Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Još jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol banku

Rajfajzen banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol banku, uključujući i lizing kompaniju u njenom vlasništvu - CA Lizing Srbija, saoptila je  Raiffeisen Bank International AG.Za uspešno okončanje ove transakcije neophodna su odobrenja regulatora, navodi se u saopštenju Raiffeisen Bank International AG.“Uvereni smo bi Kredi agrikol banka i lizing na najbolji način upotpunili naše poslovanje u Srbiji, budući da negujemo iste vrednosti i poslovnu kulturu. Čvrsto verujem da bismo ovako osnaženi bili u prilici da još većem broju klijenata pružimo inovativne proizvode i dodatno unapredimo korisničko iskustvo”, izjavio je ovim povodom Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji.Johan Štrobl, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen Bank International AG, istakao je da je Srbija za ovu bankarsku grupaciju veoma interesantno tržište i da nudi veliki potencijal rasta.U saopštenju se navodi da Kredi agrikol banka u Srbiji ima bazu od oko 356.000 klijenata. Banka ima vodeću poziciju u finansiranju agrobiznisa, sa tržišnim udelom iznad 20 odsto.U drugom kvartalu ove godine, Kredi agrikol banka imala je ukupnu aktivu od 1,3 milijarde evra, dok je ukupna aktiva Rajfajzen banke iznosila 3,4 milijarde evra.Po dobijanju odobrenja regulatora, ukoliko se transakcija uspešno okonča, Kredi agrikol banka biće pripojena Rajfajzen banci. Ovim spajanjem, broj banaka u Srbiji smanjiće se na 22 banke.Još jedno spajanje na bankarskom tržištu SrbijeZašto je prodata Komercijalna banka

Srbija

Još nekoliko kompanija dobilo dozvolu za izvoz mleka i mesa u Rusiju

Poslednjih nekoliko meseci još nekoliko domaćih kompanija dobilo je dozvolu za izvor mleka, mlečnih proizvoda, kao i živinskog mesa u Rusku Federaciju, objavljeno je na sajtu ruske  Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor (Rosselkhoznadzor).Bellanova iz Vladičinog Hana dobila je u julu dozvolu za izvoz mleka i mlečnih proizvoda.Proizvdi mlečne industrije Bio Panon iz Bačke Palanke takođe će se naći na policama u marketima u Federaciji. Zeleno svetlo za izvoz je dobila i Sremska mlekara.Perutnina Ptuj - Topiko takođe u julu dobila je dozvole za izvoz mesa, živinskog mesa i mesnih prerađevina na rusko tržište.Kompanija Sano iz Novog Sada, u maju je od nadležnih ruskih službi dobila odobrenje za izvoz stočne hrane u Rusku Federaciju. Srbija uvozi desetine hiljada tona svinjskog mesa

Srbija

Pro Credit banka pozvala kompanije da grade solarnu elektranu na Kosovu

ProCredit banka Kosovo pozvala je kompanije koje su zainteresovane za izgradnju i upravljanje fotonaponskom solarnom elektrane snage tri megavata u Lipljanu, a koja će biti povezana na mrežu, da podnesu ponudu, piše Balkan Green Energy NewsInvesticija će biti sprovedena kroz poseban program banke za projekte solarne energije - ProEnergyLLC. Ugovor će uključivati nabavku, izgradnju, puštanje u rad, i sveobuhvatno upravljanje i održavanje solarne elektrane u periodu od dve godine, navela je ProCredit banka u pozivu.Izabrani ponuđač će biti u obavezi i da dizajnira, snabde i izgradi, i pusti u rad kablovski vod za priključak solarne elektrane na mrežu.Odluka da se gradi solarna elektrana u Lipljanima doneta je sa ciljem da se smanji negativan uticaj gasova staklene bašte na Kosovu, gde je oko 97 odsto električne energije dobijeno iz starih termoelektrana koje isuštaju kilogram ugljendioksida za svaki proizveden kilovat, navela je banka.Takođe projekt je u skaldu sa srednjoročnim ciljem ProCredit banke da postane nezavisna od uglja.Rok za podnošenje ponuda je 31. avgust.Zemljište za projekat nalazi se u opštini Staro Gracko, iznosi četiri hektara i nalazi se šest i po kilometara od postojeće podstanice u Lipljanima kapaciteta 110/35 KV, uz odobrenje Kosovskog energetskog distributivnog sistema (KEDS).Zemljište je iznajmljeno na dve godine sa mogućnošću otkupa, navela je ProCredit banka u saopštenju. 

