Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

eKonzulat za strance koji žele da se zaposle u Srbiji

Kancelarija za IT i eUpravu predstavila je novu uslugu, eKonzulat, putem koje stranci koji dolaze u Srbiju zbog zaposlenja omogućava da apliciraju za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana.Stranac čim aplicira za vizu D dobija ID broj svog zahteva i poslodavac koji namerava da ga zaposli može podneti zahtev za radnu dozvolu Nacionalnoj službi za zapošnjavanje tako da se postupci izdavanja vize i izdavanje radne dozvole vode istovremeno, navodi se usaopštenju.Kada dobije vizu D po osnovu zapošljavanja, po dolasku u Srbiju za period za koji mu je ona odobrena, stranac ne mora da podnosi zahtev za privremeni boravak, jer viza D po osnovu zapošljavanja znači da ima regulisan boravak u našoj zemlji.U tom slučaju poslodavac koji namerava da ga zaposli aplicira samo za radnu dozvolu.U slučaju da i nakon 180 dana ostaje da radi u Srbiji, stranac kome je odobrena viza D podnosi zahtev za privremeni boravak."Korisnici eKonzulata biće, pre svega, državljani zemalja Azije (Kina, Indija, Bangladeš, Pakistan, Nepal), kao i državljani Turske, Rusije, Ukrajine, Egipta, koji u velikom broju dolaze da rade na infrastrukturnim projektima u Srbiji", navodi se u saopštenju.Postupak onlajn apliciranja za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana, u prvoj fazi će biti samo po osnovu zapošljavanja i odnosi se na sve strance koji dolaze u Srbiju sa namerom da se zaposle.U sledećoj fazi razvoja aplikacije očekuje se da će se elektronskim putem aplicirati i za ostale tipove viza (po osnovu školovanja, spajanje porodice, vlasništvo nad nepokretnostima, lečenje i medicinska nega).Postupak za dobijanje vize tipa DKorisnik putem eKonzulata  kreira nalog na Nacionalnom portalu za elektronsku identifkaciju (eid.gov.rs), čime postaje eGrađanin i inicira podnošenje zahteva popunjavanjem same forme zahteva.Podnošenje zahteva izvršava se kroz četiri koraka:- Popunjavaju se lični podaci vezani za samo lice koje aplicira, podaci o porodici ako je ima i podaci o zaposlenju.- Podaci o putnoj isptavi.- Podaci o vizi (bira se DKP kom se korisnik obraća, za sada može da aplicira samo za vizu D po osnovu namere da se zaposli), podaci o prethodnim boravcima u RS ako ih je bilo, podaci o nameravanom budućem boravištu u RS (adresa u RS).- Dodavanje prateće dokumentacije – pored fotografije, pasoša, pozivnog pisma korisnik je u obavezi da prilozi i druga dokumenta koja DKP zahteva. Takođe na ovom poslednjem koraku korisnik dobija instrukciju za plaćanje takse za obradu zahteva vize, tako da DKP ne uzima zahtev u razmatranje dok uplata nije evidentirana – uplata ne ide preko sistema već korisnici dobijaju samo instrukcije za plaćanje.Nakon podnetog zahteva od strane korisnika i evidentirane uplate za podneti zahtev, DKP preuzima zahtev u svoj VIS gde radi dalju obradu zahteva i menja status zahteva o čemu je stranka obaveštena putem mejla (svaka promena statusa inicira slanje mejla ka korisniku).DKP ima mogućnot da izmeni status zahteva ali i da pošalje korisniku komentar, traži dopunu zahteva i pošalje prilog.Nakon što je korisniku odobren zahtev, korisnik se mora pojaviti u DKP kako bi mu viza bila upisana u pasoš.

Srbija

Koliku inflaciju u Srbiji očekuju privrednici i bankari?

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u Srbiji kreću se u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procentni poen, pokazuju rezultati aprilske ankete NBS.Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred nastavila su stabilno kretanje blizu nivoa od 2,0 odsto.Za april 2022. predstavnici finansijskog sektora očekuju inflaciju od 2,1 odsto, dok privrednici za isti period očekuju nešto nižu inflaciju od 1,9 odsto.Kada je reč o srednjoročnim inflacionim očekivanjima (za april 2023. i 2024. godine), ona se kod finansijskog sektora kreću u rasponu od 2,4 do 2,7 odsto dok su očekivanja privrednika nešto niža, pa iznose 1,9 procenta za april 2023. i 1,8 odsto za april 2024. godine.

Srbija

Građani blokirali istovar šuta u šumi blizu Krnjače

Građani beogradskog naselja Krnjača, Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja Odbranimo reke Stare planine, arhitekta Dragoljub Bakić, kao i članovi nekoliokmo ekoloških udruženja blokirali su istovar šuta na deponiji građevinskog otpada koja se nalazi u prirodnom staništu Reva, preneo je list Danas.U saopštenju se navodi da se zatrpavanjem stabala otpadom, preko puta Ade Huje, na samo pet kilometara od centra Beograda, uniuštava 80 hektara šume Reva.U tom prirodnom staništu, kako se navodi, stotine kamiona danonoćno istovaraju otpad, a plan je da se tu istovari 100.000 tona drobljenog šuta i mešanog građevinskog optada, dodaje se u saopštenju.Građani koji su došli u Revu podigli su šatore i saopštili da se odatle neće pomeriti i neće dizvoliti ubijanje drveća, ptica i biljaka, a pozvali su ostale  Beograđane da im se pridruže.Oni zahtevaju hitnu obustavu radova dok se ne završi korekcija studije o uticaju na životnu sredinu, a od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da dođe na Revu i izjasni se zašto se dozvoljava uništavanje zelene oaze."ODBRANIMO REKE" U SUBOTU ORGANIZUJE "EKOLOŠKI USTANAK" Od ministarke za zaštitu životne sredine zatraženo je da hitnom reakcijom obustavi radove i ekocid.Šuma Reva često se pominje kao stanište orla belorepana, ptice koja je ugrožena samo u Srbiji, ne i u Evropi. Takođe, tu šumu na obali Dunava nastanjuju i biljne vrste koje su važne za očuvanje biološke raznolikosti.Građani Krnjače koji protestuju često su se žalili kako bi Reva mogla da postane mesto za reciklažu betona, kao i da nema zvaničnih tabli o izgradnji prostora koji je za to namenjen iako se šut sna to mesto stalno dovozi.Pored problema sa odlaganjem građevinskog otpada, eogradsko naselje Krnjača ima i višedecenijski problem sa nedostatkom kanalizacije, koju je pre nekoliko godina obećao predsednik Srbije.

Srbija

Zašto EPS radnike povezanih firmi angažuje kao svoje?

Za različite usluge, ali bez tendera, Elektroprivreda Srbije (EPS) angažuje preduzeća koja samo "na papiru" nisu njen deo, kao što su firme Pro tent i Kolubara usluge, piše portal Radnik.rs. Kako se dodaje, tako se izbegava direktno zapošljavanje radnika, pa oni nemaju ista prava kao zaposleni u EPS-u.Sa druge strane, kako se navodi, izdvojena preduzeća odakle EPS angažuje radnike, za njihov rad dobijaju proviziju.Ta preduzeća su inače u državnom vlasništvu i izdvojena su iz EPS-a, ali svoje usluge uglavnom pružaju upravo tom javnom preduzeću i osnovana su za njegove potrebe. Firma Pro tent se čak i nalazi na adresi termoelektrane TENT, koja je u vlasništvu EPS-a.Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da "sindikati jesu skrenuli pažnju Ministarstvu da su ova (izdvojena) preduzeća u teškoj poziciji i da prvobitna zamisao da samostalno posluju jednostavno nije realizovana".Desetine radnika preduzeća Pro tenta, kako se podseća protestovali su ispred zgrade EPS-a u Beogradu, 13. aprila, ali o svom problemu nisu želeli da govore javno. Nezvanično su rekli da rade u EPS-u uglavnom kao elektromonteri preko izdvojene firme Pro tent i da su na protestu jer ih je formalni poslodavac poslao na prinudni odmor krajem marta 2021. godine.Kako su tvrdili radnici njihove zarade su niže od zaposlenih u EPS-u koji rade isti posao elektromontera, a određeni deo tih radnika Pro Tenta bio je više godina radno angažovan u EPS-u na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.Da su radnici ove firme angažovani u EPS-u potvrđuje i izveštaj Državnog revizora u kome piše da je EPS 2018. godine isplatio firmi Pro tent oko 2,5 milijardi dinara za angažovanje radnika u proizvodnim poslovnim procesima TENT-a.Oko 6,8 milijardi dinara ovoj firmi je isplaćeno 2019. za održavanje higijene u poslovnom prostoru, kurirske usluge, pomoćne administrativne usluge.Takođe, EPS je 2018, između ostalog, drugoj firmi u državnom vlasništvu Kolubara uslugama iz Lazarevca isplatio oko 1,8 milijardi dinara za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja, transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, a ugovore sa usluge obezbeđenja zaključivao je i sa firmom Kostolac usluge iz Kostolca.RAD MIMO ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJURadnik.rs apominje da je tim ugovorima zajedničko to što se nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama, odnosno EPS za te poslove nije raspisivao tender, o čemu postoji i mišljenje Uprave za javne nabavke.Dodaje se i da prema mišljenju Kancelarija za javne nabavke iz 2016. godine EPS nije obavezan da raspisuje tender ako zaključuje ugovor sa firmom nad kojom država vrši nadzor, ako u toj firmi nema privatnog kapitala koji ima odlučujuć uticaj, kao i da firma više od 80% svojih aktivnosti vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je poverio EPS.Ovaj način radnog angažovanja omogućava poslodavcima da angažuju radnike, a da prema njima nemaju obaveza jer EPS nema zaključen ugovor sa radnicima, već samo sa firmom za pružanje usluga koja je njihov poslodavac.Ovakvo angažovanje radnika razlikuje se od zapošljavanja preko agencije i ono nije obuhvaćeno Zakonom o agencijskom zapošljavanju, koji propisuje da agencijski radnik koji radi kao iznajmljeni radnik kod drugog poslodavca ima iste uslove rada i platu kao poslodavčev radnik.Agencijski radnici, kako se dodaje, po zakonu moraju da budu angažovani na osnovu ugovora o radu, dok radnici koji rade za firme koje pružaju usluge mogu da imaju i ugovor o privremenim i povremenim poslovima i da rade bez prava na bolovanje i godišnji odmor."Ono što je posebno sporno u vezi sa ugovorima EPS-a i spomenutih firmi je to što su ove firme bile deo EPS-a i sada su u velikoj meri zavisne od ovog preduzeća, pa je nejasno koji je smisao njihovog izdvajanja", navodi Radnik.rs.Iz Ministarstva energetike su odgovorili da su Pro tent i Kolubara usluge preduzeća "izdvojena iz EPS-a 2005. godine s ciljem da posluju na tržišnim principima i da svoje usluge pružaju i svim akterima na tržištu, ne samo EPS-u".Na pitanje u vezi sa angažovanjem radnika, iz Ministarstva kažu da EPS nije angažovao radnike preko izdvojenih preduzeća, već je angažovao ta preduzeća da bi lakše prošli proces tranzicije dok ne dobiju i druge poslove na tržištu".U odgovoru se takođe ističe da ideja o samostalnom poslovanju ovih preduzeća nije realizovana.Firma Pro tent postoji od 2003. godine, a njena adresa je u krugu Termoelektrane Nikola Tesla B u Obrenovcu koja pripada EPS-u. Pro tent je nastao kao jedno od preduzeća u postupku restrukturiranja Elektroprivrede Srbij“, kako se navodi u izveštaju revizora na sajtu Agencije za privredne registre od 2020. godine.Ipak, Pro tent nije u vlasništvu EPS-a, već 100% vlasništvu države Srbije kojoj su preneta osnivačka prava 2005. godine.Prema istom izveštaju revizora, najveći kupci usluga ovog preduzeća su EPS, TE TO Kostolac Rudarski basen Kolubara, , što znači da ova firma najviše pruža usluge elektromontera i obezbeđnja EPS-u, državnom preduzeću kom je ranije pripadala.Februara 2020. godine je potpisan ugovor kojim je sindikat radnika Pro Tenta pristupio u članstvo sindikata radnika EPS-a. V.D. direktor EPS-a Milorad Grčić je tom prilikom je izjavio da ta firma i postoji zbog EPS-a."Nama i jeste cilj da se svi zaposleni bez obzira da li su u TENT-u ili Pro Tentu osećaju kao radnici EPS-a. Nama je cilj da u narednih par godina i kroz ličnu zaradu svaki radnik više ne vidi razliku", rekao je tada Grčić.U časopisu koji izdaje EPS je 2018. godine navedeno da je Pro tent "u prethodnom periodu nepravedno izdvojen iz sistema EPS-a", kao i da te godine potpisani ugovor sa EPS-om osigurava egzistenciju više od dve hiljade radnika Pro tenta.Takođe, u mišljenju Uprave za javne nabavke piše da je osnivačkim aktom preduzeća Pro tent definisano da je ono nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Pro tent je 31.12.2020. imao 6.314 radnika dok je EPS prosečno tokom 2019. godine imao 24.966 zaposlenih.Na sličan način, preduzeće za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ nastala je odlukom Upravnog odbora EPS-a, ogranka Rudarski basen Kolubara 2003. godine i u vlasništvu je države.Kako se navodi u izveštaju revizora iz 2019. na sajtu Agencije za privredne registre, 95% aktivnosti ove firme su usluge namenjene Rudarskom basenu Kolubara, ogranku EPS-a, što govori da je ovo preduzeće gotovo u potpunosti zavisno od EPS-a.Preduzeće je takođe, kako se navodi u mišljenju Uprave za javne nabavke, nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Preduzeće, prema podacima ovog izveštaja, ima oko 1.600 zaposlenih.EPS, Pro tent i Kolubara usluge, kako se dodaje, nisu hteli da odgovore na pitanja o ovom problemu.To inače nije jedini slučaj da se radnici angažuju u javnim preduzećima preko izdvojenih firmi.Tako je firma Telus koja je osnovana 2005. godine preuzela zaposlene koji su radili na poslovima fizičkog obezbeđenja i održavanja higijene u Telekomu Srbija i Pošti Srbije da bi istim tim firmama sada prodavala usluge tih radnika preko tendera.

