Srbija

Srbija

Vremenski uslovi nepovoljni, ali malinari ove sezone očekuju veću zaradu

U malinjacima Zapadne Srbiji uglavnom je obavljeno prolećno vezivanje, iako su snežne padavine i zahlađenje mnogima zaustavili radove, objašnjavaju za Novu ekonomiju u udruženju Srpska malina. Prema njihovim saznanjima prodata je skoro sva prošlogodišnja malina iz hladnjača, pa se zbog toga očekuje veća tražnja za "crvenim zlatom".Prema rečima Borka Pavića, predstavnika udruženja Srpska malina, čim krene lepo vreme malinari će se vratiti prolećnim radovima koji su obustavljeni zbog snega i zahlađenja.U brdskim predelima blizu Ivanjice, kako dodaje pre nekliko dana pao je sneg visok i do pola metra.Pavić napominje da je prema rečima njihovih operanata i članova udruženja, kondicija malina u Zapadnoj Srbiji trenutno "osrednja"."Dobijamo informacije da ima i malinjaka u kojima se pojavilo sušenje gde su didimela (bolest ljubičastih izdanaka na malinama i kupinama) i zaraženi sadni materijal 'uzeli danak'," objašnjava sagovornik Nove ekonomije.Ove godine Vlada Srbije je najavila da će malinarima obezbediti nove sadnice, a prema Pavićevim rečima je važno je da se stari zasadi obnavljaju novim sadnicama, koje su prošle odgovarajuću kontrolu."Prethodnih 10 do 15 godina mi smo imali velike malverzacije i proturanja nekvalitetnog sadnog materijala", podseća predstavnik udruženja Srpska malina.Napominje da je tu veoma važna uloga države i kaže kako malinari očekuju da će za neki duži period poboljšati kondiciju svojih malinjaka."Mi imamo informacije od pre 10 dana, koje smo dobili i napismeno da je preko 95% maline iz hladnjača prodato. Male količine koje su ostale, veoma brzo će se rasprodati", napominje Pavić.Ipak, sagovornik našeg portala naglašava da malinare ove godine očekuju brojni izazovi zbog pandemije, manjka radne snage i na nestabilnih vremenskih uslova."Krenu vrući dani, krene malina, posle toga udari sneg 10, 20, 30 centimetara, neka nam je Bog u pomoći", kaže Borko Pavić.MALINARIMA POTREBNI BERAČI, ZA SADA ZADOVOLJNI CENOM OSIGURANJE I PROTIVGRADNA ZAŠTITASneg u koji je ove godine pao u aprilu posebno je iznenadio malinare koji svoje zasade imaju u višim brdskim predelima.To kažu i malinari u selu Ponikve kod Užica, koji pamte iskustvo  sa vremenskim nepogodama koje su ih zadesile prošle, kao i ranijih godina.Neke od njih zbog toga redovno osiguravaju zasade od vremenske nepogore, grada."Osiguravajuće kuće nude i osiguranje od snega, ja sam ove godine osigurao malinjak samo od grada, iako nas je sneg u aprilu iznenadio", kaže za Novu ekonomiju Radoje Rogić koji na Ponikvama ima maline na oko dva hektara.Isključivo gaji sortu malina miker, a ima i zasade kupina."Ove godine sam osigurao 15 tona malina i to se plaća 11 hiljada dinara po toni. Može da se plati na rate, ili na kraju berbe. Međutim, prvo se plaća porez od osam hiljada i 500 dinara", kaže sagovornik Nove ekonomije.Dodaje da protivgradnu mrežu za sada nije planirao da podigne, a razlozi za to su brojni, pre svega jer je postavljanje protivdradne mreže skupo.DNEVNICA ZA BRANJE MALINA 3000 DINARA Vladan Rogić, koji na Ponikvama pod malinama ima oko 60 ari, smatra da zaštita koju obavljaju protivgradni strelci ispaljujući rakete, mora da bude mnogo efikasnija."Strelci nemaju dovoljno raketa, džaba je što štiti protivgradna mreža kad grad ponovo (i pored toga) ubije maline", kaže Vladan.On ima zasade obe sorte malina i mikera i vilameta, a prošle godine je zbog vremenske nepogode ubrao svega 2,5 tone malina.Cena maline prošle godine bila je od 190 do 230 dinara po kilogramu, ali su se malinari suočavali sa manjkom radne snage.Čedomir Savković

Srbija

AISEC organizuje onlajn diskusiju o plaćenim stručnim praksama

Najveća svetska studentska organizacija AIESEC organizuje sutra, 10. aprila, onlajn događaj na kojem će učestvovati neki od njihovih praktikanata sa ciljem da sa učesnicima događaja podele svoja iskustva sa plaćenih stručnih praksi iz različitih delova sveta, kao i načine na koje im je praksa pomogla, navodi se u saopštenju ove organizacije.AIESEC je globalna mreža studenata koja razvija liderski potencijal mladih i pozitivno utiče na društvo. Prisustvom u preko 100 zemalja sveta, AIESEC predstavlja najveću organizaciju vođenu od strane mladih.Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno odgovornih projekata, AIESEC pruža jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.Događaj će održati preko Zoom aplikacije, a zainteresovane osobe se mogu prijaviti OVDE. 

Srbija

Francuska agencija za razvoj odobrila zajam Srbiji od 50 miliona evra

Francuska agencija za razvoj (AFD) odobrila je prvu fazu zajma podrške javnom sektoru Srbije za reformu u oblasti klimatskih promena, u iznosu od 50 miliona evra, navodi se u saopštenju. Ovaj ...

Srbija

Zašto Srbija po svaku cenu cepa javna preduzeća?