Srbija

Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristi

Odgajivači svinjskih tovljenika u Srbiji trenutno nisu zadovoljni otkupnom cenom koja je 155 dinara po kilogramu plus porez na dodatu vrednost (PDV), kaže za Novu ekonomiju predstavnik Asocijacije stočara Srema i Mačve, Bora Šuljmanac. On poručuje da je stočarima neophodna jasna strategija kako ih ne bi ugrožavali nepovoljni potezi otkupljivača.Državne subvencije za odgajivače svinja su 1.000 dinara po jednom grlu i one sada uglavnom ne kasni objašnjava Šuljmanac, stočar iz mesta Laćark kod Sremske Mitrovice.Prema njegovim rečima cena stočne hrane je za 10 dinara po kilogramu porasla u odnosi na na prošlu godinu, dok se u prvoj polovini ove godine nije menjala.Kako bi se poboljšao položaj odgajivača svinja na tržištu prema njegovim rečima država bi trebalo da skine monopol klanične industrije u Srbiji. Objašnjava i da domaćim stočarima problem je kako dodaje u uvozu mesa. Cena svinja u jednom momentu trebalo je da ode na 180 dinara po kilogramu plus PDV. U jednom momentu je čak i dostigla 165 dinara plus PDV, bila je dobra i potražnja i prodaja, objašnjalja Šuljmanac. Među međutim on dodaje da su mesari odmah uvezli meso i oborili cenu svinja za 10 dinara.Otkupljivači svinja do juče su molili da im natovario pun kamion svinja sada tvrde da im ne treba, priča Šuljmanac. Pita se i kako cene mesa u mesarama nisu spuštene iako je otkupna cena pala. Ocenjuje da otkupljivači koriste poziciju u kojoj se nalaze odgajivačić, pa su cene  iste kao pre nedelju dana kada je otkupna cena svinjskih tovljenika bila 165 dinara za kilogram plus PDV.Potrebno je da se uradi strategija da se vidi koliko imamo svinja za domaće tržište, koliko možemo da izvezemo i koliko imamo viškova, a svinjskog mesa nemamo ni za domaće potrebe. Onda treba da vidimo koliko toga treba da se uveze, ne da klaničari uvoze meso za onoliko para koliko u tom trenutku imaju, smatra sagovornik našeg portala.

Srbija

Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač „gradio muzeje“

Sekretarijat za investicije raspisao je tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda. Procenjena vrednost javne nabavke iznosi 2,792 milijarde dinara. Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad.  Zgrada u Resavskoj 40b u kojoj je smešten Muzej preuzeta je od 2006. godine od Ministarstva odbrane. U dokumentaciji piše da je rok za izvođenje radova 600 kalendarskih dana od dana uvođenja u posao. To podrazumeva da se u periodu ugovorenog roka izvrše sva potrebna infrastrukturna priključenja objekta, funkcionalna ispitivanja i probe i pribavljanje svih potrebnih potvrda, saglasnosti i zapisnika o ispitivanju i ispravnosti izvedenih radova.  Međutim, iIzvođač ima pravo na produženje ugovorenog roka.Među uslovima koje treba da ispuni budući izvođač radova grad je propisao i taj da je  u periodu pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji objekta ili sanaciji fasade na objektu u režimu zaštite nadležnog organa za zaštitu spomenika kulture.Otvoren Narodni muzej posle 15 godina rekonstrukcijeOsim ovog, grad od budućeg izvođača traži da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000,00 m², na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovimaZa objekte na kojima su izvedeni radovi na dogradnji ili rekonstrukciji računa se samo bruto građevinska površina dograđenog ili rekonstruisanog dela postojećeg objekta.  I zamenik gradonačelinika Goran Vesić je uoči raspisiavanja tendera rekao da će uslovi za izvođača biti veoma teški jer neće moći da se javi niko ko nije gradio muzeje i nema iskustva u tom poslu. Najavio je i početak radova za novembar. Kriterijum za dodelu ugovora je cena, a javna nabavka se sprovodi u otvorenom postupku.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa "BOROVIA" iz Beograda, piše na sajtu muzeja. Rešavanje dugogodišnjeg problema Muzeja Grada Beograda 2014. godine najavljivao je  i ministar finansija Siniša Mali, nakon što je izabran za gradonačelnika Beograda. Grad je novac za obnovu muzeja obezbedio iz sopstvenog budžeta, rekao je juče Vesić. On je 2014. poručio rekao da prostor neće biti rekosntrisan iz budžeta već će iz donacija, te da će se pokrenuti akcija sa prijateljskim gradovima Evrope, vladama iz celog sveta, između ostalog da će pozvati Beograđane koji žive u svetu, a imaju svoje kompanije. Novi Muzej će, kaže,  biti najveći u Srbiji,  prostiraće se na oko 18.000 m2, odnosno biće kao četvrtina Luvra. 

