Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Vlada Srbije napravila radnu grupu za podelu vitamina

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za organizaciju skladištenja i distribuciju vitaminskog paketa u Srbiji, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Zadatak Radne grupe je da usmerava i usklađuje organizaciju skladištenja i distribuciju vitaminskog paketa.To  podrazumeva organizaciju isporuke u centralni magacin, organizaciju skladištenja i nadgledanje uparivanja proizvoda po mesečnim dozama u odnosu na pakovanje proizvoda i pakovanje doze gde bi u svakom paketu bile upakovane količine tri proizvoda u dozi za dva meseca. Predsednik je dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.Na društvenim mrežama pojavio se snimak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojem najavljuje da će penzioneri dobiti vrećicu sa vitaminima.hahahahahahahaha... ja jednostavno nemam kapacitet da shvatim ovog coveka... pic.twitter.com/E9g39qvB5e— lollydop (@sikofitol) April 4, 2021

Srbija

„Odbranimo reke“ u subotu organizuje „Ekološki ustanak“

Pokret Odbranimo reke Stare Planine (ORSP) najavio je protest Ekološki ustanak. Protest će se održati u subotu 10. aprila, u Beogradu i počeće u 13 časova, ispred Narodne skupštine. Kao glavni cilj protesta navodi se zaštita prirode i već su ga podržale mnoge organizacije i građani."Glavni ciljevi protesta su da oni koji su zamislili da nam reke guraju u cevi, to za sva vremena izbace iz glave", kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Jovanović Ćuta, iz pokreta Odbranimo reke stare planine.ORSP je poznat kao pokret koji je među prvima u Srbiji počeo da se bori protiv derivacionih MHE, koje su postale "ozloglašene" i u zemljama regiona zbog devastacije korita mali planinskih reka i potoka.Prema Jovanovićevim rečima, ORSP zahteva brisanje svih derivacionih malih hidroelektrana (MHE) sa teritorije cele Srbije."To smo uspeli da uradimo u Pirotu, poznato je Pirot prošlog leta brisao sve MHE iz prostornog plana, to su uradili Arilje, Brus, Vlasotince i sigurno još desetak lokalnih samouprava i opština", kaže predstavnik ORSP-a.Foto: Nova ekonomijaJovanović je podsetio da je u pripremi novi zakon koji prepoznaje zabranu gradnje MHE u zaštićenim područjima.Međutim, praksa je pokazala da nema zaštićenih i nezaštićenih područja i reka, pa je jedan od glavnih ciljeva protesta da se tom problemu ozbiljnije pristupi od strane države.Predstavnik ORSP-a kaže da su mnogi ljudi u Srbiji več ostali bez vode, zdravog vazduha i zemljišta, zbog neodgovornog ponašanja raznih investitora. "Oni koji to rade i truju moraće da slušaju pre svega struku, ako ih ne budu slušali desiće im se isto ono što se desilo u Toplom dolu, Rakiti, na Rudinskoj reci", kaže Jovanović.U tim mestima građani su uspešno protestovali protiv izgradnje derivacionih MHE, a iz Toplog dola investitor je oteran nakon fizičkog sukoba sa meštanima.On naglašava da je jedino što ORSP traži poštovanje zakona o zaštiti prirode i svih zakona koji se odnose na prirodu, kao i da od države nema više ništa da s ezahteva."Ako mene pitate, ORSP neće više zahtevati ništa, postavlja se pitanje zašto onaj ko je doneo zakone njih ne sprovodi. Ko će to da radi (umesto njih)?", kaže Jovanović.Dodaje da građanima jedino preostaje da zakone počnu da sprovode samo, sve dok se ne uspostavi "pravno stanje", kao i da investicije mogu da se sprovode, ali pod uslovom da nema trovanja i čerupanja prirode.Protest Ekološki ustanak do sada su podržali brojni građani i javne ličnosti, a hrvatski muzičar Darko Rundek pozvao je građane da se pridruže ekološkom ustanku putem svog zvaničnog naloga na društvenim mrežama.Čedomir Savković

Srbija

Svetska banka: U Srbiji ove godine rast BDP-a 5 odsto

Ekonomski rast Srbije u 2021, kao i u 2022, biće veći nego što se prognoziralo početkom godine ali ekonomiji i dalje prete rizici, prvenstveno spolja, ocenila je Svetska banka u ažuriranim ekonomskim prognozama za ekonomije Evrope i Centralne Azije, prenosi Euractiv.U delu izveštaja o Srbiji, Svetska banka je navela da se očekuje da oporavak od recesije zbog kovida-19 počne ove godine a na rast će pozitivno delovati nedavno najavljeni novi paket mera za podršku građanima i ekonomiji u vrednosti 5,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).Rast BDP Srbije u 2021. Svetska banka sada prognozira na 5 odsto, što je za 1,9 procentnih poena više nego što se očekivalo u januaru, a u odnosu na pad u 2020. od 1 odsto.U 2022. bi rast trebalo da bude 3,7 odsto, za 0,3 procentna poena više nego u prethodnoj prognozi, a u 2023. godini BDP Srbije bi trebalo da poraste za 3,9 odsto.Gledano na srednji rok, izgledi za ekonomiju Srbije ključno će zavisiti od razvoja situacije na međunarodnom nivou, uključujući oko kovida-19, tempa strukturnih reformi i političkih kretanja."Neposredno fokus treba da bude na merama za unapređenje poslovnog okruženja i uprave kako bi se smanjili troškovi poslovanja i obezbedila sigurnost, kao i na naporima za unapređenje kvaliteta infrastrukture", naveo je globalni kreditor u delu izveštaja o Srbiji.Svetska banka navodi i da, kada je reč o srednjeročnim i dugoročnim izazovima, fokus treba da bude na demografiji i klimatskim promenama.Kako se ocenjuje u izveštaju, starenje i smanjenje populacije znači manju radnu snagu što, u kombinaciji sa neusklađenošću veština, može značajno da šteti konkurentnosti ekonomije Srbije.U izvešaju se navodi i da će tempo oporavka tržišta rada biti od ključnog značaja za nastavak smanjenja siromaštva. Svetska banka prognozira da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8% u 2021.Ocenjuje se da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu i da bi zbog toga moglo da dođe do kašnjenja investicionih projekata u infrastrukturi i drugim sektorima.Izazovi na tržištu rada Srbije, kako se ukazuje iz Svetske banke, ograničavaju prostor za veće unapređenje na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog "odliva mozgova".U regionu Evrope i Centralne Azije Svetska banka očekuje ekonomski rast od 3,6% nakon pada za 2% u 2020. zbog posledica mera protiv pandemije.

