Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice
Poslovi vredni više od 10 milijardi dinara.
Srbija
-270x152.jpg)
Joberty dobio anđeosku investiciju za izlazak na globalno tržište
Joberty, onlajn platforma IT poslova koja povezuje poslodavce i kandidate u transparentan eko-sistem, obezbedila je investiciju u ranoj fazi razvoja od strane anđela investitora, Kroog Ventures. Ulaganjem u iznosu od 350.000 $ ovaj projekat visokog potencijala dostigao je vrednost od čak 3.3 miliona $.Joberty je platforma koja omogućava zaposlenima u IT firmama da podele svoja iskustva u radu, kandidatima da pronađu posao koji odgovara njihovim potrebama, a IT kompanijama da pronađu relevantne kandidate za svoja radna mesta. Sa ovakvim pristupom, Joberty pruža široj zajednici priliku da steknu dodatni uvid u radnu etiku i kulturu IT kompanija, čime se povećava transparentnost IT zajednice koja se ubrzano razvija.Platforma osnovana 2019. godine ubrzo je prepoznata kao projekat izuzetnog potencijala, koji ima tendenciju da se proširi na tržišta širom sveta. Potencijal ovog projekta među prvima su podržali lideri u domaćem IT sektoru. „IT sektor u Srbiji doživljava svoju ubrzanu ekspanziju poslednjih nekoliko godina i beleži godišnji rast od 25%. U tom pogledu smatram da treba podržati ovakve IT projekte, koji dodatno osnažuju IT zajednicu u Srbiji i pružiti mogućnost takvim projektima da svoje usluge ponude na svetskom tržištu“, istakao je Vladan Balaban, predsednik M&I Grupe i jedan od osnivača Kroog Ventures fonda.Početni kapital biće iskorišćen za širenje Joberty platforme u regionu, na evropskom tržištu i šire. Platforma od osnivanja do danas broji preko 27.000 IT profesionalaca i 600 kompanija, uprkos mnogim problemima koje je izazvala pandemija Covida 19.„Naša misija u Joberty-ju je da osnažimo pretragu i pronalazak poslova u IT sektoru na najvećem broju tržišta. Prema većini procena, globalni zahtevi za IT poslovima premašiće nekoliko miliona, a u našem fokusu je da budemo na usluzi tim zahtevima“, rekao je Nikola Mijailović, osnivač Joberty-ja.Kompanije su već uočile prednosti korišćenja platforme – od mnogobrojnih potvrda kandidata u kojima navode Joberty kao izvor informisanja o radnim mestima, do okidača za donošenje odluke o prijavi na oglas na osnovu utisaka koje pročitaju na platformi. Takođe, firme navode da im upravo sa Joberty-a dolaze najrelevantniji kandidati.Više informacija o Joberty platformi možete pogledati ovde.Joberty Technologies doo:Joberty Technologies doo (Joberty) je onlajn platforma osnovana u avgustu 2019. godine, nastala kao startap. Cilj platforme je da omogući zaposlenima u IT kompanijama da podele svoja iskustva u radu, kandidatima da pronađu posao u IT industriji, a IT firmama da pronađu relevantne kandidate za svoja radna mesta. Cilj platforme je proširenje na region, ali i druge kontinente, posebno na tržite SAD-a. Više informacija o Joberty-u možete podgledati ovde.Kroog Ventures:Kroog Ventures je investiciona platforma fokusirana na evropske tehnološke startup projekte. Osnovan je početkom 2021. godine i investira u rane faze razvoja. Čine ga preduzetnici, tehnološki seniori i iskusni biznismeni. Kroog Ventures podržava startape ne samo finansijski, već i strateškom i operativnom potporom, kao i pristupom međunarodnoj mreži i tržištima kapitala.
Koliko vredi srpski startap ekosistem?