Srbija

Beograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma

Grad Beograd je raspisao javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje organizacije kongresa, manifestacija, edukacija u oblasti turizma, izložbi, kao i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu na teritoriji grada Beograda.Na konkurs se mogu javiti dobrovoljne i nevladine nedobitne organizacije sa sedištem na teritorijom Beograda.Maksimalni pojedinačni iznos finansijskih sredstava koji se dodeljuje učesnicima konkursa iznosi do milion dinara sa PDV-om.Finansijska sredstva se dodeljuju za projekte koji će biti realizovani do 31. oktobra ove godine.Učesnici na konkursu moraju da budu glavni nosioci projekta i da imaju registrovano sedište na teritoriji Grada Beograd najmanje godinu dana pre nego što je objavljen tekst konkursa, kao i da se sam program održava isključivo na teritoriji Beograda.Rok za podnošenje prijava sa pratećom dokumentacijom je do 8. juna 2021. godine.

Srbija

Milenijum Resort gradi i hotel u Vranjskoj Banji

Beogradska firma Milenijum Resort (Millennium Resort) gradiće kompleks hotela u Vranjskoj Banji, zajedno sa američkom hotelskom kompanijom Marriot International, saopštila je uprava Grada Vranja. Milenijum Resort je poznat i po dobijanju mnogih unosnih državnih projekata.Direktor Milenijum Resorta Stojan Vujko izjavio je da će njegova firma u projekatizgradnje hotela u Vranjskoj banji uložiti 90 miliona evra, kao i da će biti otvoreno 350 radnih mesta.Milenijum Resort je sredinom septembra prošle godine prvo kupio nikad završeni hotel, koji su se u Vranjske Banje nazvali "Skadar na Banjštici", zatim hotel Železničar, a na kraju Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju.Krajem januara ove godine toj firmi Komisija za kontrolu državne pomoći je odobrila bespovratno oko 10 miliona evra za izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane, kao i lake medicinske intervencije u Vranjskoj Banji, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ugovor o izgradnji hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji potpisan je sa američkom kompanijom 19. maja, a prema rečima premijerke Ane Brnabić, reč je o najvećem projektu kompanije Marriot na Balkanu, kao i najvećoj investiciji u srpski turizam u ovom trenutku.Investicija Marriot-a i Milenijum Resorta u izgradnju hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji za jug centralne Srbije značiće potpuno novo oživljavanje, ali i dolazak novih investitora, posao za građane, bolje plate i bolji životni standard, rekla je Brnabić.MILLENNIUM TEAM: OD SAVAMALE DO HOTELA U VRANJSKOJ BANJI FIRMI MILENIJUM TIMA OKO 10 MILIONA BESPOVRATNE POMOĆI ZA GRADNJU HOTELA Da je projekat izgradnje hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji važan i za Srbiju i za SAD, ne samo u ekonomskom, nego i u kulturnom smislu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, koji je takođe prisustvovao potpisivanju ugovora.Kako podsećaju Južne vesti, firma Milenijum Tim, koja je rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za Beograd na vodi, pored mnogih državnih projekata, dobila je i posao izgradnje stanova za bezbednjake na jugu Srbije.Dodaje se i da je firma nedavno za oko 70 miliona dinara kupila oko 190 hektara vinograda kod Leskovca.U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije piše da postoje indicije da se tokom privatizacije Vranjske Banje desilo organizovano krivično delo i unapred dogovorena kupovina ispod tržišne vrednosti.SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UKAZAO NA MALVERZACIJE U PRIVATIZACIJI BANJSKIH KOMPLEKSA

Srbija

Helikopter pare ili hobotnica podrške?

