Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Porasla prodaja sapuna u Srbiji

Prodaja sapuna i vrednosno i komadno beleži značajan rast u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje Nielsen RMS. Prodaja sapuna vrednosno porasla je 24,5%, količinski 22,8% i komadno 17,5%, u odnosu na isti period 2019. godine.Najviše je prodato čvrstih sapuna (66% vrednosti), slede tečni sapuni (33,4), krem sapuni (0,4%), pene za ruke (0,2%).Među prodatim sapunima dominaju proizvodi kompanija Beiersdorf, Colgate Palmolive, Henkel, Piramida 72, Unilever.Istraživanje pokazuje i da je blago opala prodaja kupki za tuširanje. 

Srbija

Vlada Srbije predložila rebalans budžeta za 2021. godinu

Sredstva koja su neophnodna za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu dugova iznose 890,8 milijardi dinara, saopštila je Vlada Srbije. Zbog toga je Narodnoj skupštini uputila predlog izmena Zkaona o budžetu za 2021. godinu.Pored izmena Zakona o budžetu, Vlada Srbije je predložila na usvajanje i odluka o finansiranju PIO fonda, fonda za socijalno osiguranje vojnih lica, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.U predlogu se navodi da će deo neophodnih sredstva u iznosu od 153 milijarde dinara, obezbediti iz zajmova od komercijalnih domaćih, međunarodnih i multilateralnih finansijskih institucija kao i od stranih vlada.U zakonskim izmenama Vlada Srbije predlaže da se emituju i državne hartije od vrednosti u iznosu od 330 milijardi dinara, čime će takođe biti obezbeđen deo sredstava za finansiranje.Predlaže se i korišćenje sredstava dobijenih od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 416,15 milijardi dinara.Naodi se da primanja od prodaje domaće finansijske imovine, iznose najviše 7,9 milijardi dinara i ona, kako se dodaje u predlogu, takođe mogu da se iskoriste za iste namene.Vlada podseća i da je moguća promena strukture u okviru izvora tog finansiranja, uz uslov da ukupni iznos sredstava za tu ne pređe 899,15 milijardi dinara.U slučaju da se planovi za obezbeđivanje sredstava ostvare u potpunosti, Vlada Srbije imaće na raspolaganju iznos od 16,25 milijardi dinara i taj novac moći će da se koristi za otplatu obaveza u narednoj godini.

Srbija

NKD: Vakcine dostupne, imunizacija imperativ

Problem sa koronom rešiće samo masovna vakcinacija jer niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni, saglasili su se učesnici onlajn debate ,,Vakcinom za život’’ koju su organizovali Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Ujedinjeni protiv kovida. Imunizacija je, kažu, imperativ i neophodno je da što pre iskoristimo prednost koju imamo, a to je dostupnost vakcina.Specijalista imunologije, doc. dr Emina Milošević zadovoljna je količinom i raznovrsnošću vakcina koje su na raspolaganju građanima Srbije, ali smatra da obuhvat vakcinacije mora da bude veoma širok i veoma brz."Sada imamo takmičenje virusa protiv vakcinalnog imuniteta. Zato je važno da se obuhvatimo vakcinacijom u maksimalnom obimu – da se vakcinišu svi koji smeju da se vakcinišu, onih koji ne smeju je ekstremno malo. Obuhvat trenutno nije najbolji — imamo ljude koji se kolebaju, ono što tu nedostaje je ozbiljna kampanja kojom bi se informisalo stanovništvo, problem je i edukacija kolega kada ih pitaju pacijenti da li treba da se vakcinišu", upozorava Milošević.Tokom ovog onlajn razgovora je bilo mnogo pitanja iz publike u vezi sa rizicima od vakcinacije hroničnih bolesnika, alergičnih na penicilin, trudnica, dojilja.Medicinski stručnjaci su se saglasili da je po hronično obolele značajno veći rizik od oboljevanja od kovida nego od same vakcinacije."Imunizacija je imperativ, ako imate hronično oboljenje, bilo autoimuno, onkološko ili alergiju koja nije na neku od komponenata vakcine – mnogo ćete više nagrabusiti od kovida nego od vakcine jer se osnovna bolest pogoršava kada se oboli od kovida", savetuje specijalizant opšte medicine dr Bojan Dereta i dodaje da hronični bolesnici treba da se vakcinišu u mirnoj fazi svoje bolesti, uz konsultaciju sa svojim lekarom.Alergija na penicilin nije kontraindikacija ni za jednu vakcinu. Lekari su saglasni da se pre trudnoće ili vantelesne oplodnje treba vakcinisati, uz konsultaciju sa lekarom, jer trudnice, ukoliko obole od kovida, imaju veću šansu da razviju težu kliničku sliku. Dojiljama se preporučuje vakcinisanje Fajzerom ili Astra Zenekom.Epidemiološkinja doktorka Ivana Prokić napomenula je da treba uzeti u obzir da je virus ušao u humanu populaciju sa životinja i da je to jednosmeran proces, da „više neće izaći“."Biće tu svake godine, kao virus gripa, svako će nekad, u nekom momentu, doći u kontakt i oboleti, to ljudi moraju da shvate i zaštititi se i protivepidemijskim merama, i vakcinom, koja je imperativ", poručila je ona.Navodeći svoja iskustva iz crvene kovid zone, Dereta je konstatovao da je naročito opasno kod korona virusa to što je nemoguće predvideti kod koga će on razviti tešku kliničku sliku."[Virus] ne bira, pobio je brdo mladih ljudi i onda kada čujete gluposti kako je vakcinisanje čipovanje i da virus ne postoji, dođe vam da plačete od muke jer radite u kovid ambulanti i pokušavate da izvučete ljude", rekao je Dereta.Doktor Miloš Bojović predlaže da za medicinske radnike vakcinacija ne bude obavezna u smislu prisile, ali da zakonski bude regulisano ,,da nekim profesijama ne možete da se bavite ukoliko niste vakcinisani’’.Sva pitanja, dileme i nedoumice u vezi sa korona virusom i vakcinacijom zainteresovani mogu postaviti stručnjacima putem sajta .

