Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

United Group: Komisija odobrila plan za slamanje SBB-a i slobodnih medija

United Group ocenila je danas da je Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila da je uslovno odobrila ugovore kompanija Telekom i Telenor "uprkos jasnim anti-konkurencijskim ciljevima tih sporazuma".U saopštenju se dodaje da je Komisija ignorisala dokumente Telekoma Srbija o saradnji dve firme koje je objavio N1, kao i da je onemogućila SBB-u i United Media da učestvuju u postupku.TV N1, koji posluje u sklopu United Group, prethodno je objavio dokumente za koje tvrdi da dokazuju da je cilj sporazuma slamanje SBB-a i "stavljanje tačke" na poslovanje medija u sklopu iste grupacije, uključujući N1 i Nova S."Komisija je takođe odlučila i da potpuno ignoriše obrazloženi podnesak SBB-a kojim su precizno navedeni i anti-konkurencijski ciljevi ovih sporazuma, ali i njihovi anti-konkurencijski efekti po celokupno telekomunikaciono tržište u Srbiji. Upozoravali smo građane Srbije da sve ukazuje na to da je cilj vlasti da finansijski oslabi United Group... Nažalost, ova odluka Komisije pokazuje da se država ponovo umešala u medijsku sferu sa namerom da uništi slobodne medije i nametne potpuni monopol u informisanju građana Srbije", ocenjuje se u saopštenju. Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora United Group ne očekuje da uslovi pod kojim je Komisija odobrila saradnju dva preduzeća umanji anti-konkurencijski karakter ovih ugovora, iako celokupna odluka o tome nije objavljena."Upotrebićemo sva dostupna pravna sredstva da osporimo skandaloznu odluku Komisije za zaštitu konkurencije. U zaštiti naših legitimnih prava, obratićemo se i nadležnim institucijama u Evropskoj uniji, kako bismo ukazali na grubo kršenje principa konkurencijskog prava koje dolazi od tela koje bi ta prava trebalo da štiti", zaključuje se u saopštenju. 

Srbija

Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Na društvenim mrežama osvanuli su po ko zna koji put snimci zagađenja Čukaričkog rukavca na reci Savi u Beogradu. Po vodi plutaju uginule ribe, a stručnjaci upozravaju da problem zagađenja tog rukavca i topčiderske reke mora pod hitno da se reši.Snimke uginulih riba u Čukaričkom rukavcu napravljene 21. aprila objavio je novinar Marko Dragoslavić, koji za Novu ekonomiju kaže da se okolinom širio nesnosan smrad."Stanje je katastrofa imate ribe od pet, deset, pedeset kila, ne preterujem, one plutaju, ovo smrdi na neku tešku hemiju," napominje Dragoslavić. Dodaje da razlog za to zagađenje treba da daju ljudi iz gradske uprave Beorgada."Ja sam pretrpan informacijama šta se sve dešava svuda u Beogradu, imate građevinske firme ispod mosta Gazela, koje betnoske blokove bcaju u vodu," kaže Dragoslavić.On tvrdi i da se u savskom priobalju odvijaju brojni građevinski radovi, sa teškim mašinama, bez tabele na kojima se nalaze informacije o njima. TOPČIDERSKA REKA DECENIJAMA ZAGAĐENA Prema rečima Branislava Božovića, geologa čija je specijalnost zaštita životne sredine, zagađenje Čukaričkog rukavca je dugogodišnji problem, još od vremena izgradnje nekadašnjih obližnjih industrijskih giganata IMT-a i 21. maja."Sad su tu brojne male kompanije koje sigurno proizvode hemijske materije, ali i nus proizvode koje prosipaju u vodu i od toga ribe, ali i drugi živi svet uginu," objašnjava Božović za Novu ekonomiju.Do uginuća riba dolazi i u slučajevima kada u rukavcu nestane kiseonika, odnosno kada voda u njemu naglo opadne, dok je u drugim slučajevima glavni krivac za to hemija. Mulj i nanos koji je star i po nekoliko decenija i koji se na tom mestu taložio, "bukvalno ostaje na svom mestu", Naš sagovornik ukazuje i na činjenicu da se u tom rukavcu nalazi mulj i nanos star i po nekoliko decenija."Ta uginuća riba su u Čukaričkom rukavcu postala trajna, a mi se uvek iznenadimo kao da se to dešava prvi put. To je ogledalo odnosa prema Beogradu i rekama,", naglašava Božović.Živi svet se međutim, kako dodaje, obnavlja nakon kada u rukavac dođe nova voda koja ima kiseonika.Topčiderska reka donosi svašta, a bilo je i projekata da se ona sanira, kao i da se ukloni mulj iz Čukaričkog rukavca, podseća Božović."Jedno vreme je čak i pumpana voda iz jezera Ade Ciganlije da bi se osvežila voda u Čukaričkomm rukavcu, ali očigledno je da se i to više ne radi, tako da je na žalost zapušteno," kaže sagovornik našeg portala.On upozorava da nije samo problem u trovanju riba, već i ljudi, jer trulež koja tu nastaje takođe opasna po zdravlje. Božović, koji je nekada obavljao funkciju gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, kaže da problem Čukaričkog rukavca i Topčiderske reke mora pod hitno da se reši. Kaže da prvo treba popisati sve male firme koje posluju u okolini Topčiderske reke, jer neke od njih otpadne vode ispuštaju u kišnu kanalicaciju, pa kasnije završe u Čukaričkom rukavcu.Nadležne inspekcije su nekada imale sve te podatke i po potrebi su, kako podseća, kažnjavale neodgovorne privrednike.Čedomir Savković

