Nabavka 100 novih zglobnih autobusa sa pogonom na komprimovani prirodni gas (CNG) za potrebe JKP GSP "Beograd" je privremeno zaustavljena jer je podnet zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih naba...
-615x345.jpg.webp)
Grad Beograd planira da postavi senzore za daljinsko praćenje nivoa buke na gradskim lokacijama koje su prepoznate kao "žarišta", navodi se u javnoj nabavci koju je raspisao Sekretarijat za zaš...
Više od tri miliona od ministarstava i organizovanje inovacionih sajmova u BGH20 pod pokroviteljstvom Kabineta ministra Nenanda Popovića.
U prvoj polovini ove godine rešene su 1.393 pritužbe korisnika finansijskih usluga, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Najviše žalbi, njih 62,3 odsto, odnosilo na postupanje banaka, dok se 37,3 odsto pritužbi odnosilo na društva za osiguranje.Ostale pritužbe ticale su se davalaca finansijskog lizinga, 0,2 odsto, a po 0,1 odsto se odnosilo na postupanje platnih institucija i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.Od pritužbi na banke, rešeno je njih 868. Korisnici su se, prema izveštaju NBS, na banke najviše žalili zbog njihovog postupanja u vezi sa kreditima 58,8 odsto, zatim platnih računa i usluga 24 odsto, kao i platnih kartica, zbog kojih je bilo 13,2 odsto pritužbi.U istom periodu rešeno je 519 pritužbi korisnika na postupanje društava za osiguranje. Najveći broj tih pritužbi se odnosio na auto-odgovornost 35,6 odsto i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja 19,7 odsto.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godiniNovi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Za prvih šest meseci NBS je primila 75 predloga za posredovanje, a strane u postupku posredovanja prihvatile su 13 predloga.NBS podseća da je postupak zaštite prava koji ona obezbeđuje potpuno besplatan, pošto ni finansijska institucija na koju se klijent žali ni Narodna banka ne naplaćuju naknade niti bilo kakve druge troškove za postupanje po prigovorima, pritužbama ili predlozima za posredovanje.Pored toga, sporni odnos korisnici mogu da reše pred NBS, bez pokretanja sudskih postupaka, koji su skupi i traju znatno duže, navodi se u saopštenju.
U novoj kovid bolnici koja je izgrađena u Novom Sadu Klinički centar Vojvodine zaposliće 216 medicinara na određeno vreme, piše portal 021. Oni su primljeni putem konkursa, a na kojem se tražilo daleko više medicinskih radnika nego što je primljeno, čak 1.143 njih.Prema broju prijavljenih, odaziv na konkurs nije bio zadovoljavajući po svim kategorijama medicinara za kojima se traga. Tražilo se 20 specijalista interne medicine, a primljeno je njih dvoje. Primljeno je petoro specijalista radiologije na 16 otvorenih mesta, kao i samo jedan infektolog na poziciju za osam izvršilaca.Popunjena su dva od četiri mesta za specijaliste opšte hirurgije, jedan specijalista laboratorijske medicine na dva slobodna mesta, kao i jedan neurolog na poziciji na kojoj su planirana četiri neurologa.Popunjene su sve 32 pozicije za doktore medicine, kao i jedna pozicija za magistra farmacije i šest pozicija za medicinske biohemičare. Popunjene su i pozicije za farmaceutske tehničare, njih 10 je zaposleno na šest meseci. Primljena je i 71 medicinska sestra, ali se konkursom tražilo njih 811. Uposleno je i traženih 30 fizioterapeutskih tehničara.Pregledom traženih i popunjenih pozicija vidljivo je da će novoj kovid bolnici, na duži ili kraći vremenski period, nedostajati 927 medicinara za rad na različitim pozicijama. Njih ustanova može da zaposli i u narednom periodu, dok se sada primljenim na određeno ugovori mogu da produže.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekaraNovac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolniceZa sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Klinički centar Vojvodine je na odvojenom javnom oglasu tražio i 142 administrativna radnika na rad do tri meseca, ali kako se navodi rezultati tog oglasa još nisu javni. Njegovi predstavnici nisu odgovorili na pitanja o broju prijavljenih kandidata za rad u novoj kovid bolnici, kao ni koliko kandidata nije ispunilo uslove.Kovid bolnica trebalo bi da bude završena do 1. septembra. Uređenje okoline nove ustanove na Mišeluku Grad Novi Sad je završio pre dve nedelje. Zajedno sa ogromnim naknadnim i nikad objašnjenim izdavanjima za radove iz republičkog budžeta, izgradnja ovog objekta će koštati gotovo šest milijardi dinara.Prvo je saopšteno da će bolnica koštati 4,15 milijardi, ali se iz budžeta i odluka Vlade vidi da je opredeljeno 3,5 milijardi dinara. Potom je iz budžetske rezerve početkom juna dodato još 1,37 milijardi dinara, zatim polovinom istog meseca dodato je još 211 miliona dinara, da bi početkom avgusta bilo izdvojeno još 440 miliona dinara. Bolnica će imati 220 kreveta na intenzivnoj i 404 na poluintenzivnoj nezi. Osim bolničke zgrade koja će imati tri lamele, kuhinju, magacin, magacin apoteke, kapelu, kotlarnicu i prostor za medicinske gasove uz parking i druge površine za saobraćaj.U bolnici će biti dve operacione sale, angio sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti i osam dijaliznih mesta.