Srbija

Vlasotince se „pridružilo“ gradovima koji imaju problem za vodom

Tokom vanredne situacije koja je proglašena zbog korona virusa, građani Vlasotinca su bili bez vode punih 48 sati, saopštio je Građanski front Vlasotince. Napominju da se to desilo zbog havarije na sistemu vodovoda, koji godinama nije održavan, pa je problem dostigao svoj vrhunac početkom ove godine. "Nakon januarskih poplava i oštećenja sistema vodosnabdevanja Vlasotinčani se snabdevaju pijaćom vodom alternativnim putem, direktnim prepumpavanjem vode iz reke Vlasine", napominje Građanski front Vlasotince.Oni ocenjuju da su građani tog mesta na jugu Srbije "taoci nesposobnih i korumpiranih političara" koji od sredine januara do početka aprila, osim obećanja i sastanaka sa predstavnicnma republičkih institucija, nisu uradili ništa da se problem na vodovodu reši.Podsećaju da je opština nedavno saopštila da je u toku izrada projekta hitnih radova na sanaciji vodovoda, koje bi trebalo da finansiraju Opština Vlasotince i Srbijavode, posle čega bi se krenulo u proces ozakonjenja fabrike vode i njenu rekonstrukciju.Građanski front Vlasotince pitao je opštinsko rukovodstvo zašto to nije urađeno prethodnih godina, jer su mnogi njegovi aktuelni članovi u lokalnoj politici i po dvadeset godina.Građanski front Vlasotince, podseća i da je opština ranije trošila novac na led rasvetu koju košta 20 miliona godišnje, "megalomansku" rekonstrukciju sale Kulturnog centra, kupovinu mehanizacije od "partijskih drugara", kao i na iznenadne i nepredviđene radove tokom realizacije nekih projekata. REVIZORIMA STIGLI ODGOVORI NADLEŽNIH: UMESTO FABRIKE, VODU "PUŠTA" KOMŠIJA VLASOTINČANI NA ŽALOST NISU USAMLJENIVlasotince i ljudi koji u njemu žive dele svoj trenutni problem zbog manjka vode sa građanima mnogih mesta u Srbiji.Na prvom mestu su svakako građani Zrenjanina koji već dve decenije nemaju pijaću vodu, ali imaju fabriku za njeno prečišćavanje, koja ne radi.Nedavno su se pojavile informacije o zagađenju reke Pek, pored koje se nalaze bunari namenjeni za vodo-snabdevanje građana Kučeva. Kao krivac za tu pojavu navodi se kineska rudarska kompanija koja posluje u Mejdanpeku.Na problem sa vodom nedavno su se požalili i građani Titela u Vojvodini, koji prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) ispravnu vodu imaju samo tokom jednog meseca u godini. Tamo je voda nekad crna nekad braon boje, a kao razlog te pojave navode se brojne naftne bušotine. 

Srbija

U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO)

Oko 40 medicinskih radnika iz Kraljeva jutros su na dvadesetak minuta prekinuli svoj rad, izašli ispred Opšte bolnice "Studenica" koja se nalazi u kovid sistemu i na taj način poslali apel nadležnom ministarstvu da zaposle još medicinara, kao i građanima da poštuju protivepidemijske mere.“Mi ne koristimo godišnji odmor već godinu, dve dana. Trebaju novi radnici, nova radna snaga koja će da uđe na naša mesta da bismo mogli da se odmorimo. Mi smo preumorni”, kaže za Novu ekonomiju glavni poverenik sindikata "Nezavisnost"  u Opštoj bolnici "Studenica" iz Kraljeva Vladimir Nović.Zdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama? On ističe da ovo nije štrajk, jer nije ni vreme za tako nešto, ali da je razočaran što nisu dobili podršku većeg broja zaposlenih, pre svega iz drugih sindikata.“Poruka podrške sam dobio milion, ali to nije to, mora da se na terenu vidi uspeh neke akcije”, kaže Nović.On dodaje da su podršku dobili i od dikrektora bolnice, koji nije mogao fizički da im se pridruži jer je u toku bio kolegijum.Na pitanje koje je njegovo mišljenje, zbog čega nije izašlo više zdravstvenih radnika, Nović odgovara da “šta god da kaže neće biti u redu”, ali da “zna šta je u pozadini”. Dodaje da je kod kolega koji nisu izašli sigruno prisutan i strah.Komentarišući najave premijerke Brnabić da će se truditi da se mere relaksiraju, Nović kaže da lično misli da još uvek nije vreme za popuštanje, ali i da u slučaju da se to desi, neophodno je da svi građani nose maske i da se poštuju protivepidemijske mere mere.

Srbija

Prodata kompanija Zdravlje iz Leskovca

Kompanije Frontir Farma i Bejstoun Grupa okončale su kupovinu farmaceutske kompanije Zdravlje AD iz Leskovca, koja zapošljava 250 ljudi, prenela je agencija Beta. Leskovačku fabriku lekova prodala je kompanija Teva Farmasjutikals, a u saopštenju ne navodi vrednost transakcije."Izuzetno smo zadovoljni završetkom ove transakcije koja će nam omogućiti da razvijamo Zdravlje kao jednu od vodećih nezavisnih farmaceutskih kompanija," izjavio je predsednik kompanije Frontir Farma Levent Selamoglu.Leskovačko Zdravlje je osnovano 1953. godine i proizvodi farmaceutske proizvode za preko 35 međunarodnih tržišta u Zapadnoj i Istočnoj Evropi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Azijsko-pacifičkom regionu, Južnoj Africi i Latinskoj Americi.Zdravlje, kako je objašnjeno, ima širok spektar proizvoda koji se primenjuju u terapiji različitih ozbiljnih i hroničnih bolesti, poremećajima kardio-vaskularnog, centralnog nervnog i respiratornog sistema.Generalni direktor Zdravlja Bojan Jović ocenio je da je reč o važnom događaju u istoriji leskovačkog preduzeća.OZVANIČENA PRODAJA JUGOREMEDIJE "Sa velikim zadovoljstvom nastavljamo sa uspešnim poslovanjem u farmaceutskoj industriji i proizvodimo naše proizvode vrhunskog kvaliteta za više od 35 zemalja širom sveta, kao i da podržavamo lokalnu zajednicu u kojoj uspešno poslujemo više od 67 godina," rekao je Jović.Frontir Farma je britanska kompanija specijalizovana za investicije i operacije u farmaciji. Bejstoun Grupa obuhvata specijalizovane investitore u farmaceutskoj industriji sa sedištima u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD.Kompanija Zdravlje iz Leskovca prethodno je privatizovana i pre 18 godina za 3,5 miliona evra.