Nedavna poseta direktora sekretarijata "Energetske zajednice" Janeza Kopača potvrdila je da postoji konstantan pritisak iz EU da se vrši "razdvajanje delatnosti", u konkretnom slučaju na kupovinu i distribuciju gasa, kao i za razdvajanje proizvodnje i distribucije struje.  Tom procesu se nažalost pristupa stihijski; cepanje javnih preduzeća nije jednostavno, dovodi do povećane administracije (multiplikuju se razne upravlјačke funkcije) kao i do velikih troškova (razvoj novih informacionih sistema i sl.). U ovom broju pokazaćemo na konkretnim primerima da taj proces osim što generiše haos i dodatne troškove u funkcionisanju nekada jedinstvenih preduzeća, nije obezbedio (bar trenutno, ali ni u doglednoj budućnosti) krajnjim korisnicima-potrošačima niti niže cene, niti kvalitetnije usluge.Železnički krahU forsiranju ishitrenog cepanja javnih preduzeća posebno se istakla Zorana  Mihajlović. Kada je postala ministarka nadležna za saobraćaj, insistirala je na hitnoj podeli železnice, izdvajanjem tri nova preduzeća od matice – tako su formirani Infrastruktura železnice Srbije, Srbija voz i Srbija kargo. Mreža pruga je pripala Infrastrukturi železnice, a preostala dva preduzeća se bave prevozom putnika i robe, dok su pruge postale "otvorene" za konkurenciju. U taj projekat je bila uklјučena i Svetska banka, koja je delimično finansirala stranog konsultanta koji je osmislio koncept podela. Zanimlјivo je da se u Svetskoj banci i danas hvale svojim doprinosom u "uspešnoj" transformaciji. Istina je, međutim, daleko od toga – novoosnovana železnička preduzeća nisu postala nimalo bolјa i efikasnija nego nekadašnje jedinstveno preduzeće. Čak se može reći i da je situacija gora, pošto železnica i dalјe guta po 15 milijardi dinara godišnjih subvencija iz budžeta, iako je drastično smanjen broj zaposlenih u "proizvodnji" (ali je povećan u administraciji) ukidanjem preko 800 kilometara pruga. Privreda i građani nisu primetili nikakvo pobolјšanje usluga, čak naprotiv: smanjena je mreža pruga, pa su mnogi delovi države ostali bez železničkog saobraćaja.Pravi galimatijas je nastao oko regulisanja odnosa sa poveriocima; iz jedinstvenog preduzeća su izdvojena tri preduzeća, ali su ostale nerešene tužbe radnika za neisplaćena primanja. Usledile su tužbe radnika protiv matice, koja je ostala bez priliva gotovine, ali sa delom imovine. Izvršitelјi su počeli da prodaju stanove i poslovne prostorije Železnice, kao i drugu podesnu imovinu, pa se tako na prodaji našao i železnički institut CIP, koji je u tom "odlično obavlјenom restrukturiranju" ostao da visi kao zavisno preduzeće Železnice AD.Oko prodaje CIP-a digla se prilična buka u javnosti – naravno, nebulozno je da se na licitaciji prodaje jedan od dva velika državna instituta koji se bavi projektovanjem pruga i puteva. Na kraju, da bi sprečila prodaju, država je po hitnom postupku promenila Zakon o javnoj svojini, gde je uneta jedna nebulozna odredba da se izvršenje ne može sprovoditi nad zavisnim preduzećima javnog preduzeća. Takve odredbe zakona samo unose nesigurnost u pravni poredak, jer poveriocima otežavaju naplatu (do koje će na kraju doći uz nove troškove). Do ovakvog skandala je došlo pošto je podela železnice sprovedena amaterski i na brzinu, ne vodeći računa o tome da poverioci, uklјučujući i radnike, ne mogu da budu izigrani. I bez podele železnice, na tržište se moglo uvesti nekoliko privatnih operatera za prevoz robe ili putnika, uz odgovarajuću regulatornu ulogu Direkcije za železnice, koja bi propisivala cenu korišćenja železničke infrastrukture koju bi plaćali privatnici. Ovako je napravlјen galimatijas sa tri novonastala preduzeća, uz lešinu od matice koja je ostala da "visi", a samo su se povećali administrativni troškovi i gubici, iako je ukinuto preko 800 km pruga i smanjen broj radnika u "proizvodnji". Klјučni pokazatelј neuspeha restrukturiranja železnice je da niko danas ne može da kaže da su se usluge železnice popravile; samo je povećan haos, a država i dalјe sipa subvencije u njeno poslovanje. Kakva je situacija u železnici posle podele, govori i podatak da je uhapšen kako prima mito od 15.000 evra Mirolјub Jeftić, jedan od klјučnih lјudi Zorane Mihajlović, direktor preduzeća Infrastrukture železnice.Drugo cepanje EPS-a Početkom godine je iz EPS-a na brzinu izdvojena distribucija u posebno preduzeće. Iako je to proslavlјeno kao uspeh, uz samohvalisanje Zorane Mihajlović kao novog ministra energetike, posao ni izdaleka nije završen. Konsultanti sa strane (dobro plaćeni, naravno) i dalјe rade kako bi se podela okončala i izbegli sudski sporovi. Pritom nije uopšte jasno zašto se u ovom trenutku cepa EPS, osim ako se iza toga ne krije namera da se privatizuje bilo distribucija, bilo proizvodnja. Umesto jednog dobro postavlјenog i moćnog sistema, država je dobila dva preduzeća koja će se mrcvariti sa deobnim bilansima i svim drugim problemima koje donosi podela. Uz to će morati ponovo da se pravi novi informacioni sistem za distribuciju, kao i da se prilagodi postojeći (u informacioni sistem EPS-a već je uloženo preko deset miliona evra). Jedini neosporan rezultat je to što firme koje se bave uvođenjem informacionog sistema SAP trlјaju ruke, jer će samo po tom osnovu inkasirati novih desetak miliona evra.Ako je formiranje Elektromreže omogućilo da se makar simbolično pojave na tržištu novi "igrači", to se ne može očekivati od cepanja EPS-a na proizvodnju i distribuciju, pošto ne postoji tehnička mogućnost da se formira konkurencija u distribuciji struje. Da li će ikome u Srbiji biti bolјe time što je distribucija postala novo preduzeće ili ako bi se pojavila konkurencija u niskonaponskoj mreži? Hipotetički, jer