Budućim srednjoškolcima na raspolaganju je 51 obrazovni profil po dualnom modelu, među kojima je i pet novih, a kompanije su ponudile preko 3.200 novih pozicija za učenje kroz rad, navodi se u saop&sc...
Ekonomski mesečnik Nova ekonomija i portal novaekonomija.rs pozivaju mlade novinare i studente iz cele Srbije da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva od 25. do 27. juna na Srebrnom jezeru.Imaćete prilike da od predavača, iskusnih novinara i ekonomista, dobijete najvažnija i neophodna znanja koja su potrebna za bavljenje ekonomskim novinarstvom. Ekonomski novinari su retki i traženi, a dobri ekonomski novinari imaju veliku šansu da naprave uspešnu karijeru u medijima. Naučićete kako da ekonomski tekstovi i prilozi budu stručni, a zanimljivi.Priručnik za ekonomske novinare Celokupne troškove za polaznike i iz Beograda i van Beograda pokriva organizator Business Info Group.Zainteresovani kandidati treba da pošalju kratak CV sa kontakt podacima do 25. oktobra na office@big.co.rs. Broj učesnika ograničen, prijave do 15.06.2021. Škola ekonomskog novinarstva sprovodi se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.Program škole ekonomskog novinarstva:Petak 25. 06. 2021. Deset božjih zapovesti ekonomskog novinaraPredavač: Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomijeSubota 26. 06. 2021.Osnovni ekonomski pojmovi koji su važni, čitanje budžetaPredavač: Vladimir Vučković, ekonomista i bivši član Fiskalnog savetaMonetarna politika Predavač: Nikola Vučković, finansijski analitičarKako upakovati ekonomsku temu za TV na atraktivan i razumljiv načinPredavač: Vojislav Stevanović, novinar TV N1Fektčeking u ekonomskom novinarstvu: u sendviču između kompanijskog PR-a i političkih spinovaPredavač: Ivana Pavlović, novinar, Nova ekonomijaNedelja 27.06.2021.Otvorene baze – nepresušan izvor tema i podataka (APR, ACAS, NBS, Uprava za javne nabavke itd.)Predavač: Vesna Radojević, KRIK
Ustavni sud Srbije presudio je da sve odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nisu u saglasnosti sa Ustavom. Zbog toga će se, kako piše Politika za najmanje pet meseci odložiti primena odredbe o darivanju organa umrlih ljudi bez saglasnosti, zbog transplantacije.Kako prenosi Politka, u Ustavnom sudu Srbije, članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašeni su neustavnim jer nisu u skladu sa pravnom sigurnošću jedne zemlje.Ove odredbe, kako se naglašava, odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrle osobe i prema njima su svi građani donatori organa nakon smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njegove smrti transplantaciji izričito ne protivi njegov srodnik.Ustavni sud Srbije utvrdio je i da su neustavne sve odredbe člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva.U oba slučaja, Ustavni sud je odložio objavljivanje tih odluka u "Službenom glasniku Republike Srbije" na šest meseci, navodi se na sajtu suda.U spornom članu 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa se navodi da se ljudski organi sa umrlog mogu uzeti radi presađivanja "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".VIŠE OD HILJADU LJUDI U SRBIJI ČEKA TRANSPLANTACIJU "Izuzetno, ako umrli nema bliske srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva", glasi drugi stav neustavnog člana Zakona, a utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.Isto glase i neustavni članovi Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o kojima je Ustavni sud takođe doneo presudu.Ove zakonske odredbe izazivale su kontroverze i tokom javne rasprave, a inicijativu za ocenu ustavnosti podnelo je nekoliko udruženja građana, kao i jedna politička partija.Zakon o presađivanju ljudskih organa donet je u julu 2018. godine.Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, on precizno definiše da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.Politika podseća da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice, a procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka poziv lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju.
Narodna banka Srbije (NBS) je ovog meseca bankama zamenila preko 108 miliona u novčanicama osme serije švajcarskog franka, od čega na zamenu za novčanice devete serije odnosi oko 40 odsto ukupne razme...