Postrojenje za preradu rude jadarit koja bi trebalo da se ekspoloatiše u Srbiji, počeće sa radom 2026. godine, a u Srbiju će stići krajem 2021. ili početkom sledeće godine, saopšteno je na redovnom vebinaru rudarske kompanije Rio Tinto.U okviru procesa prerade jadarita vršiće se njegovo odvajanje od otpadnih stena i manje korisnih sirovina. Zatim će se, kako objašnjava direktorka kompanije Rio Sava Exploration, Vesna Prodanović u preradi koristiti reagensi, u sigurnim uslovima.Rio Sava Exploration je inače kćerka kompanija Rio Tinta, jedne od najvećih rudarskih kompanija na svetu. Ona u okolini Loznice, u okviru svog Projekta Jadar planira da eksploatiše rudu jadarit i da iz nje izdvaja litijum-karbonat, natrijum-sulfat i bornu kiselinu, kao gotove proizvode.Prodanovićeva podseća da je Rio Tinto 2004. u okolini Loznice istraživao minerale bora, pa je tada otkriven mineral koji nije bio poznat i koji je 2007. godine klasifikovan i nazvan jadarit.Osnova za tehnološki proces prerade jadarita bila su, kako objašnajva direktorka Rio Save Exploration, testiranja u pogonu u Kaliforniji, gde je ispitano 30 tona te rude. Tennologija je kasnije usavršavana u centru za istraživanje u Banduri u Melburnu.Urađena su poboljšanja da taj proces bude stabilan, bezbedan, efikasan. Ispitano preko pet hiljada delova industrijske opreme. Planirano je da se krajem ove ili početkom sledeće godine to postrojenje preseli u Srbiju, oni neće funkcionisati dok ne krene proizvodnja 2026. godine, dodaje Prodanovićeva.Prema njenim rečima, u vezi sa tim procesom pojavila su se brojna nagađanja. Međutim, iako je taj proces inovativan, njegovi koriaci postoje svuda u svetu, a sama oprema nije nešto što nije poznato i što se pravi samo za Projekat Jadar.Dodala je da kompanija garantuje bezbednost postrojenja u proizvodnju borne kiseline, natrijum-sulfata i litijum-karbonata, jer se kompanija trudi da sve bude transparentno i moderno u proizvodnji i nikada to nije skrivala.Postoji uticaj na životnu sredinu, ali biće sve bezbedno, naglasila je Vesna Prodanović.Inženjer prerade minerala iz Rio Tinta, Wayne Sentance rekao je da će se tokom procesa proizvodnje koristiti voda, gas i električna energija. On je objasnio da je proces proizvodnje jednistven zbog jedinstvene prirode jadarita.Ne postoji nijedan drugi pogon za preradu koji bi mogli da koristimo. Dve stotine ljudi će stalno raditi kako bi sve bezbedno funkcionisalo u postrojenju. Nakon puštanja pogona, biće potrebno 36 meseci da bi sve radilo punim kapacitetom, kaže Sentance.Dodaje da je svrha pogona, da se odvoji najveći deo vrednog dela jadarita, drobljenjem, kao klasifikacijom veličine čestica. Napominje da ruda neće prolaziti kroz proces flotacije, jer se taj proces neće primenjivati.Upravljanje otpadom, materijali se iz digestije odvodnjavaju kroz filtere. Tehnologija koja će se primenjivati omogućava smanjenje otpada za 30%. Otpad će se prebacivati u sušaru gde će se delimično sušiti. Voda će se reciklirati tokom procesa proizvodnje, kako bi se smanjila njena potrošnja, tvrdi predstavnik Rio Tinta.U kompaniji napominju da će tokom izgradnje rudnika biti angažovan veliki broj podizvođača, kojima je bilo potrebno dosta vremena da se prilagode procedurama Rio Tinta. Kompanija je inače za potrebe projekta Jadar izdvojila 2,4 milijarde dolara.KOMUNIKACIJA SA MEŠTANIMANa pitanje zašto meštani koji žive u naseljima blizu kojih je planirana izgradnja rudnika ne prisustvuju sastancima koje organizuje Rio Tinto, Vesna Prodanović kaže