Srbija

Kamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina

Član izvršnog odbora Nemačko-srpske provredne komore Dragan Simović kaže da je Nemačka u četvrtak ukinula PCR testove na korona virus za autoprevoznike, pa se vreme transporta koji se obavlja između dve zemlje sada vraćeno u normalu.Simović podseća da su cene drumskog transporta na početku pandemije rasle i do šest puta, ali dodaje da su se one sada vratile na nivo pre pandemije. Simović naglašava da ankete koje sprovodi Nemačko-srpska provredne, pokazuju da veliki broj privrednika iz Srbije posluje sa Nemačkim kompanijama.Prema njegovim rečima, njihovo poslovanje dosta zavisi od situacije koja je aktuelna na graničnim prelazima koji iz Srbije vode ka Hrvatskoj i Mađarskoj, iako su u svetu sada prevaziđene glavne prepreke koje su otežavale transport robe. Na granici sa Hrvatskom neki manji prelazi ukinuti, kamioni se gomilaju na glavnim prelazima i za ulazak u tu zemlhu se čeka šest, 10 ili 12 sati, napominje Simović.Na graničnim prelazima ka Mađarskoj, kako naglašava, čeka se i po deset sati, a službenici uvek imaju neki takozvani "beli štrajk", kada ne žele da rade.Simović dodaje da kamiondžije imaju i velike probleme sa migrantima koji nelegalno ulaze u kamione dok se čeka u kolonama za granični prelaz.U tom slučaju, ako mađarska policija otkrije da je migrant ušao u tu zemlju, kazna za autoprevoznika je šetiri hiljade evra.Sa druge strane problem je ako ti ljudi uđu u kamion koji prevozi prehrambene proizvode, jer posle toga roba mora da se baci, a osigravajuća društva u tom slučaju ne isplaćuju nikakvu odštetu, iako je roba osigurana."ČEKANJA NA GRANICAMA ĆE SE POVEĆATI"Predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović, dodaje da je sličan problem prisutan i u prekograničnom železničkom transportu i da u poslednje vreme postaje sve veći.Prema Vesovićevim rečima, Hrvatska je teretni saobraćaj trenutno svela na samo jedan granični prelaz sa Srbijom."Pokušali smo da reagujemo na to i intervenišemo, ali situacija govori da će se čekanja na granicma povećavati", kaže Vesović.On je podstio na ideju o zelenim koridorima, koji bi direktno vezale EU i Zapadni Balkan, što je inače česta tema na skupovima koji se organizuju povodom zaključivanja sporazuma o trgovini.Projekti koji to mogu da unaprede su, kako Vesović podseća, Seed projekti koji se odnose na razmenu podataka i uključuju slanje podataka o robi, pre dolaska kamiona na carinske terminale."Verovatno je u tome budućnost, korišćenju digitalnih alata i sertifikata", kaže Vesović.Vasović smatra da je za dalji razvoj transporta na relaciji Zapadni Balkan EU nužno pojednostaviti procedure, kao i ukinuti tarife na korišćenje železničke i putne mreže.Pored toga, prema njegovim rečima, neophodno je da se uspostave pravni okviri za digitalne transportne dokumente, koji ne mogu da funkcionišu ako ih ne prepoznaju administracije određenih država.PROŠIRITI GRANIČNE PRELAZEGranični prelazi u Srbiji prema Simovićevom mišljenju treba da se prošire kako bi firme koje već imaju neophodna dokumenta za robu prošle carinski terminal za pet minuta."To je malo veća investicija, ali mislim da je svrsishodna i da ubrzava tranzit," ocenjuje Simović.On objašnjava da bi mnogo efikasnije bilo da se podaci skeniranjem ubacuju u sistem Evropske unije, što bi ubrzalo uvoz i prIpremilo Srbiju za vreme kada joj se poveća izvoz i promet roba zbog dolaska novih investitora, posebno nemačkih fabrika auto-delova za koje je već izvesno da će doći.Prema Simovićevimm rečima u Srbiji je sada ograničen broj kamiona koji mogu da vrše takav prevoz, a problem je i nedostatak kadrova."Na nov kamion se čeka godinu dana, to će uticati na cenu transporta, poskupeo čelik (koji se koristi za izradu kamiona), a nema ni dovoljno vozača," kaže Simović.Simović smatra da država i PKS treba da olakšaju prekvalifikaciju mladih ljudi u profesionalne vozače, jer oni nemaju dovoljno novca da bi došli do validne vozačne dozvole. Neke transportne kompanije kako objašnjava, već su se organizovale svoje škole obuke za vozače, obezbeđuju im i radnu praksu, ali to kako ocenjuje, nije dovoljno.Čedomir Savković

Srbija

I žene znaju IT! Pridružite im se 27. aprila

Majkrosoft kroz naziv svog događaja šalje važnu poruku - Women Know IT i poziva sve zainteresovanje učesnike da se prijave. Događaj će se održati online, preko Microsoft Teams platforme, 27. aprila od 15h. Registracije su besplatne i biće otvorene do 27. aprila na sledećem linkuRazvojni centar kompanije Majkrosoft u Srbiji poziva sve zainteresovane da se prijave na online događaj „Women know IT“, do sada održavanog pod nazivom “Ženske priče u IT-u", koji je uspešno realizovan u poslednjih 7 godina, sa ciljem osnaživanja žena da započnu i razvijaju svoju karijeru u IT industriji. Svi registrovani učesnici će događaj moći da prate putem Microsoft Teams platforme. Do sada je na ovim događajima učestvovalo više od 800 studentkinja, od kojih su  neke  nastavile svoje karijere upravo u Majkrosoft razvojnom centru, gde su dobile priliku da budu u centru globalnog IT razvoja i kreiraju tehnologije budućnosti. Tokom ovog događaja, imaćete priliku da čujete njihove priče, koje su najbolja preporuka za sve devojke koje žele da razvijaju karijeru u IT industriji.  I prilikom ovogodišnjeg virtuelnog događaja svi učesnici će imati priliku da se upoznaju sa radom inženjerki, ne samo iz Majkrosoft razvojnog centra, već i iz drugih IT kompanija, da dobiju informacije iz najnovijih istraživanja na ovu temu, ali i da čuju nešto više na temu ličnog i profesionalnog razvoja.  Mina Spasić, Senior Program menadžerka u Razvojnom centru kompanije Majkrosoft u Srbiji održaće centralni  govor na temu svoje karijere. Među govornicima na događaju će, između ostalih, biti i Mia Popić, koučing psihološkinja i psihoterapeutkinja, koja će govoriti o istraživanju  kojim se bavila u okviru svoje doktorske teze na temu žena liderki, kao i Iva Parađanin, novinarka, urednica Elle Active  rubrike u Elle magazinu i autorka podkasta Tampon zona, sa pričom o samopouzdanju i koliku ulogu ono igra kod žena u poslovnom svetu. Događaju, koji će se održati na srpskom, sa obezbeđenim prevodom i na engleski, pridružiće se i softverske inženjerke iz kompanija Nordeus, Nutanix i InterVenture, koje će podeliiti svoja iskustva i izazove sa kojima su se susretale u karijeri.  O Razvojnom centru kompanije Majkrosoft u SrbijiRazvojni centar kompanije Majkrosoft u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS) prvi je razvojni centar ove kompanije u Jugoistočnoj Evropi. U njemu se razvijaju softveri i aplikacije koje koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren 2005. godine, kao četvrti razvojni centar kompanije Majkrosoft, tim u Srbiji danas čini više od 350 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   Jedan od ciljeva Razvojnog centra kompanije Majkrosoft u Srbiji je da motiviše mlade da se usmere ka znanju i inovacijama, uz nastojanja kontinuiranog približavanja informacionih tehnologija mladima kroz brojne inicijative i programe. Razvojni centar kompanije Majkrosoft u Srbiji u prethodnom periodu sarađivao je i sa različitim obrazovnim institucijama, od Istraživačke stanice Petnica, preko Matematičke gimnazije iz Beograda do Matematičkog fakulteta, Računarskog fakulteta, Elektrotehničkog fakulteta, i drugih fakulteta u zemlji i regionu. 

