img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju

Na računu za struju plaćamo tarifne zone, ali i PDV na porez koji je već obračunat, kažu za Novu ekonomiju predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Oni već duže vremena napominju da su to administrativni nameti koji zajedno sa ostalim nametima tog tipa na računima za struju čine 56% ukupnih troškova.Na računima za struju imamo zelenu, plavu i crvenu tarifnu zonu. Ako se potroši do 350 kWh (kilovat časova) plaća se struja u zelenoj zoni, koja je najjeftinija. Ako se potroši između 350 kWh i 600 kWh plaća se u plavoj zoni, a preko toga u crvenoj, koja je najskuplja. Član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Račnčić kaže da su to različite tarife, ali je nejasno zbog čega jer to niko od nadležnih neće da objasni. On, međutim kao građanim i potrošač, ima svoje mišljenje i smatra da se radi o administrativnom trošku: "Na taj način još jednom pokušavaju da ograniče snagu preko potrošnje. To je opet administrativni namet jer u plavoj zoni plaćamo skuplje, a u crvenoj još skuplje."Rančić podseća i da se na računima plaća i angažovana snaga struje. Prema njegovim rečima, angažovana snaga treba da bude ograničena posebnim automatskim uređajem elektronskim limitatorom snage električne energije. Naglašava da bi se samo tako  korektno i pošteno obračunala struja po takozvanim tarifnim zonama, kao i princip angažovane snage kod potrošača."Za svaku fazu, limitator bi sabirao po 5 kWh potrošene struje. Recimo uključio sam ringlu jer hoću da skuvam kafu, pa sam malo prekoračio (potrošnju). Onda ću isključiti isključiti bojler (ako je isključen). Kad završim sa kuvanje kafe ja ću uključiti bojler. Sve to može da radi automatski", kaže Rančić za naš portal.Naglašava da tu ulogu ne mogu da obavljaju tri osigurača u razvodnoj tabli kod korisnika, već to može samo poseban uređaj. Situaciju objašnjava na konkretnom primeru: "Ako mi treba 5 kWh struje, neka mi onda postave limitator za 5 kWh. Ako je to set od tri osigurača, pa kada pet podelimo sa tri onda imam 1,66 kWh, a platio sam pet kWh, ispada da nije pošteno, niti korektno."Rančić kaže da bi limitator korisniku omogućio i prekoračenje potrošnje, ali bi ga pre toga obavestio o tome. Korisnik o potrošnji može da se obavesti putem uređaja i pre iskuljučenja sa mreže, ako je ono odabrano kao opcija.OBRAČUN POREZA NA POREZAnalizirajući račune za struju, kako podseća sagovornik Nove ekonomije, vidimo da je na njima akcizna stopa 7,5%, kao i da su osnovica za to sve stavke koje se sabiraju, uključujući one koje imaju veze sa potrošnjom, kao i one koje su administrativne prirode."Na sve to oni obračunavaju akcizu, na sve ide i cena električne energije koja je obračunata po administrativnim nametima", smatra predstavnik Prosperiteta.Kada se sve to izračuna na kućnom računu se obračuna i porez na dodatu vrednost (PDV): "Dakle u obračun PDV-a ulazi i akciza, pa imamo situaciju da građani kada plaćaju struju plaćaju porez na porez. To građani plaćaju jer ne znaju šta plaćaju. Ne znaju da im neko zavlači ruku u džep", ocenjuje Rančić. Nova ekonomija je već pisala o razlici između obračunske i angažovane snage struje, gde je Rančić opisao kako na računima koje građanima šalje Elektro-privreda Srbije (EPS) izgleda razlika između obračunske i angažovane snage struje.