da se ne slaže sa takvom ocenom. Smatra da se dijalog odvija na dobrovoljnoj bazi, kao i da se održavaju redovni sastanci sa predstavnicima tamošnjih mesnih zajednica.Dodaje i da postoji jedan deo meštana koji ne učestvuje na tim sastancima, ali napominje da je to njihva želja i pozvala ih je da se priključe dijalogu.Najiskrenije i najotovorenije pozivamo na dijalog, poručuje direktorka Rio Save koja je naglasila da kompanija želi da unapredi život meštana u dolini Jadra.Oko 99% sumporne kiseline se iskoristi u reakcijama da bi se proizveo litijum-karbonat, natrijum-sulfat i borna kiselina. Ne postoji sumporna kiselina koja je ostatak, dodao je Sentence. Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da će eksploatacija jadarita u Srbiji biti predmet prekogranične kontrole prema Arhuskoj konvenciji. Prema njegovom mišljenju, to garantuje jedan visok nivo kvaliteta Projekta Jadar.Marjaniti Babić, direktorka pravne službe za borate i litijume u Rio Tintu napominje da će prema planovima proces proizvodnje litijuma biti u Srbiji. Podseća da se litijum do sada najčešće prerađivao u Kini, ali da se većina zemalja sada trudi da zadrži lanac vrednosti u tom procesu proizvodnje.Dalja prerada u zemlji omogućava otvaranje novih radnih mesta, mogućnost da se angažuje što više domaćih kompanija.Efektivno će se plaćati veća naknada za rudnu rentu, na osnovu prihoda od prodaje finalnih proizvoda, koji na tržištu imaju mnogo veću vrednost od njihovih koncentrata.Prema njenim rečima, o ekonomskim efektima na sledećem redovnom sastanku koji će organizovati Rio Tinto. Predstavnici te kompanije napominju da će se u svom poslovanju pridržavati pravila koja nalažu evropski i međunarodni standardi.
Promotivne kampanje vredne više od 20 miliona dinara uspešno su realizovane za 50 malih biznisa, čime je i zvanično završen ovogodišnji #OkvirPodrške NLB Banke i Komercijal...
Muzički festival Air fest održaće se 27. i 28. avgusta u mestu Zabran, blizu Obrenovca. Organizatori poručuju da ga vodi jasna poruka "bez vazduha koji dišemo - ne možemo".Cilj je da se ukaže kako je moguće da postoje razvijene zajednice koje istovremeno brinu za očuvanje životne sredine i svesni su da se ekonomska jačina svake opštine ili grada meri upravo po tome koliko o njima brinemo."Muzika je jedan od najlepših načina putem kojeg se povezujemo u dobrim namerama i sa pravim ciljem", dodaje se u saopštenju.Važno je disati zdravo, pa zbog toga organizatori žele da upute poruku mladim ljudima o važnosti toga."Zbog želje da se digne svest o važnosti zaštite životne sredine AIR FEST je eco-rock festival, jer gaji veliku ljubav prema rokenrolu i bira ovaj način da komunicira sa mladima na tako važne teme", poručuju organizatori.Tokom dve festivalske večeri u Zabranu nastupiće dobro poznata imena naše rock scene: Citizen X, Kilo Kilo Banda, Void Inn E Play, Oslobodioci Deca Loših Muzičara, Deca iz Vode, Band X, GIFT.Država mora da posluša profesionalce u zaštiti životne sredineNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj"Ekologija jeste političko pitanje, od toga ne treba bežati"
