Savetnik SZO: Objasniti zašto je studija o zagađenju u Srbiji kasno objavljena

Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut izradio je studiju Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji, koja je domaćoj javnosti prezentovana sa pola godine do godinu dana zakašnjenja, i to nakon što su građani podneli zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Naučnik iz Italije Ivano Javarone, koji je u procesu izrade studije bio stručni konsultant, kaže za Novu ekonomiju da kašnjenje sa objavljivanjem studije moraju da obrazlože organizatori i finansijeri celog projekta, kao i da su podaci trebali da budu dostupni javnosti.

Agencija za zaštitu životne sredine objavila je nekoliko skeniranih stranica iz te studije na svom sajtu još u septembru prošle godine. Ipak, studija je u celosti objavljena tek u junu, dok su mediji njene nalaze objavili u septembru.

Prema pisanju nevladine organizacije Crta, zahtev za informacijom od javnog značaja uputila je organizacija Asocijacija za razvoj grada, čije je sedište u Boru, rudarskom-industrijskom mestu koje je takođe predmet studije.

Rezultati istraživanja ukazuju da su građani Bora izloženi industrijskom zagađenju, zbog čega su izloženi značajno većem riziku od oboljevanja od svih vrsta malignih tumora.

Studija je pokazala da su stanovnici grada Bora u većem riziku i od umiranja od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih bolesti, digestivnih i genitourinarnih bolesti…

U publikaciji navedeno je da su kandidati za ekološke „crne tačke“ u Srbiji uglavnom povezani sa eksploatacijom rude olova i cinka, a u industrijski zagađene lokalitete svrstana su mesta u blizini: rudnika bakra u Boru, rudnika bakra u Majdanpeku, površinskih kopova i termoelektrana Kolubara, termoelektrana I rudnik lignita Kostolac, rudnika olova i cinka Ljubovija, napuštenog rudnika antimona Zajača.

Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičara

Javarone je u odgovoru za naš portal potvrdio da je bio stručni savetnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za celokupni projekat u okviru kog je i nastala studija Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji. Objašnjava da je na tom projektu davao tehničku i naučnu podršku:

„Koliko ja znam, projekat je finansirao Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), a implementirala ga SZO. Dokument koji ste mi poslali odnosi se na taj projekat“, naveo je u pisanom odgovoru.

Prvi medijski izveštaji o studiji ukazivali su na to da je studija Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji uskraćena široj srpskoj javnosti bez ikakvog očiglednog razloga.

Na naše pitanje da li je ona trebalo da se objavi ranije, Javarone nam je rekao da „ne zna tačno“.

Javarone kaže da od srpskih institucija nije dobio nikakve povratne informacije o objavljivanju studije, niti da ih je očekivao, ali naglašava da informacije iz studije treba saopštiti javnosti.

„Komunikacija sa javnošću treba da se oslanja na etičke principe. Naučnici, političari, službenici koji se bave javnim zdravljem treba da prihvate odgovornost, shodno ulogama koje su im dodeljene. Etički principi treba da se zasnivaju i na transparentnosti, kao i na njihovom zajedničkom angažovanju“, podseća Javarone.

EWB: Srbija evropski lider u zagađenju vazduha

Dodaje da su u objavljenom dokumentu izneti preliminarni podaci istraživanja rizika kojima je izloženo zdravlje ljudi. Završetkom studije neophodno je verifikovati te rezultate i objaviti ih kao naučnu studiju u renomiranom časopisu:

„Mislim da bi institucije u Srbiji trebalo da dodatno podrže procenu uticaja zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi. Način kako to da se uradi dobro je opisan u petom poglavlju studije, pod nazivom Utvrđeni nedostaci“.

Odbornik lokalne skupštine u Boru, Dragan Marković, nedavno je predložio da se u njen dnevni red svrsta rasprava o studiji. Protiv tog predloga su bili odbornici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusa

UČEŠĆE U PROJEKTU

Javarone kaže da se njegovo učešće u projektu zasnivalo na stručnosti stečenoj proučavanjem životne sredine na zagađenim lokacijama. Predsedavao je evropskoj COST akciji koja se bavila industrijski zagađenim lokacije i zdravstvenim organizacijama (u akciji učestvovala i Srbija).

Naglašava da je bio savetnik, ali ne i autor na izradi studije, kao i da je njegov doprinos bio u savetovanju o epidemiološkim metodama za procenu zdravlja ljudi koji žive na zagađenim mestima. Desetogodišnje iskustvo o tome je sticao tokom projekta „Sentieri“ koji je proučavao život ljudi na zagađenim mestima u Italiji.

Dodaje da je za SZO radio samo kao stručni savetnik, nikada kao stalno zaposlen.

Javarone je direktor Кolaboracionog centra SZO za zaštitu životne sredine na kontaminiranim lokalitetima koji je pri Italijanskom institutu za zdravlje. Na tom institutu je i od 2000. godine zaposlen kao istraživač.

„Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze“