Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Da li će bivši stanari BIGZ-a u staru poštu na Savskom trgu?

Bivši stanari zgrade Bigza u Beogradu, koja je nedavno privatizovana mogli bi da se nastane u zgradi pošte koja se nalazi pored stare železničke stanice, piše Politika. Konačna odluka biće poznata za mesec dana jer i dalje traje dilema da li će ona biti kulturni centar ili u poslovni prostor."Obe varijante, komercijalna ili kulturna namena, još su u igri, pregovaramo sa kompanijom Beograd na vodi. Ako bude objekat kulture, slikari, vajari, arhitekte, nekoliko stotina bendova koji su bili u BIGZ-u dobili bi taj prostor da koriste uz simbolične iznose za troškove održavanja koje bi plaćali", kaže glavni gradski urbanista Marko Stojčić.Na zgradi pošte koju je projektovao arhitekta Momir Korunović, kako se dodaje, mogla bi da bude obnovljena autentična fasada koja je uništena tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu.Za mesec dana biće poznato i da li će obnovu zgrade finansirati gradska uprava ili kompanija Beograd na vodi.Prema planskom dokumentu za Beograd na vodi, kako se podseća, nije predviđeno rušenje tog zdanja, već njegova obnova zajedno sa izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa sa oko dva miliona kvadrata na desnoj obali Save.Ugovorom za Beograd na vodi stara pošta je okarakterisana kao komercijalna zgrada sa kancelarijama, ali bez obaveze da araprski partner vrati njenu autentičnu spoljašnjost. Obnova je kako se navodi ideja gradske uprave i prema Stojčićevim rečima mogla da počne sledeće godine."Pošta je veći deo iselila sa Savskog trga, a ostatak će biti iseljen kada budu završeni lokali u Beogradu na vodi gde će nove ekspoziture pošte biti otvorene", kaže glavni gradski urbanista. Crpna stanica podignuta na preuređenom Savskom trgu trebalo bi, u toku leta, da zameni staru, ispred bolnice Sveti Sava, koja će biti srušena.Uklanjanje stare stanice uslov je za završetak dela saobraćajnice i tramvajskog koridora na potesu Savska–Nemanjina. Marko Stojčić očekuje da će i taj deo konačno biti prohodan u toku leta."Stara lokomotiva sa Savskog trga ove godine biće premeštena na prvi peron iza zgrade bivše Glavne železničke stanice gde treba renovirati parter. Lokomotiva je teška 110 tona i tražimo način kako da je dislociramo", ističe Stojčić.SUDBINA KORUNOVIĆEVIH ZDANJAZgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo.U Korunovićeva zdanja spadaju zgrada Ministarstva pošta (danas Muzej PTT-a), zgrada Sokolskog doma Matica (Stari DIF), Seizmološki zavod na Tašmajdanu, Crkva Svete Petke, Crkva Svetog Lazara na Bulbulderu i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj ulici.Korunovićevo delo, zgrada dvorskog Maršalata, zdanje koje se nalazilo između Starog i Novog dvora, sravnjeno je sa zemljom, iako je preživelo Drugi svetski rat.

Srbija

Grad Beograd raspisao javno nadmetanje za poslovne prostore

Grad Beograd je raspisao javno nadmetanje za zakup poslovnog prostora, a na spisku se nalaze lokali, kancelarije i magacini na teritoriji Novog Beograda, Vračara, Starog Grada i drugih gradskih opština.Vreme razgledanja poslovnih prostora biće u periodu od 26. maja do 2. juna, a na objavljenom spisku se nalaze i istaknuti termini za razgledanje svakog pojedinačnog prostora, kao i površine i početne cene.Prijave za učešće se podnose u zgradi Gradske uprave Grada Beograda, najkasnije do 3. juna, a javno nadmetanje će se održati 8. juna. 

