Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Tesla Nation: Milion evra za domaće firme, najbolje prolaze fintech usluge

Više od milion evra uloženo je iz Sjedinjenih Američkih Država u saradnju sa srpskim privrednicima i preduzećima kroz projekat Tesla Nation. Kompanije koje su najlakše pronalazile inostrane partnere, kako je naveo osnivač projekta, pružale su fintech usluge koje se tiču onlajn naplaćivanja, prometa novca i robe, kao i usluge vezane za dizajn korisničkog iskustva.Do sada je 50 partnera iz inostranstva tražilo saradnike iz Srbije preko Tesla Nationa kako bi zajedno pokrenuli firmu ili dobili ekspertske usluge. Realizovano je sedam partnerstava putem kojih je u srpsku privredu ušlo više od milion evra, ističe Vukašin Stojkov, osnivač Tesla Nation-a, navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije.Kako Stojkov objašnjava, inostrani partneri od domaćih firmi traže profesionalnost i sposobnost. „Koncept profesionalnosti i odgovornosti se ponekad razlikuje između razvijenih tržišta i Srbije i raznih drugih zemalja koje su strani partneri skloni da posmatraju kao jednu veliku nepoznatu celinu. Zato je na nama zadatak da ove predrasude razbijemo tako što ćemo biti dobar filter koji povezuje proverene ljude sa ino-partnerima“, kaže Stojkov za Novu ekonomiju.Za domaće firme koje žele da postanu deo Tesla Nation projekta, pored profesionalnosti i sposobnosti, važno je i umeće komuniciranja, navodi osnivač.„Ovo se odnosi na sofisticiranost poslovne komunikacije, ali i na pomalo banalne, a ključne stvari kao što je vladanje engleskim jezikom“, objašnjava on.Međutim, kao ključnu tačku naveo je integritet. Kako ukazuje, to su predstavnici Srbije u svetu, a odgovornost Tesla Nation-a je da osigura da su to pravi ljudi.Stojkov dodaje da će Tesla Nation uskoro javno objaviti koji su sve tehnički i poslovni kriterijumi nephodni da bi se domaće firme uključile u projekat ove nevladine organizacije.Uspeh ovog projekta omogućavaju dve strane: srpske firme koje su pokrovitelji projekta, i mreža ambasadora, uspešnih poslovnih ljudi iz dijaspore koji povezuju i preporučuju srpske privrednike svojim poslovnim kontaktima.„Važno je da se srpski preduzetnici okrenu razvijenim tržištima jer su profitabilnija, ali i zbog toga što su uređena za biznis bolje nego srpsko tržište. Tesla Nation je jedina organizacija za koju znam koja promoviše srpske preduzetnike i povezuje ih sa svetskim tržištem”, kaže Vladimir Pavlović, viši urednik u američkoj novinskoj agenciji Rojters i Tesla Nation ambasador iz Njujorka.„Uticaj ambasadora se ne može preceniti i doveo je do svih pozitivnih ishoda projekta do sada. Zahvaljujući velikoj podršci raznih poznanika i organizacija iz dijaspore, gde bih posebno izdvojio Serbian Entrepreneneurs, nije bilo mnogo teško pronaći ljude voljne da nam pomognu u ovoj misiji, koju ambasadori prepoznaju kao lepu i korisnu“, kaže Stojkov.Do sada je u rad Tesla Nation-a uloženo oko 50.000 evra zahvaljujući kompanijama koje su se udružile na ovom poduhvatu. Iako je, prema rečima osnivača, sledeći cilj projekta da što pre dodaju još jednu nulu na navedeni rezultat, to nije ono što je najvažnije. Stojkov naglašava da je veoma značajno i širenje znanja, kao i poslovnih mreža ljudi i kompanija uključenih u projekat.Tesla Nation promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca, kao stručnu, a ne jeftinu radnu snagu, a organizacija sada poziva sve zainteresovane privrednike u Srbiji i dijaspori da se uključe u projekat i pomognu da Srbija postane zemlja čija je privreda zasnovana na savremenim tehnologijama i međunarodnim tržišnim principima poslovanja.

Srbija

„Tačka povratka“ za znanje koje dolazi iz dijaspore

Često smo mogli da čujemo priče o potencijalima srpske dijaspore i kako „nikako da ih iskoristimo“. Onda se dogodila „Tačka povratka“, moderan program za povezivanje sa srpskom dijasporom koji uspešno radi više od godinu dana na pronalaženju efikasnih rešenja za probleme a sa kojima se građani iz srpske dijaspore susreću.Inicijatori projekta su bili Serbian Entrepreneurs iz SAD, Serbian City Club iz Londona i Naučno-tehnološki park Beograd, a program su razvili uz podršku Predsednice Vlade RS i Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP). Direktor programa „Tačka povratka“ i autor istoimenog podcasta Ivan Brkljač govori o idejama koje pokreću ovaj program za povezivanje sa dijasporom.U podcastu „Tačke povratka“ čiji ste autor razgovarate sa ljudima koji imaju zanimljiva iskustva povratka u Srbiju. Koja vam je priča bila najinspirativnija?Jedna od epizoda koje se često setim je priča Miroslava Kočića, koji trenutno vodi „Vinča Belo brdo“ projekat i koji se nakon završenih doktorskih studija arheologije u Americi vratio u Srbiju da sva stečena znanja primeni na jednom od najbitnijih arheoloških nalazišta u Evropi, čime je u neku ruku ispunio svoj dečački san.S druge strane, razgovor koji smo imali sa Lazarom Džamićem, svetski priznatim stručnjakom za marketing, piscem i edukatorom, otvorio je niz novih perspektiva o tome šta je uspeh, o odlasku u inostranstvo i povratku u Srbiju, a meni lično dao novi uvid u temu kojom se bavim.Nedavno smo imali i fantastičan razgovor sa dr Tijanom Prodanović, koja je redovna profesorka astrofizike na PMF u Novom Sadu, ali i edukatorka u nauci, koja je posebna po jednom revolucionarnom pristupu razmeni znanja preko društvenih mreža.Konkretnije, Tijanine objave na TikTok-u koje se tiču najrazličitijih primena nauke na oblasti poput razumevanja radijacije kroz prizmu holivudskih filmova i stripova prati više od 18 hiljada ljudi i ona na ovaj način stvara jedan potpuno novi trend u približavanju nauke široj javnosti.U svojim objavama često se osvrćete na uspešne povratnike iz srpske istorije umetnosti i nauke. Čini se da su svi oni imali zajedničku potrebu da iskustva koja su stekli u inostranstvu primene u svojoj zemlji. Koliko je ljudi koji se danas vraćaju u Srbiju sa sličnom idejom?Često se dešava da u javnom diskursu govorimo o odlasku i povratku kao trajnim kategorijama, kao da ljudi odlaze ili se vraćaju zauvek. Ovo je pogrešno. Statistika pokazuje da je najveći vid migracija cirkularan, što znači da se ljudi kreću konstantno, odlaze i vraćaju se. Poznati povratnici iz naše istorije to i pokazuju. Od Jovana Cvijića do Milene Pavlović Barili ili Isidore Sekulić - naši najbistriji umovi nauke, umetnosti i književnosti su se jednim delom školovali u inostranstvu, sticali nova iskustva van granica svoje zemlje i onda su se vratili da to bogatstvo znanja primene upravo ovdeTim Tačke povratka na mnogo načina olakšava proces povratka u Srbiju za građane i građanke iz srpske dijaspore. Koju sve vrstu pomoći pružate?U prvih godinu dana smo direktno pomogli sa nekoliko stotina individualnih upita koja su stigla od povratnika i dijaspore, a kada se osvrnemo i na pomoć koju smo pružali za vreme prvog COVID talasa, brojevi se penju i preko pet hiljada.Kroz inovativni pristup cirkularnim migracijama uspeli da iznedrimo dobra, digitalna rešenja kao što su „Vodiči za povratnike“, odnosno da kroz saradnju sa lokalnim partnerima kao što su Poslovi.infostud.com obezbedimo vidljivost nekih dobrih, karijernih prilika za kandidate sa međunarodnim iskustvom.