Srbija

Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode

Privredni sud u Zrenjaninu obustavio je prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode pokrenut 14. avgusta, jer je predlagač Erste banka povukla predlog za pokretanje, prenosi Beta.Sudija tog suda Ljiljana Popov rekla je da su ukinute mere obezbeđenja određene ranijim rešenjem i otkazano je ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga zakazano za 11. novembar.Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupoviniTroškove prethodnog stečajnog postupka snosi Erste banka i odredjena je nagrada za rad privremenog stečajnog upravnika u iznosu od 1,1 milion dinara

Srbija

Država se zadužuje 76,5 miliona evra zbog restitucije

Srbija će u januru 2022. godine emitovati državne obveznice u ukupnom iznosu od 76,5 miliona evra kako bi regulisala obaveze po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu na osnovu rešenja koja su postala pravosnažna u periodu od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine, piše u odluci Vlade. Iznos koji država treba da plati utvrđuje Agencija za restituciju.Obveznice će biti emitovane u više serija sa različitim datumima dospeća od 2023. do 2034. godine.Obveznice sadrže unapred obračunatu kamatu u iznosu od 2 odsto godišnje na preostali iznos obeštećenja određen pojedinačnim rešenjima, od dana pravosnažnosti ovih rešenja do konačne isplate.Građani koji očekuju naknade za nekretnine koje nisu mogle da im budu vraćane, mogu da očekuju obveznice na svojim računa 14. januara 2022Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić je u martu ove godine gostujući na RTS izjavio da će najveći broj ljudi koji traže velika obeštećenja za oduzetu imovinu dobiti isplatu na 12 godina plus 2 odsto kamate.On je obajsnio da maksimalno obeštećenje po podnosicu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evra.Sekulić je tom prilikom rekao da Agencija intezivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika, da je to marta potpisano 200 rešenja i tada rekoa da bi do juna ove godine moglo da budu potpisano i do 1.500 rešenja o obeštećenju.Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na javnom servisu.Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je Sekulić.

Srbija

Tender za rekonstrukciju Kapije Karla VI na donjem Kalemegdanu

Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" raspisalo je tender za rekosntrukciju Kapije Karla 6 u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Vrednost radova procenjena je na 24,7 miliona dinara.U dokumentaciji se navodi da je  Кapija Кarla VI nalazi se u veoma lošem stanju."Na fasadama od kamena, jugozapadnoj i severoistočnoj, kameni blokovi su veoma oštećeni, dok su fasadni zidovi od opeke rastreseni i delimično obrušeni", piše. Posao koji će biti poveren izabranom ponuđaču podrazumeva "izvođenje radova rekonstrukcije u gabaritu i volumenu postojećeg objekta Kapije Karla 6 u Donjem gradu Beogradske tvrđave, na objektu  2, površine 251m2, sa konzervacijom i restauracijom  centralnog prolaza, bočnih prostorija 1 i 3 i njima pripadajućih fasada od opeke i severoistočne i jugozapadne fasade od kamena".Projekat restauracije kapije Кarla VI  obuhvaćena je restauracija centralnog prolaza, prostorija 1 i 3 sa pripadajućim fasadama od opeke, fasade od kamena, kao i arheološka prezentacija prostorije 5. Projektom nisu obuhvaćene prostorije 2 i 4 u kojima se nalazi trafostanica, a fasadni zidovi prostorija 2 i 4 su predmet posebne tehničke dokumentacije, navodi naručilac. Rok za izvođenje radova je godinu dana. Кapija Кarla VI sagrađena je u okviru velike rekonstrukcije Beogradske tvrđave, u periodu od 1717. do 1739. godine. Nalazi se u Donjem gradu Beogradske tvrđave, na mestu gde glavna podužna komunikacija kroz Donji grad preseca srednjovekovni Severoistočni bedem. Na granici Kalemegdana stambeno-poslovni kompleksNa granici donjeg dela Kalemegdana se inače gradi stambeno-poslovni kompleks "K-district".Kako je u intervjuu za Novu ekonomiju rekao arhitekta Marko Radosavljević, novogradnja koja je dobila naziv "K-district" nalazi se u potpunosti u zaštićenom području, direktno se naslanjajući na utvrđenje iz 18. veka i na prostoru je tvrđavskog bojnog polja, koji je dva veka poznat kao Donji Kalemegdan. Radosavljević  tvrdi da je ta novogradnja najveća povreda kulturne baštine u novijoj istoriji Beograda.

