Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nastavljamo da jačamo potrošačko iskustvo u kategoriji čokolade

Atlantic Grupa i Beri Kalebo, vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnih proizvoda od čokolade i kakaoa - sklopili su juče ugovor o saradnji, koja će unaprediti proizvodnju i kvalitet Atlanticovog etabliranog portfolija u asortimanu čokolada, pod brendom - Atlantic Štark, čija tradicija u Srbiji datira još od 1922. godine.Partnerstvo sa Beri Kaleboom u potpunosti je u skladu sa strateškim prioritetom Atlantic Štarka da se usredsredi na dalji razvoj portfolija čokolade, ulaganjem u nove tehnologije i istraživanjem novih partnerstava. „Radujemo se bliskoj saradnji sa timom Beri Kaleboa u različitim oblastima i siguran sam da naše partnerstvo može doneti mnogo dobrih benefita za obe naše kompanije, a sve sa jedinim ciljem da našim potrošačima i kupcima ponudimo nova uzbudljiva čokoladna iznenadjenja. Srećna je okolnost i to da novo partnerstvo u razvoju tržišta čokolade možemo objaviti upravo na svetski Dan čokolade. “, rekao je tom prilikom Marko Njavro, generalni direktor kompanije Atlantic Štark.Atlantic Štark je prvi regionalni strateški partner Bari Kaleboa, koji će se snabdevati iz nove fabrike u Novom Sadu, a isporuke će obuhvatiti i kakao sa certifikatom Cocoa Horizons, inicijative za održivost, čija je misija da se poboljša egzistencija farmera kakaoa i njihovih zajednica, promocijom održivog preduzetničkog uzgoja, poboljšanjem produktivnosti i razvoja zajednice, koji štite prirodu i decu. 

Srbija

Inovacioni fond UNICEF-a finansira startape sa po 100.000 dolara

UNICEF-ov Inovacioni fond namerava da investira do 100.000 dolara po kompaniji u vidu sredstava za rano finansiranje profitnih tehnoloških startap kompanija koje imaju potencijal da doprinesu čovečanstvu, navodi se na sajtu UNICEF-a.Traže se kompanije koje koriste mašinsko učenje (ML), veštačku inteligenciju (AI), ili nauku o podacima (DS) u izradi softverskih rešenja.Pored toga potrebno je da su kompanije registrovane u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe, i poseduju funkcionalni prototip sa otvorenim kodom, ili su voljni da otvore pristup kodu, koji daje obećavajuće rezultate. Inovacioni fond, kako se navodi, naročito traga za rešenjima koja se bave izazovima kako bi se ubrzali rezultati za decu, optimizovana za okruženja oskudnih resursa (slaba povezanost na internet, mobilni pristup), fokusirana na smanjenje, a ne na uvećanje nejednakosti, mogu da se sprovode na većem broju jezika, uključujući i manje jezike.  Inovacioni fond uspostavljen da bi se finansirale tehnologije u povoju sa otvorenim kodom, koje mogu pomoći deci, navodi se na sajtu.Osnovna motivacija Inovacionog fonda je da pronađe "skupove" ili portfolija inicijativa koje se bave najmodernijim tehnologijama, tako da UNICEF može da učestvuje na njihovom tržištu, obavesti se o ovim tehnologijama i pomogne da one doprinesu boljem životu za decu. "Ulažemo u rešenja u okviru industrija čija je vrednost oko 100 milijardi dolara, kada su u pitanju najmodernije granične tehnologije: blokčejn, virtuelna i augmentovana stvarnost, mašinsko učenje i veštačka inteligencija", navodi se na sajtu Unicefa.UNICEF navodi da skoro četiri milijarde ljudi, od kojih su 29 odsto starosti od 18 do 24 godine, nije povezano na internet, pa samim tim nemaju pristup digitalnim proizvodima koji bi mogli da im dramatično unaprede život. "Pandemija koronavirusa posebno je naglasila ovaj digitalni jaz u zemljama, kao i između različitih zemalja i regiona, čime se dostupnost digitalnih platformi i usluga nametnula kao ključni prioritet", navode iz UNICEF-a.