Srbija

Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe „Milan Gale Muškatirović“

Odgovarajući na saopštenje organizacije Transparetnost Srbija da je javno nadmetanje za zakup sportskog kompleksa "Milan Gale Mušaktirović" namešteno tako da uslove može da ispuni jedino preduzeće "Family Sport", u vlasništvu porodice Novaka Đokovića, zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da je gradsko nadmetanje u skladu sa zakonom i da su na oglas mogle da se jave i svetske kompanije."Nije tačno da postoji samo jedna kompanija, postoji samo jedan organizator takvih turnira u Srbiji, ali postoje takve kompanije širom sveta. Recimo, organizuje ih i Rafael Nadal. Organizuje ih i Rodžer Federer," rekao je Vesić, kako je preneo N1.Vlada Srbije pomaže Teniskom savezu Srbije sa 900 hiljada evra Međutim, iako Nadal i Federer jesu osnivači ATP turnira, njihove firme svakko ne bi mogle da iskupe uslove iz gradskog konkursa.Naime, jedan od uslova je da je firma osnovana u Srbiji i da posluje najmanje jednu godinu.Podsetimo, Transparetnost Srbija je objavila da je Grad Beograd obajvio oglas za zakup sportskog kompleksa na Dorćolu sa uslovima kojima se izigrava svrha javnog nadmetanja jer može da ih ispuni jedna jedina firma, koja je organizovala ovogodišnje teniske turnire i ATP 250 i WTA 250.Milion evra umesto za pomoć privredi ide Teniskom savezu Srbije "Očigledno je da ovaj uslov može ispuniti samo firma koja je organizovala ovogodišnji „Belgrade Open“ i koja je u vlasništvu nekog od članova porodice Đoković (u medijima je kao direktor turnira govorio Đorđe Đoković, ali naziv firme – vlasnika ATP licence nije vidljivo na sajtu ATP)", navodi se u saopštenju.Da je odabrani zakupac zaista komapnija porodice Đoković potvrdio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Srbija