Srbija

Ima li mašinovođe u vozu

Razdvajanje „Železnica Srbije“ na četiri celine 2015. godine povećalo je probleme u radu celokupnog železničkog sistema, tvrde predstavnici sindikata za Novu ekonomiju. Prema rečima zastupnika za...

Srbija

O bezbednosti saobraćaja u Smederevu brinuće se limuzina Auto Čačka

Grad Smederevo je od firme Auto Čačak kupuje limuzinu za potrebe PU Smederevo za više od 26.000 evra. Automobil je nabavljen u skladu sa Programom Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima grada Smedereva, piše u tenderskoj dokumentaciji.U tehničkoj specifikaciji je zahtevano da vozilo bude dužine 4,8-4,84 metara, širine 2-2,05 metara, a date su mere i za visinu i međuosovinsko rastojanje.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Dimenzije iz tenderske dokumentacije u potpunosti odgovaraju karakteristikama Škode Superb, prema sajtu automobiledimension.com.Auto Čačak je ovlašćeni ditributer Škode za Srbiju.U specifikaciji je navedeno da su ponuđači dužni da ponude novo i nekorišćeno vozilo sa svom opremom i tehničkim karatkeristikama, a da svaka ponuda koja sadži niže tehničke karakteristike i ne sadrži sve zahtevane parametre, neće biti prihvatljiva.Traženo je da automobil bude metalik crne boje, a da minimalna zathevana oprema, između ostalog, obuhvata zatamljena stakla, svetle lajsne, aluminijumske felne 17'', hrom paket, kožnu ručicu menjača, troznoski klima uređaj i tempomat. Treba da poseduje i kontrolu pri vožnji u brdima, grejače prednjih sedišta i osvetljenje poda.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.U junu 2019. Kostić je bio među zvanicama na proslavi rođendana provladinog tabloida Informer, kojoj su prisustvovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, vlasnik TV Pink Željko Mitrović i kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je KRIK.

Srbija

Proverite onlajn da li su vaša radna prava prekršena

Centar za politike emancipacije pokreće sajt RadnaPrava.rs na kome je njihov pravni tim sastavio je upitnik koji sadrži najčešće povrede radnih prava. Jednostavnim popunjavanjem upitnika svi zainteresovani mogu da saznaju da li su njihova prava prekršena na radnom mestu, a dobiće i uputstva kome da se u tom slučaju obrate.  "Još jedan 7. oktobar, Svetski dan dostojanstvenog rada, dočekujemo u društvu obeleženom ekstremnim nejednakostima, siromaštvom i potpunom obespravljenošću radnica i radnika. Izmene radnog zakonodavstva prethodnih decenija su drastično suzile prava zaposlenih", piše u saopštenju.Dodaje se da nesigurni oblici zaposlenja i sveprisutni strah od gubitka posla otežavaju organizovanje na radnom mestu i borbu za bolje uslove života i rada. Podseća se da u Srbiji većina ljudi radi za plate koje ne zadovoljavaju ni minimalne potrebe, pa se sa njima jedva preživljava.Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavci Na radnom mestu smo od početka upoznati sa onim što su naše obaveze, dok se često dešava da nismo dovoljno upućeni u ono što su naša prava. Sajt RadnaPrava.rs zbog toga je osmišljen kao mesto na kojem može da se brzo i lako upozna sa osnovnim pravima koja pripadaju svim radnim ljudima."Verujemo da će ovaj sajt biti koristan alat za postizanje dostojanstvenih uslova rada i podstrek za uključivanje što većeg broja radnica i radnika u borbu za radna prava", dodaje se u saopštenju.Pristup sajtu moguć je putem sledećeg LINKA.Radnici najskuplje platili cenu pandemijePreko 72 odsto radnika u turističkim agencijama ostalo bez posla