Krajem jula po bankarskim kreditima u Srbiji ukupno se dugovalo 3.011 milijardi dinara, piše u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. U odnosu na prethodni mesec bilo je to uvećanje od 1,5%.Dug stanovništva je bio 1.275 milijardi dinara, od čega je 599 milijardi dinara duga u gotovinskim kreditima, a 519 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju.Ukupni kreditni dug pravnih lica bio je 1.668 milijardi dinara, dok su preduzetnici zaduženi 67 milijardi.Ukupna kašnjenje u dugu po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju jula iznosila je 3,1%.Kašnjenje stanovništva bilo je 2,5%, objavljeno je u julskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.Navodi se i da su pravna lica i preduzetnici u docnji od po 3,6 procenata duga.Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privredaNovi uslovi za kredite kojima je država garant
Građani od juče imaju mogućnost da vide kuda će ih voziti linije dugo najavljivanog beogradskog metroa. Sekretarijat za urbanizam objavio je plan regulacije šinskih sistema kojim se planiraju tri linije metroa, proširenje tramvajske mreže, kao i BG voza. Plan generalne regulacije, između ostalog, je utvrdio trasu prve linije metroa koja je planirana na pravcu: Železnik- Makiš - Žarkovo - Bele vode -Trgovačka - Požeška - Park "Banovo brdo" - Ada Ciganlija - Sajam - Mostar- Savski trg - Trg Republike - Skadarlija - Dunav - Pančevački most - Кaraburma - Ada Huja-Višnjička - Mirijevski bulevar- 7.gimnazija - Mirijevo.U planu koji je dat građanima na uvid izbačena je mogućnost drugog, varijantog, rešenja za deo prve linije, a koja bi obuhvatila i Klinički centar Srbije i Prokop.Prema tom rešenju trasa je vodila od stanice Sajam ka Prokopu čime bi se ostvatila veza sa sistemom gradske železnice BG voz i vršila opsluga putničkog železničkog terminala i glavne železničke stanice u Beogradu.Stanice Prokop i Klinički centar Srbije ipak našle su svoje mesto u Planu za šinske sisteme, ali na trasi treće linije je projektovanje najavljeno za budućnost. Beograd planira i preko 40 kilometara novih deonica tramvajske mreže, a jedan od pravaca širenja je i Bulevar oslobođenja - Klinički centar - Prokop. Do Kliiničkog centra Srbije nalaziće se 400 metara udaljena metro stanica Mostar, rekao je ranije zamenik gradonačelnika Goran Vesić i dodao da će biti napravljene pokretne stepenice. Kako će se graditi prva trasa?Trasa je planirana po terenu na delu od stanice Železnik do stanice Makiš u dužini od 2,1 kilometara. Na ovom delu trasa se ide kroz prostor planiranog depoa za metro i površine u funkciji saobraćaja. Ima dve stanice koje su planirane na terenu, Železnik i Makiš. Uz stanicu Makiš planirana je početno-završna stanica linije BG voza koja je u planu.Deo trase od stanice Makiš do stanice Bele vodeplanira se u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 2,15 kilometara. Deonica u dužini od oko 11,2 kilometara od stanice Bele vode do stanice Pančevački most planirana je u dubokom tunelu, Deonica od stanice Pančevački most do Mirijeva planira se u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 5,7 kilometara.Javni uvid u Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema održaće se od 24. avgusta do 24. septembra. Zainteresovana lica mogu, tokom javnog uvida, svoje primedbe na planirana rešenja, u pisanom obliku, da dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici kraljice Marije 1 zaključno sa 24. septembrom 2021. godine.
Kompanija Ericsson danas je najavila otvaranje novog Centra za realizaciju digitalnih usluga (Digital Services Service Delivery – DSSD) u Beogradu, što će doprineti razvoju 5G tehnologije ...
Mini hidrocentrala (MHE) Ravni u istoimenom selu na Zlatiboru rezultovala je podizanjem krivičnih prijava za oštećenje životne sredine kao i za prevaru u obavljanju privredne delatnosti. Njih je podnela nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica.
