img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Katedra za vazduhoplovstvo sve privlačnija studentima

Mašinsko inženjerstvo je perspektivna profesija s visokom stopom zapošljavanja, a širina oblasti koje mašinsko inženjerstvo obuhvata omogućava rad u raznim oblastima industrije, uslužnom i IT sektoru, kažu na Mašinskom fakultetu za Novu ekonomiju povodom 90 godina Katedre za vazduhoplovstvo. Poslednjih nekoliko godina raste interesovanje studenata za Katedru za vazduhoplovstvo, koja pokriva dva smera Vazduhoplovstvo i Mašinstvo i informacione tehnologije. O tome najbolje govori podatak da je ove godine na smeru Vazduhoplovstvo upisano 29 studenata, a na odseku Mašinstvo i informacione tehnologije upisan je 21 student, kažu na tom Fakultetu.  U školskoj 2021/22. godini na master akademske studije Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji ima 25 katedara,  upisano ukupno 338 studenata, to znači da prvu godinu master studija na Katedri za vazduhoplovstvo pohađa 50 studenata, odnosno 15 odsto od ukupnog broja upisanih akademaca.  „Poslednjih godina potražnja privrede za mašinskim inženjerima je u stalnom porastu. Studenti sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, već nakon završenih osnovnih trogodišnjih studija zapošljavaju se u kompanijama poput Brose, MTU, ZF, BOSCH, Siemens i master studije završavaju paralelno s radom u pomenutim kompanijama“, kažu na Mašinskom fakultetu.Zbog aktuelne epidemiološke situacije, i ove školske godine, nastava se održava po kombinovanom modelu, predavanja su onlajn, a praktični deo nastave (auditorne i laboratorijske vežbe), kao i predispitne obaveze studenata se realizuju neposredno na Fakultetu, kako napominju, uz maksimalno poštovanje svih propisanih mera zaštite. Svečana akademija povodom 90 godina Katedre za vazduhoplovstvoKatedra za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu, ove godine obeležava 90 godina od kada je, davne 1931. godine, na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu osnovana Katedra za aeronautiku, navodi se u saopštenju Fakulteta.Svečana akademija povodom ovog značajnog jubileja biće održana u utorak, 21. decembra sa početkom u 18 časova, u Svečanoj sali (sala 211/II) Mašinskog fakulteta u Beogradu.Zbog aktuelne epidemološke situacije svečanost će biti održana u najužem krugu zvanica, a za sve zainteresovane biće omogućen i direktan prenos Svečane akademije na youtube kanalu Mašinskog fakulteta.Početak obrazovanja mašinskih inženjera u SrbijiMašinski fakultet u Beogradu, kao najveća i najstarija institucija u oblasti obrazovanja inženjera mašinstva u Srbiji i na Balkanu, jedini školuje visokostručne kadrove u oblasti vazduhoplovstva.Datum koji se vezuje za početak visokoškolskog obrazovanja u oblasti mašinstva je 20. decembar 1873. godine, kada je na Tehničkom fakultetu Velike škole u Beogradu uveden predmet – Mehanika i nauka o mašinama. Nekoliko godina kasnije (1880.g.) izdvaja se kao zaseban predmet „Nauka o mašinama“.Odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, od 24. novembra 1887. godine, za honorarnog profesora „Nauke o mašinama“ postavljen je inženjer Svetozar Zorić, koji je, sve do penzionisanja, 1925. godine, bio na čelu kolegijuma u Odseku za mašinske inženjere.Uredbom tadašnjeg Ministarstva prosvete, 1897. godine, na Tehničkom fakultetu se formiraju tri odseka: Građevinski, Arhitektonski i Mašinsko-tehnički odsek, sa 11 predmeta, među kojima je i predmet „Nauka o mašinama“. Tri godine kasnije (1900.) Mašinsko-tehnički odsek menja naziv u Odsek za mašinske inženjere.Tokom školske 1903/1904, godine Tehnički fakultet je pohađalo ukupno 58 učenika. Na drugoj strani okeana, braća Rajt izvode prvi motorni let čime je započela vazduhoplovna era novog veka.Katedra za Vazduhoplovstvo je jedna od 25 katedri na Mašinskom fakultetu, a obrzovanje vazduhoplovnih inženjera sprovodi na svim nivoima studija – osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama. Od 1931. godine do danas, Katedra je iškolovala ukupno 3032 vazduhoplovca.