Srbija

Poziv kompanijama: Besplatna obuka zaposlenih za energetske skaute

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) objavila je poziv kompanijama da prijave zainteresovane zaposlene za obuku za energetske skaute, navodi se u saopštenju.Obuke će pomoći kompanijama da postanu energetski efikasnije i da smanje emisiju CO2, kao i da dugoročno smanje troškove. Druga najveća hidroelektrana na svetu počinje sa radom Obuka podrazumeva sticanje praktičnog znanja i veština na temu energije - od proizvodnje i njenog značaja za zaštitu životne sredine do njene efikasne upotrebe u preduzećima. Rok za prijave je 20. septembar 2021. godine.Projekat „Young Energy Europe 2.0“ podrazumeva obuku učesnika u oblastima energetske efikasnosti i optimizacije resursa, kako teorijski tako i kroz praktičnu realizaciju projekata iz ovih oblasti u svojim kompanijama i organizacijama. Prva petodnevna obuka je zakazana za period između 25. oktobra i 05. novembra 2021. godine, bez ograničenja broja učesnika iz pojedinačnih kompanija. Obuku realizuju docenti na srpskom jeziku, a starosna granica polaznika takođe nije limitirana. Elektronski uređaji u Srbiji najskuplji u regionu Nakon obuke sledi period od nekoliko nedelja u kojem energetski skauti identifikuju najveće potrošače energije i osmišljavaju i sprovode sopstvene projekte u svojim kompanijama, a koji će biti evaluirani na osnovu unapred zadatih parametra od strane stručne komisije. Najbolje ocenjeni energetski skauti imaće priliku da predstave svoj projekat na posebnom događaju u Berlinu.Učešće u obukama je besplatno.

Srbija

Skupština potvrdila 768,8 miliona evra zajmova

Skupština Srbije potvrdila je više međunarodnih sporazuma o kreditima, čija je ukupna vrednost 768,8 miliiona evra, prenosi Danas. Sporazumi se odnose na tri oblasti – izgradnja i unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenje životne sredine i rad javnog sektora, piše FoNet.Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između vlada Srbije i Velike Britanije definiše bilateralne sporazume kojima se podstiču dalje investicije, trgovinski i ekonomski razvoj i saradnja dve zemlje.Poslanici su potvrdili i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene, koji iznosi 50 miliona evra, kao i Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a u pitanju je Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak u iznosu od 82,6 miliona evra.Potvrđen je i Ugovor o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1 od 51 milion evra i Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa, koji takođe iznosi 51 milion evra.Zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za realizaciju Projekta integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa iznosi 78,2 miliona evre.Na sednici je potvrđen i Finansijski ugovor za izgradnju gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska, između Srbije i Evropske investicione banke , koji treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, a za to će biti obezbeđeno 25 miliona evra.

Srbija

Glasajte za naše predstavnike na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija

Tri tima školaraca iz Srbije učestvuje na ovogodišnjem Evropskog takmičenja učeničkih kompanija, koji traje do 15. jula. Tog datuma ćemo saznati ko su ovogodišnji pobednici, ali postoji i nagrada publike, a glasanje za taj deo je otvoren do 13. jula.Tri domaće ekipe dolaze iz Kragujevca, Kruševca i Niša.Kragujevački đaci Petar Mihajlović, Strahinja Đakovic, Mihajlo Đurovic, Filip Pantić, Stefan Grujičić and Matija Marković, čine tim Edu Games koji se bavi kreiranjem obrazovnih igara zasnovanih na Majnkraft platformi.Za njihovo rešenje možete glasati OVDE.Nature Supreme je učenička kompanija koju vode tri devojke koje žele da ljude približe prirodi. Njihov vodeći proizvod je Drop, alat za preživljavanje u divljini, namenjen planinarima, a koji omogućava izvlačenje vode iz drveća.Tim je izvršio istraživanje tržišta i vrednim radom i odlučnošću formirao je novu nišu u industriji planinarske opreme. Njihov novi proizvod je višenamenski štap za planinarenje koji će učiniti da se svi osećaju sigurno u svojim avanturama.Za njihov predlog možete glasati OVDE.Ekolim je učenička kompanija iz niške gimnazije "Bora Stanković" , koju vodi pet ambicioznih prvaka. Tim, kako navode, predstavlja "skup mladosti, iskustva i svesti". Ekolim proizvodi i prodaje solarne panele od limenki."Vodi nas ideja održivog razvoja, pri čemu inspiracija dolazi iz svakodnevnog života mladih koji dnevno koriste do 1.000 konzervi. Cilj naše kompanije je da ponudi ekonomičan i efikasan proizvod".Za njihov predlog možete glasati OVDE.