Vrednost startap ekostistema u Srbiji, prema podacima iz Beograda i Novog Sada, iznosi 439 miliona dolara, podaci su novog izveštaja koji je objavio Startap Genom. Ukupne investicije u ranoj fazi iznose 50 miliona dolara.Od ekonomske reforme 2018. godine, Srbija i region oko glavnog grada, Beograda, izrasli su u jednu od glavnih lokacija za investicije u centralnoj i istočnoj Evropi, piše u Izveštaju. Kao snažne podsektorske oblasti navedeni su gejming industrija i blokčejn.U poslednjih godinu timovi iz Srbije, većim delom iz Beograda i Novog Sada, napravili su 41 igricu (40 odsto njih su za mobilne telefone).Gejming industrija u Srbiji zapošljava više od 2.000 ljudi, a trećina su žene.Industrija je ostvarila godišnji prihod od 120 miliona evra u 2020. godini, što je rast od 60 miliona evra u odnosu na 2018. godinu. Što se tiče blokčejna, navodi se da je Srbija postala jedna od vodećih destinacija za razvoj proizvoda zasnovanih na blokčejnu, zbog velikih talenata u oblasti inženjerstva i matematike.Neki od poslednjih uspeha u ovoj oblasti su kupovina beogradske kompanije MVP Workshop od strane jedne od vodećih kripto-platformi "Celzijus", kao i investicija američke kompanije Accel od 15,3 miliona dolara u srpski Tenderly. Srbija je takođe domaćin Blokčejn samita. U izveštaju se pominje i Srpska blokčejn inicijativa za koji se navodi da je neprofitna, nevladina organizacija koja je posvećena promovisanju usvajanja blokčejna u zemlji.Fajnenšl tajms rangirao Srbiju na prvo mesto u svetu po broju stranih direktnih grinfild investicija dva puta u poslednje tri godine. Srbija stvara najviše poslova vezanih za strane direktne investicije na milion stanovnika, prema izveštaju IBM Global Location Trends za 2020. godinu, podsća Startap Genom. Svetske kompanije koje investiraju u Srbiju su Boš, Mišelin, Simens, Majkrosoft, Panasonik, Kuper tajers.Dinamika i znanje koji su sa investicijama došli u Beograd počeli su, kako se navodi, da se prelivaju u lokalni startap ekostistem.Srpski inovacioni fond je uveo u međuvremenu nove programe, proširujući na taj način mogućnosti finansiranja srpskih startapova.Kao razloge za prebacivanje startapa u Beograd i Novi Sad Startap Genom navodi dobro obrazovanje u oblasti inženjerstva, poreske olakšice.
Više od 60 srpskih firmi pozvano na poslovne sastanke sa nemačkim kupcima
Regionalni B2B projekat ove godine održava se u onlajn formatu od 28. septembra do 19. oktobra. Cilj projekta je da nemačke firme pronađu proizvođače iz traženih privrednih oblasti u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana.Projekat se sprovodi već sedmu godinu zaredom. Ove godine, zainteresovane nemačke kompanije dolaze pretežno iz metaloprerađivačkog sektora, zainteresovani za usluge livenja, kovanja, štancovanja i savijanja delova, kao i sektora brizganja plastike i elektronike. 62 kompanije iz Srbije predstaviće svoje poslovanje potencijalnim nemačkim partnerima.Događaj se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekomoniju i energetiku SR Nemačke u okviru Programa za razvoj stranih tržišta za mala i srednja preduzeća SR Nemačke.
Domaći startap Tapni dobio podršku Digitalne Srbije
Domaća startap kompanija Tapni dobila je donaciju u iznosu od dvesta hiljada evra od neprofitne organizacije Digitalna Srbija. Pored finansijskog ulaganja biće im pružena i mentorska podrška.„Ovakve investicije su izuzetno važne za domaći startap ekosistem jer pomažu da se reši jedan od najvećih problema koji imamo u Srbiji, a to je nedostatak sredstava za rano finansiranje. Ovim potezom ne želimo samo da podržimo jedan startap, već i da pokrenemo niz novih investicija davanjem primera drugima koji su se do sada radije odlučivali za tradicionalne oblike ulaganja, kao što su štednja ili kupovina nekretnina.“, kaže Nebojša Bjelotomić, vodeći investitor Digitalne Srbije.Startap Tapni je nastao sa ciljem da se skoro potpuno ukloni papirne vizitkartice iz upotrebe. Prislanjanjem bilo kog pametnog telefona na korisnikovu Tapni karticu, privezak ili nalepnicu, automatski se na ekranu uređaja pojavljuju njegovi kontakt podaci i profili na društvenim mrežama. Umrežavanje postaje jednostavno i brzo jer ne zahteva fizičku razmenu kartica što je jedan bonusa zbog trenutne situacije u svetu sa Covidom.Digitalna Srbija predstavlja grupu uspešnih poslovnih ljudi u domenu digitalne ekonomije koji žele da podrže startap timove na njihovom samom početku.