Srbija

Referentna kamatna stopa i dalje nepromenjena

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju centralne banke.Izvršni odbor je ocenio da su rezultati domaće privrede od početka godine povoljni, i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije i pooštrenih zdravstvenih mera, na šta ukazuju raspoloživi mesečni indikatori aktivnosti, spoljne trgovine i sa tržišta rada."Promet u trgovini na malo od maja prošle godine beleži pozitivne trendove, a sa uspešnim nastavkom sprovođenja procesa vakcinacije, oporavak se očekuje i u ostalim uslužnim sektorima, koji su još uvek u velikoj meri pogođeni aktuelnom pandemijom. To bi već u narednim mesecima trebalo da rezultira dostizanjem pretkriznog nivoa bruto domaćeg proizvoda, a zatim nastavkom njegovog ubrzanog rasta, čemu će doprineti i novi najavljen paket mera ekonomske pomoći", dodaje se u saopštenju.Inflacija u martu vratila u granice cilja i iznosila je 1,8 odsto na međugodišnjem nivou.Isto toliko je iznosila i bazna inflacija, koja se nije menjala u odnosu na februar.NBS očekuje da će inflacija i u narednom periodu biti niska i stabilna, u okviru donje polovine ciljanog raspona. U saopštenju se dodaje da je Međunarodni monetarni fond u aprilu po drugi put od početka godine povećao projekciju rasta svetske privrede, očekujući efekte dodatnih fiskalnih mera koje preduzimaju najveće ekonomije sveta, kao i podsticaj koji će proces vakcinacije dati globalnom rastu.Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. maja 2021. godine.

Srbija

Odborniku SNS-a 3,7 miliona dinara za prevoz đaka

Odbornik Srpske napredne stranke Dragan Rapaić dobio je prošle godine od Opštine Žitište posao prevoza đaka vredan 3,7 miliona dinara, piše CINS.Ta javna nabavka je uneta u plan istog dana kada je raspisana, a Rapaićeva firma Eko Line 2020 osnovana je nepuna dva meseca pre toga.Za deset dana, koliko je trajao rok za prijave, ponudu je dostavila samo ova firma pa rangiranja nije ni bilo. Tražili su 3.720.000 dinara, što je 30.000 dinara manje od procenjene vrednosti nabavke. Ugovor je brzo sklopljen.Rapaić je odbronik ove opštine od 2016. godine. On za CINS kaže da nije znao da će nabavku dobiti, a negira i da je bilo ko iz opštine uopšte i znao da je osnovao firmu. Tvrdi da je nije otvorio zbog ove javne nabavke, već zbog toga što je želeo da se bavi prevozom dece sa posebnim potrebama.Iz Agencije za sprečavanje korupcije kažu da je reč o sukobu interesa i najavljuju pokretanje postupka protiv Rapaića i čelnika Žitišta.

Srbija

Šta je Srbiji nepohodno za dalji razvoj startap scene?

Srpski ekosistem startapa, malih inovativnh preduzeća, nalazi se u prvoj fazi razvoja, pokazuju istraživanja američke kompanije Startup Genome, prenosi Netokracija. Prvi korak u tom procesu je, kako se naglašava, da se poveća broj takvih preduzeća u Srbiji."Trebalo bi da podstaknemo veći broj ljudi, koji nisu na univerzitetu, ali nisu ni započeli karijeru da se odluče za preduzetništvo. To nije lako, a percepcija ličnog rizika može mnoge sprečiti u ovom koraku", kaže predstavnik kompanije Startup Genome, Stephan Kuester.On navodi i da je potrebna jasna poruka predstavnika vlasti svim ljudima koji žele da pokrenu svoj biznis u obliku nekog startap preduzeća.Napominje i da im uvek treba ukazivati i na pozitivne primere iz te oblasti, naročito na one koji pokazuju da su neki ljudi uspeli da održe svoju egzistenciju dok su osnovali svoju kompaniju.Neki od dobrih primera podrške su, kako naglašava, dodeljivanje dvanaestomesečne stipendije za mlade preduzetnike, mogućnost zapošljavanja za one koji su se usudili, ali u tome nisu uspeli.Kuester kaže i da je neophodno da se radi na unapređenju sposobnosti kompanija da rastu i opstaju u takozvanoj dolini smrti (Valley of Death).Smatra da to predstavlja problem mladim kompanijama širom sveta kada žele da se transformišu iz grupe prijatelja u profesionalnu kompaniju koja ima različite zahteve u pogledu finansiranja, upravljanja i procesa. "Rešenja za finansiranje zasnovana na ranoj fazi i kapitalu, pristup profesionalnom akceleratorskom programu i zaista izvanredno mentorstvo potrebni su da bi se povećala verovatnoća da startap preraste u kompaniju za skaliranje", ističe Kuester.On prumećuje da Srbija danas ima premalo kompanija koje obavljaju takvu uspešnu tranziciju, ali napominje da to nije neuobičejeno, već tipično za mlađu ekosistem koji se nalazi u fazi svoje aktivacije. SRPSKA STARTAP SCENA TRENUTNO U FAZI RAZVOJA, ALI RASTE BRŽE OD REGIONA UNAPREDITI FINANSIRANJE STARTAPAKuester kaže i da se Srbija posebno ističe na Zapadnom Balkanu po veličini i stepenu razvoja svog ekosistema startapa, velikom napretku u uspostavljanju politika koje su povoljnije i podržavaju preduzetništvo.Ocenjuje da su to važni temelji na kojima se treba nadograđivati i napominje da su mentorstvo i razmena znanja odličan način za dalje ubrzanje lokalnog razvoja, jer se tako otvaraju novi putevi za prodaju usluga na inostranom tržištu.Kuester primećuje i da u Srbiji postoji niz osnivača kompanija u oblasti startapa, koji su daleko iznad domaćeg proseka."Novi sektori, na primer agrotech (inovacije u poljoprivredi), takođe pružaju dodatne mogućnosti, ali trebalo bi raditi na stvaranju odgovarajućih rešenja za finansiranje iz privatnih izvora u kom su ekosistemi iza Zapadne Evrope, Poljske i Rumunije daleko ispred", kaže Stephan Kuester.Kao najjače grane domaćeg startup ekosistema u Srbiji Starup Genome istraživanje je izdvojilo industriju igara i blockchain.