je to tehnički neizvodlјivo.Nije nikakva tajna da je novu podelu EPS-a forsirala upravo Zorana Mihajlović, koja je brže bolјe, čim je resor saobraćaja zamenila energetikom, krenula da forsira podelu delatnosti. Takvi pritisci su postojali i početkom 2000-ih, kada je došlo do izdvajanja prenosnog sistema, ali je (potpuno ispravno) odlučeno da je EPS ostane kao jedinstven sistem za proizvodnju i distribuciju struje. Naravno, nije teško zaklјučiti da je za državu bolјe da postoji jedno moćno elektroprivredno preduzeće, umesto dva "polutana". Veliko i moćno preduzeće lakše može da finansira ogromne razvojne potrebe koje ima EPS; umesto toga, ova godina će proći u pravlјenju novih bilansa i regulisanju odnosa sa poveriocima.Inače, ne treba zaboraviti da je ministarska Mihajlović, u vreme kada je bila ministarka energetike (od 2012. do 2014. godine), obećavala "korporativizaciju" EPS-a, koja treba da dovede do toga da preduzeće profitabilno posluje. Tada nije pominjala razdvajanje distribucije u posebno preduzeće. Od "korporativizacije" se za sada odustalo, a u prvi plan je došla podela. Rat Bajatovića i MihajlovićeveSledeći meta Zorane Mihajlović je Srbijagas, koji bi trebalo da se podeli na preduzeće za trgovinu i preduzeće za transport i distribuciju gasa. Izdvajanjem distributivne mreže bi se, po rečima ministarke, omogućilo da neko "treće" preduzeće prodaje gas potrošačima. Pritom ona ne pominje i da je već sada to moguće, pošto Srbijagas omogućava uvoz gasa iz inostranstva, uz naplatu određene takse za transport, koju određuje nezavisni regulator. Upravo zato se i ne vidi kakav bi bolјitak nastao od izdvajanja distribucije, uz o(p)stanak praktično mikropreduzeća koji će se baviti nabavkom gasa. Podela Srbijagasa je komplikovana i zbog niza ugovora i nekoliko mešovitih preduzeća koje ta firma ima sa Gaspromom kao glavnim snabdevačem gasom.Za sada rukovodstvo Srbijagasa vrši opstrukciju i ignoriše pretnje koje dobija iz ministarstva. Naravno, nije nam namera da u ovom tekstu "branimo" ponašanje i očiglednu opstrukciju direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, koji je napravio ogromne propuste u vođenju te firme, ali je činjenica da u ovom trenutku ta podela nema pravo opravdanje.Inače, interesantno je da Zorana Mihajlović neprestano sprovodi ogromnu ličnu PR kampanju kojom se predstavlјa kao energična i efikasna, ali se već prostim uvidom u sajt ministarstva vidi koliko su to prazne fraze. Osim nebrojenih vesti sa njenim fotografijama, na sajtu nedostaju elementarne informacije o tome ko se nalazi na čelnim funkcijama. Tako ne možemo saznati ni imena svih pomoćnika ministra, niti naći podatke o tome ko su državni sekretari. Inače, ministarka je "prevela" u novi resor ne samo nekadašnje državne sekretare, već je pokupila i nekoliko pomoćnika ministara. Ako je već, u skladu sa zakonom, državni sekretar "politička ličnost", pomoćnici ministara trebalo bi da budu profesionalci. Međutim, to se ne može reći za njene kadrove. Samo da pomenemo da je u resor energetike iz Ministarstva saobraćaja doveden na mesto državnog sekretara i Miodrag Poledica, koji je sa pomenutim Jeftićem uhapšen u aferi oko primanja mita.Klanje vola za kilo mesaPodela bilo kog preduzeća, ne samo javnog, predstavlјa zamašan i često mučan posao. Postupak pomalo podseća na razvod dugotrajnog braka imućne porodice, jer se dele mnoga zajednička dobra, a to u životu ne ide nimalo lako. Klјučni razlog za cepanje velikih sistema je slepo sprovođenje "direktiva EU". EU insistira da se izdvajanjem infrastrukture javnih preduzeća u posebne pravne subjekte poveća konkurencija na tržištu i  olakša ulazak privatnih operatera, kako bi se umesto monopola formiralo tržište. U načelu, tome se ne može prigovoriti; problem je samo u tome što u siromašnoj ekonomiji kao što je naša to ne daje rezultate, već naprotiv, dovodi do kreiranja haosa usled podele, uz povećano administriranje i naravno, veće troškove.Tamo gde je podela sprovedena, nije došlo do pojave realne konkurencije, niti se to može očekivati u skorijoj budućnosti. Čak i tamo gde je to bilo najlakše očekivati (tržište električne energije), privatni snabdevači ne obezbeđuju više od par procenata tržišta.Podelu EPS-a i Srbijagasa pritiskom forsira Energetska zajednica, dobrovolјno udruženje država "regiona" (sa Ukrajinom i Moldavijom), uz pretnju nekakvim "sankcijama", odnosno gubitkom prava glasa. Obe pretnje su potpuno beznačajne, jer je u pitanju organizacija iz koje Srbija bez ikakve štete može da istupi u svakom trenutku. Srbija je danas u najbolјem slučaju deset do dvanaest godina daleko od članstva u EU. Ni sada ni u doglednoj budućnosti, tamo nema ni tračka želјe za proširenjem bilo kojom državom Zapadnog Balkana, usled ogromnih unutrašnjih problema Unije. Ako bi se za finalno "zatvaranje poglavlјa" ili "klastera" od strane EU ipak insistiralo na cepanju javnih preduzeća, Srbija to može da uradi u trenutku kada je članstvo u EU izvesno, u kratkom roku. Međutim, danas je krajnje nelogično žuriti sa tim pod izgovorom evropskih integracija, pošto se time samo povećava administracija i stvaraju novi troškovi. A  tamo gde je to već sprovedeno, ne treba zaboraviti, nije bilo nikakvog bolјitka za krajnje korisnike.U ovom trenutku za Srbiju je neuporedivo bolјe da, umesto cepanja, javna preduzeća putem aktivnog delovanja regulatornih tela otvore svoje infrastrukturne delove trećim licima, kako bi se uvela konkurencija. Regulatorna tela ionako posle podele određuju uslove poslovanja preduzeća koje upravlјa infrastrukturom. Zašto sve to ne bi moglo lepo da funkcioniše i bez podele i svih troškova i problema koje ona donosi?