Srbija

Kako se rodila učiteljica na klik

Samo dva dana pred poglašenje vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije korona virusa, učiteljici Sonji Vuković je istekao ugovor na zameni u jednoj osnovnoj školi. Svesna da u novonastalim okolnostima verovatno neće imati novi posao do početka naredne školske godine, Sonja je došla na ideju da napravi portal preko koga bi držala onlajn časove đacima od prvog do četvrtog razreda. Neposredan povod da se upusti u ovaj, tada prilično neizvestan poduhvat, bio je trenutak kada joj se obratila majka deteta kome je povremeno pomagala u savladavanju gradiva i pitala je da li bi časove mogla da drži preko interneta. Od klasičnih onlajn časova ovaj projekat je u međuvramenu prerastao u edukativni centar za onlajn nastavu, koji pruža usluge individualne i grupne nastave za predškolce i đake nižih razreda osnovne škole, a takođe se realizuju i kreativne tematske radionice.- Edukativni centar Učiteljica je nastao kao odgovor na potrebe dece i roditelja  dolaskom pandemije. Kada su učenici prešli na onlajn nastavu bila im je potrebna pomoć, jer u većini slučajeva nisu imali učiteljicu koju mogu nešto da pitaju, a mi smo uvideli priliku da personalizovanim pristupom učinimo mnogo više od pomoći u savladavanju gradiva - priča učiteljica Sonja za portal Nova ekonomija.Prisećajući se početaka, kaže da je najteže bilo roditeljima da se uvere da je onlajn način rada sa decom tog uzrasta uopšte moguć. Online nastava nije Instagram - Deca su ovaj način rada prihvatila lakše od roditelja, a mi smo pokazali da ne samo da je moguć, nego i da ima određene prednosti u odnosu na rad uživo. Jedina stvar koju deca u tom uzrastu ne mogu da urade sama jeste da se prvi put uključe na čas i da isprate neke tehničke zahteve. Kada roditelj pomogne u tom segmentu, na početku saradnje, učenici se brzo i lako upoznaju sa onlajn načinom rada – ističe Sonja.Najčešći razlog zbog kojih joj se roditelji javljaju je želja da neko stručan pomogne detetu u savladavanju školskog gradiva. Međutim, sve više je i roditelja predškolaca, čija deca se kroz igru pripremaju za polazak u školu.- Interesovanje za naše usluge je konstantno. U trenucima kada su škole bile zatvorene jeste postojala potreba za većim brojem časova, ali je od septembra broj učenika koji nam se javio veći. Činjenica je da nije isto ako čas u školi traje 30 minuta i ako traje 45. Koje su posledice toga ćemo tek videti. Naši učenici će nastaviti da koriste naše usluge i kada časovi budu ponovo trajali 45 minuta jer vrednost koju dobijaju na našim časovima je mnogo više od utvrđivanja školskog gradiva – uverena je Sonja. Na pitanje da li deli mišljenje nekih kolega da su današnji đaci prilično nesamostalni i da se mnogo više nego ranije generacije oslanjaju na pomoć roditelja i privatnih nastavnika,  učiteljica Sonja kaže da joj „nije neobično to što je nesamostalnost kod dece nastala kao posledica načina na koji se odrasle osobe odnose prema njima“. - Sasvim je očekivano da ako detetu ne pružite priliku da bude samostalno, ono to ne može ni postati. Rekla bih da se povećao broj odraslih koji nesvesno onemogućavaju detetu da postane samostalno, pa smo došli do toga da se povećao i broj nesamostalne dece. Odrasle osobe su tu da deci obezbede okruženje koje će ih podsticati da samostalno uče kroz iskustvo. S obzirom na to da smo svesni toga i mi radimo na projektima koji će pomoći roditeljima da to osveste – zaključuje učiteljica.V. S. 

Srbija

Referentna kamatna stopa NBS nepromenjena i u julu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju.U saopštenju se donosi da je Izvršni odbor pre svega imao u vidu da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera, uključujući i treći paket ekonomskih mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni.Dodaje se da je u maju zabeležen rast međugodišnje inflacije (na 3,6 odsto), što je bio slučaj i u većini drugih zemalja pre svega zbog niske baze iz prethodne godine."Niska baza se u najvećoj meri odnosi na cene naftnih derivata koje su u prvim mesecima nakon izbijanja pandemije pod uticajem niže svetske cene nafte zabeležile snažan pad. U narednim mesecima, Izvršni odbor očekuje kretanje inflacije oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto... Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuje stabilno kretanje bazne inflacije, koja je u maju iznosila 2,0 odsto međugodišnje", navodi se u saopštenju NBS.Centralna banka ocenjuje da viša inflacija od početka ove godine, za sada ne utiču na odluku Evropske centralne banke da smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike, jer se "faktori više inflacije ocenjuju privremenim".Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. avgusta 2021.