Srbija

Priručnik za poslodavce: Kako bolje uskladiti radni i porodični život zaposlenih

Priručnik za poslodavce, koji je izdalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kroz zajednički projekat sa Fondacijom Divac, predstavlja afirmativne mere i olakšice koje kompanijama pruža zakon, kada je u pitanju zapošljavanje. Vrlo je važno promeniti mišljenje poslodavaca da je "svako zamenljiv", ako želimo napredak kao zdravo društvo a posebno kada govorimo o povećanju nataliteta, navodi se u saopštenju Fondacije."Poslodavac treba da zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom", kaže Marija Jovanović, menadžerka projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac.U pritužbama Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, od 2014. do 2018. godine, čak 57 odsto žalbi na diskriminaciju u oblasti rada podnele su žene. U najčešćem broju slučajeva diskriminacija se odnosila na postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti.Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza podrazumeva da osoba podjednako daje prednost zahtevima karijere i privatnog života.Neki od najčešćih razloga koji dovode do lošeg balansa između poslovnog i privatnog života uključuju povećanu odgovornost na poslu, duže radno vreme, brigu o deci i drugim ukućanima, povećanje fleksibilnosti rada, produženje radnog vremena kao i smanjenje sigurnosti radnih mesta, a na najvećem udaru su žene."Kompanije koje steknu reputaciju podsticanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života postale su vrlo atraktivne za radnike i imaju tendenciju da uživaju veće stope zadržavanja zaposlenih, što rezultira manje dugotrajnom obukom, većom lojalnošću i većim stepenom interne stručnosti", navodi Jovanović, menadžerka na projektu "Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih".Projekat koji Fondacija realizuje zajedno sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, ima za cilj da čitav proces usklađivanja rada i privatnih obaveza olakša i poslodavcima i zaposlenima, te da se iznađu najbolji modeli produktivnog funkcionisanja zaposlenih roditelja sa malom decom, koje im neće ugroziti ostvarenost kroz porodični život."Izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da su na drugom mestu po broju pritužbi one koje se odnose na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja. U periodu od 2014. do 2018. godine žalbe iz oblasti rada i zapošljavanja su u 57,3 odsto slučajeva podnosile žene. Razlozi zbog kojih žene najčešće navode rodnu komponentu kao osnovu diskriminacije u zapošljavanju i na poslu su postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti", ističe Jovanović.Istraživanjem, koje je nadležno Ministarstvo sprovelo u svrhu utvrđivanja stavova firmi i kompanija o usklađivanju procesa rada i porodičnih obaveza zaposlenih, prikupljene su i informacije o tome koliko odsustvo zaposlenih roditelja zbog bolovanja utiče na poslovne rezultate poslodavca.„Svaki drugi poslodavac (55,5 odsto) smatra da dužina porodiljskog odsustva ne predstavlja problem za poslodavca, dok je 44 odsto poslodavaca prepoznalo porodiljsko odsustvo kao izazov sa kojim se moraju suočiti i pronaći način za preraspodelu radnih aktivnosti. Nijedan poslodavac ne smatra da porodiljska odsustva zaposlenih majki mogu ozbiljno ugroziti proces proizvodnje i da za njih predstavljaju ozbiljan problem“, navodi rezultate istraživanja Jovanović.Ona dodaje da ipak, česta bolovanja radi nege deteta predstavljaju veći izazov za poslodavce. Svakako da su poslodavci koji imaju veći broj zaposlenih žena u reproduktivnom periodu (od 15 do 49 godina) češće suočeni sa ovim problemom i da za 51,8 procenat poslodavaca česta odsustva ipak predstavljaju problemu organizaciji rada. Svaki treći poslodavac (33,4 odsto) izjasnio se da česta bolovanja ne predstavljaju problem za ostvarenje poslovnog rezultata kompanije, pokazalo je istraživanje.Jovanović ističe da je vrlo važno da poslodavac zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer.„Ukoliko, primera radi, šaljete imejlove u svako doba dana i noći ili radite vikendom, vaše osoblje će misliti da se i od njih to očekuje, a veom je bitno poštovati dogovoreno radno vreme zaposlenog kako bi imao vremena za sebe i svoju porodicu. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje su pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom“, objašnjava Jovanović.Ona ukazuje da kompanije koje žele da pozitivno utiču na zadovoljstvo zaposlenih, a time i na njihovu veću produktivnost i zadovoljstvo poslom, to mogu da postignu kroz davanje prioriteta zdravoj kulturi i smanjenju stresa, fleksibilnim radnim vremenom, udobnim kancelarijskim uslovima, mogućnostima za napredovanje i dobrim menadžmentom koji razume potrebe svojih zaposlenih.