Srbija

Objavljeni pravilnici o fiskalnim računima

Ministarstvo finansija donelo je nekoliko pravilnika o fiskalnim računima koji regulišu vrste fisklalnih računa, tipove transakcije, načine plaćanja.Zatim, donet je pravilnik o bezbednosnom elementu, odnosno hardverskom ili softverskom elementu koji Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizcije. Pravilnikom o načinu i postupku dostavljanja podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi uređuje se koje podatke o izdatim fiskalnim računima je obveznik fiskalizacije dužan da dostavi Poreskoj upravi, oblik i način dostavljanja ovih podataka, kao i uslovi pod kojima se ovi podaci mogu dostavljati Poreskoj upravi periodično.Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora  reguliše šta je obveznik fiskalizacije dužan da uradi pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa.Istorija modernizacije Poreske uprave

Srbija

Otkup struje iz obnovljivih izvora uskoro zakonska obaveza

Cilj usvajanja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije je zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova građana, energetska tranzicija, kao i jednostavnija birokratija, navodi Vlada Srbije. Zakon uvodi i obavezu da se "prioritetno" preuzima struja dobijena iz obnovljivih izvora energije (OIE)."Predlog zakona treba da stvori pravnu sigurnost za investiranje u sektoru elektroenergetike, grejanja i hlađenja i sektoru transporta", navodi se u obrazloženju predloga zakona. Među prvim stvarima koje predlog zakona definiše su vrste elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.Tu spadaju hidroelektrane, elektrane na biomasu, biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, kao i elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije.Jednu od važnih odredbi koja je ranije najavljena i koju ovaj predlog zakona donosi je zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima.Ipak, kako se navodi, na predlog ministarstva energetike i uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, moguća je njihova izradnja u zaštićenim područjima.Predlog zakona definiše sistem podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kroz sistem tržišnih premija i sistem find-in tarifa (otkupne cene struje dobijene iz obnovljivih izvora).OBAVEZA DISTRIBUTERADistributer električne energije imaće obavezu da prioritetno preuzima energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, a predlogom zakona propisuje se i dostupnost informacija o udelu OIE u toplotnoj energiji, kao i priključenje nezavisnog proizvođača na distributivni sistem toplotne energije. Definiše se i korišćenje obnovljivih izvora energije u saobraćaju, kao i podsticaji za proizvodnju biogoriva, a propisani su i kriterijumi za smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase.Zakon propisuje inovacione tehnologije i nove obnovljive izvore energije, kao i način imenovanja strateškog partnera države u oblasti OIE.Utvrđena je i mogućnost javnog interesa za eksproprijaciju kada država gradi elektrane sa strateškim partnerom, kao i mere lokalnih samouprava u takvim situacijama.Predlogom zakona propisuje se inspekcijski nadzor u oblasti energetike, kao i kaznene odredbe za privredne prestupe i prekršaje.GARANCIJA O POREKLU STRUJENovim zakonom predviđa se da operator prenosnog sistema proizvođaču iz obnovljivih izvora energije izdaje garanciju o njenom poreklu, odnosno potvrdu da je ona proizvedena korišćenjem obnovljivih resursa.Garancija porekla se izdaje samo jednom za jedan megavat-čas (MWh) proizvedene električne energije i ne može da bude duža od jedne godine, ali može da bude prenosiva.Garancija koja je izdata u drugim državama, važi i u Srbiji, pod uslovima reciprociteta i u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. PROIZVODNJA STRUJE ZA SOPSTVENU POTROŠNJUКupac ili proizvođač struje, kako se navodi u predlogu zakona, ima pravo da samostalno proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju, da je skladišti i da njen višak isporuči u distributivni sistem.U tom slučaju ne mogu da se koriste podsticajne mere u vidu tržišne premije i fid-in tarifa, niti važi pravo na garanciju porekla proizvedene struje, a snaga elektrane u tom slučaju ne može da bude veća od odobrene snage priključka kod krajnjeg kupca.Zakon predviđa i da jedna stambena zajednica može da ima prava i obaveze kupca-proizvođača struje u skladu sa propisanim odredbama, uz uslov da njena elektrana bude izgrađena na zajedničkom delu stambene zgrade.Predlog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije usvojila je Vlada Srbije, nakon čega se očekuje da on prođe i kroz skupštinsku proceduru.