Cene stanova na domaćem tržištu i dalje rastu, pa je novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14% nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40%, saopštila je Erste banka. Promet na tržištu nekretnina u Srbiji veći je u odnosu na prepandemijsku 2019, ali i u odnosu na prošlu godinu kad aje pandemija počela.Ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu i 1,6 puta veći u odnosu na 2019. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite (dinarski krediti indeksirani u stranim valutama i devizni krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%.Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina, kako se primećuje, deo su šireg trenda, jer je prosečni rast cena u 40 država članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina.Istraživanje Erste Grupe pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine. Za sada nema promena na strani ponude i potražnje, pa bi takav trend mogao da se nastavi.Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj, preko 20%)i Rumuniji 10%.Razlozi za takav trend su neuravnotežena ponuda i tražnja, kao i povoljni krediti sa rekordno niskim kamatama, dodaje se u saopštenju."Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu", napominje Erste banka.Za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu je naša zemlja bliža Velikoj Britaniji (86 dana)."Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u CIE (Centralno istočne Evrope) znatno je smanjen, a bankarski sektor nalazi se u dobrom i stabilnom stanju", dodaje se u saopštenju.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiSkok cene stanova: Štedimo u zidovimaNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu PROBLEM ENERGETSKE EFIKASNOSTIProblem energetske efikasnosti trenutno nije aktuelan samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji, gde 75% stambenih zgrada zgrada nije energetski efikasno i troši 40% struje i emituje 36% gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je potrebno udvostručiti energetsko renoviranje privatnih i javnih zgrada.Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja."Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou", napominje se u saopštenju.Prosečan iznos kredita za renoviranje u Srbiji bio je bio 398.500 dinara, a prosečan period otplate 46 meseci. Građani su ta sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru, dodaje se u saopštenju.
Grad Valjevo će za 2021. godinu izdvojiti 15 miliona dinara za tri programa zapošljavanja, stručna praksa, subvencije za nova radna mesta i subvencije za samozapošljavanje, prenele su Kolubarske.rs. To je veća suma u odnosu na prošlu godinu, za pet miliona dinara, ali je za 10 miliona manje nego pre pandemije 2018. i 2019. godine.Prema Lokalnom akcionom planu zapošljavanja grada Valjeva (LAPZ) za 2021. godinu, koji je, kako se navodi, usvojilo Gradsko veće, sa 15 miliona dinara biće finansirano 60 nezaposlenih ljudi, sa prebivalištem na teritoriji Valjeva.Biće finansirani sledeći programi: stručna praksa, subvencije za novootvorena radna mesta i subvencije za samozapošljavanje.Kroz program stručna praksa daje se mogućnost da 20 nezaposlenih ljudi stekne praktična znanja za samostalan rad u struci: sa sedmim stepenom stručne spreme 10 ljudi i po petoro sa šestim stepenom stručne spreme i sa završenom srednjom školom.Subvencije za novootvorena radna mesta podrazumevaju finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu. Dobijaju ga poslodavci iz privatnog sektora za deset ljudi po 250.000 dinara, ukupno 2,5 miliona dinara.Subvencije za samozapošljavanje namenjene su nezaposlenim ljudima koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Uslov je da su završili obuku za razvoj predzetništva po planu NSZ ili odgovarajuće organizacije. Za ovaj program opredeljeno je 7,5 miliona dinara, 30 ljudi dobiće jednokratno po 250.000 dinara.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanjePandemija odložila osamostaljivanje mladih u SrbijiZapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja U Valjevu je prošle godine bilo je 4.193 nezaposlenih. Grad Valjevo od 2007. godine izdvaja podsticajna sredstva za zapošljavanje, pa je do 2021. godine iz gradske kase isplaćeno više od 188 miliona dinara. Ranijih godina 2017, 2016. 2015. i 2014. godine 15 miliona dinara. Pre osam godina, 2013. izdvojeno je deset outa više, čak 18.777.000 dinara iz budžeta za nezaposlene.U Srbiji su godinama unazad "popularne" subvencije za dovođenje stranih investitora. Ipak, slučaj italijanske fabrike obuće Geoks u Vranju pokazao je da one nisu od velikog učinka. Kompanija je i pored izdašnih subvencija Vlade Srbije zatrvorila svoj pogon u tom gradu, a radnici su ostali na ulici, što je možda govori o tome da se treba fokusirati na domaće investitore.