Srbija

Novosadski startap za vizuelne efekte privukao 2,5 miliona u investicijama

Startap Wonder Dynamics koji je baziran u Novom Sadu i Los Anđelesu, uzeo je prvu rundu investicija vrednu 2,5 miliona američkih dolara, prenosi Startit.  Kompanija se bavi tehnološkim inovacijama u sferi vizuelnih efekata i želi da primeni dostignuća iz oblasti veštačke inteligencije.Cilj ovog tartapa kako se navodi je da stvori platformu za VFX efekte u filmskoj industriji, čiji bi troškovi produkcije bili znatno niži.Kako se dodaje, taj startap upravo je u prvoj rundi investicija uzeo oko 2,5 miliona dolara, a moguće je da će na leto biti organizovana još jedna runda za dobijanje stredstava namenjenih novim investicijama.Wonder Dynamics namerava da iskoristi ta sredstva kako bi pojačao AI i VFX timove, a tokom godine planira i testiranje te tehnologije na jednom filmskom projektu. Suosnivači između sebe drže tri patenta i veruje se da će kompanija postati profitabilna kada klijenti počnu da koriste tehnologiju kako bi u svojim filmovima smanjili troškove vizuelnih efekata.Wonder Dynamics su 2017. godine pokrenuli Taj Šeridan, glumac poznat po filmu Ready Player One i stručnjak za video efekte Nikola Todorović. STARTAPI MOGU DA RAČUNAJU NA EVROPSKI FOND ZA INOVATIVNA PREDUZEĆA

Srbija

Nezapamćen skok cena građevinskog materijala

Od početka godine poskupele su skoro sve vrste građevinskog materijala, neki proizvodi poput stiropora čak i do 80%, prenela je Ekapija. Trgovci kažu da takav skok cena za kratko veme ne pamte od devedesetih godina.Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice. "Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40% zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje," kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor "petica" je sa 170 "skočio" na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20%."Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra," kaže Rodoljub Popović, jedan od poznatijih čačanskih privrednika.On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku."Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove", navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.RAZRAĐENI MEHANIZMI PREVARE SKAČU LI CENE STANOVA?Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz. Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje."Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije," objašnjava Rodić. Prema njegovim rečima, dobra lokacija "guta" sve cene, dok loša mora da se prilagođava."Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke," objašnjava Tanja Aprcović. Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje. Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.

Srbija

NVO zahtevaju od nadležnih obustavu pritiska na CEPRIS

Veći broj organizacija civilnog društva zatražilo je od nadležnih organa da obustave pritisak na Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) nad čijim se radom već mesec dana sprovodi finansijska kontrola po nalogu tužilaštva, navode u zajedničkom saopštenju.Nevladine organizacije smatraju da je „u kontekstu prethodnih napada na civilno društvo očigledno da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora“.„Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara“, navodi se.NVO dalje smatraju da je cilj takvog institucionalnog delovanja zapravo blokiranje normalnog rada civilnih udruženja, a ne stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, jer kako navode, finansiranje civilnog društva smatra se jednim od najtransparentnijih.„Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda„, kazale su potpisnice ovog saopštenja. Pored toga, NVO traže od nadležnih da nakon što kontrolama organizacija civilnog sektora utvrde da nije bilo nepravilnosti, „tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli“.Potpisnice saopštenja su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, asocijacija DUGA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN, CANVAS, Centar za evropske poslove (CEP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Centar za praktičnu politiku.Pored njih, na spisku se nalaze i Centar za ženske studije, Civil Rights Defenders, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Fondacija Iskorak, Fondacija Sloboda štampe, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Novosadska novinarska škola, Organizacija aktivista REFORMA, Res Publika, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.

Srbija

Ivent industrija, ugostitelji i muzičari održali protest, od države traže pomoć

Udruženja koja zastupaju privrednike iz ivent industrije, ugostiteljstva i muzičare održala su protest ispred Vlade Srbije, jer im država, kako naglašavaju, ne dozvoljava normalan rad, već više od godinu dana. Među glavnim zahtevima ističu dodelu sektorske pomoći, kao i proglašenje moratorijuma na sve dugove do povratka u normalan režim rada.Predstavnici event industrije bave se organizovanjem raznih događaja, od svadbi do korporativnih zabava, pa im je od početka pandemije praktično onemogućeno da rade."U borbi protiv korone očigledno je da smo žrtvovani, nemate više da brinete za svoje poslove, jer oni više ne postoje", rekao je parafrazirajuči govor majora Dragutina Gavrilovića iz 1915. godine, Boško Bubanja iz Udruženja Event industrija Srbija.On je rekao da je njima to isto nedavno poručio jedan ministar iz Vlade Srbije, kada su pregovarali o eventualnoj pomoći, ali kako je naglasio, u malo drugačijoj konstataciji.Dodao je da još nema nikakve pomoći od nadležnih iz Vlade Srbije niti konkretnog datuma o eventualnom povratku na posao.Rekao je i da iz ivent industrije svakodnevno odlaze menadžeri, kuvari, barmeni, od kojih mnogi nameravaju da rade tokom letnje sezone u Hrvatskoj."S kim ćemo pred goste, ako nam dopuste da radimo, tražimo da se event industrija i ugostiteljstvo proglase za najveću žrtvu krone, kao što je i urađeno u velikom broju evropskih država?", rekao je Bubanja.UGOSTITELJI I IVENT INDUSTRIJA ZAJEDNO ORGANIZUJU PROTEST 12. APRILA Bubanja smatra i da je popuštanje mera otvaranjem tržnih centara samo prividno, jer problem ivent industrije i ugostitelja time nije rešen."Ako je problem da radimo, onda zatvorite sve, nemojte donositi selektivne mere i isplatite naknadu za to," napomenuo je Bubanja.Predstavnivci udruženja koja su učestvovala na protestu su više puta tokom svojih govora naglasili da su od mera protiv pandemije izuzeti neki "povlašćeni" ugostitelji, koji mogu da rade kada i kako hoće."Dali su nam 5,7 puta kao pomoć po 30 hiljada dinara (prosečan minimalac), a mi moramo da platimo 66 hilljada (državi po zaposlenom), dok 90% kafića ne može da radi", izjavio je Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.On je rekao da kao vlasnik noćnog kluba za njega plaća komunalije u iznosu od 114 hiljada dinara, dok uopšte ne radi, a podsetio je i da se državi plaća ekološka taksa "u gradu u kojem se gušimo", kao i veliki broj ostalih nameta.Relić je ocenio i da aktuelna vlada nema nameru da pomogne kafićima i restoranima, jer njeni predstavnici smatraju da su im dodelom minimalaca rešili sve probleme.Naglasio je da je jedan od njihovih glavnih zahteva koje su uputili državi moratorijum na sve dugove, koje će ugostitelji platiti onda kada im se dopusti da rade, kao i da u Srbiji oko 100 ljudi živi od te delatnosti."Saloni venčanica ne rade od novembra 2019. godine, ako ne budemo krenuli da radimo od maja, verovatno će nam i ova godina proći u neradu, problemima i dugovima," kaže predstavnica Udruženja Venčanica, Violeta Šoć.Ona je naglasila da 92% salona venčanica drže venčanica žene, kao i da su većina njihovih zaposlenih takođe žene, kao i da je to sezonski posao, što im dodatno otežava situaciju."Bili smo prinuđeni da otpustimo sve radnike, osim trudnica i porodilja, to su radnici koji su kod nas dugo godina, u njih smo uložili puno vremena i truda", dodala je Šoć.Rekla je i da su oko 30% njihovih zaposlenih su samohrane majke, kojima je jako teško da žive od roditeljskih penzija.Ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, predstavnici ivent industije, ugostitelja i muzičara najavili su da će održati novi protest, sledećeg ponedeljka u isto vreme."Zahtevamo da se vratimo na poslove i isplatu naknade za sve mesece koje nismo radili u visini prosečne zarade," izjavila je Katarina Violina Drobnjak, predstavnica Udruženja Muzičari Srbije koje je takođe učestvovalo u protestu.Opširnije o zahtevima predstavnika ivent industije i ugostitelja možete pročitati OVDE.Čedomir Savković