Srbija

A1 Srbija počinje od tebe

Kompanija Vip mobile od danas posluje pod novim brendom, A1 Srbija, prepoznatljivog internacionalnog operatora u regionu CIE. A1 će korisnicima pružiti jedinstveno digitalno iskustvo nudeći relevantne servi...

Srbija

Dokle je stigao građanski aktivizam u Srbiji?

Srbija

Frilenseri traže povlačenje predloga zakona, najavili nove proteste

Frilenseri okupljeni oko Udruženja radnika na internetu (URI) okončali su današnji protest u centru Beograda, organizovanog nakon što je Vlada Srbije u skuštinsku proceduru uputila zakon koji bi regulisao poreske obaveze svih fizičkih lica koje su od 2015. godine prihodovala putem interneta. Predstavnici frilensera su zahtevali povlačenje spornog zakona i nove pregovore, a najavili su nove proteste ako ti zatevi ne budu ispunjeni. Predsednik URI Miran Pogačar rekao je da će naredni protesti biti organizovani verovatno za 15 dana, kako bi se odazvalo što više učesnika, kao i da će se to udruženje pridružiti "Ekološkom ustanku", protestu koji zelene organizacije planiraju u subotu, 10. aprila."Uvek kada bude trebalo mi ćemo izaći na ulicu", rekao je Pogačar.Zašto je najnoviji predlog Vlade Srbije ponovo neprihvatljiv za frilensere? Najnoviji predlog za oporezivanje frilensera Vlada Srbije izglsala je 1. aprila, a prihvatilo ga je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), dok ga je URI "kategorički odbio".URI je tada ocenio da je predlog da poreski status frilensera sadrži obavezu plaćanja tekućih obaveza i obaveza, koje se odnose na njihov navodni poreski dug državi, od 1. oktobra 2021. godine.To će, prema njihovim rečima, predstavljati veliki iznos, pa će svaki prosečan frilenser koji zarađuje od 500 do 1.500 evra mesečno uskoro morati da prestane sa radom. "Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1.000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra", saopštio je URI. URI napominje da ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca tada iznosi oko 56 odsto primanja, dok bi onaj koji zaradi 500 evra imao poresko opterećenje od 38 odsto u odnosu na svoja primanja.  Predstavnici frilensera tvrde i da bi taj predlog bio pravedniji ukoliko bi se otpisala upitna naplata doprinosa za pet ili šest godina unazad, jer bi se svima smanjio dug, u jednakom procentu.