Garaže i heliodrom Kliničkog centra Srbije daće se u koncesiju

Ministarstvo zdravlja Srbije raspisalo je javni poziv za dodelu koncesije za izgradnju garaža i helidroma i upravljanje garažama u okviru kompleksa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.Na tender mogu da se prijave i domaća i strana pravna i fizička lica. Procenjena vrednost projekta je 3,3 milijarde dinara odnosno 28,3 miliona evra. Rok trajanja koncesije može biti najduže 35 godina. U dokumentaciji piše da je predmet Кoncesije projektovanje, finansiranje, izgradnja, upravljanje, održavanje i prenos tri garaže koje se nalaze u okviru kompleksa UКCS i helidroma.  U pitanju su Garaža "Resavska", garaža "Centralna-Heliodrom" i garaža "Deligradska". Kao kriterijumi za izbor ponude u javnom pozivu se navode najviša ponuđena godišnja koncesiona naknada, broj godina trajanja koncesije i rok izgradnje garaže "Resavska".U javnom pozivu piše i da se jednokratna koncesiona naknada neće plaćati javnom telu u novcu, već u obavezi izgradnje helidroma od strane i o trošku koncesionara, uz obavezu da isti preda u celosti javnom telu u državinu i na korišćenje i upravljanje, odmah po izgradnji.Prvi deo koncesione naknade koji se isplaćuje kao jednokratna, procenjuje na iznos od 510.000 evra, što je i procenjena vrednost izgradnje helidroma. Nakon izgradnje sve tri planirane garaže u predviđenom kapacitetu, Ministarstvo zdravlja ima pravo da od koncesionara zahteva da umesto naplate godišnje naknade, iskoristi pravo da koristi minimum pet odsto od ukupno izgrađenih parking mesta, u garaži "Centralna-Helidrom", na etažama i pozicijama koje odabere. U javnom pozivu piše i da godišnja naknada ne može biti manja od 9.455 dinara po parking mestu u garaži za koju je izdata upotrebna dozvola. Piše i da godišnja koncesiona naknada, za svih 1.889 planiranih parking mesta ne može biti niža od 17,86 miliona dinara.  Ovaj iznos jednak je 5 odsto od ukupnih procenjenih godišnjih prihoda od izdavanja 1.889 parking mesta, koji iznose 352,2, milijard dinara.U javnom pozivu Ministarstvo je propisalo određene kvalifikacione uslove koje potencijalni koncesionar mora da ispunjava.Prvi je posedovanje licenca P112E5 Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za projektovanje projekata projekti elektroenergetskih instalacija u sistemima svetlosnog obeležavanja aerodroma za objekte niskogradnje na aerodromskom kompleksu (poletno-sletne staze, rulne staze, pristanišne platforme, hangarske platforme) .Drugi je licenca I112E5 Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za izvođenje elektroenergetskih instalacija u sistemima svetlosnog obeležavanja aerodroma za objekte niskogradnje na aerodromskom kompleksu (poletno-sletne staze, rulne staze, pristanišne platforme, hangarske platforme).Potrebno je da je potencijalni koncesionar imao iskustva u izgradnji najmanje tri helidroma, a u slučaju konzorcijuma, jedan član konzorcijuma mora samostalno da ispunjava ovaj uslov. Ministarstvo traži da je ponuđač u prethodne tri godine koje prethode godini u kojoj je objavljen javni poziv, izgradio najmanje tri građevinska objekte sa minimum pet nivoa.Sledeći uslov je da je ostvario najmanje dve milijarde godišnjeg prihoda u svakoj od tri poslovne godine koje prethode godini u kojoj je objavljen javni poziv. Ako se radi o  konzorcijumu, najviše tri člana konzorcijuma moraju zajedno da ispunjavanju uslov. Кriterijumi za izbor ponude u dokumentaciji se navode najviša ponuđena godišnja koncesiona naknada, broj godina trajanja koncesije i rok izgradnje garaže "Resavska".Naknada za preuzimanje konkursne dokumentacije će se naplaćivati u iznosu od 117.560 dinara.Uz zahtev za konkursnu dokumentaciju potrebno je da zainteresovano lice dostavi i Ugovor o poverljivosti. U dokumentaciji piše da će se poverljivim smatrati bilo koje informacije i sadržina konkursne dokumentacije koja će Ponuđaču biti dostavljena, kao i bilo koje analize, podaci, planovi, kompilacije, studije i ostala dokumentacija pripremljena od strane Ministarstva zdravlja koja sadrži ili na drugi način prikazuje, ili iz njih proizilaze informacije iz konkursne dokumentacije. Poverljive će biti i informacije o Ministarstvu zdravlja, postupku dodele koncesije, projektu. 

Srbija

Ekološke organizacije: Rio Tintu zabraniti uvoz postrojenja za jadarit

Koalicija za održivo rudarstvo (КORS) i Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu uputili su otvoreno pismo Vladi Srbije u kome traže da se rudarskoj kompaniji Rio Tinto onemogući uvoz probnog postrojenja za obradu rude jadarit. Uvoz tih mašina, kako se navodi, najavila je kćerka firma te kompanije Rio Sava Exploration.Kako se navodi u saopštenju organizacija, postrojenje bi trebalo da prerađuje litijum karbonat i bornu kiselinu. Istraživanja su već potvrdila da jadarit inače sadrži visoku koncentraciju litijuma, koji se koristi za proizvodnju električnih baterija."Potpuno je jasno nakon više od godinu dana upornih pokušaja da saznamo stvarne karakteristike ovog proizvodnog procesa da je u pitanju nigde ispitan, eksperimentalan proces sa potpuno nepoznatim ulaznim količinama resursa, energije i potpuno nepoznatim izlaznim količinama otpada, opasnih supstanci, otpadnih voda", navodi se u saopštenju.KORS i Zaštitimo Jadar i Rađevinu tvrde da je nakon rudarskih ispitivanja uočeno da je već došlo do "teških posledica po okruženje u Jadru". Prema njihovim rečima, može samo da se zamisli do kakvih posledica će dovesti "navodno eksperimentalno postrojenje nepoznate veličine, sa nepoznatim tehnologijama i supstancama upotrebljenim u nepoznatim količinama".Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar" "Apsolutno je protivzakonito da se omogući dopremanje i instalacija takvog postrojenja bez studije izvodljivosti i studije o proceni uticaja, bez razmatranje prihvatljivosti za životnu sredinu čitave zapadne Srbije", stoji u saopštenju.Dodaje se da Vlada Srbije koja to dozvoljava otvara vrata da se bez procena uticaja i uključivanja javnosti otvaraju i druga mnogo opasnija postrojenja i tehnologije.Predstavnici KORS-a i Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu smatraju da će korišćenje tog postrojenja podrazumevati i rudarenje za koje Rio Tinto nema neophodne dozvole, niti Prostorni plan posebne namene koji će se tek izraditi tokom sledećih godinu dana."Ukoliko se postrojenje uprkos zakonskim i moralnim regulativama ipak dopremi, ovo će biti svojevrstan presedan i in vivo eksperiment nad prirodom i životima građana Srbije, protiv kog ćemo biti primorani da tražimo pravni lek pred domaćim i međunarodnim sudovima ukoliko bude bilo potrebe", naglašava se u zajedničkom saopštenju ove dve organizacije.Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta

Srbija

Apel ministarstvu: Obustaviti podelu 70 miliona za ekološke organizacije

Koalicija Otvoreno o konkursima (OKO) zatražila je od Ministarstva zaštite životne sredine da hitno obustavi "nezakonitu" dodelu 70 miliona dinara koja su namenjena ekološkim organizacijama. Pored njih to je zatražilo i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje takođe tvrdi da je dodela tih sredstava na sprovedenom konkursu nelegalna.Koalicija OKO koju čini 15 organizacija kao saopštila je da očekuje i reakciju tužilaštva, jer su uočena brojne nepravilnosti prilikom vrednovanja i raspodele sredstava. Takođe, ukazuju i da su javno izneti navodi koji govore o nekim koruptivnim radnjama.Sredstva koja za 2021. godinu dodeljuje ministarstvo ekologije namenjena su kao podrška projektima koje sprovode organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine. Koalicija OKO traži i raspisivnaje novog konkursa, koji će u potpunosti biti sproveden u skladu sa zakonom.U svom saopštenju ta koalicija tvrdi kako je 70 miliona dinara dodeljeno, između ostalog, savezima studenata, sportskim udruženjima i savezima, kao i drugim organizacijama koje ne ispunjavaju osnovne uslove konkursa i kojima zaštita životne sredine ne predstavlja osnovni cilj osnivanja i delovanja.Društvo za proučavanje ptica: Ministarstvo nezakonito dodelilo 70 miliona dinara Prema iznetim tvrdnjama te organizacije ne mogu ni da dokažu svoje prethodno iskustvo u sprovođenju projekata u toj oblasti."Na osnovu uvida u rang listu može se videti da među vrednovanim projektima ima onih koji potiču od strane podnosilaca prijave koji ne ispunjavaju osnovne formalne uslove za učešće na konkursu imajući u vidu da ti subjekti nisu registrovani kao udruženja građana, fondacije ili zadužbine", navodi se u saopštenju.Dodaje se da javno dostupna strateška dokumenta, odnosno statuti pojedinih organizacija, jasno pokazuju da nisu osnovane sa ciljem da doprinesu zaštiti životne sredine, kao i da upravo to vodi do zaključka da su rezultati konkursa formalno pravno nezakoniti.Koaliciju Otvoreno o konkursima (OKO) čine sledeće organizacije: Asocijacija Duga, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), BIRN Srbija, Bečejsko udruženje mladih – BUM, Centar za evropske politike (CEP), Centar Živeti uspravno, FemPlatz, Forum civilne akcije – FORCA, Građanske inicijative, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Res Publika, Tim 42, Transparentnost Srbija.Rang lista Ministartsva zaštite životne sredine dostupna je na sledećem linku, a na konkurs su stigle192 prijave.

Srbija

Koje udruženje će dobiti posao deljenja subvencija za bicikle?