Srbija

Oglašena prodaja Mataruške i Bogutovačke banje

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je oglas za prodaju imovine Privrednog društva Mataruška i Bogutovačka Banja, koje se već nekoliko godina nalazi u stečaju. Početna prodajna cena je 216,5 miliona dinara, odnsno 1,8 miliona evra. Od imovine u Matruškoj Banji prodaje se hoteli Termal i Žiča, restorani Jugoslavija, Kapica, vile Triglav, Kozara i Stolovi, kao i objekti Stano i Novo kupatilo.Pored ovih objekata, u prodaji su i drugi objekti, kao i imovina u Kanarevu, u koju spada i poljoprivredno zemljište.Od imovine u Bogutovačkoj Banji prodaju se hotel Mineral, objekat Staro kupatilo, depadenski Mineral i Cvet, kao i restoran Cvet.Imovinu ovog privrednog društva u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji svi zainteresovani kupci mogu da pogldaju nakon otkupa neophodne dokumentacije, koja će biti moguća do 5.5.2021. godineU toj dokumentaciji, kako se naglašava, nalazi se detaljan popis sve imovine koja je oglašena na prodaju.Cena otkupa dokumentacije je 500 hiljada dinara, plus PDV.Preuzimanje odgovarajuće profakture, nakon čega sledi uplata novca za dokumentaciju, obavlja se u kancelariji nadležnog stečajnog upravnika u Kraljevu.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Privredno društvo u okviru kog su poslovale ove dve banje, nalazi se već nekoliko godina u stečaju.Kako je nedavno pisala Politika, privatizacija ovih prirodnih lečilišta trebalo je da se obavi i ranije, ali se zbog visoke cene na prethodne oglase niko nije javio.Navodi da je najvrednija imovina koja je oglašena na prodaju hotel Termal u Mataruškoj i Mineral u Bogutovačkoj Banji, kao i banjska lečilišta. Javno nadmetanje za prodaju će biti održano 12. maja 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali u oktobru su kompaniji Metal Investments Europe prodali kompleks Bnje Zlatar, po ceni od 2.546.000 evra.Banje u Srbiji veoma su važne za razvoj turizma, jer se u našoj zemlji nalazi više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja.Mnoge banje u Srbiji datiraju još iz doba Starih Rimljana.

Srbija

Počeli zvanični razgovori misije MMF-a sa delegacijom Srbije

Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda počeli su danas plenarnim sastankom, koji je održan u video formatu, a nastavljeni su na temu monetarne politike i finansijskog sistema, navodi se u saopštenju.Na plenarnom sastanku, delegaciju Republike Srbije predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a misiju Međunarodnog monetarnog fonda predvodio je Jan Kejs Martej.U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima.Razgovori koji su danas počeli, odvijaju se u okviru konsultacija po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda i traju do 23. aprila.Tokom misije biće razmotrena aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije. Pored toga, konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda podrazumevaju i sveobuhvatnu analizu makroekonomskog okvira u kojem se sprovode politike, kao i izgleda za dalji rast.Analiza uključuje i adekvatnost ekonomske politike, eksternu stabilnost i održivost spoljnog duga zemlje."Istovremeno, ovom prilikom započeće i razgovori o osnovama novog ekonomskog programa koji bi MMF podržao nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom. S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih osam godina, novi aranžman biće fokusiran na očuvanje postignutog i podršku nastavku sprovođenja strukturnih reformi na putu trasiranog snažnijeg i održivog privrednog rasta", navodi se u saopštenju.Redovne konsultacije po članu IV Statuta obavljaju se sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije Međunarodnog monetarnog fonda, a prethodne konsultacije s Republikom Srbijom obavljene su sredinom 2019.

Srbija

Swiss PRO pomaže romskim naseljima u saniranju posledica pandemije

Kroz program Swiss PRO Vlada Švajcarske podržava organizacije civilnog društva i lokalne samouprave u sprovođenju projekata usmerenih na ublažavanje posledica pandemije u podstandardnim romskim naseljima. Realizacijom 10 projekata biće unapređen pristup pravima i osnovnim potrebama za najmanje 1.000 građanki i građana kroz sprovođenje politika i praksi socijalnog uključivanja, navodi se u saopštenju.Uz podršku Vlade Švajcarske vrednu oko 123.000 evra projekti će u narednih osam do deset meseci biti realizovani u Boru, Kragujevcu, Lebanu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Pirotu, Vranju, Vrnjačkoj Banji i Zaječaru.Lokalne samouprave i organizacije civilnog društva će samostalno ili u partnerstvu realizovati projekte kojima se unapređuje dostupnost javnih usluga u oblasti obrazovanja i zdravstva, poboljšavaju sanitarni uslovi, pruža podrška za oporavak životnih uslova i sticanje prihoda, kao i bolja bezbednost na radu za sakupljače sekundarnih sirovina. „Fokus ovog javnog poziva bio je na romskoj populaciji u podstandardnim naseljima jer je kriza izazvana pandemijom kovida 19 imala veliki uticaj na ovaj višestruko ranjivi deo romske zajednice. Skoro 40 prijavljenih projekata je jasno ukazalo na velike potrebe za raznovrsnom vrstom podrške, naročito u pogledu poboljšanja sanitarnih uslova i obrazovanja dece“, istakla je Nataša Ivanović, službenica za socijalnu uključenost na programu Swiss PRO.Projekti su odabrani u okviru javnog poziva koji je trajao od 25. januara do 26. februara 2021. godine i bio otvoren za 57 lokalnih samouprava iz Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije koje u skladu sa Mapiranjem podstandardnih romskih naselja imaju na svojoj teritoriji najmanje jedno neformalno naselje sa najmanje 100 građana i građanki, kao i organizacije civilnog društva koje imaju najmanje dve godine iskustva, naročito u radu na poboljšanju statusa romske nacionalne manjine.Program „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“ podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).Više informacija o podržanim projektima dostupno je na veb-stranici programa Swiss PRO.