Mnogobrojne žene koje svoje proizvode prodaju na pijaci i spadaju u neformalno zaposlene, koje nisu nigde prijavljene, ili koja rade na gazdinstvima koja se ne vode na njih nego na muža, sina ili drugog mu&s...

Srbija

Od prošlog aprila dvocifren rast zaduženosti građana i privrede

Od aprila 2020. do aprila 2021. godine, zbog korona krize, kreditna zaduženost građana i privrede prema bankama porasla je za 12,2%, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Za razliku od građana, pravna lica i preduzetnici više kasne u otplati kredita.Ukupni dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju aprila iznosio je 2.958 milijardi dinara ili oko 25 milijardi evra. Pri tome, ta dug je za mesec dana uvećan za 1,4%, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.Građani u kreditima duguju 1.233 milijarde dinara, što je nešto malo manje od 10,5 milijardi evra. Napominje se da su građani više novaca u bankama uzimali "u kešu" nego da bi kupili sebi krov nad glavom.Od ukupne sume kredita koje su podigli građani, 573 milijarde dinara ili oko 4,8 milijardi evra su gotovinski krediti. Sa druge strane, 497 milijardi dinara, odnosno oko 4,2 milijardi evra su stambeni krediti i zajmovi za adaptacije. Udruženje navodi i da trenutno u Srbiji ima 139.540 stambenih zajmova.Kreditno zaduženje stanovništa za godinu dana, kako se navodi, uvećano je za 14,2%, a u odnosu na prethodni mesec za 1,1%.Za godinu dana rast veći od četvrtine zabeležili su potrošački krediti stanovništva, a krajem aprila oni su iznosili 17,5 milijardi dinara.Poljoprivredni krediti su takođe porasli od aprila 2020. do aprila 2021. i to sa 70 milijardi na 76,8 milijardi dinara, što je rast za 9,7%. Gledano u evrima, poljoprivredni krediti su dostigli 650 miliona evra.PO KOJOJ CENI SE ZADUŽUJE SRBIJA? Kašnjenje u otplati bankarskih kredita je 3%, a više mu sa po 3,5% doprinose pravna lica i preduzetnici, nego građani čije kašnjenje iznosi 2,2%. U odnosu na situaciju od pre godinu dana, kašnjenje u otplati kredita je manje za 0,7%, a u odnosu na mart mesec za 0,1%.Krajem aprila, među stanovnicima Srbije bilo je 5,4 miliona korisnika, koji su imali ukupno više od 7,8 miliona tekućih računa.Preduzeća i preduzetnici tokom prethodnih 12 meseci su se manje zadužili od stanovništva i sada ukupno duguju 1.660 milijardi dinara, što je oko 14 milijardi evra. Ova zaduženost predstavlja uvećanje od 10,5% za godinu dana.Preduzetnici sada ukupno imaju oko 558 miliona evra i to je za 22% više nego pre godinu dana i oni su se najviše zaduživali tokom prethodnih godinu dana.Za godinu dana, kako se dodaje, broj tekućih računa veći je za 5%, a broj njihovih korisnika za 4,6%.Iznos dozvoljenog prekoračenja bio je 43,4 milijarde dinara, što je za 7,2% manje nego pre godinu dana, a manji je broj i tekućih računa u kašnjenju.U tom periodu broj kreditnih kartica u docnji, odnosno broj građana koji na vreme ne pokrivaju dozvoljene minuse za podignuti novac ili kupljenu robu preko kartica, bio je gotovo 60.000, što je za 12,4% više nego pre godinu dana.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA

Srbija

EIB investira 25 miliona evra za izgradnju interkonekcije Bugarska–Srbija

Evropska investiciona banka (EIB) finansiraće izgradnju srpske deonice 171 kilometara dugog interkonektora za prirodni gas između Srbije i Bugarske. Zajam u iznosu od 25 miliona evra omogućiće diversifikaciju snabdevanja energijom u Srbiji i ojačati energetske mreže u jugoistočnoj Evropi, ocenjuje se u saopštenju.Zajam EIB predstavlja dopunu bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od 49,5 miliona evra (u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć – IPA II) za ovaj projekat, koji je četvrti na listi PZI (Projekata od zajedničkog interesa).Ovaj projekat doprinosi smanjenju zavisnosti od jednog isporučioca i stvara konkurentnije tržište energije. Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović kazala je da se ovim zajmom, uz prethodno odobrena bespovratna sredstva, "praktično finalizuje finansijski okvir za izgradnju gasne interkonekcije"."Nakon diversifikacije gasnih puteva, Srbija ima za cilj da ostvari i diversifikaciju isporučilaca. Gasovod Niš–Dimitrovgrad, čija izgradnja treba da počne ove godine kako bi gasovod do 2023. godine mogao biti stavljen u funkciju, omogućiće Srbiji snabdevanje prirodnim gasom od drugih isporučilaca, od terminala u Grčkoj i iz trans-jadranskog i trans-azerbejdžanskog gasovoda koji su deo Južnog gasnog koridora, a možda i iz istočno-mediteranskog gasovoda", kazala je Mihajlović.EIB je do sada u sektor energetike na Zapadnom Balkanu investirala više od 672 miliona evra.