Srbija

RTV Kosovo godinama uplaćivala novac na račun pogrešne firme

Radio televizija Kosovo (RTK) je za pet godina uplatila 372.000 evra, umesto RКV "Pastrimi", kompaniji "Pastimi" za usluge koje nikada nisu pružene, a razlog je izostavljeno slovo "r" u nazivu firme, piše Beta, prenosi Danas.Mesečne isplate toj kompaniji iznosile su 8.000 evra, saopšteno na današnjoj sednici parlamentarnog Odbora za budžet, rad i transfere, na kome je izveštaj podneo i direktor RTК Ngadhnjim Кastrati, prenose kosovski mediji.RTК je uplatio novac na račun ove kompanije tvrdeći da plaća račune regionalnoj kompaniji RVC "Pastrimi".Direktor RTК je naglasio da su isplate počele 2008. godine i da su trajale oko pet godina."Naš zaposleni je registrovao preduzeće Pastimi, bez ’r’ i RTК je uplaćivao novac, sve dok nije uočena greška. Šteta je oko 372.000 evra. Кoliko ja znam, radnik je sankcionisan, ali je RTK oštećen", rekao je Kastrati.

Srbija

Prijavi se za AIBG Belgrade – intenzivno studentsko programersko takmičenje

Lokalna grupa Udruženja studenata tehnike Evrope — BEST Beograd, po četvrti put sa ponosom organizuje AIBG Belgrade (Artificial Intelligence BattleGround Belgrade), intenzivno studentsko programersko takmičenje na polju veštačke inteligencije.AIBG Belgrade održaće se 3. i 4. decembra u Beogradu*, gde će timovi imati na raspolaganju 20 časova za izradu inteligentnog igrača (bot-a), koji će se boriti sa botovima suparničkih timova u zadatoj video igri i tako odrediti pobednika takmičenja, kog očekuje nagrada u iznosu od 100.000 RSD.Takmičenje je namenjeno studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta iz cele Srbije, sa ciljem da im pružimo priliku da pokažu svoje znanje i prošire svoje iskustvo u oblastima veštačke inteligencije i programiranja.Udruženje studenata tehnike Evrope je međunarodna, neprofitna, apolitična studentska organizacija koja broji 93 lokalne grupe u 34 zemlje. Od svog osnivanja 2003. godine, lokalna grupa BEST Beograd omogućava povezivanje, razmenu i saradnju sa studentima iz cele Evrope.Ne propusti priliku da osvojiš vredne nagrade, zato nam se pridruži 3. i 4. decembra.Prijave će biti otvorene u periodu od 27. oktobra do 14. novembra na sajtu aibg.best.rs. Okupi tim i prijavi se!* U slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, takmičenje će biti održano online.

Srbija

Nastavljena proizvodnja u Fijatu u Kragujevcu

U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) jutros je nastavljena proizvodnja "500L" , posle pauze od 27. septembra kada su radnici bili poslati na plaćeno odsustvo, piše Beta. Kako je rečeno Beti u Samostalnom sindikatu fabrike, proizvodnja je nastavljena u uobičajenom obimu i radiće se po 170 do 180 vozila u dve smene.Zaposleni u FCA trebalo je da se na posao vrate 4. oktobra, pa im je odsustvo produženo do 6. oktobra, a juče je nastavak proizvodnje bio otkazan.Nezvanično, razlog za prolongiranje početka proizvodnje bio je nedostatak određenih delova.U sindikatu nisu mogli da kažu da li je i kada predviđen eventualno novi prekid proizvodnje i odlazak radnika na odsustvo.U sindikatu "Nezavisnost" u FCA su ranije rekli Beti da očekuju da će biti samo još nekoliko radnih dana u oktobru za zaposlene u proizvodnji.