Srbija

Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac

Od kraja novembra, svakoga dana, tri servirke iz smene raznose doručak, ručak i večeru u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici. Neki od pacijenata su intubirani, pa ne jedu, drugi su pak teško pokretni, pa ne mogu sami da preuzmu obrok.“Mi u svaku sobu uđemo. Nekim pacijentima čak i dodajemo hranu. Ja kažem, imam majku koja ima 73 godine, meni odmah u glavi bude - da je moja mama pa neko joj donese, a ona ne može da dohvati to, pa onda tim bakama, dekama”, priča S.N, jedna od servirki.I ona i njene koleginice rade isto kao i pre pandemije.“Radimo posao isto kao što smo ga i radili pre svega ovoga. Kako smo u redovnim uslovima služile pacijente. S tim što ne mogu da im se nasmejem ispod one maske, ali vide ljudi osmeh u očima u svakom slučaju.”Osim maske, S. pre ulaska u crvenu zonu stavlja na sebe punu zaštitnu opremu. Iako radi u istim uslovima kao i tehničari, doktori ili drugi zdravstveni radnici, za to ne dobija nikavu novčanu nagradu.“Ne dobijamo ni dinara tog nekog kovid dodatka. To je toliko demorališuće, degradirajuće da svi radimo svoj posao poštano i onako kako smo do sada radili i niko se ne buni, svi ćutimo, radimo maksimalno uslužno, bez ikakve razlike. I onda to što se dešava zaboli stvarno čoveka kao čoveka.”U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Osim servirski, bez dodatka su i kuvari, majstori, radnici u vešeraju, kiseoničari, spremačice, odnosno svi nemedicinski radnici koji pripadaju Ustanovi zajedničkih poslova instituta u Sremskoj Kamenici. Radnici iz ove Ustanove rade na tri kamenička instituta - za kardiologiju, plućne bolesti i onkologiju. Iako bi bez njih rad ovih instituta bio nezamisliv, većina ih radi za manje novca nego prošle godine.Razlog za to je što većina radi za minimalnu zaradu. Prošle godine su primali 10 odsto dodatka koji je pripadao svim radnicima u zdravstvenim ustanovama. U decembru je ova stimulacija preinačena u povećanje osnovica radnika u zdravstvu. Međutim, osnovna zarada nemedicinskog osoblja je niža i od minimalne zarade, tako da oni dobijaju platu u koju je uračunata osnovica koja im pripada plus dodatak do minimalne zarade. Uz komplikovanu računicu, zaključak je jasan - ni povećanje osnovice, ni povećanje minimalca nije uticalo na povećanje zarade nemedicinskog osoblja.“Tako da smo mi sada na manjem minimalcu, sa sve povećanjem minimalca, nego što smo bili do kada su ukinuli tih 10 odsto dodatka,” kaže S.N.O tome na koji način je menjanje osnovica u zdravstvu unelo zabunu u čitav sistem: "Koliko su stvarno plaćeni lekari". Zaposleni Ustanove zajedničkih poslova nisu dobili ni 10.000 dinara subvencije u decembru prošle godine.“Preko sindikata podneli tužbu za 10.000 u decembru koje nismo dobili kada su svi dobili. Tu smo slali dopise svi mogućim ministarstvima, dobili smo odgovore u krajnim rokovima da to nije njihov resor itd.”Zaposleni u Ustanovi zajedničkih poslova su u znatno lošijoj poziciji od svojih kolega nemedicinskih radnika u drugim zdravstvenim centrima i bolnicama zbog toga što nisu prepoznati kao deo zdravstvene mreže.Zbog toga su i jedini koji ne dobijaju “kovid dodatak”, objašnjava S.N.“Uglavnom znam da svi koji pripadaju plućnom – od spremačica, preko pomoćnih radnika, sestara, lekara da svi dobijaju, samo mi ne dobijamo. A to je već više od četiri meseca.”Dodaje da su već tražili da se njihov status reši, ali da do sada nisu nailazili na razumevanje.“Mi imamo problem što status te naše Ustanove zajedničkih poslova nije rešen. To je sada do pokrajine, do republike, ne znam više ni mi kome treba da se obratimo. Obratili smo se svima mogućima putem sinidikata da se taj naš problem konačno reši. Taj problem nije od juče.”Iz sekretarijata Ustanove zajedničkih poslova za Novu ekonomiju odgovoraraju da se na rešavanju statusa radi, ali ne preciziraju kada bi problem mogao biti rešen, niti da li će to značiti isti status nemedicinskog kadra.“Ispred nasih osnivaca (sva tri instituta u Sremskoj Kamenici) upuceno je vise pismenih inicijativa za iznalazenje resenja za prepoznavanje Ustanove u RFZO. I dalje smo zajedno sa institutima aktivni na potenciranju tog pitanja pred relevantnim institucijama i nadamo se i ocekujemo naznake za resavanje istog.” S.N. objašnjava da im je potrebno da dobiju makar malo podrške.“U istom smo „sosu“, a kao da ne postojimo. Kada treba da radite, pripadate svima nama, a kada treba da budete plaćeni, onda dolazimo do tih situacija da moramo da tužimo.”Ona dodaje da joj je jasno da mnoge od kolega ćute jer je deo njih zaposlen na određeno i da se zbog toga boje.