Novi Sad: Za duvački ansambl, umetnike i nemački bend preko 50 miliona dinara
Fondacija Novi Sad planira da angažuje trubače i Dejan Petrovića za ceremoniju otvaranja Evropske prestonice kulture. U okviru ove javne nabavke, koja je podeljenja na dve partije, planirano je angažovanje umetnice Tamare Adamov Petijević za horsko pevanje i studijsko snimanje horskih pevačkih deonica i duvačkog ansambla Old Hat Orkestra.Procenjena vrednost ovih usluga je 21 milion dinara i u pitanju je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Tamara Adamov Petijević i Old Hat Orkestra biće angažovani za predstavu otvaranja Evropske prestonice kulture. Predstava otvaranja nosiće naziv "ZENITEUM". Fondacija Novi Sad takođe će, bez raspisivanja javnog poziva, organizaciju horskog festivala u okviru projekta Raspevani mostovi poveriti Srpskoj horskoj asocijaciji. Vrednost te javne nabavke je 7 miliona dinara. "Raspevani mostovi" organizuju se u okviru programskog luka "Dunavsko more" (most ljubavi) tokom 2022. godine.Srpska horska asocijacija će uputiti poziv za učešće svim horovima u zemlji koji su pod njenom ingerencijom, kao i onima koji deluju van granica Srbije.Reč je o petodnevnom horskom festivalu čija je realizacija planirana za drugu polovinu jula 2022. godine. Raspisana je i javna nabavka vredna 25 miliona dinara za realizaciju umetničkog programa programskog luka "Seobe" za koji je u planu angažovanje sastava "Original enigma voices".U pitanju je nemački muzički projekat koji su osnovali Mihaj Кrecu, Frenk Peterson i David Fajerštajn 1990. godine. Umetnički koncept projekta "Novi Sad – Evropska prestonica kulture" baziran je na osnovnim vrednostima Evropske unije, kao što su ljudska prava, multikuturalnost, interkulturalni dijalog, ekološka svest, mirovne politike. Ove vrednosti promovišu ideju otvorenog demokratskog društva baziranog na savremenom humanizmu, navodi se na sajtu NoviSad2022. Programski lukovi, odnosno tematske celine, izgrađeni su kroz povezivanje ove vrednosti sa istorijom, kulturom i identitetom Novog Sada, u osam tematskih celina, odnosno programskih lukova.
Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove
Advokat Nemanja Aleksić, za koga zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić tvrdi da mu je besplatno ustupio kamper za "pokretnu kancelariju", već tri godine pruža pravnu pomoć Kabinetu ministra za inovacije u saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom. Od oktobra 2019. njegova advokatska kancelarija je za ove poslove dobila 9 miliona dinara.Popovićev kabinet finansira udruženje blisko SNS-u, suma i dalje tajna Aleksić je poslednji ugovor sa Kabinetom sklopio u julu ove godine kada je na tenderu dobio posao vredan 3,6 miliona dinara, koji podrazumeva da će u narednih godinu dana pružati pravnu pomoć u pregovorima, sklapanju ugovora i realizaciji projekta izgradnje i osnivanja Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u Srbiji. Ovaj Centar trebalo bi da bude osnovan u saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom.Kancelarija Aleksić bi trebalo da pruža pravnu pomoć u vezi sa zaključivanjem Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Srbije o saradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije na teritoriji Srbije, kao i da učestvuje u pregovorima sa predstavnicima Kabineta ministra Nenada Popovića i Vlade Ruske Federacije.Za isti posao Advokatska kancelarija Aleksić je od Kabineta ministra Popovića dobila posao i 2019. i 2020. godine.U oktobru 2019. ovoj kancelariji je za šest meseci posla plaćeno 1,8 miliona dinara, a u junu 2020. godine ugovoren je posao za narednih godinu dana vredan 3,6 miliona dinara.Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe "Milan Gale Muškatirović" U oba slučaja radilo se o "podršci realizaciji međudržavnih sporazuma potpisanih između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, a u vezi sa saradnjom sa Državnom korporacijom "Rosatom".Kako je Vesić ranije objavio, kombi vozilo, odnosno kamper, u kome se nalazi "pokretna kancelarija Gorana Vesića" nije platio Grad već mu ga je besplatno ustupio njegov prijatelj, advokat Nemanja Aleksić iz Novog Sada.TS: Vesić krši Zakon o sprečavanju korupcijeOrganizacija Transparentnost Srbije (TS) je uputila gradskog upravi Beograda i Agenciji za sprečavanje korupcije više zahteva dostavljanje informacija u vezi sa “Pokretnom kancelarijom Gorana Vesića”.TS je, između ostalog, tražio informaciju o tome da li je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak protiv Gorana Vesića zbog kršenja Zakona o sprečavanju korupcije koji propisuje da javni funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije nakon što je na sajtu Grada objavljena vest u kojoj Vesić javno objašnjava da je primio poklon."Moj prijatelj, advokat Nemanja Aleksić iz Novog Sada, zakupio je ovaj kamper, platio svojim novcem, a onda ga je ustupio meni, ugovorom koji je potpisao, na besplatno korišćenje narednih nekoliko meseci, koliko želim, za početak tri meseca. Ova pokretna kancelarija ne košta građane Beograda ni jedan jedini dinar", rekao je Vesić prilikom obilaska Obrenovca, kako je objavio Beoinfo.Advokat Aleksić lažirao lekarski izveštaj i pretio novinarkiPodsetimo, advokat Nemanja Aleksić je u žižu javnosti dospeo nakon objavljivanja istraživačke priče redakcije BIRN u kojoj se navodi da je pokrajinski sekretar za zdravtsvo Zoran Gojković u decembru 2011. godine sačinio lekarski izveštaj o navodnoj povredi advokatice Marine Džepine iz advokatske kancelarije Aleksić, koji joj je bio potreban kako bi opravdala izostanak sa jednog suđenja.Obezbedili SNS-u vlast na Savskom vencu, pa dobijaju novac na državnim konkursima Gojković nije ni pregledao Džepinu, a izveštaj je overio potpisom i pečatom drugog lekara bez njegovog znanja. Zbog toga je pokrenut i sudski postupak, a osumnjičeni su Gojković, Aleksić i još dvoje advokata. Gojković je na sudu naveo da je "verovao svom prijatelju i da nije slutio da će izveštaj biti zloupotrebljen". Policija je kasnije utvrdila da Džepina nije ni povredila nogu.Advokat Nemanja Aleksić je u telefonskom razgovoru pretio novinarski BIRN-a da će "da se bavi njima", a nakon objavljivanja teksta novinarska agencija Tanjug je objavila da je kancelarija Aleksić podnela tužbu protiv redakcije BIRN-a.
Građanske organizacije reagovale na promotivni tekst Rio Tinta
Organizacije građanskog društva Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim (PAKT) tvrde da PR tekst kompanije Rio Tinto Projekat JADAR - Činjenice su važne koji je objavljen u domaćim medijima obiluje manipulativnim podacima i dovodi javnost u zabludu."Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata i pritiscima i ucenama meštana", piše u saopštenju.Dodaju da se i pored toga kompanija "drznula" da obavesti javnost kako se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo "pogrešne interpretacije".Podsećaju da je Rio tinto prvi put obavestio javnost kako je sarađivao sa 40 univerzitetskih profesora, ali da im ni nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nije saopštila njihova imena jer se pravda zaštitom podataka o ličnosti. Podsećaju da objavljivanje imena profesora nikako ne mogu da budu prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i pitaju se da li je to "činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta".Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar"Projekat JADAR - Činjenice su važneŠta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Kompanija, kako se dodaje u saopštenju u pomenutom tekstu "lamentira" na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu njeni predstavnici, javnosti nemoguće predstaviti u celosti."Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od 'silne' dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU", ocenjuju PAKT i Koalicija za zaštitu životne sredine.U saopštenju se dodaje kako kompanija vrlo vešto propušta da u PR tekstu obavesti javnost da je pre naučnih studija i analiza u procesu dobijanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni: Ustav, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o studiji procene uticaja na životnu sredinu.Udruženja ocenjuju kako je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro devet meseci ne izjašnjava u vezi sa 1600 inicijativa koje su podneli građani i udruženja sa ciljem da se oceni ustavnost Uredbe Vlade Srbije kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za Projekat Jadar.U tim inicijativama se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu pomenute uredbe.