Srbija

Na prodaju objekti novobeogradske „Nove livnice“ površine 39.000 kvadrata

Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik Beobanke oglasila je prodaju imovine "Nove livnice" sa pripadajućom opremom  u Ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Procenjena vrednost imovine je 29.981.392 evra, a početna cena 21,5 miliona evra.Kako se navodi u dokumentaciji, predmetnu nepokretnost čini 11 objekata ukupne površine 38.815 m2, mašinske, električne i ostale instalacije, transformatorske stanice. Ukupna površina zemljišta pod i oko objekata iznosi 73.771 metara kvadratnih.  Na prodaju su, između ostalog, fabrika odlivaka, livnica, stanica za podmazivanje, sušač vazduha, kompresorska stanica, stanica sečenje. Imovina se prodaje neposrednom pogodbom uz elektronsko pobiljšanje ponuda. Početna cena predstavlja ujedno i minimalnu prohvatljivu cenu. Vojvodina: Banke kuće dužnika prodaju se i za manje od 2.000 evra Uplata depozita vrši se do 28. jula 2021. godine, a javno otvaranje ponuda održaće se 2. avgusta 2021. Depozit iznosi 30 odsto od početne cene.

Srbija

Počela besplatne obuke zaposlenih u turizmu

Turistička organizacija Srbije (TOS) u saradnji sa Centrom za istraživanja i studije turizma započela je na Zlatiboru Program edukacije ljudskih resursa u turizmu.Edukacija je započeta predavanjem "Upravljanje destinacijom nakon krize, uloga regionalnih organizacija i destinacijskih marketing organizacija".Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović navela je da je cilj edukacija iznalaženje rešenja uz koje bi se turistički rezultati vratili na period pre pandemije. Prema njenim rečima, za takav cilj neophodno je, između ostalog, unapređenje marketinga u turizmu.Dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum Slovodan Čerović naglasio je da su ljudi faktor koji pravi razliku između uspešnih i neuspešnih destinacija, lokaliteta, projekata.Beograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma Program edukacije ljudskih resursa započet na Zlatiboru, nastavlja se narednih dana predavanjima u Donjem Milanovcu i Sremskim Karlovcima. Obuke traju do jeseni, a njima će biti obuhvaćeni zaposleni u turizmu na teritoriji cele Srbije.Program "Edukacije ljudskih resursa u turizmu Republike Srbije" besplatan je za sve učesnike.

Srbija

Leskovački povrtari poklanjaju paradajz jer je cena pala na 10 dinara

Proizvođači paradajza iz svih sela sa teritorije grada Leskovca okupiće se sutra od 10 sati u ulici između marketa „Roda“ i „Lidl“, kako bi prolaznicima delili besplatno paradajz, revoltirani otkupnom cenom koja je pala na 10 dinara, piše Jugmedia.Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?  Kako je za Jugmediu ispričao jedan od proizvođača Dušan Kocić, na ovaj potez su se odlučili zato što niko ništa ne preduzima, a propast seljaka je na vidiku i naglašava da ovo nije protest, već samo iskazivanje nezadovoljstva.„U marketima kilogram paradajza košta 120, 130 kilograma, a kod nas je 10 dinara, gajba od 150 do 200 dinara u kojoj ima od 11 do 12 kilograma“, rekao je Kocić.Smatra da je problem što je stao izvoz, a Srbija je mala i začas se podmiri, otkupa nema i ne vide izlaz iz ove situacije ukoliko država ne preduzme nešto.Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća  

Srbija

Tri firme se žalile na uslove tendera za uniforme komunalnih milicajaca

Javna nabavka uniforme za komunalne milicijace prekinuta je nakon što su podneseni zahtevi za zaštitu prava. Čak tri firme - DES2020, Luss Textile i Yumco prizosi - smatrale su da su oštećene u tenderskom postupku i podnele su zahtev za zaštitu prava, odgovaraju za Novu ekonomiju iz Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Pred Republičkom komisijom trenutno su u toku postupci po zahtevima “Luss textile” iz Draganića i “Yumco prizosi” iz Vranja koji su podneti u okviru javne nabavke “uniforme za potrebe Sekretarijata za poslove komunalne milicije” koju sprovodi gradska uprava Beograda.Iz Republičke komisije nisu želeli da komentarišu postupke koji su u toku i naglašavaju da će odluke koje budu donete biti objavljenje nakon što budu dostavljene svim strankama u postupku, kažu iz Republičke komisije za javne nabavke.Postupak po zahtevu “DES2020” iz Šabca, je okončan pred naručiocem, odgovaraju iz Republičke komisije. To znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je “DES 2020” podneo i da zahtev zbog toga ni nije došao pred Komisiju na odlučivanje.PROČITAJTE SVE O SPORNOM TENDERU: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evraPodsetimo, Sekretarijat za opšte poslove je rapisao javnu nabavku uniformi za komunalne milicajce početkom maja ove godine. Kako je pokazala analiza Nove ekonomije konkursna dokumentacije u određenim delovima apsolutno odgovarala pojedinim artiklima sa sajtova sportske opreme, kao što je slučaj sa Adidas patikama. Neki od zahteva su bili i da patike imaju "oblikovani poliuretan u obliku 3 pruge koji omogućava i podržava stabilnost stopala pri bočnim pokretima" što u potpunosti odgovara Adidasovom zaštitnom znaku.Vrednost tendera je 1,3 miliona evra, što je najveća nabavka uniforme za komunalne milicijace ili nekadašnje komunalne policajce.Tako su uniforme za komunalnu policiju u Beogradu 2015. godine koštale oko 15 miliona dinara, 2016. godine 7,8 miliona, a 2017. 26 miliona dinara.