Srbija

Ministarstvo objavilo poziv za privatizaciju Instituta „Jaroslav Černi“

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.“Jaroslav Černi” je akcionarsko društvo, a država ima većinsko vlasništvo sa 92% udela. Vrednost kapitala Instituta je na kraju 2019. bila 189,3 miliona dinara.Pisma o zainteresovanosti se dostavljaju do 21. juna 2021. godine.Generalni direktor Insituta “Jaroslav Černi” Dejan Divac je u martu ove godine za N1 izjavio da se planira privatizacija, a da nisu ni netačne spekulacije da za kupovinu Instituta interesuje firma Milenijum Tim.Uprkos protestima, usvojen plan za Makiško polje Podsetimo, Milenijum tim je kompanija koja je angažovana na izgradnji kompleksa “Beograd na vodi”, a Krik je 2019. godine otkrio da je Predrag Mali, rođeni brat ministra finansija Siniše Malog, vozio “audi” u vlasništvu ove firme.Kompanija “Milenijum tim” je tužila lokalne portale Info Vranjske i Jug Press, kao i Danas i N1 tražeći od njih ukupno 800.000 evra odštete zato što su prenosili izjave opozicionih političara sa konferencija za medije, ili njihova saopštenja, objavilo je u aprilu Raskrikavanje.

Srbija

Većina lizinge je i dalje za automobile

U periodu od 1. januara do 30. aprila ove godine registrovano je 4.562 ugovora o finansijskom lizingu, ukupne vrednosti 135,3 miliona evra.U odnosu na isti period prošle godine, kada je registrovano 3.068 ugovora ukupne vrednosti 87,3 miliona evra, ove godine se za 48,7% povećao broj registrovanih ugovora.Ipak, još uvek nije dostigao nivo iz perioda pre epidemije COVID-19, jer je u prva četiri meseca 2019. godine u Registru finansijskog lizinga registrovano 5.309 ugovora o finansijskom lizingu ukupne vrednosti 137 miliona evra.U prva četiri meseca ove godine najzastupljeniji predmet finansijskog lizinga bila su putnička vozila (53%), teretna vozila (26%) i druge vrsta vozila (14,8%).

Srbija

Noćni klubovi i barovi još ne znaju kolika pomoć ih očekuje

Vlade Srbije donela je uredbu o direktnoj i bespovratnoj pomoći barovima i noćnim klubovima koji su pogođeni epidemijskim merama, saopštilo je Udruženje noćnih klubova i barova. Za sada nije poznato koliki će iznos pomoći biti dodeljen vlasnicima noćnih klubova i barova, jer će ga posebnim aktom utvrditi Vlada Srbije."Nadamo se da ćemo u najkraćen roku, sa nadležnima iz Privredne komore Srbije (PKS) napraviti dogovor i odrediti uslove za dobijanje šifre 'noćni barovi i klubovi', kako bismo napravili precizniju diferencijaciju ugostiteljskih objekata i izbegli ponavljanje scenarija koji nas je zadesio u tokom pandemije", kaže za Novu ekonomiju predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić.Prema njegovim rečima, sigurno je da pomoć neće dobiti svi noćni klubovi i barovi, ali je kako naglašava važno što je odlukom da se pomoć dodeli država prepoznala tu vrstu ugostiteljske delatnosti.Noćni klubovi i barovi, o čemu je Nova ekonomija više puta pisala bili su među delatnostima koje su najviše pogođene merama koje su važile tokom pandemije i koje su podrazumevale potpunu obustavu rada ili skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata."Pomoć će dobiti noćni klubovi koji se isključivo bave tim poslom, što znači da rade od pet popodne do dva ujutru. Vlada inače smatra da je ostalom ugostiteljstvu pomogla kroz minimalce, (kao) i da su oni koliko toliko mogli da rade", napominje Relić.KAKO SE PRIJAVITI ZA POMOĆ?Kriterijumi koji će odlučivati o tome da li se privredni subjekt može kvalifikovati za pomoć, kako se navodi u saopštenju su sledeći:- da privredni subjekt ima pad prometa od 70% ili više tokom Covid perioda 01.4.2020. - 31.03.2021. u odnosu na referentni period 01.4.2019. - 31.03.2020;- da se mogu prijaviti samo privredni subjekti sa šifrom poslovanja 5630 ili 5610;- da je u pitanju privredni subjekt koji je u referentnom periodu 1.4.2019. - 31.3.2020. imao radno vreme najranije od 17h i obavezno posle 02h;- da su firme obveznici PDV-a.Prema zvaničnom saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova, ovde će se računati i dodatni kriterijume za dodelu pomoći, koje se nalaze u uredbi Vlade Srbije dostupnoj na sledećem LINKU.Prijava za pomoć koja se dodeljuje noćnim klubovima i barovima vršiće se putem zahteva sa potrebnom dokumentacijom.Prijava za dodelu pomoći noćnim klubovima i barovima dostavljaće se Poreskoj upravi preko portala ePorezi, pod opcijom "Izjava o zainteresovanosti za pomoć" i za to je potrebna sledeća dokumentacija.- kopiju isečka o otvaranju fiskalne kase, prvog i poslednjeg fiskalnog isečka za dva uzastopna radna dana u okviru jedne nedelje, po radnom vremenu poreskog obveznika, za svaki kvartal od 1. aprila 2019. do 31. marta 2020. godine;- kopije svih listova EDI knjige za isti period;- odluku o radnom vremenu poreskog obveznika.Rok za podnošenje zahteva je kako se napominje 15 dana od dana objave Javnog poziva.Isplata sredstava vršiće se na posebne namenske dinarske račune, a privrednici će o tome biti obavešteni putem elektronskog poreskog sandučeta na portalu ePorezi.Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti na telefone: 011/3139-676, 011/3139-677 i 011/3139-678.Čedomir Savković