Konzorcijum koji čije Karin Komerc iz Veternika i KonzoroInternational Ogranak Beograd biće strateški partnet na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica-Horgoš-Granica sa Mađar...
Od 2021. važe nova pravila za penzionisanje žena u Srbiji, što znači da svaki zahtev koji podnesu ove godine podleže novim, rigoroznijim uslovima. Dok se uslovi za penzionisanje žena menjaju, za muškarce, barem za sada, za muškarce ostaje granica od 65 godina starosti.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju, i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje.Tako će biti sve do 2032. kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, što je dve godine kasnije nego danas, prenose Biznis i finansije.Ove godine žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini.Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.Nova pravila za žene važe i ukoliko žele da idu u prevremenu penziju. Za ovu godinu uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.S druge strane, muškarci u starosnu penziju u 2021. godini idu po starom, sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ima međutim, promena u ostvarivanju prava na prevremenu penziju.Muškarci su prošle godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života.Ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom tog period redovno uplaćivali doprinose.
Vlada Srbije obezbedila je iz budžetske rezerve za Teniski savez Srbije sa 907 hiljada evra ili 106,2 miliona dinara. Pomoć se dodeljuje na ime finansijske pomoći Savezu, objavljeno je u najnovijem ...
U Savetu ima još poznatih umetnika. Jedan je narodni poslanik na listi SNS.
Vazduhoplovna akademija preuzela je pilotsku akademiju u Vršcu i ona više neće biti u vlasništvu Kontrole letenje Srbije i Crne Gore SMATSA, saopštilo je Ministarstvo prosvete Napominje se da će pilotska akademija u Vršcu od sada biti u "sistemu dualnog obrazovanja".Kako prenosi portal Tango Six "prelazak u sistem dualnog obrazovanja" praktično znači da je ovaj centar za obuku pilota prešao u vlasništvo srednje stručne vazduhoplovne škole Vazduhoplovna akademija (bivša škola Petar Drapšin).Ovim se okončava 11 godina dugo upravljanje pilotskom školom od strane SMATSA-e. Kontorla leta je školu preuzela 2010. godine. Preuzimanje je tada izvršeno na osnovu nenaplativih dugovanja za usluge kontrole letenja nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika Jat Airwaysa.Visoka škola strukovnih studija vazduhoplovne akademije u Beogradu, će uz srednju Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu i Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu činiti Vazduhoplovni trening centar za srednje i visoko dualno obrazovanje, objašnjava se u saopštenju Ministarstva prosvete:"Ovaj centar će biti jedinstven u Evropi i objediniće obrazovanje i obuku kadrova za vazduhoplovstvo i avio-industriju od pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara, kontrolora leta".KONTROLA LETENJA USKRATILIA BUDŽET SRBIJE ZA 15 MILIONA EVRA
Javno preduzeće Srbijagas saopštilo je da je svog 100% vlasništva u preduzeću Transportgas Srbija doo prenelo na Republiku Srbiju. Kako se navodi, odluka je donesena zbog usklađivnaja sa pravilima Evropske unije.Napominje se da je prenosom vlasništva u tog preduzeća počela realizacija Akcionog plana Vlade Srbije i ispunjavanje uslova iz Trećeg energetskog paketa i Zakona o energetici.Cilj je kako se navodi stvaranje preduslova za otvaranje klastera četiri u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i odnosi se na zelenu agendu i infrastrukturnu povezanost.Preduzeće Transportgas Srbija već ranije je izdvojeno iz sistema Srbijagasa, koji je ovo preduzeće osnovao u avgiustu 2015. godine. Od 01. oktobra 2019. godine, kako se navodi, Transportgas Srbija funkcioniše potpuno samostalno.Dodaje se da u prilog tome govori činjenica da je to preduzeće u prethodnom periodu, sa svojim korisnicima, na direktan način sklopilo ugovore o transportu prirodnog gasa.Prenosom vlasničkog udela sa Srbijagasa na Republiku Srbiju, ocenjuje se