Srbija

Zanateria i Your pet World – preduzetnici koji inspirišu

Generator je projekat OTP banke koji je prepoznat kao platforma koja okuplja, podržava i ulaže u domaće preduzetnike koji žele i planiraju da svojim inovativnim idejama osvoje naše ali i strano tržište. Godina u kojoj se planeta suočila sa pandemijom nije ostavila prostor za velike događaje poput onih sa prethodnih Generator finala, ali ni banku nije sprečila da u online uslovima lansira i realizuje Generator Gamechanger. Imajući u vidu okolnosti i celokupnu situaciju banka je temu konkursa prilagodila, te je pozvala sve digitalne projekte, sajtove, aplikacije i druge digitalne platforme koji pomažu i nude nove mogućnosti malim i srednjim preduzećima kako bi prevazišli izazove sa kojima su se suočili zbog krize.Odazvalo se preko 170 inovatora, što je za članove žirija bio veliki izazov jer je trebao da izabere pet novih ideja i pet postojećih rešenja koji su time postali polufinalisti i bili nagrađeni promocijom u tradicionalnim medijima, na društvenim mrežama banke, i promotivnim video materijalima kako bi za njihov projekat čulo što više ljudi i malih/srednjih preduzeća. Potom je izabrano šestoro finalista od kojih je žiri na velikom onlajn događaju proglasio po jednog pobednika iz obe kategorije. Pobednici su osvojili po milion dinara, a partneri konkursa (Vojvođanska banka, Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub, kompanija TeleGroup, Beogradska otvorena škola i organizacija Eneca) su nagradili i njih i polufinaliste vrednim nagradama. S obzirom da je veliko finale organizovano takođe online, novac koji bi u redovnim okolnostima bio namenjen za tradicionalni koktel, OTP banka je donirala Kafe baru 16, koji zapošljava omladinu iz Svratišta i pruža im socijalnu inkluziju.Upoznajte pobedničku ideju Generator Gamechanger konkursa: Your Pet World je portal posredničkog tipa koji bi prvi put u regionu spojio dve povezane grupe. Sa jedne strane, nalazili bi se svi pružaoci usluga u pet industriji - grumeri, siteri, pansioni za pse, veterinari, treneri, a sa druge vlasnici pasa i mačaka koji bi mogli da biraju transparentne usluge na lokaciji koja im odgovara. Ponuđači usluga tako će dobiti priliku da, bez ikakvih troškova, ponude svoje usluge na ovom sajtu. Osim besplatne promocije i lakšeg dolaska do klijenata, dobili bi i besplatan softver za vođenje posla. Istovremeno, vlasnici ljubimaca bi imali prikaz svih usluga sa ocenama korisnika, transparentnim cenovnikom i svim potrebnim podacima, te bi mogli elektronski da zakazuju i plaćaju sve usluge. Na taj način, korisnici usluga bi imali veći i kvalitetniji izbor, a ponuđači usluga bi imali besplatan marketing. Nagrada koju su osvojili će im pomoći da svoju ideju sprovedu u delo i njom pomognu malim igračima na tržištu u poslovanju u novim okolnostima.Zanateria pobednik u kategoriji postojeće rešenje je onlajn platforma koja okuplja sve male domaće proizvođače koji ne mogu da uđu u velike distributivne lance. Na Zanateria se prodaje odeća, obuća, nameštaj, pokućstvo, prirodna kozmetika, hrana, piće, sve za decu i bebe, za kućne ljubimce, kao i knjige, stripovi i muzička izdanja malih izdavača. Mali proizvođači koji zbog pandemije COVID-19 svoju prodaju treba skoro u potpunosti da presele na internet, tako dobijaju jak prodajni kanal koji je zbog svoje masovnosti jači od svake pojedinačne online prodavnice. Pored toga, Zanateria pruža „prečicu“ korisnicima kojima nedostaje tehnološka i marketinška pismenost. Reč je o konceptu „multi vendor marketplace“, odnosno platformi na kojoj stotine različitih proizvođača imaju svoje prodavnice i nude proizvode u jedinstvenoj ponudi sa ostalima. To je mesto koje ima potencijal da postane neka vrsta sindikata malih preduzeća, a ova nagrada biće im dodatna podrška kako bi ovo rešenje dalje raslo i razvijalo se, a sa njim i veliki broj malih i srednjih biznisa. Više o ovogodišnjim ali i učesnicima koji su bili deo Generatora prethodnih godina, o njihovim biznisima, inspiracijama i motivaciji možete saznati na sajtu – www.generator.rs 

Srbija

Er Srbija priprema više od 800 čarter letova tokom letnje sezone

Srpska nacionalna avio-kompanija Air Serbia (Er Srbija) planira da tokom predstojeće letnje sezone obavi više od 800 čarter letova ka popularnim destinacijama u Turskoj, Egiptu, Grčkoj i Tunisu, ...

Srbija

Srbija i SAD 20 godina kasnije – Povećano interesovanje američkih tehnoloških kompanija

Američke kompanije, prema procenama, uložile su nekoliko miljardi dolara u Srbiji. SAD u Srbiji investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda, navodi se u ediciji "Srbija i SAD 20 godina kasnije, Investicije i donacije, koju je Nova ekonomija objavila uz podršku Ambasade SAD u Beograd. Edicija analizira američke investicije i donacije od 2000. godine do danas. Prema statistici, neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih deset godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu od 2010. do 2019 godine, američke kompanije uložile su 508,1 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.Međutim, američke investicije u Srbiji su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija u Srbiju stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno.Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije.Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti.Preko svojih agencija, SAD su važan razvojni partner. SAD su od 2000. do danas donirala Srbiji milijardu dolara Srbiji. Američka pomoć je usredsrešena na pomoć Srbiji da se dalje integriše u EU. Pomoć je fokusirana na jačanje demokratskih institucija i vladavinu zakona; smanjenje korupcije; povećanje kapaciteta organizacija civilnog društva i nezavisnih medija; negovanje ekonomskog napretka; jačanje izvoza i granične kontrole; i izgradnju dobrih odnosa sa susednim zemljama.

Srbija

U ponedeljak rok za plaćanje rate odloženih poreza i doprinosa

Poreskim obveznicima koji su ostvarili pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa, usled prošlogodišnjih mera za pomoć privredi, rok za uplatu treće rate ističe u ponedeljak, 12. ...

Srbija

Od danas isplata prve od tri „polovine minimalca“

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je na svom Instagram nalogu da će tokom dana privrednicima biti uplaćen novac koji predstavlja pomoć države u poslovanju tokom pandemije. Novčana pomoć iznosi polovinu minimalne mesečne zarade u Srbiji.Mali je rekao da će tokom dana biti uplaćen novac na račune privrednika."Dakle, oko 251.000 privrednih subjekata, koji zapošljavaju 1.140.000 zaposlenih, u toku dana će imati novac na svojim računima", naveo je Mali.Mali je dodao da država nastavlja da podržava privredu.Na namenske račune koje je otvorila Uprava za trezor država će isplatiti 17,5 milijardi dinara.Prijava za dobijanje polovine minimalca za ovaj mesec je u toku, počela je 1. aprila na portalu Poreske uprave i trajaće do kraja meseca.Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.Prijava privrednika za pomoć države u iznosu od polovine minimalca za svakog zaposlenog obavlja se putem portala ePorezi.Tom portalu se pristupa preko aplikacije koja može da se preuzme OVDE, pomoću pretraživača Internet Explorer.KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA?