Srbija

KRIK: Ministar Tončev osnovao ofšor kompaniju, sarađivao sa biznismenom iz Singapura

Novica Tončev, ministar zadužen za razvoj siromašnih opština, 2010. godine tajno je osnovao ofšor firmu na Britanskim Devičanskim Ostrvima koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije – iako je to bio dužan da uradi po zakonu, pokazuju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri”, otkriva KRIK.Ova kompanija otkriva veze ministra i uticajnog biznismena iz Singapura Darka Tamindžića. Tončev je novinarima KRIK-a prvo negirao da je povezan sa ofšor firmom i tvrdio da mu je potpis verovatno falsifikovan, ali se nekoliko dana kasnije setio da je ipak bio njen vlasnik.Tončev 136 miliona iz opštinske kase dao fudbalskom klubu svog sina Tončev je firmu „Service for Efficient Energy” osnovao 2010. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima, državi poznatoj po tome što tamo mogu da se osnivauju kompanije, a da njihov vlasnik bude sakriven.Posredstvom ove kompanije Tončev je bio vlasnik i računa u Švajcarskoj, kako se zaključuje iz dokumenata procurelih iz švajcarske agencije SFM koja se bavi osnivanjem ofšor firmi. Ova agencija je, nakon što je Tončevu osnovala firmu, izdala fakturu da naplati svoje usluge, među kojima je otvaranje računa u ovoj zemlji.Ipak, sem Tončeva i švajcarske agencije, postoji još neko ko je znao za ovu tajnu, piše KRIK.Surduličanin Srećko Kostov bio je svedok Tončevu kada je napravio firmu, odnosno zajedno sa njim je potpisao dokumenta o osnivanju. On je svojim potpisom potvrdio Tončevljev identitet. Kostov je saradnik misterioznog međunarodnog biznismena Darka Tamindžića – koji posluje sa uticajnim ljudima širom sveta, a pre svega u Kini.Firmama Vučićevog kuma još 2,3 miliona evra za struju iz MHE Kada smo ga pozvali, Tončev je prvo negirao da ima ikakve veze sa ovom firmom.Tvrdio je da je moguće da je njegov potpis na dokumentima ofšor kompanije falsifikovan.Posle nekoliko dana, međutim, Tončev je novinarima rekao da se setio da je bio vlasnik kompanije „Service for Efficient Energy”.Kako je objasnio, planirao je da sa ovom firmom pokrene biznis, ali se predomislio, pa firma nikada nije imala nijedan posao.Novinarki Pinka više od 4 hiljade evra za motivacione govore „Hteo sam sa tom firmom da radim mini-hidroelektrane u Srbiji. Video sam da to mogu i preko ‘Tončev gradnje’, prešao sam na ‘Tončev gradnju’ i dao sam nalog advokatima – to (ofšor firmu) su zatvorili za 2-3 godine. Firma nije radila.”Kaže da firmu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije baš zbog toga što nije imala poslove. „Ja kad krene da radi firma, onda prijavljujem, dok ne radi – ne prijavljujem.” Tončev je objasnio da je kompaniju osnovao po savetu biznismena Tamindžića, a on mu je obezbedio ljude kožji su mu pomogli da je osnuje.