da je u potpunosti završen proces izdvajanja Transportgasa Srbija, kao i da su obezbeđeni uslovi za sticanje statusa tog preduzeća kao nezavisnog Operatora transportnog sistema u pogledu pravne forme, organizacije i odlučivanja.Kako je u novembru prošle godine pisao portal Slobodna Evropa, a prenela Nova ekonomija Energetska zajednica čiji je Srbija član, ukazala je na činjenicu da je naša zamlja godinama od 2014. godine kršila svoje obaveze prema kojima je trebalo da reorganizuje JP Srbijagas.Energetska zajednica je tada podsetila da reorganizacija tog javnog preduzeća podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.Izostanak reforme Srbijagasa često se naziva i jednom od prepreka na evropskom putu Srbije. IZOSTALE REFORME, SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE KAZNE ZBOG SRBIJAGASAMINISTARSTVO ENERGETIKE: MANJA CENA GASA OBORIĆE CENU GREJANJA
Kancelarija za IT i eUpravu predstavila je novu uslugu, eKonzulat, putem koje stranci koji dolaze u Srbiju zbog zaposlenja omogućava da apliciraju za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana.Stranac čim aplicira za vizu D dobija ID broj svog zahteva i poslodavac koji namerava da ga zaposli može podneti zahtev za radnu dozvolu Nacionalnoj službi za zapošnjavanje tako da se postupci izdavanja vize i izdavanje radne dozvole vode istovremeno, navodi se usaopštenju.Kada dobije vizu D po osnovu zapošljavanja, po dolasku u Srbiju za period za koji mu je ona odobrena, stranac ne mora da podnosi zahtev za privremeni boravak, jer viza D po osnovu zapošljavanja znači da ima regulisan boravak u našoj zemlji.U tom slučaju poslodavac koji namerava da ga zaposli aplicira samo za radnu dozvolu.U slučaju da i nakon 180 dana ostaje da radi u Srbiji, stranac kome je odobrena viza D podnosi zahtev za privremeni boravak."Korisnici eKonzulata biće, pre svega, državljani zemalja Azije (Kina, Indija, Bangladeš, Pakistan, Nepal), kao i državljani Turske, Rusije, Ukrajine, Egipta, koji u velikom broju dolaze da rade na infrastrukturnim projektima u Srbiji", navodi se u saopštenju.Postupak onlajn apliciranja za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana, u prvoj fazi će biti samo po osnovu zapošljavanja i odnosi se na sve strance koji dolaze u Srbiju sa namerom da se zaposle.U sledećoj fazi razvoja aplikacije očekuje se da će se elektronskim putem aplicirati i za ostale tipove viza (po osnovu školovanja, spajanje porodice, vlasništvo nad nepokretnostima, lečenje i medicinska nega).Postupak za dobijanje vize tipa DKorisnik putem eKonzulata kreira nalog na Nacionalnom portalu za elektronsku identifkaciju (eid.gov.rs), čime postaje eGrađanin i inicira podnošenje zahteva popunjavanjem same forme zahteva.Podnošenje zahteva izvršava se kroz četiri koraka:- Popunjavaju se lični podaci vezani za samo lice koje aplicira, podaci o porodici ako je ima i podaci o zaposlenju.- Podaci o putnoj isptavi.- Podaci o vizi (bira se DKP kom se korisnik obraća, za sada može da aplicira samo za vizu D po osnovu namere da se zaposli), podaci o prethodnim boravcima u RS ako ih je bilo, podaci o nameravanom budućem boravištu u RS (adresa u RS).- Dodavanje prateće dokumentacije – pored fotografije, pasoša, pozivnog pisma korisnik je u obavezi da prilozi i druga dokumenta koja DKP zahteva. Takođe na ovom poslednjem koraku korisnik dobija instrukciju za plaćanje takse za obradu zahteva vize, tako da DKP ne uzima zahtev u razmatranje dok uplata nije evidentirana – uplata ne ide preko sistema već korisnici dobijaju samo instrukcije za plaćanje.Nakon podnetog zahteva od strane korisnika i evidentirane uplate za podneti zahtev, DKP preuzima zahtev u svoj VIS gde radi dalju obradu zahteva i menja status zahteva o čemu je stranka obaveštena putem mejla (svaka promena statusa inicira slanje mejla ka korisniku).DKP ima mogućnot da izmeni status zahteva ali i da pošalje korisniku komentar, traži dopunu zahteva i pošalje prilog.Nakon što je korisniku odobren zahtev, korisnik se mora pojaviti u DKP kako bi mu viza bila upisana u pasoš.
Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u Srbiji kreću se u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procentni poen, pokazuju rezultati aprilske ankete NBS.Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred nastavila su stabilno kretanje blizu nivoa od 2,0 odsto.Za april 2022. predstavnici finansijskog sektora očekuju inflaciju od 2,1 odsto, dok privrednici za isti period očekuju nešto nižu inflaciju od 1,9 odsto.Kada je reč o srednjoročnim inflacionim očekivanjima (za april 2023. i 2024. godine), ona se kod finansijskog sektora kreću u rasponu od 2,4 do 2,7 odsto dok su očekivanja privrednika nešto niža, pa iznose 1,9 procenta za april 2023. i 1,8 odsto za april 2024. godine.
Građani beogradskog naselja Krnjača, Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja Odbranimo reke Stare planine, arhitekta Dragoljub Bakić, kao i članovi nekoliokmo ekoloških udruženja blokirali su istovar šuta na deponiji građevinskog otpada koja se nalazi u prirodnom staništu Reva, preneo je list Danas.U saopštenju se navodi da se zatrpavanjem stabala otpadom, preko puta Ade Huje, na samo pet kilometara od centra Beograda, uniuštava 80 hektara šume Reva.U tom prirodnom staništu, kako se navodi, stotine kamiona danonoćno istovaraju otpad, a plan je da se tu istovari 100.000 tona drobljenog šuta i mešanog građevinskog optada, dodaje se u saopštenju.Građani koji su došli u Revu podigli su šatore i saopštili da se odatle neće pomeriti i neće dizvoliti ubijanje drveća, ptica i biljaka, a pozvali su ostale Beograđane da im se pridruže.Oni zahtevaju hitnu obustavu radova dok se ne završi korekcija studije o uticaju na životnu sredinu, a od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da dođe na Revu i izjasni se zašto se dozvoljava uništavanje zelene oaze."ODBRANIMO REKE" U SUBOTU ORGANIZUJE "EKOLOŠKI USTANAK" Od ministarke za zaštitu životne sredine zatraženo je da hitnom reakcijom obustavi radove i ekocid.Šuma Reva često se pominje kao stanište orla belorepana, ptice koja je ugrožena samo u Srbiji, ne i u Evropi. Takođe, tu šumu na obali Dunava nastanjuju i biljne vrste koje su važne za očuvanje biološke raznolikosti.Građani Krnjače koji protestuju često su se žalili kako bi Reva mogla da postane mesto za reciklažu betona, kao i da nema zvaničnih tabli o izgradnji prostora koji je za to namenjen iako se šut sna to mesto stalno dovozi.Pored problema sa odlaganjem građevinskog otpada, eogradsko naselje Krnjača ima i višedecenijski problem sa nedostatkom kanalizacije, koju je pre nekoliko godina obećao predsednik Srbije.