Srbija

Advokati na protestu zatražili povlačenje Zakona o parničnom postupku

Stotinak advokata je na protestu održanom u Beogradu zatražilo povlačenje nacrt izmena Zakona o parničnom postupku. Ministarstvu pravde su dali rok do 1. juna da povuče predlog iz zakonske procedure i predloži novi, koji bi zaista rezultirao efikasnijim pravosuđem. Pojedini advokati su prethodno ocenili da bi, po predlogu novih izmena, građanin koji ima više tužbi morao da drugoj strani plati sve troškove postupka kao da je spor izgubio, dok bi mu samo u prvom postupku troškovi bili dosuđeni. To bi, kako navodi advokatica Jelena Pavlović, onemogućilo sudsku zašitu svima sem "vrlo malom sloju bogatih".Ona je za Novu ekonomiju izjavila da bi se usvajanjem zakona u neizmenjenom obliku "višestruko narušila prava građana", da bi njihov pristup sudu bio još teži, kao i da bi svi njihovi postupci u kojima nisu na vreme platili takse bili obustavljeni.Ona je dodala i da bi svaki dvostepeni postupak (po žalbi), brisanjem limita za reviziju postao trostepeni, što bi potencijalno izazvalo "potpunu blokadu sudstva". "To znači da bi (svaki postupak trajao) minimum 15 godina. Onaj ko zaista misli da poboljša efikasnost pravosuđa mora da proširi broj sudova i sudija u najopterećenijim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, a ništa od toga se ne radi", rekla je Pavlović.Ona je dodala i da problem sudstva nisu ni video konferencijske mreže ili elektronska dostava, koji se predlažu, a da je "očigledno" da su nacrt spornog zakona pisali "ljudi koji nikada nisu kročili u sud".Pavlović takođe dodaje i da advokati "nisu ni znali da su imali svog predstavnika" u radnoj grupi koja je radila na predlogu zakonskog rešenja."To je ono što nas je malo izrevortiralo, jer dok je Društvo sudija radilo komentare na nacrt, mi nismo znali da isti postoji. Sada smo postali malo uporniji, da izguramo da postoji stalna komunikacija između komore i njenih predstavnika, jer je to jednostrano informisanje (Advokatske komore Srbije) nanelo puno štete i građanima i profesiji. Advokatska komora je prećutala kada su bile izmene Zakona o izvršnom postupku, koji je za građane bio poguban, a to bi se verovatno desilo i ovde da nismo reagovali"; izjavila je Pavlović. Pavlović je kazala da je dopis protiv izmena zakona prvo uputila Advokatska komora Zaječara, kao i da veruje da će uskorno sve područne organizacije postupile isto.Javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o parničnom postupku je trebala da traje od 19. maja 2021. godine do 14. juna 2021. godine, ali su se Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije danas saglasili da se konsultativni proces produži do postizanja konsenzusa o tekstu."Ministarka pravde (Maja Popović) i predsednik Advokatske komore Srbije (Viktor Gostiljac) zajedničkim saopštenjem žele da potvrde da će se u daljim razgovorima... razmotriti sve primedbe koje će biti dostavljene na teskt Nacrta zakona kako bi se došlo do zakonskih rešenja koja će biti u opštem interesu", navodi se u saopštenju.