Srbija

Pekarski proizvodi u Nišu poskupljuju od Nove godine

Predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović najavio je danas da će od Nove godine u tom gradu cene pekarskih proizvoda porasti za 10 odsto.Vukadinović je za televziju Zona plus rekao da će od Nove godine četvrtina bureka sa sirom koštati 130 dinara, a sa mesom 140 dinara.Prema njegovoj oceni pekari prave gubitke, jer je cena brašna tip 500 porasla na tržištu sa 30 na 50 dinara, a cena brašna za burek sa 40 na 60 dinara."Uredba o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna tip 500 po ceni od 46 dinara objavljena je 11. novembra, a maltene tek od danas je počela podela brašna iz republičkih rezervi za pekare čija je delatnost proizvodnja hleba", istakao je Vukadinović.On ističe da če struja poskupeti za 107 odsto, kao i da su iz Unije pekara pisali Privrednoj komori Srbije i Vladi da učini sve da struja ne bude u tom iznosu.Takođe je podsetio i da privatne preduzetnike od 1. januara očekuje povećanje minimalne cene rada sa 32.000 na 35.000 dinara.Prema Vukadinovićevim rečima povećanje minimalne cene rada povlači i povećanje iznosa za doprinose što će povećati troškove po radniku za 5.000 dinara, a svi ti troškovi poskupljuju i cenu pekarskih proizvoda.Hleb i ostali proizvodi od brašna početkom novembra su u Nišu poskupeli za pet do deset dinara. 

Srbija

Javni servisi će se i naredne godine finansirati iz budžeta i taksi

Radio televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV), finansiraće se delimično iz takse za javni medijski servis, a delimično iz budžeta, do 31. decembra 2022. godine, predlaže Vlada. Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis predviđeno je da se RTS i RTV delimično finansiraju iz takse, a delimično iz budžeta od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2021. Predloženom izmenom ovog zakona, privremeno se produžava uređivanje načina finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa.Izmena se, kako piše u obrazloženju, donosi radi otklanjanja opasnosti koje bi mogle da dovedu u pitanja rad javnih servisa i obavljanje njihove osnovne delanosti. Predlaže se i da se ovaj zakon donese po hitnom postupku zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanja njihove osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.Prilikom predlaganja rešenja koje je ocenjeno kao "najcelishodnije",  pošlo se od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Srbiji, visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja.Predlagač, takođe, ukazuje na potrebu da se obezbede uslovi za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. "Kao najcelishodnije predloženo je rešenje da se u narednom periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2022. godine javni medijski servisi delimično finansiraju iz budžeta Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja bi se naplaćivala preko računa za utrošenu električnu energiju, koji obezbeđuje visoki stepen naplate takse", piše u obrazloženju.Predložene i dopune kojima se unapređuju izborni usloviVlada je, takođe, predložila i izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, vezane za unapređenje izbornih uslova.Predlaže se da se u taj Zakon doda stava u kojem piše da su javni medijski servisi dužni da u redovnom informativnom programu, kao i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima."Javnim medijskim servisima se posebno preporučuje da u cilju obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama kandidata, odnosno podnosilaca izbornih lista organizuju radio i televizijske duele ili sučeljavanja da bi se u vidu diskusije raspravila određena aktuelna politička pitanja", piše u predlogu.Kao jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna ovog zakona navodi se Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora koji je zaključen krajem oktobra u Narodnoj skupštini između političkih stranaka učesnica Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom Narodne skupštine.Učesice dijaloga bile su Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Dosta je bilo, Srpski pokreta Dveri, Demokratska stranka Srbije, Pokret obnove Кraljevine Srbije, Srpska radikalna stranka, Zdrava Srbija, Srpska stranka Zavetnici. Vlada predlaže i da su ovaj Zakon doda član koji propisuje da se za obavljanje osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa, Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine" do 31. decembra 2022. godine delimično finansira iz budžeta Srbije.Sadašnja visina takse od 299 dinara na mesečnom nivou nije dovoljna da Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine", nesmetano i u kontinuitetu obavlja svoju osnovnu delatnost, piše u obrazloženju. Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine" će u 2021. godini ostvariti prihod od taksi za javni medijski servis u iznosu od 2,2 milijarde dinara.Imajući u vidu da se visina takse za javni medijski servis neće menjati za 2022. godinu i da je za očekivati da će prihod od takse ostati na istom nivou potrebno je predvideti  da se pored takse, u 2022. godini,  izdvoje sredstva u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.Za sprovođenje ovog zakona, kako piše u obrazloženju, obezbeđena su sredstva u budžetu Srbije za 2022. godinu u iznosu od 900 miliona dinara. Vlada je predložila da se i izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima donesu po hitnom postupku.