Za različite usluge, ali bez tendera, Elektroprivreda Srbije (EPS) angažuje preduzeća koja samo "na papiru" nisu njen deo, kao što su firme Pro tent i Kolubara usluge, piše portal Radnik.rs. Kako se dodaje, tako se izbegava direktno zapošljavanje radnika, pa oni nemaju ista prava kao zaposleni u EPS-u.Sa druge strane, kako se navodi, izdvojena preduzeća odakle EPS angažuje radnike, za njihov rad dobijaju proviziju.Ta preduzeća su inače u državnom vlasništvu i izdvojena su iz EPS-a, ali svoje usluge uglavnom pružaju upravo tom javnom preduzeću i osnovana su za njegove potrebe. Firma Pro tent se čak i nalazi na adresi termoelektrane TENT, koja je u vlasništvu EPS-a.Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da "sindikati jesu skrenuli pažnju Ministarstvu da su ova (izdvojena) preduzeća u teškoj poziciji i da prvobitna zamisao da samostalno posluju jednostavno nije realizovana".Desetine radnika preduzeća Pro tenta, kako se podseća protestovali su ispred zgrade EPS-a u Beogradu, 13. aprila, ali o svom problemu nisu želeli da govore javno. Nezvanično su rekli da rade u EPS-u uglavnom kao elektromonteri preko izdvojene firme Pro tent i da su na protestu jer ih je formalni poslodavac poslao na prinudni odmor krajem marta 2021. godine.Kako su tvrdili radnici njihove zarade su niže od zaposlenih u EPS-u koji rade isti posao elektromontera, a određeni deo tih radnika Pro Tenta bio je više godina radno angažovan u EPS-u na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.Da su radnici ove firme angažovani u EPS-u potvrđuje i izveštaj Državnog revizora u kome piše da je EPS 2018. godine isplatio firmi Pro tent oko 2,5 milijardi dinara za angažovanje radnika u proizvodnim poslovnim procesima TENT-a.Oko 6,8 milijardi dinara ovoj firmi je isplaćeno 2019. za održavanje higijene u poslovnom prostoru, kurirske usluge, pomoćne administrativne usluge.Takođe, EPS je 2018, između ostalog, drugoj firmi u državnom vlasništvu Kolubara uslugama iz Lazarevca isplatio oko 1,8 milijardi dinara za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja, transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, a ugovore sa usluge obezbeđenja zaključivao je i sa firmom Kostolac usluge iz Kostolca.RAD MIMO ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJURadnik.rs apominje da je tim ugovorima zajedničko to što se nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama, odnosno EPS za te poslove nije raspisivao tender, o čemu postoji i mišljenje Uprave za javne nabavke.Dodaje se i da prema mišljenju Kancelarija za javne nabavke iz 2016. godine EPS nije obavezan da raspisuje tender ako zaključuje ugovor sa firmom nad kojom država vrši nadzor, ako u toj firmi nema privatnog kapitala koji ima odlučujuć uticaj, kao i da firma više od 80% svojih aktivnosti vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je poverio EPS.Ovaj način radnog angažovanja omogućava poslodavcima da angažuju radnike, a da prema njima nemaju obaveza jer EPS nema zaključen ugovor sa radnicima, već samo sa firmom za pružanje usluga koja je njihov poslodavac.Ovakvo angažovanje radnika razlikuje se od zapošljavanja preko agencije i ono nije obuhvaćeno Zakonom o agencijskom zapošljavanju, koji propisuje da agencijski radnik koji radi kao iznajmljeni radnik kod drugog poslodavca ima iste uslove rada i platu kao poslodavčev radnik.Agencijski radnici, kako se dodaje, po zakonu moraju da budu angažovani na osnovu ugovora o radu, dok radnici koji rade za firme koje pružaju usluge mogu da imaju i ugovor o privremenim i povremenim poslovima i da rade bez prava na bolovanje i godišnji odmor."Ono što je posebno sporno u vezi sa ugovorima EPS-a i spomenutih firmi je to što su ove firme bile deo EPS-a i sada su u velikoj meri zavisne od ovog preduzeća, pa je nejasno koji je smisao njihovog izdvajanja", navodi Radnik.rs.Iz Ministarstva energetike su odgovorili da su Pro tent i Kolubara usluge preduzeća "izdvojena iz EPS-a 2005. godine s ciljem da posluju na tržišnim principima