Srbija

UNICEF isporučio inkubator Novom Sadu, još tri za Kragujevac i Niš

U okviru velike kampanje UNICEF-a pod nazivom "Tako mali da bi u srce stali" koja je pokrenuta prošle godine sa ciljem opremanja i modernizacije neonatalnih jedinica u Srbiji, grad Novi Sad od danas je opremljeniji za jedan novi inkubator, navodi se u saopštenju ove organizacije.Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, uručila je inkubator direktorki Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, doc. dr Jeleni Antić u prisustvu državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, prof. dr Ferenca Vicka, pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zorana Gojkovića i predstavnika kompanija Boja Sombor i Vojput, Gorana Jankovića, koji je donirao sredstva za nabavku inkubatora u Novom Sadu.„Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine je u prethodnim godinama već dobio neonatalni respirator, kao i značajnu opremu i podršku usmerenu na očuvanje porodično orijentisane razvojne nege prevremeno rođenih beba“, rekla je doc. dr Jelena Antić.Ona je dodala da je podrška UNICEF-a značajna i da se ta pomoć ogleda u jačanju kapaciteta Instituta, stručnoj podršci koju dobijaju i posvećenosti stručnjaka u borbi da se razvojna nega dovede do najviših standarda.U Srbiji se godišnje rodi 65 hiljada dece, od kojih je 4.000 rođeno prevremeno, a svakoga dana novih sedam beba zahteva neki vid urgentne podrške. Upravo je prevremeno rođenje odgovorno za više od 60 odsto smrtnih slučajeva novorođenčadi.Zahvaljujući saradnji sa vodećim nacionalnim stručnjacima iz oblasti neonatologije, UNICEF je u periodu od 2017. godine do danas definisao niz mera kojima su podržane jedinice za intenzivnu neonatalnu negu u osam zdravstvenih ustanova u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.Nakon izbijanja pandemije COVID-19, UNICEF je obezbedio i 12 neonatalnih respiratora za potrebe intenzivnog zbrinjavanja prevremeno rođenih beba u ovim ustanovama. UNICEF je od 2017. uložio gotovo 37 miliona dinara u modernizaciju rada neonatalne službe u Srbiji.„Prevremeno rođene bebe bore se za život od prvog trenutka svog dolaska na svet. Da bismo im obezbedili najbolje uslove, neophodno je da nastavimo da radimo na unapređivanju neonatalnih jedinica i da jačamo kapacitete lekara koji ovim bebama pružaju podršku bez koje ne bi preživele“, rekla je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.U prvom talasu pandemije, UNICEF je prošle godine između ostalog obezbedio 12 neonatoloških respiratora, a danas poklanja 4 inkubatora, po jedan u Novom Sadu i Kragujevcu i dva inkubatora stižu u Niš.Jedan aparat za terapijsku hipotermiju novorođenčadi namenjen je Institutu za neonatalogiju u Beogradu, a dva reanimaciona stola će u junu biti dostavljena u Kragujevac.UNICEF će nastaviti sa nabavkom neophodne opreme i pružanjem podrške jedinicama za intenzivnu neonatalnu negu da dosegnu evropske standarde, stoji u saopštenju.To uključuje i sprovođenje principa porodično orjentisane razvojne nege kao vitalnog koraka ka poboljšanju ishoda u pogledu smrtnosti, bolesti i razvoja dece rođene pre vremena i sa zdravstvenim komplikacijama.Prevremeno rođenoj deci neophodna je podrška i nakon izlaska iz bolnice, jer imaju veći rizik da kasne u razvoju i da imaju poteškoće u učenju. Stoga su angažovanje i rad sa porodicama radi lakšeg ranog prepoznavanja razvojnih kašnjenja i pravovremene intervencije najvažniji za zdravlje i budućnost deteta, posebno za decu koja su rođena pre vremena.UNICEF poziva građane i poslovnu zajednicu da svojim donacijama nastave da pružaju pomoć, kako bismo pokazali svu snagu zajedništva i pomogli da najosetljivije bebe dobiju najbolje uslove za početak života, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste

Čak i ukoliko vam se kuća nalazi na klizištu pa je zbog toga toliko oštećena da se ni ne koristi, to vas neće osloboditi plaćanja poreza na imovinu, objašnjava se u Biltenu sa službenim objašnjenjima i stručnim mišljenjima o primeni finansijskih propisa za mart koji je objavilo Ministarstvo finansije.Jedino u slučaju da se kuća sruši, prestaje obaveza plaćanja poreza."Pravo na poresko oslobođenje ostvaruje se samo kad za to postoji zakonski osnov. Zakonom nije propisano poresko oslobađanje za objekte koji su ruinirani ili se nalaze na klizištu, pa su zbog pokretanja klizišta oštećeni", piše u objašnjenju.Vrednost nepokretnosti, odnosno visinu poreske osnovice, određuje organ jedinice lokalne samouprave. Vrednost nepokretnosti se, osim za zemljište, može umanjiti za amortizaciju do jedan odsto godišnje, ali samo linearno, odnosno jednako za sve nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji iste lokalne samouprave.Porez na imovinu se ne plaća ukoliko vam poreska osnovica za nepokretnosti koje imate u jednoj lokalnoj samoupravi ne prelazi vrednost od 400.000 dinara.

Srbija

Studenti FON-a osvojili drugo mesto na Brandstorm takmičenju

Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu osvojio je drugo mesto na L’Oréal Brandstorm takmičenju, gde su predstavili svoja inovativna tehnološka rešenja zahvaljujući kojima bi kupovina i odabir kozmetičkih proizvoda mogli da postanu zanimljiva korisnička iskustva u digitalnom svetu, navodi se u saopštenju.Drugoplasirani tim „Creative Whisperers“ jedan je od ukupno četiri predstavnika Srbije, koji su u konkurenciji od 77 timova iz čitavog regiona, izborili mesto u finalu. Pobednička ideja, koja će naš region predstavljati na svetskom polufinalu i dobiti priliku da pokuša da izbori mesto u finalu, dolazi od studentkinja Ekonomskog fakulteta iz Zagreba, koje su takođe istraživale mogućnosti kreiranja potpuno novih iskustava za kupce. Na ovogodišnjem 29. izdanju Brandstorma, kompanija L’Oréal je pozvala studente širom sveta da osmisle iskustvo kupovine proizvoda za lepotu, istražujući svet maloprodaje i onlajn trgovine.  U skladu sa temom, na regionalnom finalu studenti su predstavili različite inovativne ideje zasnovane na VR i AR tehnologijama, ekološki održivim rešenjima i osmišljavanju novih proizvoda na tržištu.Studentima je po prvi put ove godine ponuđeno da odaberu tri podteme za svoje projekte: da osmisle nove proizvode ili usluge; nove poslovne modele ili nova iskustva inspirisana zabavom.Svake godine Brandstorm okuplja desetine hiljada studenta iz čitavog sveta, koji pokušavaju da osmisle kreativno rešenje za jedan od stvarnih izazova određenog brenda, ili grupe proizvoda unutar L'Oréal grupacije. Pobednički tim globalnog finala, osvojiće L’Oréal Intrapreneurship nagradu i priliku da razvije svoj projekat u sedištu kompanije u Parizu, kao i u okviru mentorske prakse u najvećem svetskom startap kampusu, Station F.

Srbija

Pandemija pogoršala stanje ljudskih prava mladih u Srbiji

Mladi u Srbiji u 2020. godini suočavali su se sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava naročito u pravu na rad, na obrazovanje, slobodi kretanja, informisanosti, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije, zaključeno je danas na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava na kojoj je predstavljeno istraživanje „Ljudska prava mladih u Srbiji u 2020. godini“.Pandemija korona virusa u Srbiji u 2020. godini protekla je, između ostalog, u znaku stigmatizacije mladih ljudi kao glavnih odgovornih za širenje virusa i uzdražavanje od praćenja pravila protiv širenja pandemije, pokazuje istraživanje.Za čitavu prošlu godinu ne postoje podaci koliko je mladih testirano, obolelo ili bilo na bolničkom lečenju od korona virusa u Srbiji. Mladi su u manjem obimu koristili zdravstvene usluge iz objektivnih, ali i subjektivnih razloga kada zbog straha od zaraze ili nemogućnosti odlaska kod lekara nisu ni pokušali da potraže lekarsku pomoć.Kada je reč o pravu na obrazovanje, mera zatvaranja škola i obrazovnih ustanova negativno se odrazila na siromašne mlade i one iz ruralnih područja bez pristupa internetu, računaru i drugim sredstvima neophodnim za komunikaciju, informisanje i učenje na daljinu, navodi se.„Pandemija je dodatno ugrozila inače već ranjivu romsku populaciju. Prema zvaničnim podacima 36.905 članova i članica romske zajednice čine mladi uzrasta od 15 do 29 godina. Nezvanične porecene čak su i četvorostruko veće“, naglasila je Marina Simeunović, jedna od autorki izveštaja.Ona je dodala da je zbog loše stambene situacije romska populacija u dodatnom riziku zaraze, jer veliki broj romskih naselja nema pristup čistoj vodi, kanalizacionoj mreži i struji.„Mladi Romi su dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju, jer nemaju tehničke preduslove za praćenje nastave“, kazala je Simeunović i dodala da je i zapošljavanje Roma i Romkinja tokom 2020. godine takođe teklo otežano zbog postojećih predrasuda i stereotipa prema Romima, kao i zbog uticaja pandemije.Luka Mihajlović, pravni savetnik programa Krivične pravde Beogradskog centra za ljudska prava i autor izveštaja naglasio je da je jedan od ključnih problema mladih bio i ograničavanje slobode kretanja. „Mladi su bili primorani da žive jedan život koji im je do tada bio nezamisliv, svi mladi imaju potrebu za socijalnim kontaktima iz kojih izvlačimo energiju za rad, pa i sve ostalo“, rekao je on.Prema istraživanju, pandemija je takođe značajno uticala na mentalno zdravlje mladih ljudi.Istraživanje ukazuje da prema podacima o prekršajnom kažnjavanju za kršenje policijskog časa, trećina kažnjenih pripada kategoriji mladih osoba, čak 33,2 odsto, kao i da su mladim osobama u proseku izricane nešto više kazne, tačnije za 3,7 odsto.Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglasila je da Ministarstvo priprema društveni dijalog i da će za otprilike šest nedelja biti termin.„Mi radimo na istraživačkom procesu o uticaju pandemije na mentalno zdravlje stanovništva. Želimo da otvorimo temu kako nam je naudilo ukidanje naših ličnih i društvenih rituala, čak i ako smo odmakli od zaraze. Želimo da mladi za tim stolom imaju ravnopravno učešće“, rekla je ministarka Čomić.Istraživanje, prevod i objavljivanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini realizovano je uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