Srbija

Više od trećine srpskih startapa okrenuto američkom tržištu

Digitalna transformacija u kontekstu privrede nije tek kreiranje Facebook stranice ili onlajn prodavnice za naš biznis. Ono što digitalna transformacija jeste je sistemsko prilagođavanje i pozicioniranje uz pomoć digitalne tehnologije - značajno unapređenje korisničkog iskustva, poslovnih procesa i uvođenje potpuno novih poslovnih modela. To je ono što se na kraju krajeva desilo dolaskom jednog Ubera ili jednog AirBnb-a. Kreirani su neki novi inovativni poslovni modeli koji uz pomoć tehnologije brže i bolje odgovaraju na potrebe korisnika, ocenjuje  Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ u ediciji Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije.Koji je tu zadatak Inicijative „Digitalna Srbija“?Ono na čemu naša organizacija insistira jeste da se društveni fokus usmeri na dalji razvoj digitalne ekonomije u kojoj neke naše kompanije uveliko posluju kao lideri na svetskom nivou. Kako bismo povećali broj takvih organizacija neophodno je da radimo na tome da se kreira pravno-regulatorni okvir koji stimuliše digitalnu ekonomiju i ojača preduzetnička kultura, kao i da se ulaže u obrazovanje koje bi uz nove programe, predmete i kurseve pratilo promene koje donosi tehnologija.Naša organizacija se nekoliko godina intenzivno bavi ovim složenim pitanjima i u tome imamo direktnu podršku više od 30 naših kompanija-članova koji nesebično daju ne samo kompanijske resurse, znanje i iskustvo, već i ličnu motivaciju svojih lidera i njihovu mrežu kontakata. Ponosan sam na to što smo uspeli da organizaciju zasnujemo na najboljim namerama, velikoj stručnosti i optimizmu da Srbija ima ogromnu šansu.U kojoj meri su preduzeća u Srbiji svesna potrebe digitalizacije poslovanja? Da li je ekonomija u budućnosti uopšte i moguća ukoliko nije digitalizovana?Ukratko - svest je sve veća. Sticajem okolnosti, najsvežija situacija gde se pokazalo da je digitalizacija neophodna jeste pandemija. Preko noći smo osvestili da neke uveliko prisutne stvari poput onlajn trgovine ili rada na daljinu nisu bauk. Ali, ne samo to. Desila se mnogo značajnija stvar - mnoge tradicionalne kompanije su u periodu krize shvatile da je i digitalizacija poslovnih procesa i modela esencijalna.Na početku krize smo kroz istraživanje Skener digitalne privrede izmerili da je prethodni period, uprkos očekivanjima mnogih, pogodio i digitalnu privredu, ali i doneo nešto pozitivno - svaka treća kompanija van IT sektora ubrzala je svoje digitalne projekte. Dakle, privreda je pokazala da može vrlo brzo da se orijentiše ka transformaciji poslovanja korišćenjem digitalnih tehnologija.Sada je važno da prepozna da ta nova rešenja nisu tek odgovor na vanredne okolnosti već su tu da ostanu, a možda čak i da povuku celokupnu privredu iz krize. Upravo inovativni tehnološki biznisi su pomogli da se najveće svetske sile izvuku iz prethodne krize — današnji giganti Spotify, Uber ili AirBnb nastali su odmah nakon tog udara na svetske ekonomije koji se može porediti sa današnjom situacijom.Jedan od ciljeva IDS je digitalizacija obrazovanja. Koje ste sve projekte imali u ovoj oblasti i da li ste zadovoljni prihvatanjem tih inicijativa od strane školstva?Obrazovanje je jedna od ključnih komponenti u otklanjanju jaza između postojećih znanja i veština i onih koje su fokusirane na poslove budućnosti, i kao takva jedna je od centralnih oblasti kojima se bavimo kao Inicijativa „Digitalna Srbija“.Izuzetno je važno da o digitalizaciji obrazovanja ne razmišljamo isključivo kao o novim načinima ili alatima da se stiču znanja — poput digitalnih udžbenika, najmodernije opremljenih kompjuterskih učionica ili VR opremom u školama. Iako je neosporno važno i kako se uči, još je značajnije šta se uči. Dakle, način da se IT agilnije integriše u sve naučne oblasti jeste da fokus ne bude isključivo na sredstvima za rad već na digitalnim veštinama koje se stiču, što je mnogo ozbiljniji zadatak.U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD To je nit koju sami pratimo i koja se provlači kroz mnoge naše programe usmerene kako na formalno, tako i na neformalno obrazovanje. Verovatno najbolji primer ovoga o čemu razgovaramo jesu multidisciplinarni master 4.0 programi koje smo pokrenuli kako bismo izgradili mostove između znanja koja se tradicionalno izučavaju na fakultetima i onih koja idu u susret budućnosti.Zahvaljujući ovom programu u godinama pred nama imaćemo svršene studente koji poseduju znanja o naprednim tehnologijama i poslovne veštine potrebne za kreiranje digitalnih proizvoda i usluga, kao i one koji poseduju umetničke veštine potrebne za kreativne industrije poput gejminga.Poslednjih godina imamo dolazak u Srbiju velikih američkih IT kompanija kao što su Nutaniks ili Epic Games, preko akvizicija domaćih startapa, koji potom razvijaju ovde razvojne centre. Da li očekujete još takvih dolazaka i kako oni utiču na razvoj naše IT industrije, ali i digitalnog obrazovanja?Svakako očekujemo da digitalni ekosistem u budućnosti raste na mnogim poljima, pa i na tom. Akvizicije tih razmera su indikator kvaliteta domaćeg IT talenta i proizvoda i usluga nastalih njihovim inovativnošću i radom. Zato nam poduhvati poput dolaska pomenutih kompanija daju zasluženi kredibilitet u očima stranih investitora, što nije nimalo zanemarljivo za obećavajući ekosistem u razvoju kakav je naš. Oni donose razvojne projekte, a time i znanje i priliku da naši ljudi rade na svetskim proizvodima iz Srbije.Akvizicije velikih američkih kompanija u Srbiji su indikator kvaliteta domaćeg IT Znanje koje dolazi je i dobra podloga da se motivišu oni koji odavde kreću ka svetskom tržištu. Kada je okruženje bogato iskustvima sa jakog tržišta kao što je američko (a to su iskustva koja donose jedan Nutanix ili Epic Games), onda je lakše i startapima iz tog okruženja da se upoznaju s praksama s kojima inače ne bi lako došli u dodir i da zahvaljući tome budu prepoznati spolja. U slučaju Srbije govorimo o čak 37 odsto domaćih startapa koji su orijentisani na tržište SAD.Beograd se prošle godine pominjao među top 10 evropskih destinacija digitalnih nomada. Čime Beograd privlači ove ljude i šta bi se moglo uraditi da ih bude još više?Digitalni nomadi svoje destinacije najčešće biraju na osnovu preporuka i zato je naročito zanimljivo to što je Beograd početkom prošle godine bio u top 10 evropskih destinacija na sajtu Nomad list. Ta lista je dinamična, ali je Beograd uvek među prvim preporukama i tu i na mnogim drugim sajtovima koji sastavljaju liste najboljih mesta za rad na daljinu.Ono što smo mi saznali kroz Skener digitalnih nomada jeste da im se u našoj prestonici najviše dopada to što mogu da vode evropski način života uz niže troškove, imaju stabilnu i brzu internet vezu, dobra hrana, noćni život, ljudi koji su srdačni i dobro govore engleski. Osim toga, pozitivno reaguju i na naše IT talente i startap scenu.Kao i kompanije o kojima smo govorili u prethodnom pitanju, tako i digitalni nomadi donose talente, znanja i iskustva koja dodatno obogaćuju domaću scenu, otvaraju prilike za saradnju i daju joj međunarodni karakter. Iako, kao što i sam naziv kaže, često putuju, veoma često oni se u nekom trenutku zadrže na određenoj lokaciji koja daje dobre poslovne prilike i pokrenu svoj biznis ili se pridruže postojećem.Da bi se zadržali ovde i potencijalno napravili neki novi svetski prozivod iz Srbije, potrebno je da se energija usmeri na povećanje broja digitalnih nomada koji dolaze u našu prestonicu. Postoje brojni načini za to — od direktne promocije Beograda strancima, preko uključivanja digitalnih nomada u događaje lokalnih IT organizacija do uspostavljanja politika koje će definisati jednostavniji okvir za rad ove vrste digitalnih radnika u našoj zemlji. 