Srbija

Cene stanova u EU porasle za trećinu od 2010. godine

Stanarine i cene kuća u Evropskoj uniji nastavili su rast u drugom kvartalu 2021. godine, povećavajući se za 1,3 i 1,7 odsto respektivno, u poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, podaci su Eurostata. U periodu od 2010. godine do drugog kvartala 2021. godine, cene stanarina u Evropskoj su porasle za 16 odsto, a cene kuća za 34 odsto.Između 2010. i drugog kvartala 2011. godine cene krija i cene kuća išle su sličnim tokom, međutim od drugog kvartala 2011. godine njihovi putevi se značajno razlikuju.Dok su cene najmova postojano rasle u periodu do drugog kvartala 2021. godine, cene kuća su značajno varirale.Nakon oštrog pada između drugog kvartala 2011. i prvog kvartala 2013. godine, cene kuća su između 2013. i 2014. godine ostale manje više stabilne. Onda je početkom 2015. godine došlo do ubrzanog rasta i od tada su cene kuća rasle mnogo većom brzinom nego kirije. Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Mladi Hrvati najkasnije u EU napuštaju roditeljsko gnezdoU periodu od 2010. godine do drugog kvartala 2021. godine, cene stanarina u Evropskoj su porasle za 16 odsto, a cene kuća za 34 odsto.Od 2010. godine, cene kuća su se više nego udvostučile u Estoniji, Luksemburgu i Mađarskoj. Kada se uporedi drugi kvartal 2021. godine sa 2010. godinom, cene kuća porasle su više nego cene stanarinau 18 država Evropske unije.Cene kuća porasle su u 23 države EU, a opale u četiri. Najveći rast bio je u Estonoji (133 odsto), Luksemburgu (111 odsto), Mađarskoj (109 odsto). Pad je zabeležen u Grčkoj (-28 odsto), Italiji (-13 odsto), Kipru (-8 odsto), Španiji (-3 odsto).Što se tiče stanarina, šablon je bio drugačiji.Ako se uporedi drugi kvartal 2021. godine sa 2010. godinom, cene stanarina  su porasle u 25 država EU, a pale u dve države. Najceći rast bio je Estoniji (142 odsto), Litvaniji (109 odsto) i Irskoj (66 odsto). Pad cena zabeležen je u Grčkoj (-25 odsto) i na Kipru (-3 odsto)

Srbija

„Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma“

Ukidanje uglja kao energenta je mešunarodna obaveza na koju se naša zemlja obavezala, podsećaju učesnici tribine "Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?" koju je organizovao Klimatski forum. Naglašava se da će prelazak na obnovljive izvore energije zahtevati društvenu transormaciju neviđenih razmera."Napuštanje uglja je obaveza Srbije zato što smo potpisali i ratifikovali Pariski sporazum. Kao odgovoran član međunarodne zajednice bi trebalo da je ispunimo”, izjavio je Aleksandar Macura iz RES Fondacije.Uspešna energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije, pre svega zavisi od izbacivanja uglja iz našeg elektroenergetskog sistema. Razlog za to nisu samo negativne implikacije tog energenta na životnu sredinu. Šanse za uspešno sprovođenje tih planova, kako se naglašava i te kako postoje, kao i interesovanje investitora.U Srbiji trenutno postoji vetroparkova snage oko 400 MW (megavata) i 20 MW solarnih elektrana, od čega je 10 MW na krovovima, a ostatak na zemlji. Prema rečima Nikole Stamenova iz kompanije CWP koja se obavi obnovljivom energijom, investitori u našoj zemlji pripremaju projekte za vetroparkove snage preko 4 GW (gigavata) i više od 2 GW solarnih elektrana.Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaEU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godina "To je reda veličine trenutno instalisanog ukupnog kapaciteta Srbije koji iznosi oko 8 GW. Dve osnovne slabosti našeg elektroenergetskog sistema su oslanjanje na lignit i starost kapaciteta. One mogu da budu prenebregnute prelaskom na čistu energiju", kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković."Struja dobijena iz vetra i sunca je, zahvaljujući tehnologiji i inovacijama, jeftinija od struje iz lignita i uglja, te predstavlja komercijalno i ekonomski isplativu alternativu fosilnim gorivima", naglasio je Stamenov.Prema njegovom mišljenju poslednji set energetskih zakona koji je usvojen u Srbiji je dobar signal za investitore u oblasti obnovljivih izvora energije. Prema rečima Aleksandra Macure, On kaže da će dekarbonizacija zahtevati društvenu transformaciju neviđenih razmera, kao i da je zbog toga neophodan društveni konsenzus."Voleo bih da u naredne dve godine vidim društvenu mobilizaciju. Ovo je tema o kojoj treba da se razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije", istakao je Macura.Ugalj zasad ostaje naša realnostEU kažnjava Poljsku jer odbija da zatvori rudnike uglja