Srbija

Beograd suzbijanje ambrozije plaća 1,3 miliona evra

Beogradski sekretarijat za zdravstvo je sklopio ugovor sa Zavodom za biocide i medicinsku ekologiju radi suzbijanja i uništavanja ambrozije hemijskim putem. Beograd će ovu uslugu plati 148 miliona dinara, što je skoro 1,3 miliona evra.Suzbijanje i uništavanje ambrozije hemijskim putem će se vršiti na neuređenim ili delimično uređenim zelenim i drugim javnim površinama do 30 miliona kvadratnih metara, navodi se u tehničkoj specijfikaciji.Ambrozija u Beogradu: Ni dronovi ne znaju koliko je ima Krajem maja ove godine Zavod za biocide je od grada dobio posao monitoringa i kartiranja terena na kome ima ambrozije i durgih alergogenih biljaka. Ovaj posao podrazumevao je i laboratorijska i terenska istraživanja na teritoriji Beograda.Na osnovu podataka koji su prikupljeni u toku monitoringa i zabeležlih GPS lokacija na kojima ima ambrozije Beograd će Zavodu izdavati naloge za ukljanjanje ambrozije.Zavod za biocide se obavezuje da će sa uništavanjem i suzbijanjem ambrozije početi najkasnije 15-og dana po zaključivanju ugovora, a da će sa poslom nastaviti najkasnije do 10. oktobra 2021. godine.Neke od firme koje su bile zainteresovane za učešće na tenderu su poslale zahteve za pojašnjenja u kojima tvrde da iako je tender bio otvorenog tipa, uslove iz konkursa je ostvarivala samo jedna firma. Zavod za biocide je zaista bio jedini ponuđač koji je podneo ponudu.Medonosne pčele nisu ugrožene, a svet bez njih ne bi nestao (VIDEO) Postavilo se i pitanje zbog čega se prednost daje isključivo hemijskom načinu ukljanjanja ambrozije.Aktuelnim Akcionim planom za suzbijanje ambrozije se takođe naznačava da je hemijska metoda samo dopuna mehaničkom uklanjanju, odnosno košenju i slično.“Imajući u vidu međunarodna iskustva i prepruke, kao i primere iz nekih drugih gradova Srbije (Vojvodina) hemisjki tretman ambrozije treba da bude samo dopuna prioritetnom mehaničkom suzbijanju i primenjen samo na onim površinama gde je to neophodno i potpuno bezbnedno za životnu sredinu”, piše u Akcionom planu.Aplikacija za prikaz koncentracije polena u Srbiji Iz gradske uprave na pitanje u okviru tendera odgovaraju da shodno nadkežnostima JKP “Zelenilo Beograd” u 10 gradskih opština primenjuje mehaničke načine suzbijanja ambrozije, dok su na teritoriji sedam gradskih opština, za to zadužena opštinska komunalna preduzeća. Takođe, na privatnim površinama, Grad nema ingerencije za suzbijanje ambrozije, dodaju, ali su vlasnici dužni da ukljanjaju ambroziju.Ambrozija sve prisutnija i sve više alergičnih osobaKorovska biljka ambrozija spada u veoma jake alergene i u poređenju sa drugim polenskim alergijama, njen polen dvostruko češće izaziva asmatične napade.U periodu od 1976. do 2000. godine zastupljenost ambrozije u korovskoj flori Srbije se povećala devet puta, tj. sa 2 na 18 odsto. S obzirom na intezivno širenje nakon 2000. godine, kao i na osnovu podataka dobijenih tokom četvorogošnjeg kartiranja korova na teritoriji Srbije, pretpostavlja se da je danas procenat učešća ambrozije u flori Srbije zantno veći, piše u Akcionom planu.Najjače alergije na polen ambrozije se javljaju tokom avgusta i septembra. Iako alergije uglavnom nisu opasne po život, u značajnoj meri smanjuju radnu sposobnost stanovništva. Projekcije pokazuju da će se narednih decenija osetljivost na ambroziju na području Evrope povećati dvosturko, i to sa sadašnjih 33 na 77 miliona ljudi.