Srbija

Raskol udruženja frilensera oko predloga Vlade Srbije

Udruženje radnika na internetetu (URI) koje sa državom pregovara o oporezivanju frilensera, saopštilo je kategorički odbija novo rešenje koje im je Vlada Srbije danas uputila za rešenje tog problema. Glavni razlog za odbijanje tog predloga je, kako tvrde to što se on nimalo ne razlikuje od onog koji je ranije ponuđen i koji im takođe nije odgovarao."Udruženje radnika na internetu je odmah po održanom sastanku 31. marta kategorički odbilo taj predlog, a odbija i danas predloženi", navodi se u saopštenju koje je URI objavilo na društvenim mrežama. URI poručuje Vladi Srbije "da se životima desetine hiljada radnika na internetu ne odlučuje kao na pijaci" i napominje da to udruženje i dalje čvrsto stojimo iza svojih zahteva.Jedan od glavnih zahteva frilensera je da se naplata poreza ne računa unazad za pet ili šest godina, već od oktobra prošle godine, kada ih je Poreska uprava obavestila da su dužni da plate porez."Jasno je da je navodni dug neosnovan i da merama koje predlaže, Vlada pokušava da umanji bes radnika na internetu. Međutim, ona bes, naprotiv, podstiče, predlažući rešenja koja nam onemogućuju da nastavimo sa radom", naglašava se u saopštenju.FRILENSERI NEZADOVOLJNI NAJNOVIJOM PONUDOM DRŽAVE, ALI NATSAVLJAJU PREGOVORE PREDLOG PRIHVATILO DRUGO UDRUŽENJE, UFPSURI tvrdi i da je Udruženje preduzetnika i frilensera Srbije (UFPS), koje je takođe prisustvovalo sastanku sa Vladom Srbije u zasebnom terminu, prihvatilo predlog države.URI taj preglog ocenjuje kao neznatno izmenjeno dužničko ropstvo koje se nudi radnicima na internetu, a obuhvata i poreski model koje će važiti od 1. oktobra do donošenja novog zakona za frilenserePredstavnici URI-ja kažu i da taj zakon predviđa visoke procente tekućeg oporezivanja, koji će im mesečne prihode smanjiti do 70%.UFPS je 31. marta poslao svoj predlog Vladi Srbije nakon sastanka i oni su, prema objavljenom saopštenju, zajedno sa Vladom učestvovali u predlogu koji je danas ponuđen Udruženju radnika na intrnetu."Javno se ograđujemo od UFPS, koje iza odluka svojih pregovarača odbija da stane imenom i prezimenom", kažu predstavnici URI.URI tvrdi i da, prema nezvaničnim informacijama, advokat UFPS-a koji je išao na pregovore sa Vladom Srbije, ima veze sa Srpskom naprednom strankom, odnosno sa šefom kabineta Ane Brnabić."Kako je deo naših članova iz solidarnosti učestvovao i u radu UFPS, znamo da su nakon sastanka izbegavali da razgovaraju i sa sopstvenim članstvom i da ih obaveste o tome šta se desilo u razgovorima u Vladi", dodaju u URI-ju. URI tvrdi i da UFPS nije bio voljan da kaže kako im je Vlada Srbije naložila da podnesu novi predlog za frilensere, niti su bili voljni da svijim članovima obelodane plan o usvajanju tog predloga po hitnom postupku. 

Srbija

Mere podrške tokom pandemije nisu odgovorile na potrebe žena

Mere koje su u Srbiji donete u prvim mesecima nakon proglašenja pandemije nisu odgovorile na potrebe žena, pokazuju podaci istraživanja koje je sprovela organizacija Gender knowledge hub. Država se oslonila na žene kada je u pitanju briga o deci i njihovo obrazovanje, a nijedna od donetih mera nije bila usmerena upravo na ovaj aspet uticaja pandemije.Mere su pretežno bile usmerene ka pomoć privredi i građanima jer je cilj bio likvidnost, ističe Višnja Bacanović iz Gender knowlegde huba na onlajn prezentaciji analize „Rodno odgovorno budžetiranje i mere odgovora na COVID – 19 u Republici Srbiji“. Žene čine višeg od polovine zaposlenih u sektoru usluga, ali 74,9 odsto zaposlenih žena radi upravo u tom ovom sektoru. Od samozaposlenih žena, 64,6 odsto je samozaposleno u sektoru usluga, a od ukupnog broja samozaposlenih trećinu čine žene. Drugi sektor je poljoprivreda, dok je najmanje samozaposlenih žena u industriji.Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada Bacanović objašnjava da ovi podaci znači da su sve mere koje su usmerene ka privredi i ka samozaposlenima, malim i mikro preduzećima bile pravovremene.“Bile su jako korisne, ali i dalje, ako pogledamo ukupna izdvajanja, mnogo manji deo je otišao ženama nego muškarcima.”Žene su takođe većina zaposlenih u zdravstvu, tako da je na njih uticalo povećanje plate u ovom sektoru, ali zdravstvene radnice su i u pandemiju ušle za značajno nižim zaradama u odnosu na njihove kolege. Naime, plate žena u zdravstvu su tek 85% zarade muškaraca u ovom sektoru.“Kada se povećavaju plate u ovom sektoru, i dalje se povećavaju više plata muškaraca nego plate žena”; objašnjava Bacanović.Kada je reč o siromašnom delu stanovništva, najranjivije su žene starije od 65 godina i muškarci koji imaju između 55 i 64 godine. Jedina mera koja je bila usmerena ka najsiromašnijem delu stanovništva i onima koji su neformalno zaposlni bila je mera koja je najčešće i kritikovana. Reč je o dodatku od 100 evra svakom punoletnom građaninu.Žene na prvoj liniji Kovida, a optužene za šoping “Ta mera od 100 evra je neutralna u svojoj zamisli, a isto tako je rodno neutralna i u izvedbi. Nije bila ciljana zato što nisu još uvek pripremljene socijalne karte u trenutku kada je doneta, to je bilo zvanično obrazloženje. Ona je rodno neutralna i u efektima zato što što se tiče ravnopravnosti nije odgovorila na potrebe najranjivijih grupa, a odgovorila je jednako na potrebe žena i muškaraca”; zaključuje Bacanović.Mere nisu uticale na smanjenje rodne neravnopravnosti, pokazuje anketa koja je sprovedena među ženskim organizacijama, dok 94,1 odsto njih tvrdi da nisu bili konsultovane kada su mere i donošene.Kao pozitivni primeri ističu se dve inicijative koje se odnose na kretanje u toku polcijskog časa. Prvu su incirali Autonomni ženski centar iz Beograda i Osvit iz Niša, a tiče se mogućnosti da žene koje su u situaciji partnerskog nasilja mogu da napuste dom u toku trajanja pocijskog časa. Druga je bila usmerena na decu sa teškoćama u razvoju i njihove roditelje i odnosila se takođe na mogućnost napuštanja doma za vreme ograničenja kretanja.