Srbija

Tokom marta prodato duplo više stanova nego lane

Obim prometa na tržištu nekretnina u Srbiji tokom marta porastao je za 25% u odnosu na februar, saopštio je Republički geodetski zavod. Svi parametri tog tržišta bili su skoro duplirani u odnosu na isti period lane, kada je počela pandemija, dok se za plaćanje najviše koristila gotovina.Tokom marta Republičkom geodetskom zavodu je dostavljeno 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti i to je za 23,9% više u odnosu na februar 2021. godine, kao i za 93,9% više u odnosu na mart prethodne godine, navodi se u saopštenju. Obim prometa tokom marta 2021. godine, u odnosu na februar i kako se dodaje bio je veći za 27,5% na nivou cele zemlje. Najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar bilo je u Beogradu za 37,1%, u Nišu je bilo veće za 34,2%, u Novom Sadu za 20,4%, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5%.U 84% realizovanih prometa, kako je naglašeno, dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti bila je gotovina. U martu se povećala i kupovina stanova pomoću kredita, za 2% u odnosu na prethodni mesec, a količina novca na tržištu nepokretnosti u martu je iznosila oko 567,1 miliona evra.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI? Beograd je u tome imao najveći udeo od 54,3%, Vojvodina od 24,8%, Šumadija i Zapadna Srbija su imale 15,4% udela, a Južna i Istočna Srbija svega 5,5% udela. Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u odnosu na isti mesec 2020. godine bio je veći za 91%.U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za 22,5%, šuma za 27,1%, građevinskog zemljišta za 25,5% i poljoprivrednog zemljišta za 18,5%.Najveće povećanje, veće od četvorostrukog, imao je promet objekata za posebne namene, promet vikendica je porastao za 68,3%, a poljoprivrednih objekata za 50%.Promet stambenih objekata u martu bio veći za 28,3%, u odnosu na februar. U odnosu na prethodni mesec obim prometa poslovnih objekata smanjen je za 5,6%, dok je promet stanova bio veći za 37,8%.

Srbija

Belgrade Youth Fair 22. i 23. aprila

Sedmi po redu Belgrade Youth Fair održaće se ove godine u interaktivnom onlajn formatu 22. i 23. aprila. Mladi će imati priliku da se povežu sa mnogobrojnim poslodavcima i tako sebi obezbede praksu ili zaposlenje, ali i steknu mnogobrojna znanja za koja će dobiti besplatan sertifikat. Program će trajati od 10 do 17 časova, a činiće ga sajamski i konferencijski deo, navodi se u saopštenju.„I ove godine, zbog još uvek aktuelne situacije sa pandemijom, Belgrade Youth Fair će biti organizovan u interaktivnom online formatu, ali sa ispunjenjem svih očekivanja kandidata i poslodavaca“, istakao je Miloš Čevizović, direktor projekta.Kako je naveo, biće predstavljeni mnogobrojni programi praksi i zapošljavanja koje poslodavci i dalje nude uprkos pandemijskoj situaciji, a svi prisutni će moći da učestvuju na simulacijama intervjua, CV savetovalištu, kao i brojnim radionicama, nagradnim kvizovima i panel diskusijama. Tokom konferencijskog dela projekta koji će držati stručnjaci iz kompanija učesnica govoriće se, između ostalog, o tome kako tražiti posao i pripremiti se za intervju, kako izabrati poslodavca i naći idealan posao, kao i o marketingu, HR trendovima, biznisu i informacionim tehnologijama.Cilj ove manifestacije jeste povezivanje mladih sa poslodavcima, kompanijama i institucijama, kao i pružanje prilike da, u okviru besplatnih predavanja, radionica i edukacija, prošire svoja znanja iz različitih sfera, ali i da se upoznaju sa načinom funkcionisanja najuspešnijih kompanija u regionu i čuju kako izgleda biti deo takvog tima.Studenti i diplomci, kao i svi ostali koji traže novi posao, već sada mogu da šalju svoje radne biografije za praksu/posao putem sajta, a one će svim kompanijama koje učestvuju na sajmu biti prosleđene i dostupne do kraja godine.