Srbija

Pandemija smanjila kirije, a povećale cene stanova u Beogradu za petinu

U opštinama Voždovac, Novi Beograd, Palilula, Savski venac i Stari Grad došlo je do najvećeg pada cene iznajmljivana stanova u Beogradu. Iako su cene stanova na najam u glavnom gradu pale, za kupovinu nekretnenina u gotovo svim beogradskim opštinama, potrebno je izdvojiti više novca, pokazalo je istraživanje Indomio portala. Ukupno gledano na nivou teritorije celog grada, a fokusirajući se na stanove, istraživanja pokazuju da su cene za izdavanje niže i to za -4,8 odsto, dok su cene stanova za prodaju skočile za oko 21,1 odsto. Tokom 2021.godine, cene stambenog prostora na prodaju u Beogradu nastavljaju da prikazuju kontinuiran rast, a jedan od faktora koji je doveo do tog porasta (od 5, 2 do 21,1 odsto, u zavisnosti od lokacije) za kvadratni metar je i veliki broj novoizgrađenih i luksuznih objekata širom centralne gradske zone, prikazuju istraživanja Indomia.Porast cene naročito je bio karakterističan za opštine Zemun, Zvezdara i Voždovac, ali i na periferna naselja poput Grocke, Sopota, Surčina i Mladenovca.Foto: Indomio.rsGovoreći o najatraktivnijim gradskim opštinama poput Starog grada, Savskog Venca, Vračara, Voždovca i Novog Beograda kvadrat prostora na ovim teritorijama je i dalje daleko skuplji nego na perifernim opštinama, pa je tako prosečna cena kvadratnog metra stana na ovim teritorijama 1750 do 2680,5 evra. Na perifernim područjima Beograda cene su daleko niže, pa se s toga u opsegu od 543,48 evra do 950 evra po kvadratnom metru mogu pronaći stanovi u Barajevu, Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu i Grockoj. Opštine Stari Grad i Savski Venac i dalje drže primat u pogledu cene kvadratnog metra stambenog prostora nekretnina za izdavanje, međutim gledano u odnosu na proteklu godinu, tamo je trenutno i povoljnije iznajmiti stan, pokazalo je istraživanje koje je tokom maja sproveo Indomio portal. Najveći pad cene stanova za najam zabeležen je na Novom Beogradu -8,1 odsto, Savskom Vencu -5,6 odsto, Starom Gradu -5,5 odsto, Paliluli -4,8 odsto i Voždovcu -4,6 odsto. Foto: Indomio.rsKako se navodi u istraživanju, prilikoma analize cena kvadrata stambenih prostora u glavnom gradu, mora se uzeti u obzir i veliki broj stanova koji se na teritoriji Beograda iznajmljuju na kratke periode, takozvani stanovi na dan.Globalna kriza i smanjenje kretanja dramatično su uticali na povećanje raspoloživih nekretnina za rentu, a posledično i na smanjenje cene mesečnog najma. 

Srbija

NBS demantuje da je odobrila bilo kakvu virtuelnu valutu

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da nije izdala nijedno odobrenje za "beli papir", koji se objavljuje pri izdavanju virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine, kao i da joj nije do danas podnet nijedan zahtev za davanje takvog odobrenja.NBS dodaje da je oglašavanje inicijalne ponude virtuelnih valuta i druge digitalne imovine koja se izdaje u Srbiji dozvoljeno samo u skladu sa odredbama Zakona o digitalnoj imovini, a da nijedan oblik digitalne imovine u ovom trenutku ne ispunjava uslove za to oglašavanje."Posebno se skreće pažnja građanima da ne ulažu sredstva u digitalnu imovinu koja ne ispunjava zakonom propisane uslove i da postoji značajan rizik da će pri tom ulaganju izgubiti celokupna uložena sredstva. Ističemo i da je za oglašavanje virtuelnih valuta suprotno odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisana novčana kazna i do pet miliona dinara, a da će NBS kao nadzorni organ preduzeti sve raspoložive mere da spreči izdavanje i oglašavanje takvih valuta", navodi se u saopštenju.