i da svoje usluge pružaju i svim akterima na tržištu, ne samo EPS-u".Na pitanje u vezi sa angažovanjem radnika, iz Ministarstva kažu da EPS nije angažovao radnike preko izdvojenih preduzeća, već je angažovao ta preduzeća da bi lakše prošli proces tranzicije dok ne dobiju i druge poslove na tržištu".U odgovoru se takođe ističe da ideja o samostalnom poslovanju ovih preduzeća nije realizovana.Firma Pro tent postoji od 2003. godine, a njena adresa je u krugu Termoelektrane Nikola Tesla B u Obrenovcu koja pripada EPS-u. Pro tent je nastao kao jedno od preduzeća u postupku restrukturiranja Elektroprivrede Srbij“, kako se navodi u izveštaju revizora na sajtu Agencije za privredne registre od 2020. godine.Ipak, Pro tent nije u vlasništvu EPS-a, već 100% vlasništvu države Srbije kojoj su preneta osnivačka prava 2005. godine.Prema istom izveštaju revizora, najveći kupci usluga ovog preduzeća su EPS, TE TO Kostolac Rudarski basen Kolubara, , što znači da ova firma najviše pruža usluge elektromontera i obezbeđnja EPS-u, državnom preduzeću kom je ranije pripadala.Februara 2020. godine je potpisan ugovor kojim je sindikat radnika Pro Tenta pristupio u članstvo sindikata radnika EPS-a. V.D. direktor EPS-a Milorad Grčić je tom prilikom je izjavio da ta firma i postoji zbog EPS-a."Nama i jeste cilj da se svi zaposleni bez obzira da li su u TENT-u ili Pro Tentu osećaju kao radnici EPS-a. Nama je cilj da u narednih par godina i kroz ličnu zaradu svaki radnik više ne vidi razliku", rekao je tada Grčić.U časopisu koji izdaje EPS je 2018. godine navedeno da je Pro tent "u prethodnom periodu nepravedno izdvojen iz sistema EPS-a", kao i da te godine potpisani ugovor sa EPS-om osigurava egzistenciju više od dve hiljade radnika Pro tenta.Takođe, u mišljenju Uprave za javne nabavke piše da je osnivačkim aktom preduzeća Pro tent definisano da je ono nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Pro tent je 31.12.2020. imao 6.314 radnika dok je EPS prosečno tokom 2019. godine imao 24.966 zaposlenih.Na sličan način, preduzeće za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ nastala je odlukom Upravnog odbora EPS-a, ogranka Rudarski basen Kolubara 2003. godine i u vlasništvu je države.Kako se navodi u izveštaju revizora iz 2019. na sajtu Agencije za privredne registre, 95% aktivnosti ove firme su usluge namenjene Rudarskom basenu Kolubara, ogranku EPS-a, što govori da je ovo preduzeće gotovo u potpunosti zavisno od EPS-a.Preduzeće je takođe, kako se navodi u mišljenju Uprave za javne nabavke, nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Preduzeće, prema podacima ovog izveštaja, ima oko 1.600 zaposlenih.EPS, Pro tent i Kolubara usluge, kako se dodaje, nisu hteli da odgovore na pitanja o ovom problemu.To inače nije jedini slučaj da se radnici angažuju u javnim preduzećima preko izdvojenih firmi.Tako je firma Telus koja je osnovana 2005. godine preuzela zaposlene koji su radili na poslovima fizičkog obezbeđenja i održavanja higijene u Telekomu Srbija i Pošti Srbije da bi istim tim firmama sada prodavala usluge tih radnika preko tendera.
Grad Beograd je raspisao javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje organizacije kongresa, manifestacija, edukacija u oblasti turizma, izložbi, kao i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu na teritoriji grada Beograda.Na konkurs se mogu javiti dobrovoljne i nevladine nedobitne organizacije sa sedištem na teritorijom Beograda.Maksimalni pojedinačni iznos finansijskih sredstava koji se dodeljuje učesnicima konkursa iznosi do milion dinara sa PDV-om.Finansijska sredstva se dodeljuju za projekte koji će biti realizovani do 31. oktobra ove godine.Učesnici na konkursu moraju da budu glavni nosioci projekta i da imaju registrovano sedište na teritoriji Grada Beograd najmanje godinu dana pre nego što je objavljen tekst konkursa, kao i da se sam program održava isključivo na teritoriji Beograda.Rok za podnošenje prijava sa pratećom dokumentacijom je do 8. juna 2021. godine.