Srbija

Sistematski pregled o trošku firme nije deo zarade

U zaradu zaposlenog ne treba računati izdatak za privatni lekarski pregled koji plaća poslodavac, objavljeno je u  Biltenu službena objašnjenja i mišljenja za primenu finansijskih propisa. Na pitanje da li se zaradom smatra davanje kojim poslodavac za sve zaposlene obezbeđuje sredstva za zdravstvenu zaštitu plaćanjem iz svojih sredstava direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, navodi se da „sredstva za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i da ova davanja ne čine zaradu zaposlenih, već predstavljajudavanje koje predstavlja izdatak za poslodavca.“To znači da izdatak za sistematski pregled ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Međutim, kada poslodavac ne vrši plaćanje zdravstvenim ustanovama već privrednom društvu koje neobavlja zdravstvenu delatnost, to predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo podleže oporezivanju i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, navodi se u Biltenu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija.Da li firma sme da nam meri temperaturu?Kako je raditi u kovid-bolnici: jedan skafander dnevno i pao lavabo

Srbija

Regulator odobrio subvencije za privrednike Preševske doline

Preduzeća koja imaju sedište u Preševu, Bujanovcu ili Medveđi moći će da dobiju subvencije koje im pokrivaju do 70 odsto opravdanih troškova, piše u odluci Komisije za kontrolu državne pomoći.Pojedinačna pomoć neće moći da bude manja od 300.000 dinara niti veća od dva miliona dinara preduzetnicima koji nemaju obavezu vođenja poslovnih knjiga i tri miliona dinara onima koji vode poslovne knjige.Za ovu pomoć izdvojeno je ukupno 40 miliona evra i to tako što će preševske firme dobili 15,4 miliona, bujanovačke 16,6, a preduzeća iz Medveđe 8 miliona dinara.Od ukupnog iznosa 15 miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje projekata preduzetnika koji imaju tendenciju rasta i novog zapošljavanja, a 25 miliona za sufinansiranje projekata mikro i malih privrednih društava i preduzetnika u cilju ekonomskog rasta i povećanja zapošljavanja.Bespovratna sredstva su namenjena isključivo za nabavku opreme i mašina za projeketne aktivnosti u oblasti proizvodnje i proizvodnih usluga u sektorima poljoprivrede, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom, vodom i građevinatrstva, osim u sektoru čelika, sintetičkih vlakana i uglja.Preševo, Bujanovac i Medveđa inače spadaju u četvrtu grupu opština, što znači da im je prosek razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.