Meštani Ušća, naselja blizu Kraljeva najavili su protest koji će se održati 28. avgusta u 17 časova. Jedan od organizatora, Goran Nikolić, kaže da je razlog protesta netransparentna izgradnja brane i pribranske mini-hodroelektrane (MHE) na reci Studenici, blizu istoimenog srednjovekovnog manastira.Nikolić koji je predstavnik inicijative Spasimo Studenicu, kaže za naš portal da su za radove koji se izvode u koritu i na priobalju Studenice saznali slučajno, pre nekih mesec dana. Tada ih je na mestu koje se nalazi na polovini puta koje spaja Ušće i manastri Studenicu video i fotografisao jedan ribolovac, koji je te informacije ubrzo raširio putem društvenih mreža.On podseća da je na Studenici pre pet godina već planirana jedna brana. Prema njegovim rečima, tadašnja lokalna vlast i predstavnici nadležnog ministarstva pokušali su da održe formalnu javnu raspravu, bez učešća javnosti."Bila je javna rasprava za neku drugu branu 2016. godine. Ja sam bio predsednik mesne zajednice, zvali su me u kancelariju, tamo je bilo nas četvoro, ljudi iz mesne zajednice i nadležnog ministarstva, kao neka javna rasprava. Ja sam ih zvao da dođu u Ušće pred narod i da kažu da se tamo pravi brana. Posle je bila javna rasprava", objašnjava Nikolić.On kaže da se tada pričalo o brani na Studenici visokoj 13 metara, ali da se sada govori o većem objektu, visokom 21 metar. Objašnjava i da se kasnije ispostavilo da je za trenutne radove zbog kojih se protestuje dozvola od strane nadležnih izdata bez informisanja ajvnosti."Narod je zbunjen i pita zbog čega se to radi u tajnosti. Studenica je voda prve kategorije. Mi u mestu Ušće pijemo vodu sa reke Studenice, odatle se snabdevamo vodom. Jezero koje je planirano da se pravi biće na samoj granici sa Nacionalnim parkom Golija", dodaje sagovornik našeg portala.Mesto gde se izvode radovi, kako navodin Nikolić toliko je uništeno, pa se stiče utisak da se već pravi brana, iako postoji informacija da se rade samo geološka istraživanja, za koja se zauzme samo par kvadrata zemlje.USVOJEN PLAN ZAŠTITE ZA STUDENICUPrema mišljenju našeg sagovornika, država se u odnosu prema reci Studenici ponaša kontradiktorno, jer je prošle godine usvojila odluke o njenoj zaštiti, dok ove godine izdaje dozvole za radove koji je ugrožavaju. "Sad imamo novu informaciju da je država 15. januara 2020. usvojila prostorni plan posebnog područja Studenica. Taj deo je u nekoj trećoj kategoriji zaštite predviđa čak i da se ne pregradjuje tok reke, zabranu određenih aktivnosti čak i košenja trave 10 metara pored obale, sečenje drveća zbog sprečavanja erozije", objašnjava Nikolić.On naglašava i da je tim planom prvi put uveden i pojam sliv reke studenice kao posebna celina.Protest koji je najavljen za subotu održaće se u mestu Ušće, u tamošnjem spomen parku. Dolazak i podršku najavili su brojni aktivisti, udruženje Odrbranimo reke Stare planine, Pravo na vodu iz Beograda, aktivisti iz Jošaničke Banje i mnogi drugi, kaže sagovornik Nove ekonomije."Mi ćemo se boriti do kraja problem je što se navodni javni uvidi odvijaju na netransparentan način. Ljudi sada samo znaju da (na Studenici) neko nešto radi. Nadležni treba da dođu pred narod i da kažu šta je u pitanju", kaže Nikolić.Dodaje da se javne raspravu rade samo sa ciljem da se zadovolji zakon, a u stvari za njih niko i ne zna. Druga problem, prema njegovim rečima, odnosi se na vodosnabdevanje Ušća: voda nakon izgradnje brane neće biti istog kvaliteta, a meštani već sada kubure sa vodom i nemaju je mesecima.
Posao izgradnje Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu dobila je kompanija "China construction front group" koja je registrovana u Zrenjaninu.Ugovor je zaključen na iznos od 172,47 miliona dinara, koliko je i iznosila ponuda kompanije. Ponuda koju je podnela "China construciton front group" bila je ujedno i jedina na tenderu. Kompanija, koja je osnovana u maju 2019. godine je 100 odsto u vlasništvu "China construction first group corporation limited" čije je sedište u Kini i do sada nije ostvarivala poslovne prihode u Srbiji.Posao izgradnje Doma zdravlja kineska firma dobila je zajedno sa firmama iz Srbije Krip inženjering, Geinehanika i Pars. Posao obuhvata i izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji objekta Doma zdravlja na Vidovdanskom naselju u Novom Sadu po sistemu "ključ u ruke" (projektuj i izvedi). U tenderskoj dokumentaciji kao uslovi za dobijanje posla navodi se minimalan prihod u iznosu od 360 miliona dinara u prethodne tri finansijske godine. Naručilac, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novi Sad, traži i da je ponuđač uradio minimum jedan projekat objekta visokogradnje iz oblasti zdravstva, (projekat bolnice, doma zdravlja, klinike, ambulante, zdravstvenog zavoda i poliklinike) bruto površine minimum 1.000 m2.Taj urađeni objekat uključuje i elektroenergetske instalacije, termomašinske instalacije, instalacije vodovoda i kanalizacije. Uslovi su bili i minimum jedan projekat saobraćajnice, jedan projekat električnih instalacija jake i slabe struje objekta iz oblasti zdravstva, kao i jedan projekat termomašinskih instalacija za objekat iz oblasti zdravstva. Rok za završetak radova na Domu zdravlja je 300 dana sa garantnim rokom za izvedene radove od dve godine.
Uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenuta je kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost", saopštila je Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Cilj je da poveća svest građana o problemu bacanja hrane, kao i da se unapredi njena donacija ugroženim ljudima."Kampanjom 'Spasimo hranu, spasimo humanost' želimo da doprinesemo povećanju donacija hrane za najugroženije i smanjenju bacanja hrane koja je još uvek bezbedna za ljudsku upotrebu. Očekujemo veliku podršku građana, kompanija, organizacija civilnog sektora i medija i pozivamo sve da se uključe" rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac. Kampanja, koja će trajati do novembra ove godine, obuhvatiće niz akcija doniranja hrane pred "Nacionalni dan davanja", kao i tokom samog dana koji se već tradicionalno održava 9. oktobra. Navodi se da u Srbiji na granici apsolutnog siromaštva živi sedam odsto stanovništva, odnosno, gotovo pola miliona ljudi. U riziku od siromaštva je gotovo četvrtina populacije (23,2%). Mnogi od ovih građana Srbije zavise od donacija hrane koje su trenutno nedovoljne, dok se prema procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane. Količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane koja je dostupna u Srbiji. To se dešava uprkos tome što se hrana sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama.Rešenje ovog problema je u bližoj saradnji svih uključenih aktera, dodaje se u saopštenju.Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za vrednost od blizu 160 miliona dinara (na ukupno 700 miliona dinara), ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane.Foto: "Spasimo hranu, spasimo humanost"Bezbednost hrane zbog pandemije ključna tema za dve trećine potrošača"Sačuvamo 100 tona hrane mesečno"Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane Podaci Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija (UN) ukazuju da je uništavanje hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.Kampanju su do sada, kako se dodaje, podržale advokatska kancelarija Živković-Samardžić, Hemofarm fondacija, Eurobanka, Erste banka, advokatska kancelarija Gecić Law, BlackRock, Elixir Group, Elixir fondacija, DM, Nestle, Delhaize, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), SOS Dečija sela Srbija, Federacija banaka hrane Srbije, Humano srce Šapca i Banka hrane Beograd, a u najavi je podrška još većeg broja kompanija i organizacija.Kampanja "Spasimo hranu, spasimo humanost" se realizuje u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Sprovodi je Koalicija za dobročinstvo, na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) planira da sprovede istraživanje tržišta i stavova javnosti o zelenoj energiji, pokazuju podaci iz raspisane javne nabavke.Cilj ispitivanja javnog mnjenja jeste da se bolje prilagodi ponuda zelene energije sa garancijom porekla (energija za koju se garantuje da dolazi iz obnovljivih izvora) komercijalnim kupcima, kao i da se proveri informisanost građana o zelenoj energiji, ali i zadovoljstvo uslugama EPS-a.Građani tuže zbog naplate neopravdanih troškova, EPS tvrdi da je u pravu Proizvodnja zelene energije je deo vekovne tradicije JP "Elektroprivreda Srbije", a danas se proizvodi u 15 hidroelektrana snage 3.015 megavata, navodi se u tehničkoj sepcifikaciji u okviru javne nabavke."Zelena električna energija je energija proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora. EPS trećinu ukupne proizvodnje električne energije dobija iz obnovljivih izvora," dodaje se.EPS je 2019. godine počeo prodaju zelene energije sa garancijom porekla kupcima na slobodnom tržištu.Danas je u sistemu garancija porekla sedam hidroelektrana EPS-a snage 1.560 megavata."Intezitvno se radi na uključivanju ostalih hidro elektrana u ovaj sistem, a ideja je da uskoro kupcima budu ponuđeni i kilovat-sati iz energije sunca i vetra", piše u specifikaciji.Da li se EPS-ovim dužnicima nezakonito računa kamata? Od ponuđača se očekuje da uradi istraživanje o informisanosti, stavovima i poznavanju pojma i značaju električne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Ispitivanje tržišta će se vršiti telefonskim istraživanjem na uzorku oko 1.200 punoletnih građana, a istraživanje o stavovima komercijalnih kupaca na uzorku od oko 200 kupaca.Procenjena vrednost javne nabavke nije naznačena, a ponude se podnose do 8. septembra.