Srbija

MAT: Sporovi oko kredita mogu ozbiljno da ugroze stabilnost bankarskog sektora

Sudski sporovi građana sa bankama o troškovima obrade kredita i premije osiguranja stambenih kredita, kao i promena dugogodišnje i zakonom dozvoljene prakse da banke imaju pravo da naplaćuju te troškove, mogu ozbiljno da ugroze s mukom dostignutu stabilnost i poverenje i domaće i strane javnosti u bankarski sektor, ocenili su autori ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), piše Beta, prenosi N1."Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka", navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.Advokati kažu dovedena u pitanje podela vlasti, banke poručuju "cenu će platiti svi"Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)."Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta", upozoril su autori MAT-a.Udruženje banaka: Odustanite od tužbi, pa ćemo mi od naplate troškova Poskupljenje kredita i pad BDPU njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku došlo do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana.Hipotetički izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potrošnji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto očekivanog rasta BDP-a od četiri odsto.Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija državnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio čak i pad BDP-a, naveli su autori MAT-a.Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita Pitanje stabilnosti kursaUpozorili su da bi se poremećaj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa domaćeg tržišta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tržištu, što bi zahtevalo potrebu za trošenjem deviznih rezervi kako bi se sačuvala stabilnost dinara."Pitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se očuva stabilnost kursa u takvim okolnostima, što bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Došlo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog trošenja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka", smatraju autori MAT-a.Istakli su da bi u javnim finansijama najpre problem pojavio u finansiranju deficita i otplati glavnice, jer bi u velikoj meri izostala tražnja nerezidenata za hartijama od vrednosti koje država emituje.Tražnja bi izostala i od strane domaćih banaka, koje bi u slučaju gubitaka izazvanih umanjenjne prihoda po sonovu naplate troškova obrade kredita imale znatno manji kreditni potencijal. U tom slučaju, država bi morala da emituje hartije od vrednosti po višestruko većim kamatnim stopama i da time privlači špekulativni kapital koji sam po sebi predstavlja veliki rizik."S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje", procena je autora MAT-a.

Srbija

Novosađani plaćaju 100.000 evra da bi mogli da glasaju za gradske projekte

Služba za zajedničke poslove Grada Novog Sada dodelila je posao "usluge obezbeđivanja aktivnog učešća građana u odlučivanju o pitanjima od javnog značaja" firmi Ninamedia kliping. Vrednost ugovora je 11,8 miliona dinara, što je 100,6 hiljada evra.Za kovid bolnicu u Novom Sadu iz budžeta prebačeno još 266 miliona Posao podrazumeva administraciju internet platforme uz pomoću koje bi građani Novog Sada mogli da učestvuju u planiranju javnih politika. To obuhvata glasanje za postavljene sadržaje, prikaz ideja i predloga na mapi grada, anketiranje građana o pitanjima od značja, kao i slanje i-mejlova građanima u vezi sa sadržajima koji se odnose na mesnu zajednicu kojoj građani pripadaju.Takođe, Novosađani bi preko ove platforme imali mogućnost da postavljaju pitanja i da dobiju odgovore od nadležnih organa Grada, a platforma će omogućavati i održavanje onlajn video konferencija i radionica.Prodaje se firma ZGOP koja gradi železnicu do Mađarske Platforma mora da ima mogućnost za učešće najmanje 100.000 građana.Pored toga, ponuđač je dužan da osmisli i realizuje promociju i marketinške aktivnosti za uvođenje i korišćenje platforme.U narednih godinu dana, koliko važi ugovor, Ninamedia treba da organizuje 20 događaja na kojima će predstavljati platformu, kao i da obezbedi 20.000 lifleta, 500 plakata, zakup 40 bilborda na mesec dana i da uradi 50 promotivnih videa i 150 fotografija.