Srbija

Britanski ministar izvoza sledeće nedelje u poseti Beogradu

Naredne nedelje u Beogradu će boraviti ministar za izvoz u Britanskoj vladi, Grem Stjuart, saopštila je ambasada te zemlje u Beogradu. U fokusu njegovih razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije, kako je naglašeno, biće budući trgovinski odnose Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Pored sastanka sa kolegama iz Vlade Srbije, Stjuart će se sastati i sa predstavnicima britanske poslovne zajednice i kompanija koje posluju na srpskom tržištu.Stjuart će svoje domaćine, kako stoji u saopštenju, detaljnije upoznati i sa ambicioznim planovima koje Ujedinjeno Kraljevstvo ima u vezi sa održavanjem konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26).Ta konferencija, održaće se tokom novembra u Glazgovu.Grem Sjuart je u Odeljenju za međunarodnu trgovinu Britanske vlade od januara 2018. godine bio zadužen za investicije.Od februara prošle godine je najviše rangirani predstavnik Britanske vlade koji se bavi izvozom, a kako je naglašeno, ovo će biti prva poseta jednog visokog zvaničnika britanskog ministarstva trgovine Srbiji u ovom veku.BRITANIJA ŽELI DA SE PRIDRUŽI TRANSPACIFIČKOM TRGOVINSKOM PARTENRSTVU Nova era za Veliki Britaniju, kako je ranije pisao BBC, počela je nakon što je poslednjeg dana 2020. godine i zvanično završila proces izlaska iz Evropske unije.Bregzitom, odnosno izlaskom iz Evropske unije, Velika Britanija je napustila jedinstveno tržište EU i njenu carinsku uniju, koji omogućavaju slobodnije kretanje ljudi, roba i usluga među članicama.Sadašnji britanski premijer i zagovornik Bregzita Boris Džonson ocenio je da je izlazak te zemlje iz unije "fantastičan trenutak".Protivnici Bregzita smatraju da će izlaskom Britanije iz EU, toj zemlji biti lošije. 

Srbija

U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD

U Srbiji oduvek vlada izuzetno interesovanje za školovanje i akademsko usavršavanje u SAD, o čemu svedoči i broj prijavljenih kandidata na konkurse za dodelu stipendija koje redovno objavljuje ambasada SAD u Beogradu, kaže  Isidora Nikolić Savin, advokat i predsednica udruženja „Fulbrajt i prijatelji“.Udruženje okuplja stipendiste programa akademske razmene Vlade SAD koji se ostvaruju u Republici Srbiji putem ambasade SAD u Beogradu. Reč je o programima Fulbright, Hubert H. Humphrey, Ron Brown, Junior Faculty Development Program (JFDP) i International Visitors Leadership Program (IVLP). Misija udruženja je da promoviše profesionalnu i akademsku izvrsnost, kao i pozitivne društvene promene i ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta međunarodne kulturne, institucionalne, naučne i profesionalne razmene i saradnje. Prema podacima programa, od 1961. godine do danas skoro 880 stručnjaka iz Srbije i iz SAD koji su boravili na studijskom programu u Srbiji, dobilo je stipendiju Fulbrajtovog gostujućeg programa.Zašto su SAD zanimljive našim stručnjacima za obrazovanje i naučnoistraživački rad?Razlog tome je prvenstveno kvalitet kurikuluma i metodologije rada sa studentima, kao i dugogodišnji primat američkih univerziteta nad evropskim na svim relevantnim međunarodnim rang-listama akademskih institucija. Samim tim, znanje i zvanje stečeni na nekom od univerziteta iz SAD predstavljaju ne samo odličnu osnovu za ostvarivanje uspešne karijere, nego su i stvar prestiža.Među fulbrajtovcima ima članova SANU, rektora univerziteta, guvernera NBS, dekana i profesora fakulteta, ministara i narodnih poslanika iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznatih umetnikaZa koje naučne oblasti i fakultete se ljudi iz Srbije prijavljuju? Baza stipendista programa akademske razmene sa SAD kojom raspolaže naše udruženje ukazuje na veoma širok dijapazon društvenih i prirodnih nauka za koje su zainteresovanim kandidatima bili na raspolaganju programi razmene. Međutim, naučne oblasti za koje se u Srbiji nude programi razmene uglavnom zavise od vrste i cilja akademskog programa za koje ambasada SAD obezbeđuje finansiranje. Fokus tih programa varira od unapređenja društveno-ekonomskog stanja u Srbiji, do razvoja poljoprivrede i biomedicinskih nauka.SAD donirale milijardu dolara od 2000. godine do danas Kad bismo pitali alumniste vaše organizacije, šta bi odgovorili na pitanje o značaju američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva?Odgovor na ovo pitanje je od takvog značaja za naše udruženje da smo prošle godine u saradnji sa Centrom za američke studije organizovali veliku dvodnevnu konferenciju pod nazivom „Značaj američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva“, koja je trebalo da se održi u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Konferencija je bila zakazana za mart i na njoj je trebalo da govore mnogi priznati stručnjaci koji su svojevremeno pohađali neki od programa razmene, ali su nas epidemija COVID-19 i uvedeno vanredno stanje omeli u planovima. Nadam se da ćemo uskoro moći da održimo konferenciju, nakon koje ću imati i konkretan odgovor na ovo pitanje.Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara  godišnje Vlada Srbije je 2013. odlučila da podrži program Fulbrajt i izdvojila je određenu sumu za to. Veliki  broj domaćih institucija (bolnice, kompanije, fakulteti, instituti), takođe je dodeljivao stipendije stručnjacima iz SAD koji su dolazili u Srbiju. Da li ova praksa i dalje postoji i zašto je važan dvosmeran karakter programa?Da, Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara  godišnje. Ta sredstva namenjena su stipendiranju srpskih profesora, naučnika i studenata koji se u okviru Fulbrajt programa usavršavaju na univerzitetima u SAD.  Vlada SAD dodatno stipendira takođe srpske profesore, naučnike i studente za istu vrstu stipendija.  Pored toga, Vlada SAD stipendira i američke profesore, naučnike i studente koji po Fulbrajt programu dolaze na univerzitete u Srbiji.  Naravno, univerziteti u Srbiji, iako ne obezbeđuju direktne stipendije Amerikancima, pružaju punu logističku i naučnu pomoć Fulbrajt stipendistima tokom njihovog boravka u Srbiji.  Fulbrajtovi administratori želeli bi da američki predavači i istraživači budu zainteresovani za rad van Beograda, posebno u gradovima na jugu Srbije kao što su Niš, Kragujevac i Novi Pazar. Imate li informacije kako se ostvaruje ovaj cilj programa? Da li ste u kontaktu sa američkim istraživačima koji borave u Srbiji?Tačno, to je jedan od ciljeva kojima administratori programa pridaju najveći značaj i iz godine u godinu raste broj američkih stručnjaka i studenata zainteresovanih za saradnju sa srpskim kolegama na univerzitetima van Beograda.  Tokom akademske 2019/20. godine, pet studenata boravilo je u okviru Fulbright English Teaching Assistant programa širom Srbije - od Subotice i Novog Sada, do Niša, Vranja i Novog Pazara.  Nažalost, zbog rizične situacije nastale zbog COVID-19 pandemije, ove akademske godine nemamo nijednog Amerikanca na Fulbrajt stipendiji u Srbiji.  Radi se na tome da već početkom septembra 2021. ugostimo novu generaciju američkih fulbrajtovaca u Srbiji.  Naravno, sve će zavisiti od toga kako se dalje bude razvijala situacija u vezi za pandemijom.  Kako unaprediti saradnju i razmenu dve zemlje?Svaki sprovedeni vid akademske razmene između SAD i Srbije neumitno je već doveo do trajnog povezivanja dve zemlje jer studijski boravak u drugoj zemlji, naročito onaj koji je duži od jedne akademske godine, dovodi do saživljavanja polaznika programa sa drugom kulturom, eventualnog usvajanja drugačijih kulturnih obrazaca, a svakako do proširenja vidika. Prema bazi članova našeg udruženja, najveći broj naših ljudi koji su boravili u SAD na nekom od programa razmene su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima koji svojim radom i implementacijom znanja stečenog za vreme usavršavanja u SAD daju svakodnevan doprinos svojoj zajednici.  Ko su u Srbiji poznati fulbrajtovci i polaznici drugih programa?Među polaznicima američkih programa u Srbiji je veliki broj istaknutih ljudi u Srbiji, među kojima su članovi SANU, rektori univerziteta, guverneri NBS, dekani i profesori fakulteta, ministri i narodni poslanici iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznati umetnici. Lista zvučnih imena zauzela bi mnogo više mesta nego što ovaj intervju dozvoljava, ali ako se  fokusiramo samo na domen kulture, već imena nekolicine istaknutih umetnika koji su doprineli uspostavljanju kulturnih veza između Srbije i SAD dosta je rečita. Recimo, znameniti alumniji Fulbrajt programa su Olja Ivanjicki, Milovan Danojlić, Srđan Karanović, Vida Ognjenović, Svetlana Bojković, Slobodan Šijan, Biljana Srbljanović, Grozdana Olujić. Vaše udruženje je 2015. godine ustanovilo godišnju nagradu za profesionalnu izvrsnost „Predvodnik/Predvodnica“ (Trailblazer), kojom odaje priznanje izuzetnom profesionalnom doprinosu pojedinaca u Srbiji u okviru oblasti razvoja nauke i istraživanja, unapređenja struke ili profesije ili pozitivnih društvenih promena. Ko su dosadašnji dobitnici i zašto je važno imati ovakvu nagradu?Naša nagrada za cilj ima da promoviše izuzetne osobe i da im oda priznanje za postignuća u određenoj godini. U tome se ogleda njen primarni značaj – da se, koliko god bili svakodnevno obasuti lošim primerima, makar povremeno podsetimo da među nama postoje izuzetni ljudi za koje nikakve nepovoljne okolnosti ne predstavljaju smetnju. Prema desetinama prijava koje svake godine primamo povodom konkursa za nagradu, stekla sam utisak da je naše društvo u mnogo manjoj meri inertno nego što je opšti utisak i da je veoma bogato pojedincima koji postižu izuzetne rezultate u oblasti svoje struke, odnosno koji nastoje da menjaju svet u kome žive makar na mikronivou, ne očekujući ništa zauzvrat. Dosadašnji dobitnici naše nagrade dolaze iz najrazličitijih oblasti nauke i društvenog angažmana. To su pojedinci koji stoje iza inicijative „Miksalište – multikulturalni centar za izbeglice i lokalnu zajednicu“ čiji je angažman u pomoći rešavanju migrantske krize opštepoznat; Dušica Popadić, osnivačica i direktorka „Incest trauma centra“, koja je pionirka u pružanju psihološke i pravne pomoći seksualno zlostavljanoj deci i odraslim osobama koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu, kao i njihovim porodicama; dr Marina Hughson, sociološkinja koja je ceo svoj profesionalni život posvetila borbi za rodnu ravnopravnost; učenici odeljenja III/1 Desete beogradske gimnazije „Mihajlo Pupin“ iz Beograda koji su pravi predstavnici uspešnog sprovođenja grassroot inicijative; prof. dr Radojka Vukčević, jedna od najboljih istoričarki američke književnosti na jugoslovenskom prostoru.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Ušteda energije uskoro podleže zakonskoj kontroli