Srbija

Zlatna medalja „Vrhunska izvrsnost“ za odnos sa klijentima

 Jubilarnu,15. godinu poslovanja u Srbiji, UNIQA osiguranje završava uz drugi uzastopni prestižni međunarodni ICERTIAS sertifikat i zlatnu medalju „Customers' Friend – Vrhunska izvrsnost“! Sertifikatom međunarodne organizacije ICERTIAS (International Certification Association sa sedištem u Cirihu), UNIQA je potvrdila najviši stepen Customers’ Friend programa – SUPERIOR EXCELLENCE (Vrhunska izvrsnost) i status iz 2019. u prestižnom internacionalnom klubu Customers’ Friend koji okuplja isključivo organizacije obavezane na vrhunski i uzoran odnos sa klijentima!Selekcija za dvogodišnji sertifikat i zlatnu medalju „Customers’ Friend – Vrhunska izvrsnost“ obuhvatala je temeljnu analizu u preko 20 kategorija. UNIQA je u Srbiji dobila izuzetno visoke ocene i uspešno prošla detaljan proces istraživanja i verifikacije, uključujući i ugled, komunikaciju i društvene mreže kroz odnos sa klijentima, inovacije, finansijsku stabilnost, kvalitet proizvoda i korisničkog iskustva kroz jednostavnost, brzinu i dostupnost, ali i poverenje, pouzdanost, integritet, transparentnost i društvenu odgovornost. Akreditacija Customers’ Friend ima dodatnu težinu s obzirom na globalne zdravstveno-ekonomske izazove u proteklom periodu, kao i rezultate brojnih međunarodnih istraživanja koja su ukazala na potrebu klijenata da, uz vrhunski kvalitet usluga osiguranja, očekuju i podršku kroz empatiju, humanost, brižnost i srdačnost.  Zlatnom medaljom i međunarodnim sertifikatom „Customers' Friend – Vrhunska izvrsnost“ UNIQA se obavezala da nastavi sa održavanjem izvrsnog odnosa sa klijentima, partnerima i zaposlenima. Doslednost strateškom opredeljenju rasta kroz fokus na zadovoljstvo klijenata, potvrđeno je kontinuiranim prilagođavanjem proizvoda, servisa i usluga različitim potrebama korisnika, širenjem mreže poslovnica u Srbiji, ali i kroz zaokružen ceo onlajn proces osiguranja – od momenta iniciranja ponude, preko kupovine polise do prijave, procene i isplate štete. Poverenje više od 700.000 klijenata, individualnih i korporativnih, opravdano je i dosadašnjom isplatom iznosa većeg od 32 milijarde dinara na ime odštetnih zahteva. Za 15 godina u Srbiji, UNIQA je sa preko 100 miliona dinara pomogla zajednicu kroz mnoge društveno-odgovorne projekte.

Srbija

Ako želite u penziju po uslovima iz 2021. godine, morate da uradite dve stvari

Novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju važe od 1. januara 2022. godine, podsetio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2022. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života, a ženama najmanje 39 godina i osam meseci staža osiguranja i 59 godina života.U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Kako u penziju po starim uslovima?Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2021. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe u ovoj godini. Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini.Dakle, da bi se ostvarilo pravo na penziju po uslovima koji važe u 2021. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi se 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova sve do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni, pa će za osiguranike oba pola biti potrebno 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kada je reč o prevremenoj starosnoj penziji, pomeranje uslova za odlazak u penziju će biti do 2024. godine, kada će za odlazak u penziju za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.Povećanje plata i penzija poješće inflacija (BUDŽET 2022)

Srbija

Ministarstvo prostora: O razvoju Beograda se odlučuje za vreme praznika

Kolektiv Ministarstvo prostora upućuje saopštenje Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove skupštine grada Beograda, povodom odluke da se javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda (PGR) održi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Iz ovog kolektiva ističu da se "nastavlja neprihvatljiva praksa svođenja učešća javnosti na formalni minimum, odnosno sprovođenja samovolje i procedura koje onemogućavaju direktno učešće građana u procesima donošenja odluka".U saopštenju se ističe da period novogodišnjih i božićnih praznika ne može biti vreme kada se vrši uvid u jedan od najvažnijih dokumenata kojima se definiše prostorni razvoj Beograda. Ono je upućeno povodom informacije da je Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda prošao stručnu kontrolu Komisije za planove Skupštine grada Beograda, te da je predviđeno da se nađe na javnom uvidu u trajanju od 30 dana, koji bi započeo 20. decembra 2021. godine. Imajući u vidu da ovo predstavlja važan plan za budući razvoj grada ključno je da stručna javnost, predstavnici organizacija civilnog društva i uopšte zainteresovana javnost učestvuje u javnim uvidima i raspravam i izjasni se o tome kako vidi svoje gradove i opštine i da utiče na to da se poštuju svi standardi zaštite životne sredine i ljudskih prava."PGR Beograda predstavlja krovni urbanistički dokument koji bliže određuje strateške ciljeve, definisane Generalnim urbanističkim planom Beograda (GUP). Ovaj operativni urbanistički plan sveobuhvatno sagledava prostor i detaljnije planski obrađuje građevinsko područje, definiše saobraćajne i infrastrukturne sisteme, javne objekte i komplekse i detaljnije definiše planiranu namenu površina i način daljeg sprovođenja", objašnjeno je u saopštenju.Zato predstavlja dokument od suštinske važnosti za prostorni razvoj čitavog grada Beograda i kvaliteta života u njemu, i kao takav, mora se razvijati uz poštovanje načela učešća javnosti i širi društveni dijalog. U saopštenju se podseća da je u toku definisanje strateških ciljeva razvoja grada, odnosno izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine, proces koji je započet pre više od dve godine, bez adekvatnih konsultacija sa javnošću, a nadležne institucije nastavljaju izradu izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda koji se zasniva na odredbama trenutno važećeg GUP-a, postavljenog 2003. godine. Dosadašnji tok procedure izmena i dopuna PGR u potpunosti je zbunjujuć za građane, na čije okruženje i život ove promene direktno utiču.Naglašeno je da se izmene i dopune ovog urbanističkog dokumenta održavaju i u vreme globalne epidemije izazvane koronavirusom, kao i da nadležni organi ni nakon skoro dve godine od početka epidemije nisu učinili ništa kako bi se građani osetili dovoljno zaštićenim tokom korišćenja svog prava na učešće u procedurama izrade planskih dokumenata, a pandemija virusa je korišćena kao izgovor za umanjivanje prava zainteresovane javnosti da učestvuje u izradi planskih dokumenata. "Potpuno je neprimereno da se ovakav dokument nađe na javnom uvidu u toku trajanja praznika, te zahtevamo odlaganje javnog uvida i proakitvniji pristup institucija u širem dijalogu o budućnosti grada", navodi se u saopštenju. Saopštenje su potpisali: Nova planska praksa, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Ekonaut, Centar za eksperimente i urbane studije - CEUS, UG Ulice za bicikliste