Srbija

Preduzetnici saglasni: Veb-sajt neophodan za razvoj poslovanja

Čak 86% mikro i 92% malih preduzeća u Srbiji, koja aktivno koriste internet u poslovanju, ima svoj veb-sajt, saopštila je Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Do tih rezultata, koji su važni za razvoj poslovanja neke firme, RINDS je došao putem istraživanja sprovedenog krajem prošle godine.U istraživanju RNIDS-a učestvovali su predstavnici više od 100 malih i 300 mikro preduzeća koja su poslovno prisutna na internetu, bilo da imaju svoj sajt ili koriste samo društvene mreže.Tri četvrtine anketiranih smatra da im je sajt u manjoj ili većoj meri uticao na rast poslovanja.Od ukupnog broja ispitanih, 38% odsto je navelo da se korišćenje veb-sajta pozitivno odrazilo na povećanje broja korisnika roba ili usluga, dok je 27% navelo da im je to obezbedilo bolju poziciju na tržištu.Više od polovine predstavnika firmi iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva smatra da je sajt doprineo povećanju broja njihovih klijenata, dok 24% privrednika koji se bave trgovinom kaže da im je sajt povećao prodaju.Jedine koje ne misle da im korišćenje veb-sajta povećava prodaju jesu firme sa godišnjim obrtom manjim od četiri miliona dinara.KAKO SE SPREMITI ZA "NOVO NORMALNO" Većina i malih i mikro preduzeća (58%) izabrala je domen .rs za adresu svog veb-sajta, a kao razloge za to, između ostalog, navode da domen .rs asocira na srpsko tržište i da ga smatraju bezbednim.Pojedine ankete, koje su rađene tokom prošle godine, pokazuju da značajan broj mikro i malih preduzeća i dalje nije prisutan na internetu.Prema rezultatima istraživanja "1000 preduzeća" USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 43% mikro i 24% malih preduzeća nema sajt.RINDS tvrdi da bi pozitivna iskustva privrednika koji su učestvovali u njihovom istraživanju mogla da ohrabre i druga mikro i mala preduzeća da koriste internet kao važan resurs za razvoj poslovanja.

Srbija

Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja

Zlatibor predstavlja jedan od najgorih primera urabnističkog haosa koji se dešava na planinama u Srbiji, jer je  prepušten nesavesnim investitorima, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Podsećaju da je na toj planini posebnom uredbom uspostavljen Park prirode, ali i da to ipak ne ometa njenu urbanizaciju."Кako je Zlatibor Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) apelujemo na nadležne institucije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije, da spreče ove štetne projkte čijom izgradnjom bi došlo do kršenja zakona i ugrožavanja prirode", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.Društvo podseća da je Zlatibor izuzetno značajan za biodiverzitet i još nedovoljno istraženo područje, što potvrđuje i nova biljna vrsta zlatiborski različak (Centaurea zlatiborensis), koja je nedavno opisana i ne raste nigde drugde u svetu. Pored izgradnje gondole koja vodi do vrha Tornik i najave izgradnje njene nove trase do vrha Čigota, projekat koji je u planu i koji se pominje kao problematičan nosi naziv Zlatni grad i godinama unazad ga najavljuju predstavnici Opštine Čajetina.On bi trebalo da se gradi blizu Ribničkog jezera, veštačke akumulacije iz koje se i Zlatibor i Čajetina snabdevaju pijaćom vodom na prostoru od 200 hektara.Jezero se nalazi ispod vrha Tornik i blizu njega je već izgrađena jedna stanica gondole koja vodi na taj vrh i koja je puštena u rad početkom godine kada je Zlatibor obarao rekorde u poseti turista.Park prirode na Zlatiboru uspostavljen je 2017. godine, ali stanje na terenu, kako navodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, govori da je priroda na toj planini prepuštena na milost i nemilost investitora. Društvo kaže da je odsustvom bilo kakvog plana za održivi razvoj Zlatibora ostavljen prostor za razvoj divlje gradnje, a izgradnja Zlatnog grada upravo je jedan od takvih primera.Ribničko jezero formira reka Crni Rzav, koja takođe može da bude ugrožena otpadnim vodama, koje se slivaju sa vrha Tornika, napominju u tom društvu, jer se tamo ubrzano razvijaju komercijalni sadržaji za turiste."Važno je napomenuti da je Tornik stanište nekih vrlo retkih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus), i drugih", tvrdi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.Zlatibor kako dodaju ugrožava i povećanje smeštajnih kapaciteta, kao i problem otpadnih voda, koji niko ne rešava.Ipak, Opština Čajetina je nedavno odgovorila našem portalu da je u toku izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali nema jasnih rokova o njegovo završetku.ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Društvo za zaštitu ptica brine i izgradnja novog kraka gondole do Čigote, jer je prema uredbi o proglašenju Parka prirode takva aktivnost zabranjena u okviru 2. stepena zaštite, pod kojim se taj vrh i nalazi.Foto: Nova ekonomija/ Prirodni fenomen prerast u selu Dobroselica na ZlatiboruŠTA KAŽU U OPŠTINI ČAJETINA?Sudeći prema najavama iz Čajetine, kompleks Zlatnog grada će ponuditi hotele visoke kategorije, sportsku halu, nekoliko sportskih i jedan golf teren, koji će biti dostupan svim ljubiteljima prirode."Preovlađujuća namena Zlatnog grada biće sport, rekreacija i zdravstveni turizam. To je idealna lokacija i za proizvodnju solarne energije, jer taj potez oko Ribničkog jezera i konfiguracija terena omogućavaju postavljanje solarnih panela", izjavio je u septembru prošle godine predsenik Opštine Čajetina Milan Stamatović za Ekapiju.Međutim stigla su upozorenja iz ministarstva građevine, koje je saopštilo da sе turistički sadržaji u zaštićеnim prirodnim dobrima mogu graditi samo u skladu sa zakonom i naglasilo da Zlatni grad još dalеko od sticanja zakonskih uslova za gradnju.Prema navodima iz Opštine Čajetina, Ribničko jezero se nalazi u drugom rеžimu zaštitе, pa je za gradnju turističkih sadržaja potrеbno da se izradi plan dеtaljnе rеgulacijе za njegovu zonu, onda kada se ono više ne bude koristilo za vodosnabdеvanjе."Mi smo oduvek radili i radimo u skladu sa planskom dokumentacijom i zahtevima ove planine", naglasio je Stamatović.Stamatović je više puta pominjao da je alternativni način vodosnabdevanja Čajetine sa akumulacije Sušičko vrelo koje je bilo alternativni rezervoar za vodosnabdevanje Užica, nakon ekološke katastrofe na jezeru Vrutci 2013. i 2014. godine.