Srbija

Novi McDonald’s restoran u Nišu

Danas je u Nišu otvoren novi McDonald’s restoran, u okviru šoping centra DELTA PLANET. „Kada smo prošle godine u junu otvarali dva restorana u šoping centrima Beo i Rajićeva, nismo mogli ni pretpostaviti da će pandemija ovoliko dugo trajati i da će ovoliko uticati na naše živote i poslovne aktivnosti. I pored svih izazova kojima smo svakodnevno izloženi, nastavljamo sa našim planovima i danas otvaramo novi restoran u Nišu u koji smo investirali 700.000 evra. Restoran u šoping centru Delta Planet je prvi koji otvaramo ove godine i na taj način podržavamo razvoj ovog regiona, ali celokupne privrede Republike Srbije.“, izjavio je Veselin Janićijević, direktor kompanije McDonald’s Srbija.McDonald’s nastavlja sa uvođenjem najsavremenijih tehnologija, pa će restoran u šoping centru DELTA PLANET poseduje na terminale za poručivanje – self order kioske. Na tri kioska u restoranu, sa šest pozicija, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Takođe će se i u ovom restoranu primenjivati made for you koncept, što znači da će tek nakon što gost naruči, njegova porudžbina početi da se sprema. Ovaj restoran takođe poseduje i digitalni meni board.

Srbija

Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora

Komisija za zaštitu konkurencije je odobrila saradnju kompanija Telekom Srbija i Telenor u oblasti optičke infrastrukture, navodi se u saopštenju.Komisija je navela da će kompletna rešenja sa obrazloženjima koja ne sadrže zaštićene podatke objaviti čim se ispune uslovi za to, odnosno kada odluči o zahtevima pomenutih društava za zaštitu podataka.To regulatorno telo bi tada trebalo da objavi i bliže uslove ugovora, mere kojima se obezbeđuje zaštita konkurencija, kao i rokove za njihovo izvršenje. Telekom je u međuvremenu saopštenjem potvrdio odluku o saradnju, koja podrazumeva iznajmljivanje Telekomove optičke infrastrukture Telenoru i distribuciju medijskog sadržaja "po komercijalnim i potpuno neekskluzivnim uslovima"."To znači da Telekom Srbija može da iznajmljuje svoju infrastrukturu i drugim učesnicima na tržištu, a Telenor može da kupuje sadržaje od koga god želi, jer ugovor nije restriktivan ni u jednoj svojoj tački", dodaje se u saopštenju Telekoma. Domaće akcionarsko društvo dodaje da će se novim dogovorom tržište telekomunikacija u Srbiji "značajno liberalizovati", da će korisnici uskoro imati veću mogućnost izbora čije usluge žele da koriste, odnosno da se njim "pospešuje konkurencija i inovacije u telekomunikacionoj industriji".Javnost još uvek nema uvid u pojedinosti predložene saradnje Telekoma i Telenora, ali je TV N1 još krajem januara u tekstu "Pakleni plan: Telekom i Telenor se udružuju da bi uništili slobodne medije" tvrdila da je cilj dve telekomunikacione firme smanjenje učešća na tržištu konkurentskog SBB-a  ispod 30 odsto.Prema navodima N1, dogovor o saradnji u pristupu fiksnom širokopojasnom Internetu i distribuciji medijskih sadržaja zapravo podrazumeva ustupanje kompletne Telekomove infrastrukture kablovske mreže i kompletnog sadržaja kablovske televizije Telenoru, uz naknadu čija visina nije potvrđena.N1 je u vlasništvu Adria News, koja posluje u okviru United Media, članice grupacije United Group.SBB, jedna od najvećih kablovskih i internet operatora u zemlji, takođe posluje u okviru United Group. Dve strane u tržišnom sporu su u međuvremenu pokrenule međusobne tužbe, tako da je Telenor u februaru tužio urednike N1 i Adria News, zbog navodne negativne medijske kampanje, dok su United Media i SBB podnele krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora, zbog sumnji da predložena saradnja predstavlja restriktivni sporazum.

Srbija

CINS: Kako se smanjuje konkurencija u „zelenim“ javnim nabavkama?