Srbija

Nema nezaposlenih sa diplomom Matematičkog

Veliko je interesovanje maturanata, budućih studenata za upis na Matematički fakultet, kažu na tom Fakultetu, koji ove godine obeležava 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji.Ove godine upisano je 366 studenata od 435 slobodnih mesta. “Na Matematičkom fakultetu stiče se temeljno obrazovanje i studiranje je zahtevno, ali zato nijedan diplomirani student nije nezaposlen i veliko je takmičenje kompanija da zaposle baš diplomirane studente Matematičkog fakulteta”, kažu na Matematičkom fakultetu za Novu ekonomiju. Postoje tri smera na master studijama, isto kao na osnovnim: matematika, informatika, astronomija i astrofizika. Veliko interesovanje je, kako kažu na tom Fakultetu, za smerove Matematika i Informatika, dok je smer Astronomija i astrofizika baš za posvećenike ove oblasti, a njih ipak nema toliko kao za prve dve oblasti. “Predavanja se održavaju onlajn, studenti mogu da se priključe iz daljine, ali isto tako u manjem broju, u skladu sa epidemiološkim merama, da dođu na fakultet i sa fakultetskih računara da prate predavanja”, kažu u PR službi Fakulteta. Povodom obeležavanja 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji, danas se organizuje proslava Dana Matematičkog fakulteta u Svečanoj sali SANU od 17:00-20:00 časova.

Srbija

Tetkicama preti ista sudbina kao i onima koji su tužili banke?

Veliki broj sudskih sporova koje su pokrenuli zaposleni u obrazovanju koji primaju minimalac - tetkice, domari, administrativni radnici, odnosno svi do koeficijenta 8,62 - tražeći da im država plati regres i topli obrok i dalje nije završen. Od prvobitne najave da će na ime neisplaćenog regresa i toplog obroka za poslednje tri godine (što je period u kome ne zastarevaju novčana potraživanja iz radnih odnosa) zaposleni moći da računaju između 300.000 do 500.000 dinara, sada se spekuliše da će iznos biti upola manji. Naime, u momentu kada je dobijena prva presuda, sud je za obračun uskraćenih zarada koristio poslednji akt kojim je to pravo definisano, a to je Opšti kolektivni ugovor. Njim je propisano da topli obrok iznosi 20 odsto, a regres 75 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji, čime se došlo do pomenute računice.Nakon što su usledile masovne tužbe, stvari su se promenile.- Apelacioni sud i dalje prihvata tužbene zahteve, ali presuđuje po matematici koja je trenutno važeća, što je pokušaj da državu što manje košta. Sud sada kaže da kolektivni ugovori na koje se prosveta poziva, a koji daju više para, ne važe, a uzima kao meritorno ono što piše u kolektivnim ugovorima u javnim preduzećima. U njima je definisano da zaposlenom sleduje 250 dinara dnevno u bruto iznosu za ishranu i jedna dvanaestina minimalne zarade za regres. Kada se to sabere, ispadne nekih 7.000 do 8.000 mesečno, što za tri godine izađe između 150.000 i 200.000 dinara – kaže za portal Nova ekonomija Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On ističe da država i dalje ulaže Vrhovom kasacionom sudu žalbe na presude Apelacionog suda.- Da li će Vrhovni kasacioni sud da promeni svoj stav, kao što je to uradio u slučaju banaka, još uvek ne znamo jer postupci nisu okončani. Ne očekujem da Vrhovni kasacioni sud preinači odluku jer je ovde popuno jasno da u nečemu što je minimalna zarada ne može biti nikakav dodatak, jer to onda nije minimalna zarada. A Zakon o radu jasno kažu da zaposlenom pripada regres i topli obrok – ističe Kokot.  On kaže da Zakon o platama u državnim organima prepoznaje regres i topli obrok u koeficijentu, ali da je „potpuno jasno da tih dodataka nema ako je proizvod osnovice i koeficijenta ispod minimalne zarade, koja se zatim koriguje do minimalca“.- Jasno je da ni profesor, ni direktor nemaju regres i topli obrok, ali dok ne pronađemo pravni osnov da pokrenemo spor i za druge kategorije zaposlenih, sada mogu pokrenuti tužbe samo oni na minimalcu – napominje Kokot.