Srbija

Privrednici poručili državi: Samo manji porezi suzbijaju rad na crno

Stručna grupa Vlade Srbije počela je sa izradom novog nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije saopštilo je tim povodom da se rad na crno se neće smanjiti sve dok se "drastično" ne smanje porezi i doprinosi na zarade.Rad Stručne grupe kako se podseća u saopštenju privrednika trebalo bi da pojača nadzor nad sivom ekonomijom, unapredi poreski nadzor, fiskalno i administrativno rasterećenje privrede, kao i promociju legalnog poslovanja preduzetnika.Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije naglašava da podržava nameru države da uredi oblast poreza, ali naglašava da porezi i doprinosi na zarade sada iznose 60%, ali i više.Ocenjuje se da porezi i doprinosi moraju da budu u skladu sa godišnjim prosekom zarade, a ne sa zaradom od pojedinačnih poslova.Naplata poreza prema njihovim rečima mora da se proširi i na neregistrovane subjekte koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju i doprinose uništavanju onih privrednika koji legalno posluju. KOLIKO VREDI "USMENI UGOVOR" SA POSLODAVCEM? Takože Zaštitnik preduzetnika i privrednika napominje potrebno je sprečiti nelegalan protok robe na carini, krađu struje, goriva, cigareta koji se plasiraju na crno.Takođe, kako se dodaje, treba zaustaviti malverzacije prilikom sprovođenja javnih nabavki, divlju gradnju i iznošenje novca iz zemlje bez naplate poreza na dobit, jer sve to pravi godišnju štetu u budžetu koja se kreće oko 12 milijardi evra. Preduzetnicima i privrednicima sa domaćim kapitalom, kako se dodaje, treba obezbediti subvencije ili poreske kredite u jednakim iznosima koji se dodeljuju stranim investitorima. "Očekujemo da Vlada posluša smernice domaćih preduzetnika i privrednika, da državni aparat počne da se ponaša kao partner domaćoj privredi i da sistem poreza i doprinosa bude kao što je u savremenim i naprednim državama - pravedan i progresivan", dodaje se u saopštenju. POREZ SE PLAĆA I ZA RUINIRANE KUĆE KOJE SE MNE KORISTE

Srbija

Država garant za još 141 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Vlada Srbije je Skupštini predložila dva zakona o davanju garancija OTP banci i Banci Intesa za nove kredite Javno preduzeće “Srbijagas” koje je ovo preduzeće uzelo radi gasifikacije.Za izgradnju gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica JP “Srbijagas” sklopilo je ugovor o kreditu u iznosu od 75 miliona evra, a za razvodni gasovod Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin još 66 miliona evra. Period trajanja kredita je osam godina, uključujući dve godine grejs perioda (odložen početak otplate). U slučaju da “Srbijagas” ne izmiri obaveze prema bankama, država garantuje da će dug vratiti umesto ovog preduzeća."Srbijagas" uzima kredit, država garantuje njegovo vraćanje Kako se navodi u predlogu zakona, jedna od većih oblasti koje nisu pokrivene transportnim sistemom prirodnog gasa je zona jugozapadno od Beograda, koja obuhvata Kolubarski okrug i gradske opštine Obrenovac i Barajevo. U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi, a izgradnja novog gasovoda trebalo bi da obezbedi potpuno snabdevanje svih potrošača.U celoj zoni su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha, a naročito u Valjevu u zimskom periodu, dodaje se u predlogu zakonu.Objašnjava se je priključenje na transportni sistem potrebnom i velikih strateškim partnerima Republike Srbije, a kao primer navodi se Projekat Jadar - Rio Tinto, kao i snabdevanje industrijskih i individualnih potrošača na teritorijama opština Šapca i Loznice.Razvodni gasovod Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo takođe bi trebalo da smanji problem zagađenja vazduha, pre svega u Boru. U oblasti takođe živi 210.000 ljudi."Pored postojećih i potencijalnih industrijskih kapaciteta ovog dela Srbije potrebno je istaći da je u Prahovu, opština Negotin, predviđena izgradnja međunarodnog hemijskog parka za kooji se očekuje velika zainteresovanost investitora iz EU, Kine i Indije”, piše u Predlogu zakona.Vlada Srbije je u novembru prethodne godine takođe dala garancije za 55 miliona vredne kredite koje je uzelo JP “Srbijagas”, o čemu je Nova ekonomija pisala.Država od Srbijagasa preuzela upravljanje nad Transportgasom