Iako je zaštita životne sredine doskora bila zakonska obaveza, novi Zakonom o javnim nabavkama koji je važio do jula prošle godine, ona je u javnim nabavkama godinama bila mrtvo slovo na papiru, piše Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). Stručnjaci naglašavaju da je važna politička volja kako bi se zaštita životne sredine primenjivala.Kako piše CINS, pojedinim "zelenim" nabavkama Parking servis u Beogradu smanjio je mogućnost konkurencije i suzio broj preduzeća koja u njoj mogu da učestvuju, pa garažu tog preduzeća od skoro 19 hiljada kvadrata na Obilićevom vencu poslednjih godina održavaju isti ljudi. Za čišćenje poslovnih prostorija i garaža na više od 50 lokacija, kako se dodaje, beogradski Parking servis je od 2017. do kraja 2020. ukupno platio 100 miliona dinara, a posao je svake godine dobijalo domaće predstavništvo francuske firme Atalian Global Services. Direktor te firme u Srbiji je Dušan Radaković, otac nekadašnjeg narodnog poslanika i člana Demokratske stranke Janka Radakovića, a među klijentima su i Gradska opština Zvezdara, Pravni fakultet i Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).Parking servis je za posao čišćenja takozvane "zelene" nabavke, u kojima se nabavljaju dobra, usluge ili radovi koji će u manjoj meri naškoditi životnoj sredini, pa se propisuje nabavka sredstava koja imaju sertifikat da su manje štetna po životnu sredinu.Međutim, kako se navodi, u "zelene" nabavke spadaju i štedljiva rasveta, efikasniji frižideri, vozila na električni pogon, reciklirani materijal za kancelariju.Stari Zakon o javnim nabavkama, koji je važio do jula 2020, zaštitu životne sredine je predvideo kao načelo, odnosno obavezu svih koji raspisuju nabavke.Međutim, Parking servis je otišao dalje i "zelenim" kriterijumima nedozvoljeno umanjio konkurenciju, tvrdi CINS. Iz Atalian Global Services i Parking servisa nisu komantarisali navode CINS-a.U konkursnoj dokumentaciji su jasno navodili koje proizvođače sredstava za čišćenje traže, što je u suprotnosti sa Zakonom, objašnjava Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima. On podseća da u Zakonu jasno piše da je zabranjeno navoditi robni znak, patent ili tip, posebno poreklo ili proizvodnju.Ukoliko naručilac nešto od toga i navede, mora da ostavi opciju za slične, "odgovarajuće" proizvode, jer se u suprotnom eliminiše konkurencija, objašnjava advokat Nebojša Bogdanović."Kada stave brend to je vrlo ograničavajuće za sve koji možda imaju proizvode koji ispunjavaju zelene kriterijume. To je moje mišljenje. Razlog tome može biti i neznanje," smatra Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem), organizacije koja je objavila šest vodiča o pravilnom sprovođenju tih nabavki.Parking servis je ostavio mogućnost ponuđačima da pošalju ime proizvoda koji nije na spisku, kako bi proverili "usaglašenost sa zahtevanim standardom", ali to ne zamenjuje zakonsku obavezu da u poziv dodaju "ili odgovarajuće" proizvode, smatraju sagovornici CINS-a.Prema njenim rečima Jasminke Ranđelović, naručilac je trebalo da kaže koje zelene kriterijume i kakva svojstva i uticaj po životnu sredinu i zdravlje ljudi treba da imaju sredstva za čišćenje, a ne da stavi naziv brenda.Naglašava se da se "zelene" nabavke  