dragana Sotirovski, prenele su Južne vesti. Ona je rekla da će oni obilaziti pijace, autobuse i "crne tačke" kada je reč o koroni.Inicijativa A 11 je istakla da bi se radilo o neplaćenom i prinudnom radu i naglasila da bi najavljeni vid radnog angažovanja imao za posledicu radnu eksploataciju korisnika novčane socijalne pomoći. Uredbom je, kako navode, predviđeno da se radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći po nalogu centra za socijalni rad uključuju u društveno koristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici."Oni koji odbiju ovaj vid aktivacije mogu izgubiti ili im se može umanjiti socijalna pomoć koja im po zakonu pripada", piše.Inicijativa je pozvala i korisnike novčane socijalne pomoći koji od Centra za socijalni rad u Nišu budu pozvani da obavljaju posao komunalnih redara da se obrate kako bismo im Inicijativa pružila pravnu pomoć. "Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava svaki rad ili služba na koje su pojedinci prinuđeni pod pretnjom neke kazne ili se za njega nisu dobrovoljno prijavili smatra se prinudnim radom, kao i da je ova vrsta rada zabranjena Konvencijom Međunarodne organizacije rada", navode u saopštenju.

METRO – mesto gde poštovanje nije samo reč na papiru

Kao kompanija koja posluje u 34 zemlje širom sveta i sa ponosom gleda na svojih skoro 100.000 zaposlenih i milione kupaca – METRO zaista „živi“ svoje uverenje da su različitosti ono što nas spaja i čini bogatijim u svakom smislu. Jer bez naših zaposlenih, ne bi bilo ni naših kupaca, a samim tim ni nas kao globalne kompanije sa više od pola veka postojanja. Deo METRO kulture predstavlja i načelo diverziteta i inkluzije, zbog čega sa ponosom ističemo da smo prvi veletrgovac na svetu koji je potpisao „Slobodne i jednake“ standarde poslovanja Ujedinjenih nacija. Verujemo da kvalitetno radno okruženje nastaje negovanjem kulture u kojoj se kolege međusobno poštuju, izražavaju svoja mišljenja bez osuđivanja i ostavljaju prostor drugima da se izraze, na sve temeTo u praksi znači da kroz propise kompanije, u svakoj zemlji u kojoj poslujemo, omogućavamo da su svi pripadnici LGBTIQ+ zajednice slobodni i jednaki i da ne doživljavaju diskriminaciju u našoj kompaniji. Ovo je izuzetno važan deo naše poslovne, kao i politike zapošljavanja, koja se temelji na uverenju da prihvatajući, poštujući i podržavajući razlike, METRO ne samo veruje i aktivno sprovodi univerzalna ljudska prava, već i ultimativno čini racionalne korake da svoje poslovanje unapređuje i razvija.METRO je kompanija koja pruža iste šanse svima i mesto gde svako zaslužuje slobodu da bude ono što jeste – bez straha. Verujemo da kvalitetno radno okruženje nastaje negovanjem kulture u kojoj se kolege međusobno poštuju, izražavaju svoja mišljenja bez osuđivanja i ostavljaju prostor drugima da se izraze, na sve teme. Istovremeno, verujemo da je prijatna komunikacija osnov dobrog odnosa, sa našim kupcima, ali i među zaposlenima. Znamo da je ljudski grešiti i priznati grešku, kao i da je moguće da nešto ne znamo i da nam je potrebna pomoć. U takvoj atmosferi svako može da bude iskren i spreman za učenje, kao i da preuzme odgovornost za svoje postupke. Odgovornost se ogleda i u našim naporima da podržimo kupce i njihove biznise, pre svega da ih dobro razumemo i na osnovu toga im pružamo uslugu i proizvode, na dugoročno održiv način.

Održan prvi po redu ekološki rok festival AIR fest

Tokom dva festivalska dana AIR fest je pod sloganom "Vreme je da prodišemo" obeležio svoju prvu stanicu, Obrenovac (Zabran, "Kod 3 lepe"), sa dobro poznatim imenima naše rock scene, među kojima...

Održan prvi po redu ekološki rok festival AIR fest

Tokom dva festivalska dana AIR fest je pod sloganom "Vreme je da prodišemo" obeležio svoju prvu stanicu, Obrenovac (Zabran, "Kod 3 lepe"), sa dobro poznatim imenima naše rock scene, među kojima su bili Kilo Kilo banda, E-Play, Deca Loših Muzičara, Oslobodioci, GIFT, Band X (AC DC tribute band), Deca Iz Vode (EKV tribute band), Citizen X i Vodi Inn."Na ovom prvom izdanju AIR fest-a, kao eko rok festivala, muzika nas je sve spojila u dobroj nameri u naša dva ključna cilja: da na mlade prenesemo našu viziju o važnosti čistog vazduha koji dišemo i veliku ljubav za rock'n'roll koji je naš način komunikacije sa njima na tako važne teme kakva je zaštita životne sredine", saopštili su organizatori.U okviru festivala održana je i humanitarna akcija sa prijateljem festivala, "Froneri" sladoledima."Oni nisu imali cenu, kao što je nema ni život, ali je kutija za dobrovoljne priloge postala punija, ovog puta, za Maju i Uroša", dodaju organizatori.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.