Srbija

Beogradu još 490 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 250 miliona dinara iz budžetske rezerve za izvršavanje obaveza "iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Sredstva koja su prebačena Beogradu prvobitno su bila namenjena "realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju", odnosno eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.Sredstva će prvo biti preneta tekuću budžetsku rezervu.Sredstva rezerve se raspoređuju Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti, piše u rešenju o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerveZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerveGradu Beogradu je krajem novembra prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve, isto za "plaćanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti glavnog grada", objavljeno je u Službenom glasniku.Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najveći u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Srbija

Novih 50 hiljada evra za obezbeđivanje vakcinalnih punktova

Posao fizičko-tehničkog obezbeđenja punktova za masovnu vakcinaciju protiv koronavirusa u šoping centrima Stadion, Beo, i Rajićeva, kao i u robnoj kući IKEA dobila je firma Atlas sekjuriti (Atlas security). Ukupna vrednost dodeljenog ugovora je 5,7 miliona dinara.Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima je vrednost tog posla na 5,8 miliona dinara. Javna nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Grad Beograd je firmu Atlas Security prethodno angažovao za posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vakcinalnih punktova u tržnim centrima "Ušće" i "Galerija". Nabavka je isto sprovedena kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Početkom oktobra Atlas Security je dobio posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu.Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Firma Atlas Security je u maju ove godine dobila posao fizičkog obezbeđenja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu.Kada je firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku. 

Srbija

Za stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje

O stradanju ptica na električnim dalekovodima slabo se govori u javnosti, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Strujni udari i sudari sa žicama električnih dalekovoda uzrok su velikog broja smrtnih slučajeva i povreda ptica. Ti slučajevi se često dešavaju zbog aerozagađenja kada je pticama suženo vidno polje."Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda", objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ona kaže da mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha.SVAKA PETA VRSTA PTICA U EVROPI UGROŽENA Krmar navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne. Zbog toga ne mogu brzo da reaguju, promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice.Od kolizije kako se napominje, najčešće stradaju ptice vodenih staništa, labudovi, čaplje, guske, ždralovi. Ove godine pronađene su 82 stradale ptice. U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o tom problemu.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Barski petlić koji je stradao od strujnog udara"Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima duž Međunarodno značajnih područja za ptice (oko Dunava). Najviše žrtava bilo je u okolini IBA Koviljski rit, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno osam jedinki", dodaje Krmar.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Dalekovodi kako se dodaje mogu da budu veoma opasni za ptice ako nisu dobro obezbeđeni. U okviru međunarodnog projekta LIFE Danube Free Skyorganizacije za zaštitu ptica prečavanje stradanja ptica na dalekovodima, obilaze se opasni stubovi i razvija se baza podataka o njihovom stradanju na dalekovodima.Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste: barski petlić (Porzana porzana), mala carska šljuka (Numenius phaeopus), kašičar (Platelea leucorodia), kao i šumska šljuka (Scolopax rusticola).Pored sudara sa dalekovodima, ptice stradaju i od udara u staklene zgrade i prozore.

Srbija

Vlasnik Valter ćevapa: Širimo brend uz pomoć investitora

Momir Pavlović, vlasnik lanca ćevabdžinica Valter BBQ potvrdio je za Novu ekonomiju da je Integral Venture Partners (Integral) kupio polovinu udela u njegovim ćevabdžinicama. "Drago nam je zbog ovog ugovora o prodaji, ugovorili smo prodaju sa Integral Venture Partners da bismo dalje širili brend "Valter" u regionu i širom Evrope", rekao je Pavlović za Novu Ekonomiju.Investiciona kompanija Integral Venture Partners (Integral) saopštila je juče da je sa vlasnicima Valter BBQ, srpskog lanca restorana brze hrane, sklopila ugovor o kupovini 50 odsto udela u toj kompaniji. Transakcija ne podleže nikakvim regulatornim odobrenjima i očekuje se da će biti okončana u prvoj polovini januara 2022. godine. Uslovi investicije nisu objavljeni.Integral upravlja institucionalnim privatnim kapitalom i fokusiran je na investicije u zemljama centralne i jugoistočne Evrope.Integralov fond podržavaju vodeći međunarodni institucionalni investitori, uključujući EIF, EBRD i IFC. Integral pokriva svoje ciljno tržište iz  kancelarija koje ima u Londonu, Budimpešti i Beogradu.