Vlada Srbije usvojila je Preglog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Zakon propisuje određene obaveze građevinskih investitora, prodavaca automobilskih guma, kao i Republičkog hidro-meteorološko zavoda koje treba da doprinesu efikasnoj upotrebi energije i smanje zagađenje životne sredine.U obrazloženju ovog zakonskog predloga piše da se politika energtske efikasnosti Srbije utvrđuje strategijom razvoja energetike u Srbiji, kao i integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEКP).NEКP, kako podsećaju u Vladi Srbije, sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. U obrazloženju zakona Vlada Srbije podseća da izrada i sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost traje do kraja 2021. godine.Predlogom zakona predviđeno je da ministar koji je nadležan za energetiku, propisuje metodologiju za uštedu energije, kao i da uvede obavezu Republičkom hidro-meteorološkom zavodu (RHMZ), koji će državu i javnost obaveštavati o toplijim danima, kada će moći da se štedi energija.Predviđena je i digitalizacija izveštavanja o merama energetske efikasnosti koje su sprovdene, a u okviru sistema energetskog menadžmenta.ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADANovim zakonom je predviđeno da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini, u kojima se koristi površina veća od 250 kvadrata, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima.Sertifikat se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada i njegova prva strana, kako se navodi u predlogu zakona, mora da bude izložena javno, na vidljivom mestu.Zakonom je predviđena i sanacaija zgrada centralne vlasti, sa ciljem da se postigne njihova bolja energetska efikasnost u tim objektima.Spisak zgrada centralne vlasti koje su predmet energetske sanacije, utvrđivaće Vlada Srbije, na predlog ovlašćenog ministra.OBAVEZE INVESTITORAInvestitor koji gradi neku novu zgradu ili neku staru zgradu detaljno energetski sanira, kako piše u predlogu zakona, dužan je da instalaciju za predaju toplotne energije u tim objektima detaljno energetski sanira i opremi sledećim urećajima:- uređajima za regulaciju i za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde to postoji i za merenje potrošene tople vode;- uređajima za merenje predate količine toplotne energije, ili tople vode (u zgradama u kojima ona postoji) za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode; - uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.Zgrada se detaljno energetski sanira ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na energetskoj sanaciji veća od 25% vrednosti zgrade, a u proračun te vrednosti, kako piše u predlogu zakona, ne ulazi vrednost zemljišta na kojom se zgrada nalazi."ENERGETSKO" OZNAČAVANJE PNEUMATIKAPredlog Zakona o energetskoj efikasnosti propisuje i označavanje automobilskih pneumatika i oni će moći da se stave na tržište ako imaju odgovarajuću energetsku oznaku.Tehnički propis za njihovo označavanje pneumatika donosi ministar i njime će se utvrditi obaveze isporučilaca i prodavaca pneumatika, kao i prodavaca motornih vozila.Trebalo bi da se utvrde metode merenja, način kako se proverava energetsko označavanje, određivanje klase energetske efikasnosti pneumatika, njihov dizajn i format energetske oznake.Zakon kaže i da isporučilac automobilskih guma neće moći da ih stavi na tržište ako one nemaju odgovarajuće oznake o energetskim performansama, jer bi to moglo da zbuni kupce.