Grad Beograd traži udruženje koje će organizovati aktivnosti za dodelu subvencija građanima za kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta. Ukupna sredstava obezbeđena za sprovođenje ovog javnog konkursa iznose 10 miliona dinara. Sekretarijat za javni prevoz raspisao je javni konkurs za finansiranje, odnosno sufinansiranje projekata od javnog interesa iz oblasti koja je kao obaveza grada definisana akcionim planovima odnosno drugim planskim dokumentima kojom se podstiče ostvarivanje ciljeva iz oblasti zaštite životne sredine.Od ovog iznosa devet miliona dinara će se koristiti isključivo za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikala, a milion dinara udruženje može koristiti za sopstvene troškove koji su mu potrebni da realizuje projekat. Na konkurs se mogu prijaviti sva udruženja, koja imaju sedište na teritoriji Beograda, i koja su osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima i upisana u registar nadležnog organa u Beogradu.Potrebno je da udruženja saglasno odredbama svog osnivačkog akta i statuta ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite životne sredine i promocije biciklizma. Može se prijaviti i više udruženja zajednički, sa jednom prijavom, a koja ispunjavaju navedene uslove. Nakon sprovednog konkursa, sredstva će biti dodeljena za jedan projekat koji je ostvario najveći broj bodova. Kako će se rangirati udruženja?Kao kriterijumi za odabir projekta i udruženja navedeni su: reference projekta, period realizacije projekta, zakonitost i efikasnost korišćenja sredstava.Grad je propisao i podkriterijume za projekte sa maksimalnim brojem bodova. Tu spadaju kvalitetet projekta, dužina trajanja projekta, ispunjenost ugovornih obaveza prema korisniku sredstava budžeta kojim se podsticao projekat koji realizuje udruženje - prethodno iskustvo udruženja. Udruženje kome se poveri realizacija projekta je u obavezi da pripremi i raspiše Javni poziv fizičkim licima za podršku nabavke bicikla, sa opredeljenim pojedinačnim iznosom od pet hiljada dinara. Rok za raspisivanje javnog poziva ne može biti duži od 20 dana od dana prenosa sredstava po ugovoru.Udruženja se na konkurs mogu prijaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog javnog konkusa (konkurs je raspisan 2. avgusta).Do 30. novembra 2021. godine udruženje ima obavezu da organizuje projekat. 

Srbija

Društvo za proučavanje ptica: Ministarstvo nezakonito dodelilo 70 miliona dinara

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica zatražilo je od Ministarstva zaštite životne sredine da obustavi dodelu 70 miliona dinara na konkursu za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine. Tvrdi da je u tom procesu došlo do nezakonite raspodele novca, a najavljuje i podnošenje krivične prijave zbog korupcije.Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije rekao je da se životna sredina u srbiji suočava da ozbiljnim problemima koje institucije ne žele ili ne umeju da reše:"Zahtevamo od nadležnih institucija da pokrenu istragu i u što kraćem roku utvrde eventualnu odgovornost za koruptivno ponašanje, a od Ministarstva za zaštitu životne sredine da se konkurs obustavi i da se hitno raspiše novi sa jasno definisanim kriterijumima za podnošenje i vrednovanje projekata, uz puno poštovanje odredaba Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja", ističe se u saopštenju.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica navodi da su proces raspodele 70 miliona dinara pratile brojne nepravilnosti. Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gori Predstavnici te organizacije navode da je, između ostalog, sporno to što su sredstva dodeljena organizacijama koje ne ispunjavaju osnovne uslove konkursa, nisu osnovane sa ciljem zaštite životne sredine niti mogu da dokažu prethodno iskustvo u sprovođenju projekata u toj oblasti.Dodaju i da su kriterijumi za dodelu novca nejasni, zbog čega su značajne iznose dobile nevladine organizacije iza kojih zapravo stoji država, kao i organizacije koje su osnovane neposredno pre raspisivanja konkursa ili se nikada nisu ni bavile zaštitom životne sredine.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica navodi da dodatno zabrinjava to što im je neformalnim putem traženo da učestvuju u koruptivnim radnjama ukoliko žele da njihov projekat bude podržan, zbog čega će, kako kažu, podneti krivičnu prijavu.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica na svom tviter nalogu navodi da u državi u budžet godišnje uplati četiri puta više novca nego što od nej dobije putem konkursa za podršku projektima."Za razliku od hiljada fantomskih udruženja koja osnivaju razne partije, popularno nazvanih GONGO, mi zapošljavamo stručnjake, plaćamo poreze, razne namete i svakog meseca u budžet Republike Srbije uplatimo oko milion dinara na ime doprinosa, poreza, taksi", dodaje se u rekaciji tog društva koje se bavi zaštitom biološke raznolikosti živog sveta.Dodaju i da im je poznato da je njihov projekat bio među najbolje rangiraim na konkursku, kao i da je svega 20 organizacija koje su na njemu učestvovale predalo ispravnu dokumentaciju.