Srbija

Sa decom treba razgovarati o seksualnosti

Seksualni nasilnici nisu uvek psihopate ili zavisnici od alkohola i droge, to mogu biti i naše komšije, prijatelji, osobe za koje nešto tako nikada ne bismo pretpostavili. Neki od njih verovatno su bili i deo grupe na društvenoj mreži Telegram koja je okupila više desetina hiljada muškaraca na Balkanu i to samo da bi delili, gledali i komentarisali fotografije devojaka i slali njihova imena, adrese iili brojeve telefona. Najveća je odgovornost na onima koji imaju i najviše moći u društvu, ali roditelji svoju decu mogu da pripreme na spoljni uticaj i da sa njima razgovaraju o opasnostima, objašnjava za Novu ekonomiju psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.Šta je to toliko trulo u društvu da postoji više od 30.000 muškaraca koji dele slike i privatne podatke devojaka i žena?Ja nažalost mislim da to nije nastalo ni slučajno, niti preko noći. Čini mi se da najmanje poslednjih 30 godina imamo jedno ozbiljno degradiranje vrednosti, pre svega onih koje se odnose na odgovornost i poštovanje drugih. Imamo i jednu devastaciju ekonomije, društvenih i političkih odnosa, devastaciju obrazovanja, kulture, medijske kulture, institucija, stručnjaka. Dakle, ništa nije kao što mislimo da bi trebalo da bude i, na kraju, iza svega toga naravno dolazi porodica i pojedinac. Ne mogu porodica i pojedinac da ostanu izolovani i izvan onoga što se društvu dugo vremena dešava. Meni se čini da je jedan od rezultata slučaj ove platforme sa tim masovnim muškim učešćem u onome što zovemo osvetnička pornografija.Ipak se čini da smo svi zbunjeni i da se pitamo odakle svi ti ljudi, ko su oni? Možemo li da zamislimo da je u grupi i naš komšija koji je „pristojan“ ili otac ćerkine drugarice?Često imamo ideju i pretpostavljamo da su to psihopate ili poremećene osobe, poremećeni muškarci i zavisnici od alkohola, droge... Nažalost, to nije tačno. Dakle, kao što ste vi mene pitali, mi lako možemo da zamislimo da se tu nalaze ljudi koje mi poznajemo, a za koje ne bismo pretpostavili, po njihovim spoljnim ponašanjima i relacijama sa drugim ljudima ili recimo profesionalnoj uspešnosti ili po nivou obrazovanja, da su oni na tim platformama. Tu ima i naših komšija, nekoga ko bi delovao kao pristojni muškarac ili ovo što ste rekli, očeva ćerkinih drugarica ili naših partnera.Kako onda roditelji mogu da utiču na svoju decu? Ako smo svi deo sistema koji je loš i ako će deca, koliko god da je porodica dobra, jednog momenta postati deo društva koje izgleda ovako kako ste ga opisali?Ja uvek mislim da kada hoćete da menjate nešto što je problem strukturne prirode, morate da idete odozgo, od onih koji imaju najviše moći i najviše odgovornosti da unesu promenu i u tom smislu ja bih se uvek fokusirala na političko-društveni mehanizam. Naravno, to nikako ne oslobađa odgovornosti ni pojedince, ni institucije pojedinačno, pa ni porodice. Uvek je problem to što roditelji mogu da misle da su deca previše mala da bi ih informisali, da bi oni sa njima razgovarali o nekim pravilima i pojavama i da zapravo ne pripreme decu na ono što je uticaj spolja, uticaj vršnjaka pre svega. Roditelji koji imaju decu koja su pošla u školu mogu u ovoj situaciji da pričaju sa decom šta su ona čula. Mogu da, prilagođeno uzrastu, pitaju šta oni o tome misle, šta bi uradili… Na primer, pričate sa devojčicom od 10 godina. Imate punoletne muškarce-predatore koji će zavoditi devojčice od 10-13 godina. U slučaju roditelja tih muškaraca, šta je njima trebalo reći kada su imali 10 godina?To jedna priča o tome kako mi vaspitavamo dečake i kako vaspitavamo devojčice. Trebalo bi svu decu, i žensku i mušku, da učimo odgovornosti u odnosu na sebe - dakle, odgovoran si za ono što radiš, moraš da veruješ u sebe, ja te podržavam i biću uz tebe i ako ti se desi nešto neprijatno, ali i odgovornosti u odnosu na druge, to je veoma važno – ne možeš da uradiš nekom nešto što će da ga povredi.Posebno kada su u pitanju ti žensko-muški odnosi, seksualni odnosi, emotivni odnosi između dečaka i devojčice. Mi ne razgovaramo uopšte sa decom o seksualnosti, ne pretpostavljamo da se seksualnost kao jedan od aspekata razvoja uopšte dešava, da ima svoj razvojni tok. Da i mala deca takođe imaju seksualni razvoj. Nismo spremni ni kao roditelji, ali često ni kao nastavnici, čak ni nastavnici biologije, da sa decom razgovaramo ni o biološkim aspektima seksualnog razvoja.Ceo intervju možete pročitati u najnovijem izdanju Nove ekonomije.

Srbija

Tržni centri od danas otvoreni

Zatvoreni ili otvoreni trgovinski centri i slični objekti maloprodaje počevši od danas mogu raditi svakog dana  od 6 do 22 sati, navodi se u naredbi Ministartva zdravlja koju prenosi Beoinfo.Propisi ne dozvoljavaju rad ugostiteljskim objektima u zatvorenom prostoru koji se nalaze u sklopu tržnih centara, osim u slučajevima šalterske prodaja.Na ulazu svih prodavnica mora vidno biti istaknuta korisna površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna, i obaveza posetilaca da nose zaštitne maske.U objektu moraju biti određene i vidljivo obeležene linije kretanja kako bi se na taj način onemogućio boravak ili okupljanje većeg broja lica na jednom mestu, kao i bezbedni pravci kretanja od ulaza do izlaza.Na ulazu u objekat moraju se koristiti dezobarijere, fizička distanca između korisnika mora da bude najmanje dva metra, zaposleni moraju nositi zaštitnu masku tokom rada, a naročito tokom kontakta sa korisnicima.Zajedničke prostorije i predmeti koje koriste korisnici (toaleti, rukohvati na stepenicama, liftovi i slično) moraju se na svakih sat vremena dezinfikovati rastvorom na bazi 70 odsto alkohola.Lice koje je odgovorno za poštovanje mera nošenja lične zaštitne maske (korona redar) mora biti određeno u svim objektima, a ukoliko on ima više ulaza i izlaza, više spratova i površinu veću od 500 kvadratnih metara korisne površine, upravljač tržnog centra je dužan da odredi više lica za korona redare, tako da se na svakom ulazu, tj. izlazu, i na svakih 250 kvadratnih metara nalazi po jedan.On mora nositi vidljivu oznaku da je korona redar i dužan je da upozori korisnike na obavezu nošenja maske prilikom ulaska u objekat i prilikom kretanja u objektu sve vreme boravka.Ukoliko korona redar primeti da neko lice ne nosi masku, bez odlaganja će obavestiti to lice da napusti objekat uz upozorenje da takvo ponašanje predstavlja prekršaj, a ukoliko to lice odbije da napusti objekat, bez odlaganja će o tome obavestiti nadležne inspekcijske službe.Tokom navedenog radnog vremena u svim objektima u kojima je dozvoljen rad, pravno lice ili preduzetnik mora obezbediti da rastojanje između svih prisutnih lica bude takvo da na svakih devet kvadratnih metara može boraviti samo jedno lice, osim za teretane, spa i fitnes centre gde ova distanca mora biti šesnaest kvadratnih metara. 

Srbija

Retka ptica primećena blizu Niša

U Srbiji je primećen stepski vivak, retka vrsta ptice koja se u Evropi ne sreće često, saopštilo je Društve za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Celokupna svetska populacija te ptice, kako se napominje, broji manje od 11.200 odraslih jedinki i spada u ugroženu vrstu.Na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj, stepskog vivka je snimio mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. "Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, kaže Slobodan Marković.On kaže da je imao sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađe neočekivanog gosta.Tako je među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu.Pretpostavlja se da je stepski vivak, koji je kritično ugrožena vrsta jer decenijama strada zbog izlovljavanja tokom seobe i zimovanja, zalutao tokom prolećne seobe.Gnezdi se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a seli se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji.DRUŠTVO ZA ZAŠTITU PTICA: HITNO ZAUSTAVITI SEČU ŠUMA NA FRUŠKOJ GORI Izuzetno retko se sreću u Evropi i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica, a u protekle dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su prvi put viđene u Srbiji.Na jezeru Rusanda kod Zrenjanina 2019. godine otkrivena je trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), poreklom iz Severne Amerike. Prošle godine, na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri sa severa Azije ili iz Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteri boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske, a javnost je obradovalo i otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku Tara.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.