Srbija

Letnja škola ekonomskog novinarstva Nove ekonomije – PRIJAVITE SE

Ekonomski mesečnik Nova ekonomija i portal novaekonomija.rs pozivaju mlade novinare i studente iz cele Srbije da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva od 25. do 27. juna na Srebrnom jezeru.Imaćete prilike da od predavača, iskusnih novinara i ekonomista, dobijete najvažnija i neophodna znanja koja su potrebna za bavljenje ekonomskim novinarstvom. Ekonomski novinari su retki i traženi, a dobri ekonomski novinari imaju veliku šansu da naprave uspešnu karijeru u medijima. Naučićete kako da ekonomski tekstovi i prilozi budu stručni, a zanimljivi.Priručnik za ekonomske novinare Celokupne troškove za polaznike i iz Beograda i van Beograda pokriva organizator Business Info Group.Zainteresovani kandidati treba da pošalju kratak CV sa kontakt podacima do 25. oktobra na office@big.co.rs.    Broj učesnika ograničen, prijave do 15.06.2021. Škola ekonomskog novinarstva sprovodi se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.Program škole ekonomskog novinarstva:Petak 25. 06. 2021.  Deset božjih zapovesti ekonomskog novinaraPredavač: Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomijeSubota 26. 06. 2021.Osnovni ekonomski pojmovi koji su važni, čitanje budžetaPredavač: Vladimir Vučković, ekonomista i bivši član Fiskalnog savetaMonetarna politika Predavač: Nikola Vučković, finansijski analitičarKako upakovati ekonomsku temu za TV na atraktivan i razumljiv načinPredavač: Vojislav Stevanović, novinar TV N1Fektčeking u ekonomskom novinarstvu: u sendviču između kompanijskog PR-a i političkih spinovaPredavač: Ivana Pavlović, novinar, Nova ekonomijaNedelja 27.06.2021.Otvorene baze – nepresušan izvor tema i podataka (APR, ACAS, NBS, Uprava za javne nabavke itd.)Predavač: Vesna Radojević, KRIK

Srbija

Ustavni sud: Nije svaki građanin potencijalni donator organa

Ustavni sud Srbije presudio je da sve odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nisu u saglasnosti sa Ustavom. Zbog toga će se, kako piše Politika za najmanje pet meseci odložiti primena odredbe o darivanju organa umrlih ljudi bez saglasnosti, zbog transplantacije.Kako prenosi Politka, u Ustavnom sudu Srbije, članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašeni su neustavnim jer nisu u skladu sa pravnom sigurnošću jedne zemlje.Ove odredbe, kako se naglašava, odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrle osobe i prema njima su svi građani donatori organa nakon smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njegove smrti transplantaciji izričito ne protivi njegov srodnik.Ustavni sud Srbije utvrdio je i da su neustavne sve odredbe člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva.U oba slučaja, Ustavni sud je odložio objavljivanje tih odluka u "Službenom glasniku Republike Srbije" na šest meseci, navodi se na sajtu suda.U spornom članu 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa se navodi da se ljudski organi sa umrlog mogu uzeti radi presađivanja "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".VIŠE OD HILJADU LJUDI U SRBIJI ČEKA TRANSPLANTACIJU "Izuzetno, ako umrli nema bliske srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva", glasi drugi stav neustavnog člana Zakona, a utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.Isto glase i neustavni članovi Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o kojima je Ustavni sud takođe doneo presudu.Ove zakonske odredbe izazivale su kontroverze i tokom javne rasprave, a inicijativu za ocenu ustavnosti podnelo je nekoliko udruženja građana, kao i jedna politička partija.Zakon o presađivanju ljudskih organa donet je u julu 2018. godine.Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, on precizno definiše da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.Politika podseća da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice, a procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka poziv lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju.