laptop

Srbija

RTV-u 25 miliona dinara državne pomoći za digitalizaciju

Komisija za konotrolu državne pomoći odobrila je državnu pomoć Radio-televiziji Vojdvodine (RTV) u iznosu od 25 miliona dinara za Projekat digitalizaciije audio-vizuelnog materijala. RTV će novac dobiti od Miniistarstva kulture i informisanja. U rešenju Komisija navodi se da je državna pomoć RTV-u usklađena sa pravilima za dodelu državne pomoći. U obrazloženju rešenja se piše da je cilj Projekta da se spreči propadanja arhivskog materijala i ostvari mogućnosti da se arhivska građa koristi i sačuva. Navodi se i da filmska i audiovizuelna arhiva sadrži materijal proizveden u RTV od 1968. godine do danas. Ukupan budžet za realizaciju projekta iznosi 95 miliona dinara, od kojih je za svaku godinu (2021, 2022. i 2023.) korisnik iz sopstvenih sredstava obezbedio po pet miliona dinara. U  Projektu digitalizacije predstavljen je vremenski okvir realizacije projekta i to tako da se tokom 2021. godine planira izrada projekta, tokom 2022. godine opremanje i obuka korisnika, tokom 2021, 2022. i 2023. godine presnimavanje i arhviranje, dok posle 2023. godine RTV nastavlja redovno arhiviranje sopstvenim sredstvima i kapacitetima, piše u obrazloženju. Iznos sredstava potreban za realizaciju Projekta digitalizacije u 2021. godini je 30 miliona dinara, od kojih je iz budžeta Republike opredeljen iznos od 25 miliona dinara, dok RTV iz sopstvenih sredstava obezbeđuje pet miliona dinara. Komisija je u rešenju naložila Ministarstvu kuluture i informisanja da u roku od tri dana od dana potpisivanja dostavi Кomisiji za kontrolu državne pomoći Ugovor o finansiranju koji se zaključuje između Ministarstva kulture i informisanja i Javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine".RTS-u državna subvencija od 105 miliona za digitalizaciju arhivePlanirane aktivnosti u okviru Projekta digitalizacije podrazumevaju izradu projekta arhiviranja filmskih i magnetnih medija, nabavku servera za unos digitalizovnog materijala, nabavke servera za trajni smeštaj digitalne arhive, nabavku filmskog HD skenera, nabavku sistema za trajno arhiviranje, opremanje stanica za unos materijala, kolor korekciju, restauraciju i trajno arhiviranje.U planu su i trening i obuka korisnika, pripreme arhivskog materijala za presnimavanje, organizacije unosa, čuvanja i pretrage pratećih podataka (MAM), digitalizacija, arhiviranje i pravljenje rezervne kopije...U rešenju se ističe i da se sredstva ne mogu koristiti za komercijalne aktivnosti RTV-a. Može li RTS da preživi bez subvencija? Kako navodi Komisija, u Predlogu ugovora je propisana obaveza Ministarstva kulture da obezbedi sredstva u iznosu od 25 miliona, kao i obaveza da ta sredstva moraju biti realizovana do 31. decembra 2021. godine.RTV je u obavezi da izveštaj o utrošenim sredstvima dostavi u roku od 30 dana od dana realizacije poslednje projektne aktivnosti, a najkasnije do 31. januara 2022. godine. Кomisija je naglašava da je ovom prilikom samo utvrdila da li je državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći, ali da je dalja kontrola trošenja javnih sredstava i korišćenje tih sredstava na davaocima državne pomoći, koji su u obavezi da vrše nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena. 

Srbija

Država daje 200 miliona dinara za otpis duga Srbija Voza

Akcionarskom društvu za železnički prevoz putanika Srbija Voz dodeljeno je 200 miliona dinara subvencija iz državnog budžeta, navodi se u Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći.Država je, umesto Srbija Voza, namirila dug ovog preduzeća prema akcionarskom društvu "Infrasturktura železnice Srbije" po osnovu isplate pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi, kao i ua pristuo uslužnim objektima i za dodatne i prateće usluge.Kao razlog zbog čega preduzeće Srbija Voz nije samo otplatilo dug navodi se uticaj koju je pandemija imala na smanjenje njihovih prihoda.Cilj dodeljivanja subvenije je "uspostavljanje finansijske stabilnosti poslovanja Srbija Voz a.d. koja je je destablizovana u poslovanju nastalih usled izbijanja epidemije".Međutim, i pre pandemije poslovni prihodi "Srbija Voza" opadali su i to znatno brže. Pad prihoda beleže još od 2016. godine kada su oni iznosili 7,3 milijardi, da bi zatim svake godine bili sve manji: 2017. godine -6,8 milijardi, 2018. - 5,8 milijardi, 2019. - 5,55 milijardi i 2020. - 5,3 milijarde.Srbija Voz ceo ovaj period posluje u gubitku, a 2020. neto gubitak je iznosio 1,05 milijardi dinara, što je manje nego 2019. godine kada je bio 2,6 milijardi dinara.