Srbija

Nova.rs: Otkazan Beogradski sajam knjiga

Sajam knjiga u Beogradu, planiran za period od 24. do 31. oktobra otkazan je, saznaje Nova.rs. Prema našim informacijama iz udruženja izdavača, Sajam ove godine neće biti ni održan.Kao razloge navode epidimiološku situaciju i probijanje roka, 1. oktobra, do kada je organizator trebalo da saopšti konačnu odluku o tome hoće li manifestacija biti održana.U ime dva udruženja i grupacije nezavisnih izdavača, poslat je dopis u kojem obaveštavaju Sajam da nisu u mogućnosti da učestvuju. Najveći izdavači su jednoglasni u odluci da ne postoje uslovi za održavanje Sajma knjiga, kako epidemiološki, tako i organizicioni, saznaje Nova.rs.Sutra je sednica Odbora Sajma knjiga, ali tu se ništa neće promeniti što se tiče udruženja izdavača. Takođe, nije realna opcija da se Sajam pomeri za neki kasniji datum ove godine, kaže izvor iz udruženja izdavača.Podsetimo, prethodna odluka je bila da sajam bude održan od 24. do 31. oktobra.Iako je prvobitni predlog Grada bio da Sajam knjiga bude održan polovinom septembra, izdavači nisu bili spremni da prihvate taj predlog, tražeći otkazivanje manifestacije ili pomeranje na narednu godinu. Ako izdavači ne budu hteli, Sajma knjiga neće biti, reagovao je dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Organizacionog odbora Sajma, a zahteve izdavača je podržala i ministarka kulture Maja Gojković, da bi nakon toga na sastanku predstavnika Beogradskog sajma, čelnika UIKS-a Dejana Papića („Laguna“) i UPIS-a Zorana Hamovića („Clio“), zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla izdavačima je ponuđen oktobarski termin.

Srbija

Raspisan javni poziv za subvencije za novi model fiskalizacije

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za prijavljivanje za finansijsku podršku novom modelu fiskalizacije. Svi obveznici dobiće po 100 evra po prodajnom mestu i 100 po fiskalnom uređaju, a ta suma će biti uvećana za 20 odsto za one koji nisu u sistemu PDV-a.Zainteresovani mogu da se prijave elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi, u periodu od 15. oktobra 2021. godini do 31. januara 2022. godine.Obveznik fiskalizacije za finansijsku podršku može da se prijavi samo jednom  tokom trajanja Javnog poziva, te je neophodno da pre apliciranja izvrši prijavu svih prodajnih mesta, što takođe može da učini preko portala ePorezi, navodi Ministarstvo. Na novi model fiskalizacije obveznici u Srbiji treba da pređu u periodu od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine.U Ministarstvu finansija ranije su naveli da privrednici zbog te reforme neće imati dodatnih troškova, a kao fiskalni uređaj će moći da koriste tablete, računare i mobilne telefone.Ministar finansija Siniša Mali ranije je naveo da će ukupni iznos subvencija za ove namene iznositi šest milijardi dinara. Novac će, kako je rekao, biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku kako bi se nabavio uređaj koji je neophodan za novi model fiskalizacije."Nema više godišnjih plaćanja servisiranja kasa, sertifikata, imamo efikasniji sistem, koji podrazumeva bolji rad Poreske uprave, a sa druge jednostavan sistem koji ide u korak sa vremenom", rekao je Mali.Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ranije je tvrdilo da je uvođenje elektronskih faktura koje je deo novog načina fiskalizacije neće biti besplatno već će privrednicima doneti nove troškove, naročito uvođenjem posrednika za usluge elektronskog fakturisanja. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.