parktično se nisu ni sprovodile, a obavezno načelo zaštite životne sredine se retko primenjivalo.U poslednjem izveštaju za 2019. godinu Kancelarije za javne nabavke, nema podataka o njihovom broju, jer nije poznat ni njenim službenicima. U svom odgovoru kancelarija objašnjava da pojam zelenih nabavki predstavlja samo kriterijum za dodelu ugovora nekom ponuđaču.Nešto ranije, u izveštaju za 2018. Kancelarija je najavila da će raditi na promovisanju "zelenih nabavki", a te godine sedam njihovih predstavnika je bilo i na studijskom putovanju u Holandiji gde su se bavili ekološkim aspektima javnih nabavki.Međutim krajem 2020. Zakon o javnim nabavkama je promenjen tako da zaštita životne sredine više nije obaveza, a ni na novom Portalu javnih nabavki, koji je pušten u rad u isto vreme kada je počela primena novog zakona, ne postoji mogućnost da se takve nabavke posebno pretražuju.Vukašin Vojinović iz Privredne komore Srbije (PKS) smatra da je potreban nekakav merač ili filter ekoloških komponenti u pretrazi dodeljenih ugovora na Portalu javnih nabavki, kako bi se znalo koliko "zelenih" nabavki je sprovedeno. Prema saznanjima PKS-a, na tome se već radi.Vojinović dodaje da predstoji veliki posao podizanja svesti kako bi se ovakve nabavke implementirale i to u dva pravca: na mikro nivou gde će privreda pojačati ponudu i na makro nivou, gde je potreban primer dobre prakse i zaokreta od strane ministarstva, lokalne samouprave i velikog javnog preduzeća.Jasminka Ranđelović smatra da novi zakon, usklađen sa direktivama Evropske unije, ostavlja sasvim dovoljno prostora da se "zelene" nabavke sprovode, ali i da je to ipak više pitanje političke volje. Država mora da ih promoviše i da bolje edukuje službe koje sprovode nabavke, objašnjava ona, jer o ovome ne znaju dovoljno niti ih iko na to primorava."To je jedan dobrovoljan mehanizam, i u EU je „zelena“ nabavka dobrovoljni mehanizam. Ima zemalja gde jeste pravno obavezujući, na primer Slovenija koja je to uredbom Vlade propisala," naglašava Ranđelović.Država treba da donese strateški dokument koji se zove Nacionalni akcioni plan za zelene nabavke, dodaje Ranđelović, u kom pravi listu prioriteta određuje za nabavke kojih predmeta ili usluga (na primer papir, vozila, sredstva za čišćenje, nameštaj) treba da se koriste ekološki kriterijumi, kao i višegodišnji plan čija implementacija će da se prati.ALHem je, sa 20 drugih organizacija civilnog društva, krajem 2019. podneo inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine i Kancelariji (tada Upravi) za javne nabavke da usvoji taj plan."Usvajanjem i primenom 'zelenih' javnih nabavki država pokazuje odgovornost i posvećenost u pogledu principa održivog razvoja i doprinosi razvoju zelene ekonomije," navodi se u inicijativi.Profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević kaže da kada bi se "zelene" nabavke zaista sprovodile, efekti po životnu sredinu bi bili vidljivi. Iako su trenutno skuplja, takva ekološki čistija rešenja na duže staze su verovatno isplativija:"Obično se u tim proračunima šta je skupo i šta je jeftino ne uračunavaju eksterni troškovi, kao na primer kod zagađenja vazduha – posle zbog prevelikog zagađenja imate troškove lečenja ljudi, bolovanja, i tako dalje".