Srbija

Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realno

Svojom fiskalnom strategijom Srbija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja 2023. godine. U Fiskalnom savetu tvrde da to nije realno, kao ni smanjenje subvencija javnim preduzećima, jer ne mogu da se smanje strateške subvencije u poljoprivredi, železnici, ekologiji i nauci.Iznos subvencija koje Srbija planira u 2023. godini skoro je 40% manji u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. godini, a u Fiskalnom savetu ocenjuju da je namera dobra stanovišta fiskalne politike.Međutim, tvrde da cela državna računica o smanjenju subvencija javnim preduzećima ipak "pada u vodu" jer izostaju strateške reforme u javnim preduzećima koje bi dovele do toga da ona dobijaju manje državne pomoći.Ipak, Srbija je kako se naglašava, već godinama unazad za subvencije izdvajala skoro tri puta više nego uporedive zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, smanjila ih 2019. godine na 2,6% BDP-a, ali ih je i rekordno povećala 2020. zbog pandemije na 5,2% BDP-a.  U periodu od 2005. do 2019. godine, Srbija je za te namene izdvajala u proseku 3,4% BDP-a u poređenju sa prosekom u tim zemaljama koji iznosi 1,2% BDP-a. Subvencije će, kako se dodaje, najvećim delom ipak biti smanjene jer nisu planirani vanredni izdaci za antikrizne mere kao u 2020. godini.Međutim, računica pokazuje da bi i bez njih, rashodi po tom osnovu do kraja 2023. godine bili 2,7% BDP-a, znatno više od cilja koji je država predvidela.Srbija na subvencije poljoprivredi iz budžeta izdvaja oko 0,8% BDP-a, a sa neophodnom podrškom ekologiji, železnici i nauci, dolazi se do ukupnih troškova od oko 1% BDP-a. Neka od tih izdvajanja, kako smatraju ekonomisti, poput onih za ekologiju i železničku infrastrukturu, morala bi da rastu u narednom periodu.Potrebno smanjenje, kako dodaju, moralo je da usledi iz onog dela subvencija koji ukupno dostiže 1,6% BDP-a i koji se najviše odnosi na podršku državnim i javnim preduzećima.FISKALNI SAVET: BUDŽET ZA NAREDNU GODINU JE TREBAO DA BUDE RESTRIKTIVNIJI ŽELEZNICA, EPS, SRBIJAGASŽeleznička preduzeća su, pored izdašnih subvencija od oko 14 milijardi dinara 2019. godine, beležila gubitak od skoro pet milijardi dinara, podseća Fiskalni savet i napominje da se to najviše dešava zbog loše infrastrukture. Dodaje i da je nerealan i plan za restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS), preduzeća koje je, prema njihovom mišljenju, najvažnije za ekonomiju Srbije.EPS bi, kako se dodaje, morao da uloži 600 miliona evra u obnovu i izgradnju postrojenja, kako bi zadovoljilo tražnju za strujom i ispunio minimalne ekološke standarde. Ipak, suštinske reforme tog preduzeća se stalno odlažu, a država je prošle godine morala neplanirano da pomogne EPS sa oko 40 miliona evra.Fiskalni savet tvrdi da mere koje su izložene u fiskalnoj strategiji, ne mogu da dovedu do ozbiljnog zaokreta u poslovanju EPS-a.Napominje se ni da najavljeno pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo i izdvajanje distribucije u zasebno preduzeće, kao i obećanja o poboljšanju naplate, ne mogu da mu iskorene dugogodišnje probleme.Jedina planirana mera koja može znatnije da unapredi bilanse EPS-a jeste izmena tarifne politike, napominje Fiskalni savet, ali s obzirom na to da bi poveićanje moralo da bude veliko, ocenjuje se da je ono nerealno. Do sličnih zaključaka Fiskalni savet je došao i analizom poslovanja Srbijagasa, koje se stalno pogoršava zbog rasta nabavne cene gasa.Podsećaju da je dobit tog preduzeća pala sa skoro 17 milijardi dinara u 2016. na 6,5 milijardi u 2019. godini, a pandemija je dodatno poljuljala likvidnost preduzeća. Međutim, kako je naglašeno, po njegovu sudbinu mnogo su opasniji stari strukturni problemi, poput nesklada između nabavne i prodajne cene gasa, kao i nedovoljne naplate tekućih potraživanja.Nedavno usvojen plan za reforme u Srbijagasu ukazuje na rešenost republičke vlade da se one konačno pomere sa mrtve tačke, međutim Fiskalni savet tvrdi da one nisu dovoljne. JAVNA PREDUZEĆA NA LOKALUFiskalni savt ocenjuje da bi srednjoročni plan za smanjenje subvencija bio uverljiviji ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije, kojih ima ukupno 70 i među kojima Resavica, Petrohemija i MSK Kikinda i dalje nemaju strateškog partnera. Napominje se da svojim lošim poslovanjem brojna javna preduzeća negativno utiču na poslovanje drugih javnih preduzeća koja su im dobavljači, posebno EPS-a i Srbijagasa. Fiskalni savet dodaje i da su subvencije koje se isplaćuju iz budžeta opština i gradova i dalje su visoke i kreću se od 0,3% do 0,5% BDP-a godišnje. Planirani izdaci po tom osnovu za 2021. godinu iznose oko 0,3% BDP-a, ali se ne zna kolike se subvencije na lokalu planiraju u naredne dve godine, niti je u fiskalnoj strategiji izložen bilo kakav plan o reformi ovih preduzeća.Fiskalni savet podseća i da veliki broj preduzeća u državnom vlasništvu već godinama ne ostvaruje dovoljne prihode za pokriće osnovnih troškova svoje proizvodnje.Smanjenje subvencija dovodi u pitanje, prema mišljenju Fiskalnog saveta i činjenica da se dokument o fiskalnoj strategiji uopšte ne bavi brojnim problemima lokalnih javnih preduzeća.