Penzioneri i korisnici PIO fonda danas dobijaju 50 evra
Na račune penzionera, invalida rada i korisnika privremene naknade kod PIO fonda danas će leći po 5.900 dinara iz trećeg paketa državne pomoći. Ministar finansija Siniša Mali poručio je za RTS da će do kraja dana svima leći novac na račun. Naveo je i da su neki penzioneri već juče dobili tu novčanu pomoć."S obzirom na to da smo već juče dali nalog za plaćanje, neki penzioneri su novac već dobili juče. Tako da onaj koji nije dobio, dobiće danas. Negde oko 1,7 miliona penzionera i korisnika penzija, dakle tu su i korisnici porodičnih penzija i tako dalje, će ovaj novac dobiti", rekao je Mali.Penzionerima isplata 50 evra pomoći od 22. septembraMali je rekao i da će svi punoletni građani u novembru dobiti još 30 evra pomoći za koje nije potrebno da se ponovo prijavljuju.Takođe, u decembru će biti isplaćena i pomoć od 20 evra za koju prijava kreće15. novembra i traje do kraja tog meseca.Kome sve i koliko Srbija duguje?Za pomoć od 20 evra moći će da se prijave i oni koji su u međuvremenu postali punoletni i oni koji se ranije nisu prijavljivali za pomoć "30 plus 30".
Ako ste plaćali CarGo u devizama, NBS šalje predlog o priznanju prekršaja
Ako ste u proteklih nekoliko godina kupovali kredita za korišćenje CarGo aplikacije putem servisa PayPal, stići će vam od Narodne banke Srbije predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, piše Netokracija.rs.Na osnovu podataka do kojih je došao NBS tj. Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom, uočeno je da su fizička lica izvršene usluge prevoza u Republici Srbiji plaćali u devizama, suprotno članu 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, piše portal pozivajući se na veliki broj korisnika CarGo koji su dobili ovaj sporazum. "Kada ste putem PayPala vršili dopunu kredita za vožnju, prekršili ste zakon jer ste transakciju izvršili u devizama sa domaćom kompanijom CarGo Technologies doo.Netokracija navodi da su rešenjem koje se ovih dana šalje na adrese korisnika koji su načinili prekršaj predviđene kazne od 5.000 do 150.000 dinara. Ocenjuje se da je NBS blagonaklona prema korisnicima jer se uz opomenu šalje i Sporazum o priznanju krivice koji je dovoljno potpisati kako bi se izbegla novčana kazna.Narodna Banka Srbije u ovom je slučaju zauzela, prema našem mišljenju, ispravan i fer stav jer je mali broj korisnika znao da je u prekršaju. Uostalom, to i sama NBS navodi u rešenju koje šalje građanima Srbije, piše Netokracija.Gde Srbija čuva zlato
Danas počinju prijave: Subvencije od 5.000 dinara za kupovinu bicikala
Sekretarijat za zaštitu životne sredine pozvao je stanovnike Beograda da se prijave za subvencije za kupovinu bicikala u iznosu od po 5.000 dinara.Sekretarijat je raspisao javni poziv za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta - "Kupuješ bajk, uštedi 5.000".Ukupna sredstva za ovu namenu u budžetu grada Beograda iznose 10 miliona dinara, od čega je devet miliona dinara određeno za pružanje podrške građanima.To znači da opredeljena sredstva za podršku nabavke bicikala može dobiti najviše 1.800 građana. Raspodela sredstava za kupovinu bicikala poverena je Udruženju "Jugo cikling kampanja" iz Beograda. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju sva fizička lica koja imaju važeću ličnu kartu sa prebivalištem na administrativnoj teritoriji Grada Beograda, u trenutku odnošenja prijave.Zainteresovana fizička lica se mogu prijaviti na Javni poziv u periodu od 22. septembra 2021. godine u 7 časova do 24. septembra u 24 časa.Prijavljivanje se vrši popunjavanjem traženih podataka putem aplikacije koja je dostupna isključivo na sajtu Jugo cikling kampanje – www.bicikl.info.Bicikl mora da bude kupljen od domaćih proizvođača, mora da bude nov, za decu ili odrasle, i da se pokreće pomoću pedala. Takođe, sredstva se ne mogu dodeliti za kupovinu električnog bicikla.
Da li ukidanje Duing biznis liste baca sumnju u napredak Srbije?