Srbija

Novi program EU namenjen lokalnom razvoju u Srbiji vredan 30 miliona

Novi program Evropske unije EU Pro Plus koji je počeo 14. aprila, kako se navodi, doprineće društvenom i ekonomskom razvoju u 99 lokalnih samouprava u Srbiji. Ukupna sredstva za sprovođenje tog programa, koji će trajati tri godine, iznose 30 miliona evra.Program će se sprovoditi u regionima Šumadije, Zapadne, Južne i Istočne Srbije gde bi treblo da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podršku ekonomskom rastu, kao i na unapređenje socijalne infrastrukture i kohezije. Tokom prethodne decenije EU je, kako se navodi, pružala podršku lokalnom razvoju, a sada kroz novi program uvodi sveobuhvatni i održivi pristup teritorijalnom razvoju.Kako se navodi biće podržani i projekti iz oblasti konkurentnosti, infrastrukture i društvene kohezije, koji će se birati putem javnih poziva."Srbija je pokazala do sada da ume odgovorno, namenski i transparentno da koristi fondove Evropske unije", rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.Ona naglašava da je ravnomerni ekonomski razvoj važna tema u pregovačkom poglavlju 22, koje se odnosi na regionalnu politiku i pripremu za korišćenje strukturnih instrumenata EU.IZGLEDI ZA EKONOMSKI OPORAVAK SVE BOLJI, ALI NE I U EU Joksimović je pozvala sve zainteresovane organizacije da pripreme dobre projekte za sprovođenje programa.Ona napominje da će preduzetnici, a posebno ranjive kategorije, žene i mladi, na najbolji način moći da iskoriste sva dostupna sredstva.Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici naglsio je da će se u okviru EU PRO Plus ulagati u infrastrukturu i doprinosiće se unapređenju opšteg ambijenta za poslovanje u Južnoj Srbiji, a sve u cilju podsticanja lokalne privrede."Čvrsto smo uvereni da mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju osnovu svake savremene privrede, zato EU PRO Plus nastavlja putem prethodnih programa i usredsređuje se na podsticanje razvoja privatnog sektora koji predvode preduzetnici", podsetio je Fabrici.Prema rečima direktorka kancelarije UNOPS-a u Srbiji, organizacije koja sprovodi program, Mikele Telatin, EU PRO Plus će se oslanjati na eskpertizu koju je UNOPS stekao tokom poslednjih decenija u sprovođenju projekata namenjenih za lokalni razvoj u Srbiji.Program će realizovati Ministarstvo za evropske integracije, a sprovodiće ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Srbija

Torlak počeo sa proizvodnjom vakcine Sputnik V

Vakcina Sputnik V je počela da se proizvodi u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", piše na sajtu Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF).Srbija je postala prva evropska zemlja koja do proizvodi ovu vakcinu. Cepivo Sputnik V je do sada registrovano u 60 zemalja.Vakcina proizvedena u "Torlaku" će moći da se izvozi u zemlje regiona u kasnijem stadijumu, navodi se u saopštenju.RDIF finansira proizvodnju vakcine Sputnik V uz pomoć proizvodnih kapaciteta kompanija iz svog portfelja, R-Pharm i Binnopharm, piše na zvaničnoj internet stranici. Dodaje se da je masovna proizvodnja počela i u Indiji, Južnoj Koreji, Brazilu, Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj, u saradnji sa tamošnjim nacionalnim investicionim fondovima.Podsetimo, RDIF i "Torlak" su krajem marta objavili da su postigli dogovor o proizvodnji vakcine u Srbiji, a ministar Nenad Popović je početkom aprila izjavio kako je potpisan i sporazum o transferu tehnologija.Nova ekonomija je tada i od domaćeg instituta i od ruskog fonda tražila tekst potpisanog sporazuma, međutim, odgovor do danas nije stigao ni od jedne strane potpisnica.

Srbija

Ekološke organizacije: Neustavne i izmene Zakona o zaštiti prirode

Ukupno trinaest ekoloških organizacija i stručnjaka iz oblasti ekologije*, saopštilo je da će se građani Srbije zbog najnovijih pripremljenih izmena Zakona o zaštiti prirode, jednoga dana "probuditi u pustinji".U zajedničkom saopštenju koje je objavio list Danas, organizacije tvrde da najproblematičniji deo novog zakona predstavljaju odredbe kojima se Vlada Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave ovlašćuju da samostalno donose odluke od javnog i nacionalnog interesa.Te odluke, kao se navodi, tiču se javnog i nacionalnog interesa ili u slučajevima "ako postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode".Zbog njih je, kako napominju, moguće raditi projekte i u najzaštićenijim područjima."Smatramo da je protivustavno da se Vladi Republike Srbije daje nadležnost da uredbom kao pravnim aktom nižeg reda ima pravo da ograniči ili čak ukine svaku odluku o zaštićenom području, usvajajući projekte koji su po njima od 'opšteg interesa i nacionalnog značaja'," navodi se u saopštenju.Organizacije podsećaju da su Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i CEKOR već zahtevali ocenu ustavnosti za uredbe po kojima se Vladi Srbije daje pravo da uredbom proglašava prostorne planove za posebne namene.Naglašavaju da je to direktan atak na demokratsko i parlamentarno ustrojstvo Republike Srbije, jer će vlada direktno omogućiti razvijanje energetkih, rusarskih, saobraćajnih i drugih projekata, bez parlamentarne i demokratske diskusije."Time će se praktično potpuno staviti van snage pravo građana na zdravu životnu sredinu, neometano korišćenje imovine, pravo uključivanja javnosti u ocenu prihvatljivosti i održivosti svih projekata koji će ugroziti potencijalne i već zaštićene ekološke vrednosti", napominju stručnjaci i prestavnici ekoloških organizacija.Naglašavaju da je posebno veliki problem što se takvim zakonom potpuno relativizuje Arhuska konvencija.Srbija je inače potpisala i ratifikovala taj dokument koji obezbeđuje učešće lokalnog stanovništva u prihvatanju projekata koji se izvode u njihovoj životnoj sredini."Smatramo da su ovakvi stavovi Zakona u koliziji sa Ustavom Republike Srbije (član 74) i da direktno ugrožavaju rad na zaceljivanju ozbiljno poremećene životne sredine i borbu protiv klimatskih promena," dodaje se u saopštenju.Smisao tog zakona, kako se dodaje, zapravo je da se spreče takve akcije i ukaže na činjenicu da su nacionalni i strateški interesi u kreativnosti, cirkularnoj ekonomiji i zelenoj energiji. RERI: PREDLOG IZMENA ZAKONA O RUDARSTVU NEUSTAVAN "Čak ni Vlada RS ne sme da gazi zakone i to bi trebalo da bude jasna granica. Ovako napisan zakon ostavlja otvorena vrata za svaku vrstu netransparentnog dogovora članova Vlade za kršenje Zakona o zaštiti prirode bez ikakve odgovornosti," tvrde potpisane organizacije.Naglašavaju da se iz predloženog Nacrta vidi da ne postoji nikakva odgovornost ni Vlade, koja donosi odluku o javnom i nacionalnom interesu, niti organa koji donosi odluku o prihvatanju projekta koji može ugroziti ekološki značajno područje. U saopštenju se postvlja pitanje ko će zapravo snositi odgovornost ukoliko se ugroze zaštićena područja i vrste, jer je do sada bilo loših primera u vezi sa izgradnjom mini hidrocentrala u zaštićenim područjima.Smatraju i da je učlanu 35 a novog predloženog zakona posebno problematična sledeća konstatacija: "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Zbog toga će zakon, kako napominju organizacije, dozvoliti i ono što u prethodnim nije bilo moguće.Zbog toga pozivaju javnost da se uključi u njihov rad, jer će se u protivnom probuditi u devastiranoj životnoj sredini."Pozivamo i najbogatije zemlje, koje bi trebalo da budu primer drugima, da hitno prekinu sa uzurpacijom prirodnih resursa i vršenje represije nad lokalnim narodom", dodaje se u saopštenju. Poručujemo onima koji imaju moć da prestanu da se prema svom, drugim narodima i životnoj sredini ponašaju kao okupatori sa neke druge planete. "Nosioci ovih promena treba upravo da budu najmoćnije i najbogatije zemlje koje bi trebalo da donesu, ne najprljavije tehnologije iskopavanja litijuma, bakra i zlata kao Ziđin ili Rio Tinto, već zelene posvećene cirkularnoj ekonomiji i zaštiti prirode", naglašava se u saopštenju.Organizacije poručuju kako veruju da Zakon o zaštiti prirode pripada najznačajnijim javnim dokumentima za svakog građanina, ali i za svaku modernu državu. Ustavnu žalbu u slučaju da se usvoje izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najavio je i Regulatorni instirut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).*Grupa organizacija i naučnika koji su potpisali saopštenje: Muzej odbrane reka Stare planine – Dušan Mitić, Savez mesnih zajednica Stare planine – Nebojša Ilić , Zaštitimo Jadar i Rađevinu – Marija Alimpić Katsakiori, Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji – Kalmar Krnjajski Jović Zvezdan, CEKOR – Nataša Đereg, Zelena iskra – Zoran Mitrović, Čuvari Fruške Gore – Janko Savić, NVO Svet i Dunav – Danijela Stojković Jovanović, Inicijativa Dunavac Šodroš – Atila Teglaš, NIDSBE "Josif Pančić" – Nikola Veljković, DMI "Branislav Bukurov2 – Dajana Bjelajac, Licej – Dragana Božinović, Dr Miroslav Demajo, MSc Milica G. Radaković.