-615x345.jpg.webp)
Beogradska firma Milenijum Resort (Millennium Resort) gradiće kompleks hotela u Vranjskoj Banji, zajedno sa američkom hotelskom kompanijom Marriot International, saopštila je uprava Grada Vranja. Milenijum Resort je poznat i po dobijanju mnogih unosnih državnih projekata.Direktor Milenijum Resorta Stojan Vujko izjavio je da će njegova firma u projekatizgradnje hotela u Vranjskoj banji uložiti 90 miliona evra, kao i da će biti otvoreno 350 radnih mesta.Milenijum Resort je sredinom septembra prošle godine prvo kupio nikad završeni hotel, koji su se u Vranjske Banje nazvali "Skadar na Banjštici", zatim hotel Železničar, a na kraju Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju.Krajem januara ove godine toj firmi Komisija za kontrolu državne pomoći je odobrila bespovratno oko 10 miliona evra za izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane, kao i lake medicinske intervencije u Vranjskoj Banji, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ugovor o izgradnji hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji potpisan je sa američkom kompanijom 19. maja, a prema rečima premijerke Ane Brnabić, reč je o najvećem projektu kompanije Marriot na Balkanu, kao i najvećoj investiciji u srpski turizam u ovom trenutku.Investicija Marriot-a i Milenijum Resorta u izgradnju hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji za jug centralne Srbije značiće potpuno novo oživljavanje, ali i dolazak novih investitora, posao za građane, bolje plate i bolji životni standard, rekla je Brnabić.MILLENNIUM TEAM: OD SAVAMALE DO HOTELA U VRANJSKOJ BANJI FIRMI MILENIJUM TIMA OKO 10 MILIONA BESPOVRATNE POMOĆI ZA GRADNJU HOTELA Da je projekat izgradnje hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji važan i za Srbiju i za SAD, ne samo u ekonomskom, nego i u kulturnom smislu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, koji je takođe prisustvovao potpisivanju ugovora.Kako podsećaju Južne vesti, firma Milenijum Tim, koja je rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za Beograd na vodi, pored mnogih državnih projekata, dobila je i posao izgradnje stanova za bezbednjake na jugu Srbije.Dodaje se i da je firma nedavno za oko 70 miliona dinara kupila oko 190 hektara vinograda kod Leskovca.U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije piše da postoje indicije da se tokom privatizacije Vranjske Banje desilo organizovano krivično delo i unapred dogovorena kupovina ispod tržišne vrednosti.SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UKAZAO NA MALVERZACIJE U PRIVATIZACIJI BANJSKIH KOMPLEKSA
Mnogobrojne žene koje svoje proizvode prodaju na pijaci i spadaju u neformalno zaposlene, koje nisu nigde prijavljene, ili koja rade na gazdinstvima koja se ne vode na njih nego na muža, sina ili drugog mu&s...