Srbija

Nemanja Bojičić (Drenovac): Nestašica malina i kupina

Tržište maline i kupine podložno je velikim promenama i ove godine cene maline i kupine najviše su skočile u poslednjih nekoliko decenija. Cena maline povećana je za 100 odsto, a kupine za 300 odsto ove godine u odnosu na prethodnu godinu, kaže Nemanja Bojičić, menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda u preduzeću Drenovac iz Arilja, koje se bavi otkupom jagodičastog voća. „Toliki skok cena desio se zbog nekoliko uzroka, pre svega, smanjen je broj zasada voća, niži prinosi, nedostatak radnika i deficit maline na svetskom tržištu“, navodi Bojičić. U preduzeću Drenovac, ove godine, kako napominje, ipak je ostvaren plan za otkup potrebnih količina, zahvaljujući korektnoj saradnji sa proizvođačima, ali generalno posmatrajući poslovanje ostalih kompanija koje se bave sličnim poslom, smanjene su količine jagodičastog voća na tržištu, zaključio je on. Koliko voćari vode računa o dozvoljenoj upotrebi pesticida, kako kao menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda ocenjuje kvalitet domaćeg voća?„Na domaćem terenu najveći je problem nedovoljna kontrola primarne proizvodnje, odnosno laka dostupnost preparata za zaštitu bilja bez konsultovanja stručnjaka. Ne postoji dovoljna svest da zbog nedozvoljenih pesticida možemo imati nebezbedan proizvod. Na ovome se mora konstantno raditi jer nesavestan rad pojedinaca može poslati lošu poruku na inostrano tržište“, ocenjuje Bojičić. Preduzeće Drenovac koje posluje od 1992. godine kao porodična firma i danas zapošljava 35 radnika, sarađuje sa oko 120 proizvođača od kojih jedan deo ima implementiran GlobalGAP standard, a većina je sertifikovala ime geografskog porekla „Ariljska malina“.Zamrznuto voće, ovo ariljsko preduzeće izvozi na tržište Evropske Unije, Amerike i Rusije.Pre deset godina, uveli su modrernu tehnologiju sušenja voća, proces liofilizacije.„Sušenje se radi pomoću vakuuma na niskim temperaturama pomoću čega se dobijaju proizvodi kojima nije narušena nutritivna vrednost i gde su velikim delom sačuvani vitamini. Plodovi su hrskavi, izgledaju kao sveži i imaju prijatan ukus i miris“, kaže on. Takođe, ukazuje da su implementirali visoke standarde kvaliteta kao što su IFS Food, Organic, Global GAP, PDO (Ariljska malina). “Poučeni dobrim iskustvom iz Global GAP standarda u primarnoj proizvodnji, sa svojim zaposlenima radimo kontrole primarne proizvodnje kako se održavaa zasad, zaštita voća i okoline kao i higijene berbe. I naši proizvođači su edukovani u tom smislu.Sertifikovano je ime geografskog porekla “Ariljska malina” i našim klijentima prezentovali smo specifičnost maline koja je gajena u našem region, koja je prijatne arome, jedinstvenog ukusa i gajena je na “ariljski način”.“Svesni smo da strani kupci na geografskoj karti ne mogu pokazati ni gde je Srbija, a kamoli Arilje ali kako oni tvrde ovo im je dobro uverenje o poreklu što je važno zbog sve češćih “food fraud” (prevare u vezi sa hranom)”, kaže Bojičić. 