Srbija

Korona i tražnja dižu cene građevinskog materijala

Pandemija se navodi kao jedan od glavnih razloga za veće cene građevinsdkog materijala. Drugi važan činilac, prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore, je taj što naša zemlja te proizvode uglavnom uvozi i uglavnom ne može da utiče na njihove cene.Neke vrste građevinskog materijala, poput sturopora, na primer, u Srbiji su poslednjih meseci poskupele i do 80%.Prema rečima Gorana Rodića, skuplji su i drugi termo-izolacioni materijali, cement, armatura, a očekuje se da poskupe i cigla i crep, kada krene njihova proizvodnja koja se inače obustavlja tokom zimskih meseci. "Korona je jedan od glavnih uzroka, obustavila je proizvodnju, smanjeni su proizvodni programi kod većine zemalja u Evropi. Čim je smanjena proizvodnja manja je količina robe na tržištu i skaču cene," objašnjava Rodić.Ipak, on podseća da je u Srbiji ugašen dobar deo domaće proizvodnje građevinskog materijala, pa država zapravo ne može da kontroliše tržišne cene.Cementare u Srbiji, kako podseća uglavnom drže strane firme, dok se cigla i crep delom i dalje proizvode u okviru domaćih kompanija.Međutim, objašnjava da na njihovo poskupljenje može da utiče poskupljenje gasa, koji se inače koristi za pečenje cigle i crepa.Uzgred, Srbija uvozi i taj energent, iz Rusije."Bez obzira što su cene skočile 80%, pošto je to tržište, oni će u jednom trenutku kada ne bude proizvodnja išla i kada bude manja tražnja te cene i da spuste", smatra Rodić.Međutim, postavlja se pitanje šta do tada da radi neko ko baš sada planira da zida kuću, šta bi on trebalo da radi."Ne verujem da materijal može znatno da poskupi kuću, ali ja bih savetovao ko se odlučio neka kupuje i neka zida, pitanje pada cena tog repromaterijala u bliskoj budućnosti neće biti, sigurno," kaže predstavnik Građevinske komore.On smatra da u seoskim područjima gde nema raznih nameta koji se plaćaju državi, kao što je slučaj u gradovima, cena izgradnje stambene kuće po kvadratu iznosi od 300 do 350 evra.Rodić dodaje da veće cene građevinskog materijala mogu da utiču na cene kvadrata u novogradnji, ali da to ipak ne mora nužno da znači i njihovo poskupljenje."Investitoru će tržšte diktirati da li može da digne cene ili ne može, sve je to skopčano, u ovom momentu su oni direktno ugroženi, a indirektno potencijalni kupci," kaže Rodić.Prema njegovim rečima, cene stanova u Beogradu se na primer kreću od 700 do tri hiljade evra po kvadratu.Investitori će kako dodaje, negde morati da smanje cene kvadrata, kako bi ostali konkurentni na tržištu."Nama su prozori i vrata, na primer uvozne komponente, mi to ne proizvodimo, nekda smo proizvodili," kaže Rodić.Železara u Smederevu, kako dodaje, proizvodi samo limove, dok železara koja radi u Sremskoj Mitrovici pravi armaturu."Ona (železara u Sremskoj Mitrovici) gvožđe sa srušenih objekata pretapa i lije, a digla je cene zato što gvožđe od kog se pravi čelik, uvozi," kaže sagovornik Nove ekonomije.Srbija uvozi i građevinsku hemiju, boje i lakove, pa ako oni poskupljuju u drugim zemljama, kako napominje Rodić, poskupeće i u Srbiji.Sa druge strane, podseća da su kamena vuna i cement, na primer domaći resursi, koji se ne uvoze, ali su ipak skuplji nego ranije.Razlog za to, kao napominje možda leži u činjenici da su skočile plate radnika u toj oblasti proizvodnje.Čedomir Savković

Srbija

SKGO: Milion evra za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva

U okviru projekta „Inicijativa za inkluziju 3“, raspisan je konkurs za izbor deset lokalnih samouprava koji će dobiti podršku za realizaciju projekata u cilju sprovođenja inovativnih i održivih rešenja za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva, saopštila je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Predlozi projekata moraju biti uskladjeni sa nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima, a namenjeni su stvaranju novih mogućnosti za zapošljavanje povratnika iz zemalja EU, tražilaca azila, Roma i drugih marginalizovanih društvenih grupa.Ukupan iznos koji se nudi je milion evra, a maksimalni iznos grantova za pojedinačne projekte iznosi 100.000 evra.Poziv za podnošenje predloga projekata biće objavljen sutra na sajtu, a trajaće do 5. maja.U prvoj fazi projekta „Inicijative za inkluziju“ pružena je podrška projektnim timovima u sedam gradova (Požarevac, Arilje, Sokobanja, Kučevo, Novi Pazar, Bečej i Mladenovac), a u drugoj fazi podržano je u devet gradova (Valjevo, Požarevac, Sombor, Vršac, Bač, Apatin, Kraljevo, Raška i Novi Pazar).Projekat „Inicijativa za inkluziju 3“ sprovodi SKGO, a deo je šireg programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Srbija