Srbija fiskalna politika

Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne

Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji je zastareo, a njegova reforma treba da podrazumeva povećanje neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni savet.Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe, ocenjuje se u predlogu reformi.Poreskom reformom potrebno je uspostaviti moderan progresivan dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope.Predlažu da poreska stopa bude viša (sada je 10 odsto), ali da se poveća i neoporezivi cenzus (trenutno je 18.300 dinara). Na taj način bi građani sa manjim primanjima plaćali manje poreze (veći deo plate bi bio neoporezovan), dok bi teret punjenja budžeta preuzeli oni sa najvišim primanjima. Kao mogućnost daju dve opcije.Koje uslove treba da ispunite da bi vam država dala novac za seosku kuću? “Reforma sa povećanjem stope na 15% i neoporezivog cenzusa na 26 hiljada dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20% i cenzusom od 40 hiljada dinara učinila srspski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemima u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke,” piše u predlogu.Jedan od reformskih prioriteta je uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove domaćinstva (najčešće decu). Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva, ocenjuje Fiskalni savet.Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto Na ovaj način stvara se mnogo veće opterećenje na porodice koje imaju veoma niska primanja, a istvoremeno i veći broj dece.Porodice sa decom mogu da budu rasterećene plaćanja visokih poreza na dva načina. Prvo, uz pomoć dodatnih neoprezivih cenzusa za svako dete koji bi se dodavali na već postojeći cenzus od 18.300 dinara mesečno. Drugo, u vidu poreskih kredita za svakog izdržavnog člana. Predlažu da poreski kredit iznosi 2.500 dinara po jednom izdržavanom članu.Dodaju da je prednost poredskih kredita u tome što bi, u slučaju radnika sa niskim primanjima koji ima decu, ukupna poreska obaveza mogla da postane negativa - tj. da radnik stekne pravo da mu država isplati razliku, umesto da on uplaćuje porez. Time se omogućava integracija poreske i socijalne politike u segmentu najugroženijih domaćinstava, pojašnjavaju.Ono što opterećuje građane sa najnižim primanjima jeste relativno nizak neoporezivi cenzus (deo zarade na koji se ne plaća cenzus).“Smisao neoporezivog cenzusa je da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija”, piše u predlogu.Grafički prikaz opterečenja porezima i doprinosima na 100 dinara neto zarade za različite visine prihoda u 2020. godini. Prelaskom kursora preko stubaca očitaće vam se podaci za svaku zemlju i visinu prihoda. U meniju možete izabrati prikaz poreza za građane sa i bez dece.Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neopreziv cenzus tako da u ovim država ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada, odnosno oni koji više zarađaju ne plaćaju viši porez (videti grafički prikaz).Međutim, na prikazu se može primetiti da građani Srbije i Severne Makedonije i dalje plaćaju slične poreze bez obzira na to koliku zaradu imaju, što nije slučja sa Slovačkom, Slovenijom i Hrvatskom gde su ove razlike znatno veće.Na grafičkom prikazu moguće je i uočiti (ukoliko se u meniju izabere opcija “sa decom”) da se situacija sa porezom u Srbiji ne menja značajno ukoliko je neko živi sam i ukoliko izdržava decu.Ukupno opterećenje porezima i doprinosima je u Srbiju u slučaju građanina bez dece ispod regioanlnog proseka (izuzev u slučaju minimalne zarade). Međutim, situacija se bitno menja u slučaju kada obveznik izdržava supružnika ili suprugu i dvoje dece, a prima manje od dve prosečne zarada. Tada opterećenje u Srbiji postaje znatno više nego u državama u regionu.Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realnoDakle, sistem je tako krojen da u odnosu na region siromašniji građani u Srbiji, a naročito oni koji izdržavaju članove porodice, plaćaju veće poreze i doprinose nego što je to slučaj sa komšijama iz okolnih zemalja.Iako Fiskalni savet smatra da je neophodno značajnije oporozivati građane sa višim primanjima, oni dodaju da treba obratiti pažnju da propisano povećanje poreskog tereta ne bude preveliko, u odnosu na trenutni nivo i u odnosu na zemlje regiona, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i negativnih efekata na ekonomsku aktivnost.Fiskalni savet ističe i da je preširok obuhvat paušalnog oporezivanja što omogućava da je i u slučaju visokoobrazovanih profesija, poput stomatologa ili advokata moguće da obveznici sa istim nivoima prihoda praćaju veoma različite poreze. 