Iako se u izveštajima Svetske banke ne navodi da je bilo pritisaka da se poboljša pozicija Srbije na Duing biznis listi, kao što je bio slučaj sa nekim zemljama, jedna od zamerki metodologiji ove liste jeste da se u pojedinim dimenzijama prati samo postojanje de jure regulatornih rešenja bez konkretnog ispitivanja kako to rešenje funkcioniše u praksi, kaže za Novu ekonomiju docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.On dodaje da se način na koji je Srbija gradila svoju poziciju na listi više zasnivao na fokusiranom rešavanju problema u vezi sa konkretnim inidkatorima koje je DB lista pratila."Time je praktično i zanemarena poenta liste koja treba da predstavlja indikator da li se nalazite na pravom putu dok smo je mi shvatili kao suštinski cilj koji treba da dosegnemo," kaže Tanasković.Tanasković objašnjava da je problem sa Duing biznis listi to što je rangiranje zemalja na ovoj listi počelo da se percepira i promoviše kao rezultat rada i svojevrsni cilj, umesto kao sredstvo pomoću kojeg je moguće uočiti problematične tačke u sistemu nakon čega bi se moglo adekvatno reagovati."U takvom okruženju pojedine zemlje su formirale i timove čiji bi zadatak bio izmena regulatornog okvira unutar onih dimenzija polsovnog okruženja koje Duing biznis lista prati", objašnjava Tanasković.To je imalo za posledicu značajno unapređenje pozicije na listi što je u javnosti zatim prezentovano kao napredak zemlje na sveobuhvatnom planu privrednih reformi, dodaje."Pristup koji je Srbija imala zajedno sa drugim zemljama koje su aktivno radile na poboljšanju pozicije na listi ulazeći duboko u metodologiju i pojedinačne pokazatelje po meni predstavlja pogrešan prostup iz pozicije čemu Duing biznis lista služi."Problem je, kaže Tanasković, što je vremenom ovaj indikator kao i drugi slični, postao cilj reformi umesto putokaz u kom smeru bi trebalo fokusirati napore ka unapređenju poslovnog ambijenta."Rezultati su na kratak rok očigledni, ali se bojim da se po pitanju dugoročne konkurentnosti poslovnog ambijenta Srbija ipak nije toliko približila razvijenim zapadnim tržišptvima koliko je to u medijima bilo potencirano na osnovu Duing biznis liste.Podsetimo, Svetska banka je objavila da je nakon procesa interne revizije u vezi sa neregularnostima u objavljenim Suing biznis liste za 2018. i 2020. godinu donela odluka da prekine dalje objavljivanje izveštaja o rangiranju zemalja po lakoći poslovanja.Zaključci revizija su pokazačlu da su Kina, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Azerbejdžan korigovani tako što su nakon preliminarnog izveštaja, članovi rukovodstva Svetske banke i lideri tima zaduženog za publikovanje Duing biznis izveštaja vršili pririske na ostale članove da se pronađu načini kako bi se ovim zemljama određenmi rezultati popravili i poboljšala pozicija na rang listi.Otkrivši sve ove nereglarnosti koje ukazuju na značajan etički deficit u procesu prikupljanja podatak i publikovanja Duing biznis izveštaja, usled narušenog poverenja u ispravnost rangiranja Svetska banka je odlučila da prine dalje objavljivanje izveštaja, objašnjava Tanasković.Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je, povodom odluke Svetske banke da prestane sa objavljivanjem Duing biznis liste, najavila da će se Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na toj listi rekonstruisaiti i prerasti u radnu grupu za bolje poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.
Američke stipendije za srpske srednjoškolce
Otvorene su prijave za međunarodni program FLEX kulturne razmene za učenike koji organizuje Američki savet za međunarodno obrazovanje.Program je predviđen za učenike koji bi želeli da provedu jednu školsku godinu u SAD kao stipendisti Vlade SAD. Rok za prijavljivanje je 15. oktobar 2021. Za školsku 2022-23. godinu mogu se prijaviti učenici koji sada pohađaju 8. razred osnovne, prvi ili drugi razred srednje škole u Srbiji.U periodu od 2005. do danas kroz program je prošlo skoro 800 učenika.Za više informacija o uslovima i procesu prijave možete pronaći na linku.
Kilogram domaće maline koštaće i do 800 dinara
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Biznis.rs da ovogodišnja cena maline od 450 dinara za kilogram nije previše visoka. On je naveo da prognoze govore o ceni maline koja će s...