Pokrenuta aplikacija za unapređenje voćarstva u Srbiji

Nectar kao kompanija koja je posvećena konstantnom razvoju poljoprivede u Srbiji, započela je proces digitalizacije poljoprivrednog lanca snabdevanja kroz kreiranje posebne aplikacije i digitalne baze podataka ‘NECTAR HEKTAR’.  Ova aplikacija koja je od 25. marta  dostupna na Google Play Store-u, ima višestruki nacionalni značaj u domenu približavanja svih prednosti koje digitalizacija donosi farmerima, unapređenja komunikacije i modernizacije procesa a sve u cilju: sledljivosti sirovina na najvišem nivou, bolje kontrole dnevnika zaštite i edukacije proizvođača o primeni najsavremenijih metoda zaštite, elektronskog korišćenja dokumentacije, kao i online pravovremenog savetovanja farmera od strane stručnih lica. Aplikacija je osmišljena kao svakodnevni alat koji unapređuje rad proizvođača voća na teritoriji Republike Srbije, a posebno proizvođača koji se nalaze na teritoriji opština u okolini Nectarovih fabrika za preradu: Vladičin Han, Bačka Palanka i Arilje. “Ministarstvo poljoprivrede kroz niz aktivnosti podržava razvoj poljoprivrede primenom savremenih naučnih dostignuća i digitalnih tehnologija. Među prvim projektima imamo primenu aplikacije za prijavu sezonskih radnika koju smo realizovali sa NALED-om. Pokazalo se da je ovaj projekat i te kako koristan i uspešan. Aplikacija NEKTAR HEKTAR predstavlja svakako iskorak u saradnji poljoprivrednih proizvođača i otkupljivača, odnosno prehrambene industrije. Ovakve inicijative su način kako privreda i poljoprivrednici mogu da sarađuju na obostrano zadovoljstvo ali i dodatni način da pratimo sledljivost proizvodnje od njive do trpeze˝, istakao je  Branislav Nedimović, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom početka rada aplikacije NEKTAR HEKTAR.„Ova aplikacija predstavlja zaista veoma važan korak unapređenja komunikacije u skladu sa današnjim vremenom ali i još važnije, modernizacije poljoprivrede i to najviše u domenu praćenja sirovina, stalne edukacije farmera o najsavremenijim alatima i zaštitama, online savetovanja - zapravo time kreiramo jedinstveni Block Chain sistem u poljoprivredi. “, izjavio  je Vladimir Jovanović, direktor nabavke, Nectar grupe.“Radujemo se da zajedno sa svima zainteresovanima a pre svega sa Ministarstvom poljoprivrede nastavimo da nadograđujemo aplikaciju i da srpski farmeri uskoro uz pomoć Nektar Hektar aplikacije postanu još konkuretniji na globalnom tržištu”, istakao  je Nenad Miščević, CEO, Nectar grupe.Nectar fabrike godišnje prerade 120.000 tona voća i povrća. Nectar je posvećen razvoju voćarstva, kroz zaokružen proces proizvodnje i saradnju sa 10.000 farmera kroz kooperacije, a 1.300 farmera direktno kroz i predfinansiranje u sadnicama i opremi. Otkupljuje kontinentalno voće sa teritorije cele Srbije, a posebno je posvećen razvoju juga Srbije kroz prisustvo u Vladičinom Hanu, Surdulici, Leskovcu, Merošini, gde kroz brojne kooperantske odnose sa manjim proizvođačima, indirektno omogućava zapošljavanje velikog broja ljudi i potpomaže razvoj voćarstva i privrede juga Srbije. Svaka šesta jabuka koja ostane u Srbiji preradi se u Nectar postrojenjima. Za 20 godina kompanija Nectar je ostvarila preko milijardu evra bruto dodate vrednosti u Srbiji, podržala 5.500 radnih mesta u sistemu vrednosti, izgradila preko 30 brendova i apsolutni je lider sa 22% tržišnog učešća na regionalnom tržištu sokova.

Srbija

RERI: Predlog izmena zakona o rudarstvu neustavan

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) zatražio je od Vlade Srbije da hitno povuče iz procedure, "neustavni predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima". Ako zakon bude usvojen, RERI je saopštio da će odmah kada on stupi na snagu podneti žalbu u Ustavnom sudu zbog ocene njegove ustavnosti.Prema tumačenju RERI-ja, te izmene će omogućiti državi da po sopstvenom nahođenju i formalno "suspenduje pravni poredak" prilikom pregovora sa stranim investitorima koji ulažu u oblast rudarstva."Predloženim izmenama ostavljena je mogućnost da država zaključi tzv. investicioni sporazum sa investitorom u projekat eksploatacije, kojim bi se bliže uredili 'odnosi povodom izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača, fiskalne i pravne pogodnosti u vezi projekta'," navodi RERI u svom saopštenju.RERI je podsetio predlagača tih izmena da Srbija ima svoj ustavni i pravni poredak i propise koji regulišu oblast životne sredine i fiskalne obaveze svih fizičkih lica i pravnih subjekata na njenoj teritoriji.RERI podsećai  da se te obaveze i propisi ne mogu derogirati donošenjem novih propisa koji će biti pogodniji po investitora, a u zavisnosti od toga koga država u ovim situacijama proceni kao podobnog za takve olakšice."Na ovaj način, teoretski je moguće da država povlašćenog investitora oslobodi od obaveze pribavljanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u projektima u kojima je njeno pribavljanje po osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno", izjavio je advokat Jovan Rajić iz RERI-ja."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" INVESTITORIMA MANJI POREZNovi predlog izmena zakona, kako je tvrdi RERI, investitorima bi mogao da omogući manje plaćanje poreza na dodatu vrednost, kao i poreza na dobit."Zamisliva je situacija u kojoj se investitoru ovakvim sporazumom omogućava da umesto po zakonom propisanoj stopi od 20%, PDV obračunava po povlašćenoj stopi od (na primer) 5% ili porez na dobit po stopi od 10% umesto 15%", dodaje Rajić.On je podsetio da je u Srbiji već bilo situacija u kojima je država stranim investitorima dozvoljava različite vrste pogodnosti, "mimo svakog komercijalnog i racionalnog objašnjenja".Rajić je naglasio da je takvih primera bilo sa stranim investitorima u Zrenjaninu ili Boru. Ocenio je da bi novim izmenama zakona takva praksa bila legalizovana i "zapravo postala pravilo u ponašanju države, što je i pravno i tržišno neprihvatljivo."Ukoliko Vlada Srbije ipak iz procedure ne povuče sporne izmene, a zakon u ovoj formi bude usvojen u Skupštini, RERI obaveštava javnost da će odmah po njegovom stupanju na snagu, Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti onih odredbi koje smatra neprihvatljivim i protivustavnim",  navodi u saopštenju RERI.Usvajanje predloženih izmena zakona planirano je za četvrtak 15. april.

Srbija

Pokrenuta Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka

Pod sloganom “BeRiskProtected” pokrenuta je Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka u cilju što boljeg informisanja poslovne zajednice o rizicima koje nosi digitalno poslovanje, bilo da se radi o sajber napadima, socijalnom inženjeringu ili nameri, odnosno nemarnosti zaposlenih, saopštili su pokretači Inicijative, portali Sve o osiguranju i Sve o novcu.„Prema podacima iz istraživanja kompanije Kaspersky, čak 59 odsto organizacija svih veličina širom sveta označilo je bezbednost podataka kao najveću brigu koja se tiče IT bezbednosti. Ovo ne treba da čudi, ako znamo da je 46 odsto kompanija prošle godine iskusilo neki vid curenja podataka, kao posledicu različitih sajber incidenata. Trošak koji su kompanije usled toga imale varirao je od prosečnih 101.000 dolara za mala i srednja preduzeća do 1,09 miliona dolara za velike korporacije”, kaže Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja kompanije Kaspersky za istočnu Evropu, koja se priključila Inicijativi.Povezivanje IT sektora i finansijskih institucija radi unapređenja usluga sajber bezbednosti i bezbednosti podataka privrednih subjekata u Srbiji, trebalo bi, kako se navodi u saopštenju, u budućnosti da doprinese da naše poslovno okruženje bude prepoznato na svetskoj mapi rizika kao jedno od bezbednijih za ulaganje i poslovanje, kad je reč o čuvanju podataka.„Prema Izveštaju o sajber štetama, koji je kompanija Marsh objavila prošle godine, prijave šteta zbog sajber napada su u Evropi porasle za 83 odsto u 2019. godini. Iako je sajber rizik generalno prisutan u ekonomiji, tri sektora su posebno pogođena sajber napadima. Sektor finansijskih institucija bio je najviše pogođen, podnevši petinu (21 odsto) prijavljenih šteta u 2019. godini, a zatim sledi proizvodni sektor sa 13 odsto i kompanije za komunikacije, medije i tehnologiju čije prijave šteta čine devet odsto svih prijava”, kaže Bojan Jovanović, lider tima za finansijske rizike u kompaniji Marsh koja se priključila Inicijativi.Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju, navodi se u saopštenju.Cilj Inicijative je, kako se navodi, podizanje nivoa svesti donosilaca odluka u kompanijama, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i kod ostalih pravnih subjekata o opasnostima koje donosi poslovanje u digitalnom okruženju (sajber i prateći rizici), zatim mogućnostima preventive koju pružaju IT kompanije, dominantno sa aspekta sajber bezbednosnih sistema, ali i sa aspekta kvaliteta u samom procesu digitalizacije, mogućnostima finansijske zaštite ukoliko se šteta dogodi.Inicijativi za jačanje bezbednosti podataka do sada su se priključili i Udruženje banaka Srbije, Slovenački poslovni klub, Hrvatski poslovni klub., Viner štediše osiguranje, Sky Express, IN2 Beograd, NET++, Glog, Abstract, advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza i Milošević Law Firm.