Srbija

Objavljen poreski kalendar za april, koje su vaše obaveze?

Poreska uprava objavila je poreski kalendar za april 2021. godine. Od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do plaćanja PDV-a za prethodni mesec, ovo su obaveze poreski obaveznika i datumi do kada to moraju da reše.Već prve nedelje aprila, odnosno 05.04.2021. godine od poreskih obaveznika očekuje se:- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI.Zatim, za ponedeljak 12.04.2021. godine očekuje se:- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Četvrtak 15.04.2021. godine:- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa od strane preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugo lice za utvrđivanje poreza za 2020. godinuPrijava se podnosi na Obrascu PPDG-1S - Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti. Uz poresku prijavu podnosi se i Obrazac PB 2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti i prateći obrasci uz poreski bilans.- Plaćanje razlike poreza na prihod od samostalne delatnosti utvrđene po konačnom obračunu za 2020. godinu, po podnetoj poreskoj prijaviPlaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prvo tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prvo tromesečje, ako je u prvom tromesečju ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.I poslednje nedelje aprila, odnosno 29.04.2021. godine:- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Srbija

Medicinari najavljuju prekid rada: Kako izgleda 20 minuta bez nas

Zdravstveni radnici iz sindikata „Nezavisnost“ najavili su da će u petak, 2. aprila prekinuti svoj rad na 20 minuta, kako bi skrenuli pažnju na težak položaj u kome se nalaze, a ovaj svojevrsni protest nazvali su „Apel za sve naše ljude“."To će da bude na teritoriji cele zemlje, ali je nama dato na raspolaganju da odaberemo koje vreme. Ja sam za Kraljevo predvideo da to bude 10:10 zato što je to najveći špic, najveća kulminacija posla, građana i obolelih. Samo da vide kako izgleda 20 bez nas,“ kaže na Novu ekonomiju glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“  u Opštoj bolnici „Studenica“ iz Kraljeva Vladimir Nović.Zdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama? Od ostalih sindikata još uvek nisu dobili odgovor da li će im se pridružiti u prekidu rada, ali Nović kaže da su dobili obećanje direktora kraljevačke bolnice da će ih u protestu podržati. On dodaje svoj rad neće prekidati jedinice intezivne nege.„Mi ne želimo da štrajkujemo. Mi želimo da lečimo ljude, čemu i služimo, ali želimo da se poštuju epidemiološke mere.“Zahtevi da se smene bolje raspodele, da se prime novi radnici, kao i da se ispoštuju beneficije koje su obećane na početku kovida. Dodaci na zarade onima koji rade u kovid bolnicama, tzv. „kovid dodaci“ su u Kraljevu isplaćeni sa malim kašnjenjem, ali u delovima Beograda, Niša i Kragujevca medicinari još uvek čekaju isplate za januar, kaže Nović.„Mora to da bude kontinuirano i to mora da bude beneficija kao što primaju lekari. Jer lekari primaju 20.000 dinara kovid dodataka, a sestre primaju 10.000. Svi smo u ovome, dodatak mora da bude isti za sve.“Dok direktori sede u kućama, mi smo žrtvovani Danas je u kovid ambulanti u Kraljevu bilo najviše pacijenata u ovoj godini, tvrdi Nović.„Jutros je vraćano sigurno 50 ljudi za popodne, primljeno je sigurno 130-140 ljudi. Pričam vam samo o kovid ambulanti, odnosno dijagnostici gde ja radim. A da ne pričam o uzorkovanju krvi gde je svaki dan po 130-140 uzoraka krvi uzmu, o PCR testiranju, tu je svaki dan po 100-150 ljudi. Pričam vam neke brojke koje ja znam, nisam direktor da pričam da je bilo 30-40. Hoću brojke da budu tačne, neću da pričam ono što nije,“ kaže Nović za Novu ekonomiju.Rad u ovakvim uslovima je veliki napor, naročito kada se sati provedu u skafanderu, kada se kući ide sa maskom na licu jer postoji strah da se ne zaraze deca, a uz sve to ne postoji dovoljno zaposlenih.„Opreme ime, lekova ima, svega ima, al nemamo kadra, nemamo ljudi. U jednoj smeni na odeljenju gde leži 50 pacijenata rade 4 sestre po tri sata. Desetkovani smo, puno je pozitivnih kolega pa su van stroja. Kadra fali svuda, od medicinskog, do nemedicinskog.“Mnogim zdravstvenim radnicima koji su dobili posao za vreme pandmije, nakon nekoliko meseci nije produžen ugovor.„Mislim da se radi o nekom izrabljivanju radncika, trebaš mi dok ne završiš posao, posle toga zdravo. Ima njih 10-15 kojima nije produžen ugovor, a stvarno su se pokazali kao dobri, požrtvovani radnici.“Manjak kadra rezultuje i time da medicinari ne uspevaju da odu ni na kratak odmor.„Konkretno, ja dve godine nisam video dan godišnjeg odmora. Danas sam prvi dan na odmoru i imam tri dana „fore“ da se odmorim, pa u ponedeljak ponovo Jovo nanovo. Mnogo je ovakvih kao što sam ja. Odmori ne mogu da se koriste, pa je onda ministarka Vlade napisala dopis bolnicama – da će odmori da propadnu ako se ne koriste do tad i tad, što je apsordno u ovoj situaciji“, objašnjava Nović.Podsetimo, lekari su u više navrata apelovali da je situacija kritična, da mesta i kadra ponestaje. Danas je i direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević  ocenila kako je ovo najteži trenutak u radu ove bolnice, dok je juče direktor Infketivne klinike u Beograd dr Goran Stevanović upozorio da je mesta u bolnicama ostalo za još 24 sata.