„Humanko“: Novi kutak za najugroženije građane u Novom Sadu
Udruženje građana „Patrija“ pokrenulo je inicijativu „Humanko“ kako bi pomogli najugroženijim sugrađanima gde mogu pronaći sve neophodne stvari za život. Tu bi mogli takođe mogli mogu da se informišu o tome gde mogu da dobiju dodatnu pomoć i podršku koja im je potrebna. Na prvoj akciji, koja je održana u Novom Sadu, se pored garderobe prikupljala se i plastika, čijom će reciklažom biti prikupljena sredstva za opremanje Humanka.Trenutno se nalaze u dvorištu Omladinskog centra „CK 13“. Nadaju se da će Grad prepoznati rad i značaj Humanka i da će pomoći kako bi se ovaj projekat razvio. Tome bi takođe doprinelo kada bi se nalazili na vidljivijem mestu i bili dostupniji svima.Ideja je da cela akcija funkcioniše kao automat, gde će ljudi moći sa žetonima da dolaze i da koriste kutak.Prilikom davanja žetona imali bi mogućnost da stupe u komunikaciju sa njima i porazgovaraju o njihovim problemima.“Pitali smo naše korisnike šta im je potrebno, ali smo i obavili razgovore sa ljudima koji bi potencijalno koristili Humanka. Razmišljali smo kako možemo da radimo na zadovoljenju egzistencijalnih potreba, ali i tih drugih potreba i pružanja podrške kao što je savetovanje u vezi sa socijalnim pitanjima i psihološka potreba, kako bi se ljudi bolje osećali. Gledali smo kako bismo mogli sa drugim ljudima u zajednici, organizacijama i insitucijama da ostavarimo neku saradnju, pa smo tako slali informacije”, rekla je jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešić.U narednom periodu planiraju još dve akcije koje će, nadaju se, biti održane na prometnijim mestima u Novom Sadu gde će ljudi moći da donesu plastiku, ali i doniraju novac ukoliko žele da pomognu rad Humanka.Udruženje “Patrija” radi sa socijalno ugroženim građanima. Kroz svoj rad primetili su da im nisu ugrožene samo osnovne potrebe, već im često nedostaju i hobiji kojima bi kreativno koristili svoje slobodno vreme. Zato su rešili da pokrenu inicijativu “Humanko”, rekla je Nešić.
Beograd daje pet miliona za mobilnu aplikaciju o javnom prevozu
Sekretarijat za javni prevoz Beograda je raspisao javnu nabavku za izradu mobilne aplikacije namenjenu putnicima u javnom gradskom prevozu, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.Procenjena vrednost javne nabavke je 4,17 miliona dinara bez PDV-a, što je 5 miliona dinara sa obračunatim PDV-om (blizu 42,6 hiljada evra).Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evraAplikacija treba da pruži informacije o redu vožnje i linijama javnog prevoza, kao i da pruži informacije putnicima o mogućnostima kombinovanja različitih vidova prevoza i linija javnog linijskog prevoza putnika, piše u tehničkoj specifikaciji.Predviđeno je da aplikacija pruža i podatke o toliko koliko je pešačenja potrebno za dolazak na stajalište gradskog prevoza.Aplikacija treba da bude primenjiva putem mobilnog telefona i interneta, da nosi oznaku sekretarijata i da obuhvati savremene elemente sličnih aplikacija sekretarijata, odnosno direkcija, za javni prevoz u Evropi, piše u specifikaciji.Rok za podnošenje ponuda je 28. septembar, a nakon potpisivanja ugovora odabrana firma trebalo bi da implementira informacioni sistem za maksimalno 180 dana.Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu prava Implementacija obuhvata dve faze. U okviru prve, potrebno je da se izradi detaljna specifikacija aplikacije i grafičkog rešenja, kao i sistemske podrške u centru, dok druga faza obuhvata programiranje, implementaciju i puštanje u rad sistemske podrške.Druga faza podrazumeva i integraciju sa postojećim sistemima Sekretarijata i puštanje u rad mobilne aplikacije za Android i iOS platformu.