Srbija

Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženje

Ove godine obeležavaju se dve decenije prisustva USAID-a u Srbiji. Od preko milijardu dolara, koliko su SAD uložile za podršku Srbiji, oko 85 odsto je plasirano preko ove razvojne agencije. USAID je realizovao niz projekata, od povećanja konkurentnosti ekonomije, preko vladavine prava do pomoći zdravstvenom sistemu. Takođe, krajem prošle godine istekla je petogodišnja strategija USAID-a  u Srbiji i upravo se završava novi petogodišnji plan. O tome na šta će se fokusirati USAID u narednih pola decenije, kao i o iskustvima u Srbiji u prethodne dve decenije govori Majk de la Rosa, direktor misije USAID-a u Srbiji.„Posle pandemije, jedva čekamo da proslavimo sa našim srpskim partnerima sve što smo postigli tokom ovih 20 godina. Tokom ovog perioda pomoć USAID-a iznosila je više od milijardu dolara koliko je Vlada SAD uložila u podršku Srbiji da ponovo izgradi ekonomiju istovremeno jačajući kapacitete državnih institucija kako bi se građanima obezbedile neophodne usluge. Takođe smo pomagali u mnogim drugim oblastima kao što su rad sa (lokalnim) zajednicama na izgradnji ili rekonstrukciji osnovne infrastrukture, podrška nezavisnim medijima da postanu samoodrživi, i  pomoć u krizama kao što su bile poplave ili sada kovid 19. Takođe, dodao bih da nijedna od ovih pomoći nije bila u obliku zajmova koji bi morali biti vraćeni. Umesto toga, podrška je došla od novca koji je obezbedio američki narod kako bi se zajednički sa Srbijom suprotstavio nekim od najvećih izazova. Koji su ključni aspekti pomoći USAID u prethodnih 20 godina?Ako bih morao da biram šta bi moglo da bude naše najopipljivije dostignuće u ovom periodu, rekao bih da je to dramatično unapređenje poslovnog okruženja koje je i pomoglo Srbiji da privlači sve više investicija, domaćih i stranih. Neću govoriti da su stvari savršene, da je sav napredak ostvaren zahvaljujući USAID-u ili da je posao blizu kraja, ali moramo da cenimo to gde je ekonomija danas u odnosu na to gde je bila 2001. godine. Ponosni smo što smo doprineli tom napretku.Te 2001. godine malo investitora je bilo spremno da rizikuje ulažući novac u Srbiji i većina onih koji jesu bili dovoljno hrabri pre svega su bili zainteresovani za Beograd i okolinu. Moji prethodnici, prethodni državni zvaničnici i poslovna zajednica shvatili su da je ovo problem pošto 75 odsto građana živi van Beograda. Radili smo sa institucijama na centralnom nivou da se unapredi poslovni ambijent meren Duing biznis izveštajem, dok smo sarađivali i sa lokalnim vlastima kako bi olakšali poslovanje i privukli investicije. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje smo otvorili privukle su investicije koje su stvorile desetine hiljada poslova u lokalnim zajednicama.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Vremenom, naše partnerstvo sa Srbijom, kao i naši prioriteti su se menjali zahvaljujući napretku Srbije, pojavljivanju novih potreba građana, kao i sve većoj ulozi novih tehnologija. Na primer, digitalizacija je sada ključna za uspeh u mnogim sektorima. Preduzeća moraju da nauče kako da dođu do kupaca i prodaju im proizvode onlajn, dok su tradicionalnim medijima sada neophodne onlajn platforme kako bi zadržali i privukli novu publiku. Pandemija je bila poziv za buđenje za sve, od kompanija do medijskih kuća, škola i organizacija civilnog sektora da bi mogli postati prevaziđeni i irelevantni ukoliko se ne digitalizuju.Trenutno pripremate novu petogodišnju strategiju. Šta će biti u fokusu USAID-a u narednih pet godina u Srbiji?Na osnovu konsultacija sa Vladom i ljudima u Srbiji upravo završavamo novu strategiju koja će, nadamo se, ubrzati napredak u nekoliko oblasti.Srbija se trenutno nalazi na važnoj raskrsnici. Zahvaljujući velikim ljudskim kapacitetima, centralnoj geografskoj lokaciji i demokratskoj tradiciji, Srbija ima potencijal da učvrsti svoju budućnost kao centar ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu i, verujemo, članice Evropske unije ukoliko se odgovarajuća pažnja posveti vladavini prava, ekonomskim potrebama građana i preduzeća i zaustavljanju degradacije životne okoline. Mi se nadamo da ćemo pružiti podršku u obe ove oblasti.U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građaneKovid 19 je postavio velike izazove i srpski zdravstveni radnici na liniji fronta u borbi sa virusom, kao i državno rukovodstvo, zaslužuju pohvale za odgovor na pandemiju. Ali daleko od toga da je gotovo i mi svi vidimo koliko je napregnut ceo zdravstveni sistem. Pored toga, moramo da prepoznamo i da kovid 19 ima i imaće i dalje značajne efekte na ekonomiju, a pre svega na siromašne.USAID ima značajne kapacitete da obezbedi izuzetnu tehničku podršku kako bi se suprotstavili ovim izazovima. Vidimo šansu da pomognemo u ovim oblastima i radićemo sa našim partnerima kako bismo razvili portfolio programa koji bi se usredsredili na najpreče potrebe Srbije.Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju  Srbija je zemlja koja ima obrazovanu, ali jeftinu radnu snagu, ali i veliki odliv mozgova. Kako to utiče na privlačenje investicija, posebno iz SAD?Slažemo se da je odliv mozgova velika pretnja dugoročnom uspehu Srbije. SAD veruju da će kontinuirane reforme i progres ka članstvu u EU dati mladim ljudima razlog da ostanu i ostvaruju svoje snove u Srbiji. U ovom globalizovanom svetu, Srbija treba da se takmiči ne samo za privredu već i da zadrži svoje građane. Što se tiče privlačenja SDI, sve kompanije koje posluju globalno imaju različite kriterijume koji su im važni: da li su to niski porezi,  blizina tržišta, obučena radna snaga, zelena energija ili nešto drugo. Ipak, svi oni traže ukupno okruženje pogodno za poslovanje kako bi mogli da odluče gde ima smisla investirati, što ne uključuje samo regulativu već i korupciju i pouzdanje da će pravosudni sistem omogućiti sprovođenje ugovora. Na tom planu Srbija je rangirana prilično dobro na 44. mestu na Duing biznis listi Svetske banke – rang kome je u nemaloj meri pomogao i USAID podržavajući reforme u oblastima kao što su građevinske dozvole i radno pravo.Obučena, ali priuštiva, radna snaga ostaje važan faktor u privlačenju investicija. Na sreću, Srbija proizvodi naučnike, inženjere i stručnjake iz drugih traženih oblasti. Ipak, mnogo firmi se bori da nađe dovoljno takvih ljudi zbog velike emigracije mladih stručnjaka koji u inostranstvu traže bolje prilike. Ovo ima cenu za Srbiju u obliku izgubljenog rasta BDP-a i nižih poreskih prihoda koji bi se mogli investirati u obrazovanje ili zdravstvo. Ako postoji pozitivna strana, to je da će Srbija imati koristi ako i kada se ti ljudi vrate sa novim veštinama, iskustvom i resursima za investiranje. Svi moramo da se fokusiramo na popravljanje osnova koji pomažu da mladi ljudi žele da ostanu i navedu stručnjake da požele da se vrate. Razvoj baze znanja u Srbiji i sposobnost da se prilagodi novim tržišnim trendovima je ključna za privlačenje onih SDI kakve su zemlji potrebne.