Srbija

Promet u devizama, ali osnovica i PDV moraju biti iskazani u dinarima

Na takozvanim izlaznim računima koje firme prave u devizama, iznos u dinarima sada treba da se iskaže po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan fakturisanja, piše u julskom broju časopisa Porezi i računovodstvo. Prema novom Pravilniku o PDV-u obaveza obračuna PDV-a važiće i za firme koje nisu u sistemu tog poreza, kao i za one firme koje su od njega oslobođene.Kako se dodaje, propisivanje obaveze iskazivanja određenih deviznih iznosa računa u dinarima formalno predstavlja pojednostavljenje procedure izdavanja računa. Ipak, kako se ocenjuje, suštinski posmatrano reč je o dodatnom komplikovanju i stvaranju troškova obveznicima PDV-a."Nije sporno da iskazivanje dinarskih iznosa osnovice i PDV-a ima svrhu u slučaju prometa između obveznika PDV-a, koji je oporeziv PDV-om, a za koji je propisima o deviznom poslovanju predviđena mogućnost naplate u devizama (npr. zakup nepokretnosti)", stoji dalje u tekstu.Podseća se da je iskazivanje dinarskih iznosa neophodno zbog utvrđivanja obaveze za PDV, odnosno iznosa prethodnog poreza. Ipak, kako se naglašava, nije jasna svrha propisivanja obaveze iskazivanja dinarskih iznosa i za promet koji je oslobođen PDV-a ili prometa koji nije predmet oporezivanja PDV-om.U tekstu se podseća i da je u prethodnom periodu stav ministarstva finansija bio da podaci o iznosu osnovice i iznosu PDV-a koji je obračunat na osnovicu treba da budu iskazani u dinarima, nezavisno od toga što se naplata vrši u devizama.Taj stav, kako se objašnjava, odnosio se samo na promet koji je oporeziv PDV-om. Prema novom pravilu od 1. jula 2021. godine primenjuje i obaveza iskazivanja dinarskih iznosa u računu (u slučaju kada postoji obaveza njegovog izdavanja) sada se odnosi i na promet koji je oslobođen PDV-a, kao i na promet koji nije predmet oporezivanja PDV-om."U navedenim okolnostima nameće se pitanje primene kursa strane valute, a poseban problem obveznicama predstavlja prilagođavanje informacionog sistema, kao i činjenica da će se u mnogim slučajevima kurs za potrebe primene propisa o PDV-u razlikovati od kursa koji se primenjuje za računovodstvene svrhe", smatraju autori časopisa Porezi i računovodstvo.

Srbija

Fleš procena: Rast BDP-a u Srbiji 13,4 odsto

Realni rast BDP u drugom kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 13,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Obračun kvartalnog BDP za drugi kvartal 2021. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Кvartalni BDP u Republici Srbiji 31. avgusta 2021. Svetska banka: U Srbiji ove godine rast BDP-a 5 odsto Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 1,7 odsto, 

Srbija

Srpski kulturni centar u Moskvi 2022. godine?

Vlada Srbije je donela Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Rusije o osnivanju Kulturno-informativnih centara koji je potpisan u oktobru 2019. godine.Sporazumom je predviđeno da Srbija osnuje Kulturni centar Srbije u Moskvu, dok ruska strana već ima osnovan Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu.Osnovni zadaci Centara su učešće u realizaciji programa bilateralne društvene, kulturne, naučno-tehničke i informativne saradnje, učešće u ostvarivanju politike svoje zemlje, kao i upoznavanje javnosti sa istorijom i kulturom svoje države.Centri u skladu sa dobijenim zadacima formiraju informacione banke podatka o pitanjima kulturnog, naučno-tehničkog, društveno-političkog i ekonomskog razvoja svojih država, organizuju kulturne aktivnosti, izložbe, formiraju udruženja i klubove, ali i organizuju tečajeve za učenje nacionalnih jezika i kultura naroda svojih država.Ukoliko Vlada Srbije donese odluku o otvaranju kulturno-informativnog centra u Moskvi, biće neophodno da se u budžetu za 2022. godinu obezbedi 23,9 miliona dinara za ove namene, navodi se u predlogu Zakona. Najviše novca trebalo bi da bude potrošeno za naknadu troškova za zaposlene, obnovu voznog parka i na kapiralno i tekuće održavanje objekata. Donošenjem ovog sporazuma prestao je da važi Sporazum između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika o regulisanju rada Doma sovjetske kulture u Beogradu od 9. juna 1961. godine. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.