Beograd traži firme za „adaptaciju škola na klimatske promene“
Sekretarijat za zaštitu životne sredine traži firme za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu, u cilju, kako se navodi, "adaptacije na klimatske promene".Posao obuhvata "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu. Javna nabavka je podeljena na više partija (devet), a ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš", "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja", "Lazar Savatić", "Stefan Dečanski", "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha Radovi obuhvataju, između ostalog, nabavku sadnog materijala, ozelenjavanje, pripremne radove, betonske radove, obeležavanje sportskih terena, stolarsko-bravarske radove. Za školu Petar Petrović Njegoš potrebna je izrada pešačke staze od malča, za školu "Siniša Nikolajević" izrada staza i terena od reciklirane gume, a za školu "Banović Strahinja" potreban i projekat elektroenergetskih instalacija.Rok za podnošenje ponuda je 12. oktobar. Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u VinčiAkcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti predviđeno je uređenje zelenih površina u školskim dvorištima kao jedna od značajnih aktivnosti na unapređenju zelenih površina grada i životne sredine u Beogradu, piše u dokumentaciji. U 2019. godini su izrađeni idejni projekti uređenja školskih dvorišta, što je finansirao Sekretarijat zazaštitu životne sredine. Sada se pristupa izvođenju radova za 9 od ukupno 10 projekata, navodi se.
Kako je planirano da tri MHE okruže jezero za vodosnabdevanje Užica
Grad Užice se krajem 2013. godine suočio sa problemom u vodosnabdevanju zbog cvetanja algi cijanobakterija na veštačkom jezeru Vrutci. Tada je kao jedan od glavnih krivaca za taj incident označena mini-hidro...
„U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine“
Nevladina organzacija Građanski preokret pozvala je Skupštinu grada Zrenjanina da ne usvoji Odluku o planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka. Napominje se da je krajnji cilj te odluke da se omogući izgradnja petospratnica za 3.000 radnika kineske fabrike guma Linglong."Izgradnjom pet petospratnica na 30 hiljada kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", naglašava se u saopštenju.Odlukom Gradskog veća u Zrenjaninu gradskoj skupštini je predloženo da po hitnom postupku usvoji takvu odluku, uprkos protivljenju stručnjaka da se poveća dozvoljena spratnost objekata koji se grade u zrenjaninskim selima."Iza svega se krije ustupak zahtevu kineske kompanije Linglong koja želi da izgradi kompleks od pet petospratnica i tamo naseli svoje radnike, a verovatno i kineske radnike graditelje budućeg auto-puta Beograd-Zrenjanin", naglašavaju u Građanskom preokretu.Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u ZrenjaninuKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnjeGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu PROTIV ODLUKE I NADLEŽNI URBANISTAOdgovorni urbanista iz Javnog preduzeća za urbanizam Zrenjanina Jelka Đorđević tokom javne rasprave iznela je, kako se dodaje suprotno mišljenje, od odluke koja je predložena.Razlog za to je što se povećanjem spratnosti u ravničarskom selu onemogućava očuvanje slike predela i narušava zaštitu od stvaranja pojačanih uticaja vetra. Zbog toga, kako se navodi, ni u jednom zrenjaninskom selu nije dozvoljena takva gradnja."S obzirom na to da se radi o zgradama na površini od 30 hiljada kvadratnih metara, procena urbanista je da se planira naseljavanje najmanje 2500 ljudi, a s obzirom na dosadašnju praksu stanovanja kineskih radnika u Zrenjaninu, realno je očekivati da ih u tom stambenom kompleksu bude oko 3000", tvrde predstavnici Građanskog preokreta.Naglašavaju i da se planiranom odlukom o Planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka, osim 30 hiljada kvadrata namenjenih za izgradnju Linglongovog stambenog kompleksa opredeljuje i dodatnih 44 hiljada kvadratnih metara za izgradnju stambenih objekata sa pet spratova.Građanski preojkret upozorava i da je tih 44 hiljada kvadrata trenutno šuma prve klase. Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku automobilskih guma, za šta je dobilabesplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, krajem maja građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.
Na Uneskovu listu kulturnog nasleđa će možda i domaća šljivovica
Prihvaćena je još jedna nominacija iz Srbije za Uneskovu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, u pitanju su običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice. Odluka za nominaciju donešena je u junu ove godine, a konačna odluka će se saznati krajem 2022. godine.Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena "brenda": krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse.Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji se nalazi u okviru Etnografskom muzeju.Danijela Filipović, kustoskinja iz Centra, kaže za Dnevnik da je optimista kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.Srbija će moći da nominuje sledećeg kandidata tek 2023. godine jer je Unesko od 2017. godine je pooštrio proceduru za upis na listu, tako da je sada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine.Pre desetak godina formirana je i nacionalna meža kao i Registar za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa u kome se nalazi trenutno 53 elementa među među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko. Na listi se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka...