Srbija

Nenad Mijailović – najbolji finansijski direktor godine

 Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike a.d. proglašen je za najboljeg finansijskog direktora godine na prvoj dodeli ove nagrade koju su zajedno organizovali konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije.Pobednik ovogodišnjeg konkursa je tako ušao u izbor za najboljeg finansijskog direktora godine za Jugoistočnu Evropu gde će se takmičiti sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Organizacijom ovog izbora, Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije na pravi način ukazuju na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavaljanje funkcije finansijskog direktora može kreirati za kompanije i akcionare. “Ova nagrada je priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i velika čast za mene. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodisnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora u Srbiji biti početak nečega što će prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja i podstrek kolegama za kontinuirano profesionalno usavršavanje,” navodi Nenad Mijailović.  Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je u saradnji sa Udruženjem finansijskih direktora pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred jasno definisanim kvalitativnim i kvantitativnim kriterijumima, odnosno na osnovu popunjenog kratkog  upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora činili su: Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Nikola Turkan, senior direktor finansija Hemofarma, Nebojša Matić, osnivač i CEO kompanije MikroElektronika, Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Olivera Andrijašević, partner u Deloitte-u.Nagrada je dodeljena na svečanosti u hotelu Metropol, i uručila ju je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u. “Verujem da će ovaj događaj postati tradicionalan i da ćemo zajedno podizati svest u široj javnosti o značaju uloge finansijskog direktora, što će zasigurno povećati vidljivost ove pozicije i podstaći mnoge kolege da se uključe narednih godina”, ističe Olivera.„Udruženje finansijskih direktora Srbije je ove godine udružilo snage sa našim prijateljima iz Deloitte-a u izboru najboljeg finansijskog direktora tj. CFO godine,“ rekla je Violeta Kovačević, predsednica žirija i članica UO Udruženja koje okuplja preko 170 članova koji upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 5 milijardi prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi. „Nije lako izvagati sve faktore, sagledati i širu sliku i proceniti vrednosti koje ima i svakodnevno u svom radu demonstrira osoba koja će poneti titulu CFO godine. Verujemo da smo pažljivim i posvećenim radom svih članova žirija uspeli u tome“. 