Erste banka je pre nekoliko dana najavila da će na ime kreditnog duga Fabrike vode u Zrenjaninu namiriti svoja potraživanja iz založnog prava, piše list Danas. Potencijalni kupac fabrike od osam miliona evra, u gradu koji više decenija nema ispravnu vodu i koji prilikom njene kupovine ima prednost, za sada nije poznat.Grad Zrenjanin ima prvenstvo kupovine, jer je obezbedio investitoru građevinsko zemljište i potrebnu infrastrukturu, ali za sada nema naznaka da bi do preuzimanja moglo da dođe. Ili se možda, kako se navodi, takva informacija čuva za predizbornu kampanju. Nema potvrde ni da li je potencijalni novi partner arapska firma Metito, koja gradi fabriku otpadnih voda u Zrenjaninu.Autor tima koji je radio stručnu procenu zrenjaninske fabrike vode, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Nenad Ivanišević, kaže da je fabrika u takvom stanju da nije sposobna da u kontinuitetu proizvodi dovoljne količine vode."Erste banka jeste dala kredit i stavila hipoteku, tako da ima pravo da prodaje. Zaista je velika glavobolja kome prodati takav pogon, koji ne plasira svoj proizvod i koji trenutno ne radi", kaže Ivanišević.Stručna komisija, na čijem je čelu bio, konstatovala je da je neophodno rekonstruisati pogon da bi mogao da radi i snabdeva Zrenjanin vodom."Najznačajnije promene ticale bi se predtretmana vode i rezervoara vode. Neophodno je uraditi idejni projekat za te izmene i radove, kao i tahoekonomsku analizu koja će pokazati troškove radova i cenu tako prerađene vode. Biće potrebno da se obnovi gradska vodovodna mreža jer su cevi stare i prečišćenu vodu ne treba neispravnim cevima dostavljati potrošačima", objasnio je Ivanišević.Zrenjanin: Fabrika vode ne ispunjava tehničke usloveGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuLinglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Iz firme Avital doo, koja je u vlasništvu Izraelca Meir Avitala koji se vodio kao većinski vlasnik zrenjaninske fabrike vode, jer je otkupio udeo od Beograđanina Nenada Obradovića, kažu da sada nije trenutak za oglašavanje, ali da će uputiti odgovore kada na to budu spremni.Ipak, kako se navodi, u Agenciji za privredne registre (APR) je došlo do promene, pa službeni naziv pogona za preradu vode, po prijavi Ivane Glišić Zaveđi, više nije Fabrika vode DOO Beograd, već je sada Fabrika vode DOO Zrenjanin. U samom pogonu, nije moguće pronaći nikog od zaposlenih, a ne zna ni sudbina njih 14.Shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Erste Bank ad Novi Sad kao poverilac pred nadležnim sudom je pokrenula izvršni postupak prodajom Fabrike vode u Zrenjaninu, nakon donošenja rešenja o izvršenju, postupak sprovođenja izvršenja prelazi u nadležnost javnog izvršitelja."On će poštujući sve zakonske odredbe po sticanju uslova sprovesti elektronsko javno nadmetanje putem namenske platforme 'e-Aukcija'. Zaključak o prodaji će shodno odredbama Zakona biti objavljen na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja, na portalu elektronske prodaje dok će ga Erste Banka objaviti u sredstvima javnog informisanja čime će postupak prodaje biti transparentan i javan", navodi Erste banka.Ona dodaje da će u okviru svojih ovlašćenja kao poverilac u ovom postupku u svakom trenutku biti na raspolaganju svim zainteresovanim stranama kako bi se ova situacija rešila na najbolji način u korist građana Zrenjanina.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.
Elektrodistribucija Srbije kupila je za 11,4 miliona dinara imovinu firme za izgradnju elektroenergetskih objekata i postrojenja 24. septembar iz Užica, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, prenosi eKapija.Na prodaju su ponuđene nepokretnosti ovog nekada jednog od najvećih elektromontažnih preduzeća u Srbiji, zemljište i poslovni prostor na potesu Momčila Tešića u Užicu, kao i pokretna imovina - oprema, zalihe i kancelarijski nameštaj.Imovina je prodata po početnoj ceni.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