Srbija

Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara

Lekari i tehničari u kovid bolnici u Batajnici imaju prava na samo jedan skafander dnevno. Ukoliko odu na pauzu i izađu iz crvene zone, po povratku mogu da obuku samo jednokratni zaštitni mantil.Fotografija ovakve odluke proširila se društvenim mrežama i izazvala brojne reakcije zdravstvenih radnika.Takva odluka može da bude veoma problematična jer sprečava lekare i medicinske tehničare da ijednog sekunda mogu da odu na pauzu, objašnjava za Novu ekonomiju dr med. Gorica Đokić, predsednica glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.“Smene su recimo, na odeljenju gde ja radim, to je PIN 18 (poluintezivna nega 18, prim.nov.), sedam sati prepodnevna, što je najkraće, popodnevna osam sati i devet sati noćna”. kaže Đokić.To bi, objašnjava, značilo da bi zaposleni morali da prestanu da piju vodu u toku dana, da u noćnoj smeni ne bi morali da odu do toaleta.“Ako mora da skine skafander, onda mora da obuče taj kesasti ogrtač. Realno je mnogo manji stepen zaštite.”Ona dodaje da sama nosi mantil, ali pre svega zato što je vakcinisana, ima antitela i oseća da bi mogla da bude fleksibilnija. Napominje da je to njen lični izbor i da ne može da govori u ime svih kolega.  Oni, pak, ukoliko odu na pauzu, nemaju izbor šta će obući.“Sada vidim da sve kolege izbegavaju da odu na pauzu, da ne bi ostalio bez skafandera. Ja se iskreno nadam da to neće da dovede do nekog oštećenja zdravlja”, kaže Đokić.Dodaje da u kovid bolnici svakoga dana ima mnogo posla, a da su uslovi veoma loši. Kako kaže, ceo sistem se održava na entuzijazmu zdravstvenih radnika i to pre svega mladih lekara i specijalizanata.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac “Nema mnogih stvari, od banalnih stvari. Meni je potpuno bilo šokantno da mi moramo flasterima da lepimo creva od kojih zavisi život pacijentu. Da ne možeš da nađeš maske, da morate da jurite sa odeljenja na odeljenje, da pokušate da nađete neku ispravnu masku ili neki highflow aparat (aparat sa visokim protokom kiseonika, prim. nov.) Da pacijentu eksplodira flašica u high flow aparatu”, objašnjava Đokić.Ona ističe da se istovremeno govori kako je zdravstveni sistem savršen i da ima svega, što na terenu nije tako. Bolnica u Batajnici je montažni objekat koji se “mestimično raspada”, ističe Đokić.“Lekarska soba sa gipasnim zidićem od par milimetara na koji je bio zalepljen lavabo koji je odvalio i zid i lavabo i sve. Ta lekarska soba na pinu 18 je dva puta dva bez prozora koja se deli sa kolegama iz poluintezivne nege 17. Kada nas je najmanje, četvoro nas je u prostoriji dva puta dva bez prozora.”Đokić u Batajnici do sada radi oko 20 dana, inače je stalno zaposlena u bolnici “Laza Lazarević”. Do sada nije dobila nikakav kovid dodatak, a kaže da od medicinskih sestara čuje da su neke od njih dobile nakaknadu, a druge nisu.Na uslove rada se od zaposlenih uglavnom niko glasno ne buni, kaže Đokić.“To je jedan pakao gde ljudi gledaju da što pre izađu iz toga i onda ćute i čekaju da to prođe. Koliko sam shvatila, što god je traženo, ništa nije dobijeno i onda su ljudi digli ruke da bilo šta traže. “Dr David Matejević, v.d. načelnik odeljenja poluintenzivne nege 13 za naš portal kaže da se ljudi nisu žalili na odluku o korišćenju samo jednog skafandera jer su racionalni i shvatili da je ona dobronamerna. Takođe, dodaje da je odluka na nivou preporuke.“Sve je počelo tako što je u jednom trenutku krenula masovna potrošnja skafandera, koja na dnevnom nivou višestruko prevazilazi broj medicinskih radnika. Skafanderi su dosta skuplji od običnih jednokratnih mantila, pa je problem i pravdati toliku njihovu upotrebu.”On napominje da se mantili koriste svuda u svetu, nepromočivi su, pa predstavljaju potpunu zaštitiu od kovida ukoliko se poštuju i ostale propisane mere.“Ti mantili su po mom mišljenju i dosta praktičniji, lakše se oblače, svlače, lakše se podnose. Kombinacija jednokratnog mantila, partikularne maske, vizira i rukavica je sasvim dovoljna za adekvatnu zaštitu”, kaže Matejević.On dodaje da lično odredbu o dobijanju samo jednog skafandera dnevno lično ne doživljava kao da se manje ide na pauze.“Pauza svima dozvoljena, a odlazak na istu dosta zavisi i od samog obima posla. Često se nema ni vremena za pauzu u toku smene.”Što se opreme tiče, Matejević kaže da se dešava da zafali adekvatna veličina skafandera, rukavica, ali da nije primetio da je iko ikad ostao bez opreme i uskraćen za ličnu zaštitu. “Oprema se redovno trebuje, postoje službe koje se time bave, jer je lična zaštita ipak prioritet.”"Nepoznato na šta je utrošen veliki deo novca tokom izgradnje kovid-bolnica" Dodaje da je najbolja lična zaštita vakcinacija, pogotovu za radnike u kovid bolnicama, a potom sledi sama oprema.Podsetimo, kovid bolnica u Batajnici je otvorena u decembru prošle godine, a prema izjavama zvaničnika u njoj se može istovremeno lečiti oko 1.000 pacijenata. Kako objašnjava naša sagovornica dr med. Đokić svi pacijenti ove bolnice imaju teži oblik korone, obostrane upale pluća i zahtevaju kiseoničku terapiju.Kovid bolnica u Batajnici je deo Univerzitetskog kliničlkog centra Srbije (UKCS), kako je izjavio i direktor UKCS Milika Ašanin. Nova ekonomija je zbog toga poslala pitanja UKCS u vezi sa odredbom o korišćenju zaštitne opreme u Batajnici, ali do danas nismo dobili odgovore.Katarina Baletić

Srbija

Frilenseri se ipak dogovorili sa Vladom Srbije

Vlada Srbije saopštila je da je postigla dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu (URI) u vezi sa oporezivanjem frilensera. Vest je potvrdilo i Udruženje radnika na internetu na svojoj fejsbuk stranici, gde se navodi da će frilenseri dobiti manje poresko opterećenje, kao i pravo na upis radnog staža.Vlada je kako se navodi prihvatila predlog udruženja da se normirani troškovi frilensera, odnosno radnika na internetu povećaju sa postojećih 43% na 50%.Na sastanku je dogovoreno da im se omogući upisivanje radnog staža, srazmerno sa uplaćenim delom obaveza.Rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati budući status radnika na internetu, pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti uslovi koji su do sada dogovoreni.Kako se dodaje da neoporezivi deo zarade frilensera neće se od 1. oktobra ove godine smanjivati na 18.300 dinara i to je bila jedna od glavnih zamerki koje je URI upućivao Vladi Srbije.Takođe, dogovoreno je da će uz Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike koji će učestvovati u radnoj grupi za izradu predloga novih zakonskih rešenja.FRILENSERI PONOVO PRED SKUPŠTINOM, PODRŠKU PRUŽAJU I PREDUZETNICI "Imajući u vidu to da je Vlada Srbije preuzela obavezu da sve stavke dogovorene na ovom sastanku budu ispunjene, stekli su se uslovi za prestanak protesta frilensera," dodaje se u saopštenju Vlade Srbije.Udruženje radnika na internetu je potvrđujući vest o dogovoru saopštilo da frilenseri dobijaju veće poresko oslobođenje, priznat radni staž, dok im budući poreski nameti od 1. oktobra 2021. godine beće biti veći.Izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju, kako se naglašava neće biti povučeni iz skupštinske procedure, već će se amandmanima izmeniti predviđeni uslovi i ubaciti oni koji su danas dogovoreni.URI je danas održao protestno okupljanje pred Narodnom skupštinom, dok je za 24. april bio najavljen veliki protest izpred Vlade Srbije.

Srbija

APR od naredne nedelje nudi usluge boniteta za 2020. godinu

Agencija za privredne registre (APR) počeće da nudi usluge boniteta sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu od ponedeljka, 26. aprila 2021. godine, navodi seu  saopštenju.Izveštaji o bonitetu za privredna društva, ustanove i preduzetnike, kao i skoring privrednih društava, u kojima su uključeni podaci iz redovnih godišnjih izveštaja za 2020. godinu, izdavaće se samo za one obveznike za koje su ti izveštaji dostavljeni, odnosno koji su kao potpuni i računski tačni javno objavljeni na internet stranici Agencije.Za pravna lica i preduzetnike koji još uvek nisu ispunili obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2020. godinu Agencija će pružati usluge boniteta zaključno sa podacima iz izveštaja za 2019. godinu, sve dok ne dostave potpun i računski tačan izveštaj za prošlu godinu.Rok za dostavljanje tih izveštaja propisanog Zakonom o računovodstvu je 30. jun 2021. godine."Korisnicima predlažemo da pre naručivanja izveštaja ili skoringa putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja (u odeljku Javno objavljeni finansijski izveštaji) provere da li je za konkretno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika finansijski izveštaj za 2020. godinu objavljen. Ukoliko isti nije objavljen predlažemo da provere da li je taj izveštaj dostavljen Agenciji i status njegove obrade putem linka Pretraga izveštaja za 2020. godinu u postupku obrade (u odeljku Predmeti u radu). Ako u izveštaju koji je dostavljen ima nedostataka obveznik iste mora otkloniti, po proceduri za obradu, kako bi on mogao biti javno objavljen i uključen u izveštaje o bonitetu i skoring", pojašnjavaju u APR-u.Izveštaji o bonitetu sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu izdavaće se po zahtevu za hitnu obradu samo za one obveznike za koje je redovni godišnji finansijski izveštaj za tu godinu javno objavljen.Istovremeno, od 26. aprila 2021. godine, za privredna društva čiji su finansijski izveštaji za 2020. godinu javno objavljeni, prestaće da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2015. do 2019. godine, pošto je za ta privredna društva utvrđena nova ocena boniteta odnosno skoring za period od 2016. do 2020. godine.Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet stranici Agencije, u delu Finansijski izveštaji, na linku Evidencija izdatih skoringa.Podsećamo korisnike da su usluge boniteta dostupne elektronski, naručivanjem putem aplikacije za naručivanje izveštaja o bonitetu i aplikacije za naručivanje skoringa, kao i podnošenjem zahteva u pisanim putem (lično, poštom ili faksom).Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja date su na internet stranici Agencije u delu Finansijski izveštaji, u okviru odeljaka APR bonitet i ePodaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika.