Srbija

Granica za odlazak u penziju će se pomerati do 2032. godine

Od 2021. važe nova pravila za penzionisanje žena u Srbiji, što znači da svaki zahtev koji podnesu ove godine podleže novim, rigoroznijim uslovima. Dok se uslovi za penzionisanje žena menjaju, za muškarce, barem za sada, za muškarce ostaje granica od 65 godina starosti.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju, i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje.Tako će biti sve do 2032. kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, što je dve godine kasnije nego danas, prenose Biznis i finansije.Ove godine žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini.Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.Nova pravila za žene važe i ukoliko žele da idu u prevremenu penziju. Za ovu godinu uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.S druge strane, muškarci u starosnu penziju u 2021. godini idu po starom, sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ima međutim, promena u ostvarivanju prava na prevremenu penziju.Muškarci su prošle godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života.Ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom tog period redovno uplaćivali doprinose.

Srbija

Kontrola letenja više nije vlasnik pilotske akademiju u Vršcu

Vazduhoplovna akademija preuzela je pilotsku akademiju u Vršcu i ona više neće biti u vlasništvu Kontrole letenje Srbije i Crne Gore SMATSA, saopštilo je Ministarstvo prosvete  Napominje se da će pilotska akademija u Vršcu od sada biti u "sistemu dualnog obrazovanja".Kako prenosi portal Tango Six "prelazak u sistem dualnog obrazovanja" praktično znači da je ovaj centar za obuku pilota prešao u vlasništvo srednje stručne vazduhoplovne škole Vazduhoplovna akademija (bivša škola Petar Drapšin).Ovim se okončava 11 godina dugo upravljanje pilotskom školom od strane SMATSA-e. Kontorla leta je školu preuzela 2010. godine. Preuzimanje je tada izvršeno na osnovu nenaplativih dugovanja za usluge kontrole letenja nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika Jat Airwaysa.Visoka škola strukovnih studija vazduhoplovne akademije u Beogradu, će uz srednju Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu i Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu činiti Vazduhoplovni trening centar za srednje i visoko dualno obrazovanje, objašnjava se u saopštenju Ministarstva prosvete:"Ovaj centar će biti jedinstven u Evropi i objediniće obrazovanje i obuku kadrova za vazduhoplovstvo i avio-industriju od pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara, kontrolora leta".KONTROLA LETENJA USKRATILIA BUDŽET SRBIJE ZA 15 MILIONA EVRA

Srbija

Država od Srbijagasa preuzela upravlajnje nad Transportgasom

Javno preduzeće Srbijagas saopštilo je da je svog 100% vlasništva u preduzeću Transportgas Srbija doo prenelo na Republiku Srbiju. Kako se navodi, odluka je donesena zbog usklađivnaja sa pravilima Evropske unije.Napominje se da je prenosom vlasništva u tog preduzeća počela realizacija Akcionog plana Vlade Srbije i ispunjavanje uslova iz Trećeg energetskog paketa i Zakona o energetici.Cilj je kako se navodi stvaranje preduslova za otvaranje klastera četiri u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i odnosi se na zelenu agendu i infrastrukturnu povezanost.Preduzeće Transportgas Srbija već ranije je izdvojeno iz sistema Srbijagasa, koji je ovo preduzeće osnovao u avgiustu 2015. godine. Od 01. oktobra 2019. godine, kako se navodi, Transportgas Srbija funkcioniše potpuno samostalno.Dodaje se da u prilog tome govori činjenica da je to preduzeće u prethodnom periodu, sa svojim korisnicima, na direktan način sklopilo ugovore o transportu prirodnog gasa.Prenosom vlasničkog udela sa Srbijagasa na Republiku Srbiju, ocenjuje se da je u potpunosti završen proces izdvajanja Transportgasa Srbija, kao i da su obezbeđeni uslovi za sticanje statusa tog preduzeća kao nezavisnog Operatora transportnog sistema u pogledu pravne forme, organizacije i odlučivanja.Kako je u novembru prošle godine pisao portal Slobodna Evropa, a prenela Nova ekonomija Energetska zajednica čiji je Srbija član, ukazala je na činjenicu da je naša zamlja godinama od 2014. godine kršila svoje obaveze prema kojima je trebalo da reorganizuje JP Srbijagas.Energetska zajednica je tada podsetila da reorganizacija tog javnog preduzeća podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.Izostanak reforme Srbijagasa često se naziva i jednom od prepreka na evropskom putu Srbije. IZOSTALE REFORME, SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE KAZNE ZBOG SRBIJAGASAMINISTARSTVO ENERGETIKE: MANJA CENA GASA OBORIĆE CENU GREJANJA

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.