Šta se može uraditi po tom pitanju?Za privlačenje prave vrste investicija ključ je rešavanje Duing biznis izazova. Iz poslednjeg izveštaja vidimo da Srbija još mora da popravi neke osnove kao što je lakše sprovođenje ugovora, brži priključak na struju, plaćanje poreza, započinjanje posla i dobijanje kredita. Ovo su važne stavke za svakog potencijalnog investitora. Korupcija je takođe faktor koji međunarodne kompanije procenjuju kada razmatraju da li da uđu na neko tržište i Srbija može da unapredi transparentnost posebno u javnim nabavkama, kao i vladavinu prava.U međuvremenu, više se mora uraditi na unapređenju digitalizacije, posebno u MSP, kako bi se pokazalo ambicioznim mladim stručnjacima da Srbija napreduje i da njena ekonomija ima budućnost. Kovid 19 je ubrzao potrebu da se tehnologija integriše u poslovanje. Impresivno je bilo videti mnoge srpske kompanije kako pretnju pretvaraju u šansu brzo prilagođavajući svoje poslovne operacije. Ponosno mogu reći da je USAID pomogao da se takvo prilagođavanje desi, s obzirom na to da smo pomogli osnivanje E-komerc asocijacije kako bi se zainteresovane strane sastale i zajedno razvijale ekosistem oko elektronske trgovine. USAID-ovo tradicionalno istraživanje „1.000 preduzeća“ pokazalo je da većina kompanija sada ima veb-sajt, ali samo 10 odsto prodaje onlajn, dok još manje njih ima opciju onlajn plaćanja. Ovo mora da se promeni kako bi kompanije opstale i prosperirale u novoj normalnosti.Da bi privatni sektor predvodio rast, mora imati lakši pristup finansiranju dok nova, fintek rešenja mogu da posluže kao katalizator za male i brzorastuće startape. USAID je podržavao fintek rešenja  i pomogli smo lansiranje prve kraudinvesting platforme u Srbiji – Ventu.rs, kako bi se stvorile nove mogućnosti za finansiranje MMSP (mikro, malih i srednjih preduzeća). Takođe smo pomogli da se razviju novi propisi o digitalnoj imovini, što može privući dodatne fintek proizvode i usluge. Ovo je oblast koja obećava i trebalo bi svi da gledamo kako da je pomognemo.Gde vidite prednosti investiranja u Srbiju?Sa EU i njenih 450 miliona potrošača na pragu i uz poboljšanje infrastrukture, Srbija može da se promoviše kao idealna lokacija za kompanije koje proizvode i prodaju robu i usluge na Balkanu i u EU. Srbija ima raznoliku, obučenu radnu snagu koja može brzo da stekne nove veštine i doda vrednost novim i postojećim preduzećima, a istovremeno je bogata prirodnim resursima i može imati važnu ulogu u regionalnim i globalnim lancima snabdevanja. Međutim, Srbija i dalje izvozi uglavnom proizvode niske dodate vrednosti i većina ranijih industrijskih postrojenja je staro, neefikasno i štetno za životnu sredinu.Da bi povećala konkurentnost, Srbija mora da prati evropske i globalne ekonomske trendove, uključujući kriterijume povezane sa principima produktivnosti, biznis modelima, upotrebom tehnologije, inovacijama, resursima, zelenom energijom i energetskom efikasnošću.Ako se naprave prave investicije Srbija može značajno da popravi produktivnost, proizvodi proizvode visoke vrednosti i postane konkurentnija na globalnom tržištu.Šta bi se u poslovnom ambijentu, prema vašem mišljenju, moglo popraviti kako bismo privukli više sofisticiranih i hajtek investicija?Poslednje istraživanje Američke privredne komore pokazuje da njene članice veruju da porezi, carine, procedure kod deviznog poslovanja i administracija kod vlasništva nad nekretninama predstavljaju najveće birokratske prepreke bržem privrednom rastu. Još važnije, izveštaj ukazuje da su reforme pravosuđa i vladavine prava, smanjenje korupcije i predvidljivije izmene propisa najpotrebniji. S obzirom na to da te kompanije već posluju ovde, imaju jasnu sliku šta otežava njihovo poslovanje.Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Sve privredne komore i asocijacije su lobirale da se promeni Zakon o deviznom poslovanju. Trenutnom zakonu nedostaje predvidljivost, izaziva nepotrebne administrativne troškove i ograničava kapacitet lokalnih preduzeća da prošire svoja tržišta. Liberalizacija deviznog poslovanja može pomoći da se oslobodi potencijal za rast ekonomije. Srbiji je takođe potrebno da investira u razvoj ljudskih kapaciteta i obrazovni sistem kako bi sadašnja, i buduća, radna snaga imala znanja i veštine da uspe. Ovo zahteva otvoren i stalan dijalog sa privatnim sektorom, sa obrazovnim institucijama i stručnjacima u svim sektorima kako bi se identifikovale veštine koje su biznisu potrebne. Dugoročna politička stabilnost, uključujući napredak u ispunjavanju obaveza preuzetih u Vašingtonu u septembru pomoći će da se oslobodi ekonomski potencijal celog regiona, kao i da se privuku investicije.USAID je pružio podršku srpskoj administraciji i ekonomiji tokom pandemije. Kakvo je vaše mišljenje o tome kako se privreda borila sa krizom i kako biste ocenili odgovor Vlade na pandemiju?S obzirom na okolnosti, srpska privreda pokazala se otpornom. Pomoglo je i to što ekonomija nije previše zavisna od jednog sektora. Naravno, neki sektori kao što su ugostiteljstvo, transport i turizam su pogođeni više, dok su poljoprivreda i IT radili dobro. U nedavnom istraživanju 1.000 mikro, malih i srednjih preduzeća koje je USAID sproveo, polovina ispitanih prijavila je smanjenje prihoda i profita i skoro isto toliko je prijavilo smanjenje tražnje za proizvodima i uslugama. Na pozitivnoj strani 76 odsto preduzeća je zadržalo zaposlene, 12 odsto je zaposlilo dodatne ljude i većina očekuje da će stvari popraviti u 2021. godini.Pored angažovanja resursa za zdravstveni sistem, Vladin ekonomski stimulus i paket pomoći bili su od ključnog značaja. Garantna šema od dve milijarde evra, direktne uplate građanima, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa, učešće u inicijativi zelenih koridora Zapadnog Balkana i druge mere pomogli su da se ublaži uticaj pandemije.Tokom prošle godine Vlada SAD je obezbedila više od 3,5 miliona dolara kovid pomoći za Srbiju, za medicinsku opremu, kao što su koncentratori kiseonika, kontejneri za trijažu, monitori i mobilni rendgeni. Takođe smo radili sa Crvenim krstom na obezbeđivanju higijenskih proizvoda i hrane, pa čak i novca za najugroženije porodice. Za izbore, pomogli smo RIK-u da usvoji kovid zaštitne mere i informiše glasače kako da glasaju bezbedno.U budućnosti, istražujemo mogućnosti da pomognemo Vladi da implementira strategiju e-Zdravstva kako bi bolje zaštitila građane u budućnosti. Preko DFC-a, pregovaramo sa Ministarstvom finansija kako bismo razvili finansijski paket za pomoć preduzećima u pandemiji kako bi se što pre vratili u posao. Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.