Srbija

Vojvodina subvencioniše proizvođače piva, vina i rakije

Preko dva javna konkursa pokrajina Vojvodina ponudila je 60 miliona dinara subvencija za nabavku opreme za proizvodnju piva, vina i rakije, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.Ciljevi tog sufinansiranja su, kako se objašnjava povećanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava i zapošljavanje seoskog stanovništva na teritoriji Vojvodine.Ukupna ponuđena subvencija za proizvodnju piva je 10 miliona dinara, a pojedinačni iznosi subvencije biće između 100.000 dinara i 2,2 miliona dinara.Pokrajinska subvencija za sufinansiranje opreme za proizvodnju vina i rakije ukupno iznosi 50 miliona dinara.Raspon sufinansiranja je takođe od minimalnih 100.000 dinara do maksimalnih 2,2 miliona dinara po projektu.Кonkursi su, kako je precizirano, otvoreni dok se ne utroše sredstva, zaključno sa 11. junom 2021. godine.Detaljnije informacije o dodeli subvencija za proizvođače piva na teritoriji AP Vojvodine možete pronaći OVDE.Detaljnije informacije o dodeli subvencija za proizvođače vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine možete pronaći OVDE.Domaći proizvođači rakije, kako je Nova ekonomija nedavno pisala, od države često traže subvencije za navavku neophodne opreme, kao i pomoć za promociju svojih proizvoda na svetskim tržištima.SRPSKIM PROIZVOĐAČIMA RAKIJE POTREBNE VEĆE SUBVENCIJE I BOLJI MARKETINGNIJE VISKI RAKIJA

Srbija

Bez obrazovanja nema ni konkurentnosti, ni izlaska na globalno tržište

18 rođendan zamka srednjeg dohotka/////////////////////////////Dragoljub Vukadinović predsednik Metalac grupekonkurentnost šta je dobro urađenopovećao uvoz, odnosno smanjen izvoz preko 80 odsto, bio 55povećana su strana ulaganja, dovedeno više stranih investitoranizak profit tehnologijuu i produktivnost, ali su povećale zapošljavanjevladavina prava i institucije nisu izgrađene, nezavisno sudstvo i prosečan proces traje pet godinasamo je znanje izvor bogatstva, a i to malo kadrova se izvozi/////////////////////////////Darko BudeČ BAK? preduzetnik koji decenijama specifično malo da se oni koji se oslanjaju samo na domaće neće moći da razviju konkurentnost svojih proizodaskoro potpuno kad su počeli, u sankcijama i hiperinflaciji, a čim se ukazala prilika mi smo krenuli u izvoz i počeli da se takmičimo na međunarodnom tržištuznanje i inovativnost, originalsnost naša konkurentska predsnostuspeli smo da deset godina bude zapažen po novim tehnologijama. U najmanju ruku, to nas  e izvuklo iz svake krize koja se dešavala, jer smo imali proivode tri do pet godina ispred tržištaogromna zaštita od rizika da će opstati u svim turbulencijamanajvažnije je obrazovanje i multidisciplinarnost i agilnost, kao i digitalizaija koja je nekih desetak brzina logistika iskliznuti iz šina u nekom trenutku /////////////////////////////////////Saša Popović iz???kon stantno ulaganje u lični i profesionalni razvoj svih u kompaniji diverzifikacija proizvode i druge kompanije //////////Luka Stanić najveći problem ljudi, da zadrže kadrove, ljudi u guglu imaju nezamislive beneficije, ali u kali dolaze konstantno iz Srbije odlaze, te imaju veći izazov kada zaposle i kada treba da zadrže dobre ljude u kompanijamateško je porediti kvalitet obrazovanja, gde postoje svetli primeri, ali na nivou cele države zaostajemo za mnogim drugim zemljamaonda je pitanje kako ćemo da odredimo pozitivnu i negativnu gugl ////////////////Tanja Kuzman FEFA mnogo više na globalno tržište, na zapadu svako tazmišlja o globalnom tržištusmatra da nedostaje promena razmišljanjaukolik možete 5 da predviđate imate kartu za globalnu konkurentonosnačin razmišljanja, logike, koja će sutra biti ključna, što FEFA pokušava da svojim studentima usadiulaganje u ono što će značiti najveću konkurentnostmreža kontakata partnerstava //////////////////dragoljub 5 odsto nadprosečnih vuku firmu ////////////////////darko robotizacija procesa koji su zahtevni a štetni po zdravlje nikakvih ni ekoloških štetnih uticaja, u naredne tri godine //////////////////////sasa popovic jako dobre nethehničke veštine u njihovom slučaju treninzi predavanja koja organizuju i što konkretno rade, interne trenere i eksterne stričnjaeke /////luka kaže da idu u inostranstvoaverzija ka dugoročnim i neizvesnim investicijamaiako nije problem sve se svelo na uzimanje jeftinih kredita a postoji ceo spektar usluga //////////tanja sve što je navodno bilo teško transformisati videlo se da su mitovi uz pomoć kovida 