Srbija

Majkrosoft razvojni centar zapošljava 50 novih stručnjaka

 Majkrosoft razvojni centar u Srbiji (MDCS), koji je i ove godine proglašen za najpoželjnijeg IT poslodavca u Srbiji, raspisao je konkurs za još 50 novih stručnjaka. Svi zainteresovani mogu da konkurišu za Azure tim, koji planira zapošljavanje 20 novih kolega, kao i za Office timove (Office Canvas i Office Media Group), koji imaju potrebu za 30 novozaposlenih, a čija je ekspanzija predviđena u narednom periodu.   „Ponosni smo na razvoj našeg centra i na sve veće poverenje koje nam se ukazuje, jer potvrđujemo da ulaganje u naš beogradski centar donosi i napredak celoj kompaniji. Od novembra smo zaposlili 60 novih kolega koji su postali već integralni deo tima i time ostvarili rast od 20 odsto u kadrovima. Nastavljamo da ulažemo u ljude, a to je povod da pozovemo u svoje redove nove kvalitetne kandidate za zaposlenje iz Srbije i regiona. Pored toga, naši napori usmereni su i prema svim stručnjacima koji žive u inostranstvu, a žele da se vrate i nastave svoju IT karijeru u Srbiji”, izjavio je Dragan Tomić, direktor MDCS i dodao da je sa “poslednja dva pojačanja od 60, odnosno 50 novih ljudi, Majkrosoft razvojni centar proširio svoj tim za 35 odsto”.   Office Srbija tim je fokusiran na najmodernije inovacije Majkrosoft Office proizvoda i servisa. Koristeći savremene tehnologije veštačke inteligencije, tim razvija napredne funkcionalnosti za milione korisnika Majkrosoft Office proizvoda, uključujući Word, PowerPoint, Excel, Office mobilna aplikacija itd. Tim je posebno specijalizovan u tehnologijama razumevanja dokumenata i kroz godine iskustva je razvio brojne funkcionalnosti, tehnologije i servise, sa ciljem poboljšanja produktivnosti korisnika u svim segmentima, uključujući škole, male i velike firme. Dve istaknutije oblasti kojima tim danas razvija vezane su za naprednu pomoć pri pisanju i stilizovanju dokumenata (Microsoft Editor i Word Designer), kao i servisi za konverziju dokumenata koji štede na stotine sati korisničkog vremena, kao što su digitalizacija slika i PDF dokumenata u Word i Excel aplikacijama. Office Media Group tim razvija platformu za korišćenje videa u poslovnom okruženju. Cilj je omogućiti ljudima da komuniciraju, dokumentuju i sarađuju video materijalima, podjednako jednostavno kao i ostalim dokumentima u Office paketu. Tim razvija moderne alate zasnovane na veštackoj inteligenciji koji olakšavaju korisnicima gledanje, kreiranje i menjanje video snimaka.  MDCS je otvoren 2005. godine, kao četvrti po redu razvojni centar ove kompanije u svetu, i čini ga više od 350 vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   Svi zainteresovani za rad u timu Razvojnog centra Majkrosofta u Srbiji mogu da se prijave na ovom linku. 

Srbija

Da li je sprečena izgradnja „Novog Sada na vodi“?

Javno preduzeće Urbanizam iz Novog Sada tvrdi da u novoj planskoj dokumentaciji neće biti ucrtana izgradnja  stambeno-poslovnnih sadržaja na prostorima Kameničke ade, Šodroša i Ribarskog ostrva u Novom Sadu, preneo je portal 021. Deo tog područja se inače pominjao kao mesto izgradnje "Novog Sada na vodi", velikog projekta protiv kog su se pobunili brojni građani.JP Urbanizam je odgovore o izmeni planova dostavio odgovarajući na pitnaja inicijative Zelene stolice, koja je formirana u gradskom parlamentu.Zelena stolica okuplja nekoliko ekoloških organizacija, a kako piše u odgovoru, osim Generalnog urbanističkog plana (GUP) u izradi je i Plan generalne regulacije priobalja.Taj plan obuhvata Kameničku adu, Šodroš, Ribarsko ostrvo, prostor nekadašnjeg brodogradilišta, kasarnu rečne flotile Aleksandar Berić, deo uz Bulevar despota Stefana i gradsku plažu Štrand.VIDI GARI MORAMO ZAJEDNO: NEOPHODNO POVEZIVANJE LOKALNIH INICIJATIVA Protiv tog projekta su se izjasnili Novi optimizam, nekoliko političkih i ekoloških organizacija, kao i stručnjacim među kojima je arhitekta Dragoljub Bakić, poznati protivnik projekta Beograd na vodi.Prethodna planska dokumentacija, kako tvrdi JP Urbanizam predviđala je komercijalne sadržaje, kao što su hotelski kompleks, poslovni objekat uz gradsku marinu i niz uslužnih objekata koji su zahtevali više saobraćajnica za funkcionalno povezivanje. Nova planska dokumentacija, kako tvrde u Urbanizmu, ne predviđa slične sadržaje i ukupna površina prethodno planiranih sadržaja (za oko 32 hektara) briše se u korist zelenih površina. Dodaju da se planira očuvanje šumskog područja u plavnom delu Kameničke ade, kao i omogućavanje javnih sadržaja kulture i sporta, na oko tri odsto površine Kameničke ade. U odgovoru, kako se dodaje, ne pominje se Brodogradilište, na kom je planirana izgradnja dvadesetospratnice. Gradonačelnik Miloš Vučević je nedavno naglasio da se "ide ka uređenju priobalja" nakon usvajanja plana za most, kao i da se čeka mišljenje Instituta "Jaroslav Černi". Protivnici Novog Sada a vodi navode da bi se njegovom realizacijim ugrozila odbrana od poplava, posekla velika šuma, a ugrozile bi se i brojne vrtse ptica i osatlih životinja.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.