Srbija

U okolini Valjeva se istražuje litijum, isplativost rudnika za sada upitna

Srpska kompanija Euro Lithium Balkan, koja je podružnica kanadske kompanije Euro Lithium, potvrdila je za Novu ekonomiju da vrši istraživanje mineralizacije litijuma u okolini Valjeva. Predstavnici kompanije su do sada utvrdili da se radi o mineralizaciji koji sadrže nisku koncentraciju litijuma i da još nije poznato da li bi otvaranje rudnika litijuma bilo ekonomski isplativo.Kompanija Euro Lithium Balkan kaže za Novu ekonomiju da ih je Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije ovlastilo za istraživanje mineralizacije litijuma u okolini Valjeva.„Istraživanje i analiza su u ranoj fazi, ali do sada je utvrđeno da na tom području ima litijuma“, rekao je Petr Palkovski, izvršni direktor i osnivač Euro Lithium-a za Nova Economija.Palkovski je izjavio da kompanija Euro Lithium Balkan ne istražuje mineralizaciju jadarita, složeni mineral, koji je, prema njegovim rečima, predmet interesovanja kompanije Rio Tinto u okviru projekta Jadar.Palkovski kaže da je u okolini Valjeva do sada pronađen litijum koji je prisutan u vrlo niskoj koncentraciji u poređenju sa rudom jadarita.„Još nije utvrđeno da li su ovi resursi litijuma ekonomski isplativi za eksploataciju, pa je moguće da neće biti eksploatisan“, primećuje Palkovski. Takođe kaže da se kompanija neće baviti rudarenjem litijuma ukoliko se ne dokaže da je ekonomski, ekološki i socijalno prihvatljivo.Primećuje da se trenutno proučavaju tehnike za eksploataciju na ekološki i socijalno prihvatljiv način. Palkovski objašnjava da je cilj Euro litijuma da pomogne Srbiji da pronađe svoje prirodne resurse, kao i da utvrdi da li ih je moguće eksploatisati u skladu sa principima održivog ekonomskog razvoja. "Ako se pokaže da je to moguće, kompanija će dalje razvijati projekat", naglasio je Palkovski.Naglasio je da kompanija planira da uradi studiju o životnoj sredini na tom području, što je prvi korak za razumevanje postojeće ekološke situacije.Najavio je da će kompanija u međuvremenu završiti preliminarnu studiju izvodljivosti koja je u skladu sa međunarodnim standardima, što će pomoći i kompaniji i lokalnoj zajednici da utvrde da li je otvaranje rudnika litijuma ekonomski izvodljivo i da li ispunjava ciljeve koje preduzeće navodi kao prioritet. Ako su ovi uslovi ispunjeni, uslediće procena uticaja na životnu sredinu, objašnjava Palkovski.„BEZ ISELJAVANJA LOKALNOG STANOVNIŠTVA“Na području između Valjeva i Lajkovca, gde se vrše istraživanja, protiče reka Kolubara, a u blizini je i regionalni put.Građani, ali i neki članovi lokalne samouprave u Valjevu, već su javno zatražili odgovore od nadležnih u vezi sa istraživanjem litijuma koje se sprovodi u okolini Valjeva.Spekulacije se odnose i na sumnje da li bi, u slučaju da se rudnik otvori, bili preseljeni objekti saobraćajne infrastrukture, kao i tok reke Kolubare.Kompanija Euro Lithium Balkan kaže za naš portal da je za profitabilnost projekta ključno da se izmeštanje infrastrukturnih objekata, poput železničke pruge ili puteva, izbegne ili svede na minimum. Napominju da ne mogu razgovarati o mogućem preseljenju infrastrukture dok se ne završi studija izvodljivosti. Izmeštanje infrastrukture sigurno ne bi koristilo kompaniji jer je skupo. Lokalno stanovništvo ne treba prisiljavati da se iseli ni pod kojim okolnostima, navodi Palkovski. Prema njegovim rečima, ne planira se promena toka reke Kolubare niti otvaranje površinskog kopa rudnika.