Srbija

PKS: Manje od tri odsto zaposlenih na bolovanju zbog korone

 U domaćoj privredi nastavlja se nastavlja se trend poboljšanja epidemijske situacije, nekoliko nedelja zaredom, pa je broj "kovid odsutnih" radnika manji od tri odsto, saopštila je Privredna komore Srbije (PKS). Kako se navodi, tokom ankete, na uzorku od 1.190 kompanija koje zapošljavaju skoro 400.000 radnika prijavljeno je odsustvo 2,91% zaposlenih. Kao razlog tog odsustva navedeno je oboljenje od korona virusa.PKS podseća da je nedelju dana ranije učešće kovid odsutnih radnika bilo 3,01%.Kako se precizira, najviše odsutnih je u firmama do 100 zaposlenih, dok je u velikim kompanijama iznad 500 radnika situacija povoljnija od proseka u privredi.Najviše obolelih radnika je iz Užica, Novog Sada i Pančeva, a najmanja zaraženost je u Zaječaru, Leskovcu i Kruševcu.Neka istraživanja govore da bi trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želela da nastavi sa radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa.UTICAJ KORONE NA TRŽIŠTE RADA U SRBIJINETO REZULTAT DOMAĆE PRIVREDE U KORONA-GODINI VEĆI ZA 20,7 ODSTO

Srbija

Na virtuelnom sajmu zapošljavanja Merkator nudi 100 radnih mesta

Na prvom virtuelnom sajmu zapošljavanja, koji je otvoren danas do 16 časova, a koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, među 70 drugih kompanija predstavljen je i Mercator-S, koji trenutno ima više od 100 otvorenih radnih mesta.Svi koji su u potrazi za poslom ili zainteresovani za rad na pozicijama prodavca, konsultanta u prodaji (IDEA Organic), mesara, vozača, magacionera, kontrolora izlaza robe, referenta kontrole zaliha ili žele da se zaposle na bilo kom drugom otvorenom radnom mestu u Mercator-S, mogu odmah da posete https://www.nsz-sajamzaposljavanja.rs/, i dobiće sve potrebne informacije kako da postanu deo Mercator-S tima. „Ponosni smo što smo, zahvaljujući rastu naše kompanije i širenja maloprodajne mreže, u situaciji da zaposlimo više od 100 ljudi.  Imamo otvorena radna mesta u velikom broju gradova širom Srbije, kao i za rad u Upravi kompanije, u Beogradu. Mercator-S zapošljava 8300 vrednih ljudi iz cele Srbije, najrazličitijh obrazovnih profila i starosnih grupa. Samim tim kod nas je dobrodošao svako ko želi da radi, da ima siguran posao i ko želi da razvija svoje veštine i usavršava znanje”, poručuje Jelena Šribar, direktorka područja ljudskih resursa u kompaniji Mercator-S.Sajam zapošljavanja organizovan je uz podršku globalnog Programa „Migracije i razvoj”, koji u Srbiji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.

Srbija

Zbog izjave o Rio Tintu traže ostavku ministarke Irene Vujović

Nevladine organizacije Podrinjski anti korupcijski tim (PAKT) i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini zatražile su hitnu ostavku ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović. Kao razlog navode njenu izjavu na televiziji K1 u kojoj je navela da rudarska kompanija Rio Tinto u Srbiji ima građevinsku dozvolu još od 2012. godine.PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini tvrde da bi Irena Vujović trebalo da zna da je Rio Tinto tek 2020. godine u ministarstvu građevine podneo idejni projekat za rudnik litijuma u dolini Jadra, na osnovu kog se pribavljaju lokacijski uslovi."Put do građevinske dozvole je i dalje dosta dug i Rio Tinto nema prava da gradi bilo šta u dolini reke Jadar! Zbog ovakvih tvrdnji ministarke uznemirena je čitava javnost zapadne Srbije i ministarka je dužna da u najkraćem roku pokaže dokument kojim se Rio Tintu dozvoljava da bilo šta gradi u dolini Jadra", navodi se u zajedničkom saopštenju. Kako dodaju, ukoliko se ispostavi da takav dokument ne postoji, Irena Vujović bi trebalo da podnese neopozivu ostavku na mesto ministra zaštite životne sredine.Organizacije podsećaju da Rio Tinto i dalje sprovodi istraživnaja za rudnik litijuma na potezu Lipničkog Šora, odakle planira da dobija vodu za proces proizvodnje litijuma, kao i da je ostala ispitivnaja okončao tek prošle godine.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU U saopštenju se podseća i na nedavno izlaganje profesora Jagoša Raičevića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), koje je organizovano zbog budućeg Projekta Jadar. Raičević je, kako se napominje tada jasno izrazio sumnju u čitav proces donošenja Studije procene uticaja na životnu sredinu u vezi sa budućim rudnikom u dolini Jadra. Raičević je kako dodaju kao glavni problem istakao rad na toj studiji koji će trajati više od godinu dana, kao i da je ukazao na činjenicu da će se ona "volšebno pojaviti na javnoj raspravi koja treba da traje mesec dana".ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA PAKT je još jednom upozorio javnost da svi domaći fakulteti kriju od javnosti dokumentaciju koju su proizvodili za Rio Tinto, kao i da kompanija sa druge strane, krije imena autora proizvedenih elaborata i studija."Postoji osnova sumnja da će se neki od potpisnika dokumenata koje se proizvode za kompaniju, naći u stručnoj Komisiji ministarstva koja će dati poslednju reč o studiji i upućenim primedbama", navodi se u saopštenju.U Koaliciji protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT-u ističu da će uskoro izaći u javnost sa novim saznanjima o uočenim koruptivnim rizicima koji su u vezi sa sprovođenjem Projekta Jadar.Organizacije podsećaju i da je Vujovićeva nedavno dala izjavu da su problemi stanovništva koji žive blizu lokacije budućeg rudnika sitni i da nemaju veze sa zaštitom životne sredine, već se odnose na pravno-imovinski status."Podsećamo ministarku da su iz SANU na skoro održanom naučnom skupu izračunali (po podacima Rio Tinta) da će kompanija za 40 godina rada pored kuća meštana u dolini Jadra deponovati 47.000 tona arsena, što nikako ne predstavlja imovinski problem", naglašava se u saopštenju.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE

Srbija

Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika podseća da broj platformskih radnika za sada nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije.Centar za istraživanje javnih politika se u jednoj svojoj studiji iz 2018. godine već bavio fenomenom radna na internetu, odnosno problemima digitalnih radnika.Prema njenim rečima trenutni problem je što istraživnja pokazuju da radna nedelja tih radnika traje 60 sati, jer platforme insistiraju da se obezbedi stalna dostava klijentima.Takođe ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće jer oni zapravo na platformama nisu zaposleni. Nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.Osiguranje je vrlo teško da obezbede jer spadaju u vrstu radnika koji su izloženi visokom riziku, budući da svoj posao obavljaju na motociklima ili biciklima.Problem je i što nemaju direktan kontakt sa nekim iz foirme za koju rade, jer dinamiku isporuke prate kompjuterski algoritmi. Ipak, Anđelković dodaje da neke platforme već uvode korisničku podršku ali ona može da bude smeštena u bilo kojoj zemlji.Ona ukazuje da taj rad nije plaćen po satu, već se računa po dostavi, pa se zapravo na osnovu toga obračunava zarada platfoprmskih radnika.Ti radnici angažovani kao lica preduzet radnje ili agencija za privremeno zapošljavanje, ima i trećih modaliteta koji su nepoznati.ŠTA MOTIVIŠE PLATFORMSKE RADNIKE?Predstavnica Centra za istraživanje javnih politika kaže da platformske radnike motiviše relativno pristojan prihod koji radeći mogu das ostvare, kao i fleksibilnost u pogledu radnog vremena, bez obzira što rade po 60 sati nedeljno, jer zapravo rade u intervalima koji su im najdražiBitno im je da budu sami svoje gazde, kao i vrlo lako ulaženje na to tržište rada, lako se uklapa u taj radni angažman, platforma vas ne pita koliko imate godina, da li ste muško ili žensko i da li imate neki invaliditet, ukazuje Anđelković.Ona dodaje da platformski radnici, barem prema anketama koje su među njima rađene, zapravo uopšte  ne veruju u prednosti dostojanstvenog rada. Bitno im je samo da li će imati naknadu u slučaju da im se dogodi neki nesrećni slučaj.Prema rečima Marija Reljanovića iz Instituta za uporedno pravo, rad preko onlajn platformi predstavlja eksploataciju bez diskriminacije. On podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o fleksibilnom radu.On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano nulto radno vreme kroz ugovore o radu u toj oblasti, bez konsultovanja aktuelnog Zakona o radu. Na taj način bi kako dodaje samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst.pregovori koje je vodio URI, isti režim za naplatu poreza, osim malog neoporezivog dela i kvartalnog plaćanja i dalje loš temelj na kojem će se graditi budući status randika na internetu.Prema njegovim rečima nelogično je da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.Sve to kako dodaje i dalje predstavlja loš temelj na kome će se graditi budući status radnika na internetu.Prema mišljenju Reljanovića Srbiji su protrebne određene izmene koje se odnose na aktuelni Zakon o radu, u koji kako naglašava pre svega treba vratiti radnike.Takođe naglašava i da će se podela na rad u okvoru radnog odnosa i rad van odnosa morati da se menja, jer je besmislena, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evrospke unije.Relajnović dodaje da se u EU položaj radnika na interenetu često rešava pred sudovima.  Prema njegovim rečima sudovi u tim sporovima često postavljaju pitanja ko zapravo daje radni nalog radnicima koji rade preko onlajn platformi. 

Srbija

Posle fakulteta još lakše do posla u EU

Evropski parlament i Savet su postigli dogovor o novim pravilima za ulazak i boravak visokoobrazovanih građana zemalja koje nisu članice Evropske unije, navodi se na sajtu Evropske komisije.Nova pravila za dobijanje “plavog kartona” odnose se na fleksibilnije uslove prijema, poboljšana prava i mogućnost lakšeg kretanja i rada između država članica EU. Uslov za dobijanje plavog kartona od sada će biti ugovor o radu na najmanje šest meseci sa prosečnom godišnjom zaradom između 1 i 1,6 prosečne bruto godišnje plate u pojedinačnoj zemlji EU.Prema trenutno važećoj Direktivi uslov je 1,5 prosečne zarade i ugovor na najmanje 12 meseci.Nova pravila će olakšati prepoznavanje profesionalnih veština za zanimanja u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i to tako što će kandidati sa profesionalnim iskustvom koje je jednako fakultetskoj diplomi takođe imati pravo da se prijave.Biće olakšani uslovi za promenu poslodavaca kao i mobilnost između zemalja članica, a porodice zaposlenih će takođe moći da dobiju boraviše u zemljama EU, a sve u cilju privlačenja i zadržavanja visokvalifikovanih radnika koji dolaze iz zemalja koje nisu članice, ističe se na sajtu Evropske komisije.Evropski parlament i Savet treba i formalno da usvoje Evropsku direktivu o plavom kartoni, a nakon toga će zemlje članice imati dve godine da nove uslove uvrste u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.