Srbija

Od sada Drumska strela ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

Srbija

Od sada „Drumska strela“ ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

Srbija javna preduzeća

Železničari traže veću platu da bi dostigli „minimalac“

Krajem oktobra stigao je prvi od tri Štadlerova voza vredna 62 miliona evra kakav "nijedna zemlja u regionu nema", a dočekala ga je najviša državna delegacija predvođena Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.Voz koji može da ide brzinom od 200 kilometara na čas, ući će u saobraćaj od marta sledeće godine. Samo dva dana ranije,u Palati Srbija sastali su se predstavnicisindikata železničkih preduzeća sa premijerkom Anom Brnabić, a tema je bilakako da oko 40 odsto zaposlenih u četiriželeznička preduzeća dostigne ni manjeni više nego minimalnu platu i to nakonpretnji štrajkom glađu.S jedne strane, milijarde se investiraju umodernizaciju i gradnju brzih pruga, govori se o tome kako će se vozom stići odBeograda do Novog Sada za pola sata, ovozovima koji jure 200 na sat, a s drugestrane ono što zaista čini kompaniju, ljudi koji će upravljati tim vozovima i koji ćeodržavati brze pruge, koji će voditi računao bezbednosti, nalaze se u situaciji da sebore za platu štrajkom glađu.URAVNILOVKA DOMINIMALCAJoš 23. marta sindikalci su protestovaliispred Vlade Srbije, tražeći da se zaradedovedu makar u zakonske okvire. Na sastanku održanom 27. oktobra premijerkaje obećala 650 miliona dinara od sledećegodine za sva četiri preduzeća, da se podeli među 10.500 radnika, što je povećanje mase plata od pet odsto. Sindikati sutražili povećanje mase plata od 13 odsto(oko 1,6 milijardi dinara), koliko su izračunali da je potrebno da se plate doveduu sklad sa zakonom. Prema rečima sin-dikata, premijerka je na tom sastankuinsistirala da ovaj novac ode na povećanjeplata radnika u izvršnim službama, odnosno onima sa najmanjim platama kojirade na prugama, a ne onima u kancelarijama, a posebno ne rukovodstvu. Takobi onih četrdesetak odsto zaposlenih dobilo povećanje od oko 9,8 odsto i dostiglominimalac sledeće godine.Preduzeća Srbija voz, Srbija Kargo, Infrastruktura železnice Srbije i ŽeleznicaSrbije AD su, kako kažu sindikalci, podelila ovaj novac između sebe, a sada ostaje da se novac podeli unutar preduzeća.Kažu da je na tom sastanku premijerkainsistirala da povišicu dobiju radnici iz izvršnih poslova, među kojima su mnogisa osnovnom školom i koji rade za platumanju od minimalca.S obzirom na to da od 2015. do prošle godine nisu imali povećanje plata, a i prošlegodine ono je iznosilo pet odsto, železničari tvrde da su plate i onih sa srednjomškolom sa koeficijentom 2,5 došle jakoblizu minimalne zarade. Ovim se pravijedna vrsta uravnilovke, gde svi od koeficijenta jedan (nkv radnici) do skoro 2,5efektivno rade za istu i to minimalnu platu, s obzirom na to da preduzeće onimačija je plata nominalno ispod minimalne,doplaćuje do minimalca.Razlog je, kako tvrde sindikalci, to što jekolektivnim ugovorom ugovorena cenaradnog sata od nešto ispod 78 dinara, dokje minimalna cena rada 183,93 dinara.Ovih dana vode se pregovori unutar i između železničkih preduzeća kako da sepodele ove pare koje je obećala premijerka, kako da se usklade cena rada i koeficijenti. Da ne bi bilo plata ispod minimalne,cena rada mora da bude oko 201 dinar.Zoran Dašić, predsednik Sindikata Srbijakargo, kaže za Novu ekonomiju da je nasastanku sa premijerkom rečeno da železnički sektor posmatraju kao celinu i dapet odsto bruto novca treba da se podeli usva četiri železnička društva."Po preporuci je to i urađeno, a sledećikorak je da se prilog 1 i koeficijenti uporede u sva četiri društva. Kada se usaglase, pristupiće se otkazivanju članovaKolektivnog ugovora u sva četiri društva”,objašnjava.On ističe da je sada prosečna plata u Srbija Kargu oko 58.000 dinara."Ovo će biti prvi put da cena radnog satabude po zakonu, a mi ćemo tražiti da seu kolektivnom ugovoru promeni tako dase svake godine usklađuje sa minimalnom zaradom”, kaže Dašić uz poruku daje štrajk glađu odložen, ali da štrajkačkiodbor nije raspušten sve dok ne dobijuzvaničan predlog crno na belo.SUDSKE TUŽBE ZBOGTOPLOG OBROKAZoran Vučković, predsednik Sindikata železničkog saobraćaja Nezavisnost, kažeda sada ima radnika kojima je osnovnazarada 18.000 dinara."Do koeficijenta 2,37 su na minimalcu, aako se ništa ne promeni i koeficijent 2,57će doći do toga. To znači da mašinovođerade za minimalnu osnovnu zaradu”, kažeVučković, dodajući da rukovodstva železničkih preduzeća, osim Srbija Karga kojeje već sastavilo predlog raspodele novca,kasne sa obračunom povećanja plata sledeće godine.Da li su se država i premijerka sažalilina tešku muku železničara pa odlučili daodreše kesu. Teško. Kažu sindikalci da seveć dugo žale resornom ministarstvu i dasu dobijali odgovor da za njih nema para.Da li je ova promena posledica pretnještrajkom glađu železničara, pošto teško damogu da štrajkuju obustavom vozova, doksu radovi na prugama u toku i znatno umanjen železnički saobraćaj. Možda. A moždaje razlog i ogroman broj tužbi radnika za neisplaćen topli obrok i smenski rad.Srbija Kargo je, prema finansijskom izveštaju za 2020. godinu, imao rezervisano259 miliona dinara troškova za sudskesporove po tužbama zaposlenih za topliobrok i smenski rad. U Infrastrukturi jeprošle godine rezervisano 538 miliona dinara za sudske sporove, mada nije jasnokoliko za tužbe radnika, a u Srbija vozu71,35 miliona dinara.Nenad Ranđelović, predsednik Sindikataželezničara Srbije, ističe da je Vlada ušla upregovore da bi se izbegle tužbe i ogromne naplate kako radnika, tako i njihovihadvokata."Ni tih 650 miliona dinara ili pet odstoneće zadovoljiti potrebe. Trebalo je 13,5 odsto da bi se to sve rešilo. Prošle godineje bilo povećanje plata za tri, četiri odsto,a pre toga godinama nismo dobili povećanje plata. Istovremeno smo od 2014. ifiskalne konsolidacije dobili umanjenjeod 10 odsto, kao i sva državna preduzeća. Samo što su druga preduzeća sebipodigla cenu rada, pa ih to smanjenje nijetoliko pogodilo, a nama nisu dali”, kažeRanđelović.Ovo bi mogao biti uzrok jednog većegproblema sa kojim će železnica moratiuskoro da se nosi. Naime, nova modernavozila i nova pruga zahtevaju kvalifikovanu i obučenu radnu snagu, dok radnicinapuštaju sadašnja preduzeća."Mi već sada imamo problem, jer malovozimo zbog rekonstrukcije pruga. Inženjeri sa licencama, ekonomisti, odlazeu kineske i ruske železničke firme kojerade u Srbiji. Mašinovođe, kako koji ispuniuslov za penziju, odlazi u privatne operatere. U državnim preduzećima imaju platuod 50.000 do 60.000 dinara, sa dodacimadobace i do 70.000 u Srbija vozu, u Kargunešto više. Priča se da je kod privatnikaplata mašinovođe 100.000 i više dinara”,kaže Ranđelović.Ono što zaposlene u železnici ograničava da masovnije odu u druge firmeje to što su se školovali za železničare i, prema rečima Staše Stanojević,predsednika sindikata Sloga u Infrastrukturi železnice, nemaju puno opcija."Otpravnici vozova i mašinovođe su dokorone odlazili u Nemačku. Nemci sudolazili ovde i tražili radnike, čak vrbovali učenike po železničkoj školi. Nekiprelaze kod privatnih operatera, alisa železničkom školom nemaju bašpuno izbora”, napominje Stanojević.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.