Od aprila 2020. do aprila 2021. godine, zbog korona krize, kreditna zaduženost građana i privrede prema bankama porasla je za 12,2%, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Za razliku od građana, pravna lica i preduzetnici više kasne u otplati kredita.Ukupni dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju aprila iznosio je 2.958 milijardi dinara ili oko 25 milijardi evra. Pri tome, ta dug je za mesec dana uvećan za 1,4%, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.Građani u kreditima duguju 1.233 milijarde dinara, što je nešto malo manje od 10,5 milijardi evra. Napominje se da su građani više novaca u bankama uzimali "u kešu" nego da bi kupili sebi krov nad glavom.Od ukupne sume kredita koje su podigli građani, 573 milijarde dinara ili oko 4,8 milijardi evra su gotovinski krediti. Sa druge strane, 497 milijardi dinara, odnosno oko 4,2 milijardi evra su stambeni krediti i zajmovi za adaptacije. Udruženje navodi i da trenutno u Srbiji ima 139.540 stambenih zajmova.Kreditno zaduženje stanovništa za godinu dana, kako se navodi, uvećano je za 14,2%, a u odnosu na prethodni mesec za 1,1%.Za godinu dana rast veći od četvrtine zabeležili su potrošački krediti stanovništva, a krajem aprila oni su iznosili 17,5 milijardi dinara.Poljoprivredni krediti su takođe porasli od aprila 2020. do aprila 2021. i to sa 70 milijardi na 76,8 milijardi dinara, što je rast za 9,7%. Gledano u evrima, poljoprivredni krediti su dostigli 650 miliona evra.PO KOJOJ CENI SE ZADUŽUJE SRBIJA? Kašnjenje u otplati bankarskih kredita je 3%, a više mu sa po 3,5% doprinose pravna lica i preduzetnici, nego građani čije kašnjenje iznosi 2,2%. U odnosu na situaciju od pre godinu dana, kašnjenje u otplati kredita je manje za 0,7%, a u odnosu na mart mesec za 0,1%.Krajem aprila, među stanovnicima Srbije bilo je 5,4 miliona korisnika, koji su imali ukupno više od 7,8 miliona tekućih računa.Preduzeća i preduzetnici tokom prethodnih 12 meseci su se manje zadužili od stanovništva i sada ukupno duguju 1.660 milijardi dinara, što je oko 14 milijardi evra. Ova zaduženost predstavlja uvećanje od 10,5% za godinu dana.Preduzetnici sada ukupno imaju oko 558 miliona evra i to je za 22% više nego pre godinu dana i oni su se najviše zaduživali tokom prethodnih godinu dana.Za godinu dana, kako se dodaje, broj tekućih računa veći je za 5%, a broj njihovih korisnika za 4,6%.Iznos dozvoljenog prekoračenja bio je 43,4 milijarde dinara, što je za 7,2% manje nego pre godinu dana, a manji je broj i tekućih računa u kašnjenju.U tom periodu broj kreditnih kartica u docnji, odnosno broj građana koji na vreme ne pokrivaju dozvoljene minuse za podignuti novac ili kupljenu robu preko kartica, bio je gotovo 60.000, što je za 12,4% više nego pre godinu dana.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA
Evropska investiciona banka (EIB) finansiraće izgradnju srpske deonice 171 kilometara dugog interkonektora za prirodni gas između Srbije i Bugarske. Zajam u iznosu od 25 miliona evra omogućiće diversifikaciju snabdevanja energijom u Srbiji i ojačati energetske mreže u jugoistočnoj Evropi, ocenjuje se u saopštenju.Zajam EIB predstavlja dopunu bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od 49,5 miliona evra (u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć – IPA II) za ovaj projekat, koji je četvrti na listi PZI (Projekata od zajedničkog interesa).Ovaj projekat doprinosi smanjenju zavisnosti od jednog isporučioca i stvara konkurentnije tržište energije. Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović kazala je da se ovim zajmom, uz prethodno odobrena bespovratna sredstva, "praktično finalizuje finansijski okvir za izgradnju gasne interkonekcije"."Nakon diversifikacije gasnih puteva, Srbija ima za cilj da ostvari i diversifikaciju isporučilaca. Gasovod Niš–Dimitrovgrad, čija izgradnja treba da počne ove godine kako bi gasovod do 2023. godine mogao biti stavljen u funkciju, omogućiće Srbiji snabdevanje prirodnim gasom od drugih isporučilaca, od terminala u Grčkoj i iz trans-jadranskog i trans-azerbejdžanskog gasovoda koji su deo Južnog gasnog koridora, a možda i iz istočno-mediteranskog gasovoda", kazala je Mihajlović.EIB je do sada u sektor energetike na Zapadnom Balkanu investirala više od 672 miliona evra.
Već postoji presedan da je Srbija na svom primarno vojnom aerodromu u Nišu otvorila Srpsko-ruski humanitarni centar koji ima dosta osobina strane vojne baze te nije nezamislivo da je to ili neš...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