Srbija

Do 20 miliona evra za razvoj srpskih inovativnih preduzeća

Fond za inovacionu delatnost će u narednom periodu za razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom i velikim potencijalom za komercijalizaciju opredeliti 20 miliona evram navodi se na sajtu fonda. Inovativna preduzeća mogu da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj inovacija kroz Program ranog razvoja, Program sufinansiranja inovacija i Program saradnje nauke privrede. Prvi javni poziv, vredan 9 miliona evra, otvoren je do 15. septembra 2021. godine u 15:00 časova, a prijave projekata iz svih oblasti nauke i tehnologije, kao i industrijskog sektora se podnose putem portala Fonda. Naredni javni poziv za programe finansiranja očekuje se krajem novembra 2021. godine.Program ranog razvoja namenjen je mladim preduzećima i neformalnim timovima koji razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Pojedinačno po projektu dodeljuje se do 80.000 evra.Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 dosto ukupnih opravdanih troškova projekta, čije trajanje je do 12 meseci.U slučaju da projekat predložen od strane tima bude odobren za finansiranje, taj tim će biti u obavezi da registruje preduzeće.Кroz Program sufinansiranja inovacija dodeljuje se finansijska podrška do 300.000 evra po projektu, a korisnici su mikro, mala ili srednja preduzeća sa većinskim privatnim vlasništvom registrovana u Srbiji. Podrška omogućava preduzećima razvoj novih proizvoda, usluga i tehnologija sa visokom dodatom vrednošću i podsticanje komercijalizacije istraživanja i razvoja postojećih inovativnih preduzeća. Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca.Program saradnje nauke i privrede namenjen je konzorcijumima koji su sačinjeni od najmanje jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji i jedne javne naučno-istraživačke organizacije u većinskom državnom vlasništvu, akreditovane u Srbiji.Finansijska podrška do 300.000 evra po projektu omogućava konzorcijumima da realizuju zajedničke projekte kako bi stvorili proizvode, usluge, tehnologije i tehnološke procese visoke vrednosti kroz primenjeno istraživanje i razvoj.Finansiranje koje Fond obezbeđuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca. Pokretanjem novog Projekta "Povećanje inovacionih kapaciteta i tehnološke spremnosti MSP", Vlada Srbije i Evropska unija obezbedile su dodatna sredstva za nastavak realizacije programa finansiranja Fonda za inovacionu delatnost iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2018. godinu. Evropska unija je za programe finansiranja inovacija do sada izdvojila 30.8 miliona evra iz Pretpristupnih fondova.

Srbija

CEFTA na Samitu Zapadnog Balkana: Ove godine ostvareni važni rezultati

Porširenje Zelenih koridora, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa, neki su od rezultata koje su u 2021. godini postigle CEFTA Strane, navodi se u saopštenju."Radimo na različitim procesima, koji bi preduzećima doneli uštedu vremena i troškova, a neki od njih su – proširenje Zelenih koridora u okviru CEFTA i sa EU, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa. Značajan posao je urađen na ekspertskom nivou, a sada bi usvajanje ovih važnih odluka trebalo da bude prioritet", naveo je direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić prilikom predstavljanja rezultata.Takođe, kako piše u saopštenju, izveštaji o validaciji AEO programa za Severnu Makedoniju, Srbiju i Moldaviju su završeni i spremni za usvajanje. Uzajamnim priznavanjem uključene carinske uprave pristaju da priznaju validirane AEO programe izdate na jednom tržištu na ostalih šest tržišta. Ovaj status omogućava lakše carinjenje uopšte i ključni je element u jačanju bezbednosti lanca snabdevanja, navodi se u saopštenju.Takođe je finalizirana Odluka o olakšavanju elektronske trgovine, kojom se utvrđuju pravila o e-trgovini u okviru CEFTA. Usvajanjem zajedničkog tržišnog principa i usklađivanjem ključnih pravila, preduzećima se pruža jedan set pravila za sedam tržišta.To znači da nema posebnog odobrenja i registracije za digitalna preduzeća, umanjeni su troškovi koji se odnose na regulatornu analizu, usklađenost, primenjivanje i sudove, piše u saopštenju.CEFTA Zeleni koridori prošireni su na sve prelaze u regionu, računajući i pružne, a u 2020. godini od početka pandemije 500.000 kamiona iskoristilo je ovu inicijativu. Statistika pokazuje da približno 80 odsto kamiona koristi CEFTA Zelene koridore, a 20 odsto onih koji ih koriste prevoze robu prioritetne neophodnosti i ostvaruju benefite od prioritetnog prolaska.CEFTA Strane, kako se navodi, izrazile su snažan interes da Zelene koridore/trake prošire na granične prelaze sa susednim državama članicama EU na osnovu zaključaka Samita u Sofiji održanog u novembru prošle godine.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.