Srbija

Fiskalni savet: Neopravdana polovina planiranog budžetskog deficita

Među glavnim zamerkama Vladi Srbije kod planova u okviru rebalansa budžeta je povećano izdvajanje za vojsku i neselektivna dodela antikrizne pomoći.  Fiskalni saveta smatra i da će se zbog rebalansa bužeta krajem godine prekomerno povećati javni dug Srbije, sa 58,2 na 61 ili čak 62% bruto domaćeg proizvoda (BDP).Skok budžetskog deficita koji je predložila Valda Srbije bio bi sa 2,9 na 6,9% bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sa 1,5 na oko 3,5 milijardi evra, odnosno za čitavih dve milijarde evra, podseća Fiskalni savet uz napomenu da je prošle godine planirano da se javne finansije Srbije tokom 2021. godine uvedu u "nešto mirnije vode".Budžetski deficit je 2020. godine iznosio 8,1% BDP-a, odnosno oko 3,7 milijarde evra, pa se prvobitnim budžetom za 2021. godinu predviđalo smanjenje fiskalnog deficita na 3% BDP-a.Povećanje fiskalnog deficita finansiraće se novim zaduživanjem zemlje i to će se odraziti na stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP, napominju u Fiskalnom savetu. Objašnjavaju da je deficit povećan zbog novog paketa antikriznih mera, dodatnih troškova zdravstva, ali i snažnog povećanja rashoda pojedinih budžetskih korisnika. Ipak, naglašavaju da će rebalans biti za 200 miliona evra manji od prethodno planiranog, zbog bolje naplate doprinosa, dodaje se u analizi.Više od polovine planiranog povećanja deficita, oko 1,2 milijarde evra odlazi na budžetske troškove za treći paket antikriznih mera, 200 miliona odlazi na zdravstvo, a 330 miliona na infrastrukturu.Fiskalni savet smatra da je ulaganje u zdravstvo i infrastrukturu dobra fiskalna politika, jer može da poveća privredni rast i obnovi ono što je u zemlji zapušteno, a kako se dodaje dobro je i što ona uključuju nova ulaganja u zaštitu životne sredine.Savet ocenjuje da su načelno dobre i antikrizne mere, ali samo delimično jer se one dodeljuju i onima kojima nisu potrebne.Preostalih 370 miliona evra, kako se dodaje u oceni budžetskog rebalansa, predviđeno je za rashode u Ministarstvu odbrane, za veće plate i nabavku naoružanja.Fiskalni savet smatra da upravo ti troškovi nisu opravdani, kao i da Vlada Srbije mora da ih dodatno obrazloži, jer je prema njihovom mišljenju polovina troškova rebalansa mogla da se izbegne. Fiskalni savet napominje i da je planirani fiskalni deficita Srbije za 4% BDP-a veći od proseka zemalja koje sa njom mogu da se porede i u kojima je to povećanje u rasponu od 1 do 2%. To kao i činjenica da je Srbija pre rebalansa planirala manji deficit nego i u tim zemljama se navodi kao još jedan dokaz da je njen poslednji predlog deficita znatno veći nego što je bilo neophodno.Fiskalni savet smatra da će rebalans imati primetan efekat na ubrzanje rasta BDP-a koji bi u 2021. mogao da premaši 5%, uz ubrzanje od 1,5 procentnih poena, ali napominje da bi isti efekat mogao se ostvariti i uz mnogo manji deficit. 

Srbija

Biznis-recept za preživljavanje pandemije

Biznis ima veoma važnu ulogu u društvu i treba da iskoristi priliku da u pandemiji pomogne zdravstvenim radnicima u širenju svesti o vakcinaciji, prevenciji i razmišljanju o važnosti javnog zdravlja, neki su od zaključaka konferencije “Biznis = zdravlje” koju je organizovao Fefa fakultet.Firme koje su na vreme krenule da se pripremaju za nadolazeću pandemiji, još pre nego što je zvanično i proglašena, bile su u prednosti jer su, između ostalog ranije i nabavile zaštitna sredstva kojih ubrzo nije ni bilo na tržištu, objašnjava Zoran Petrović, predsednik izvršnog odbora Raiffeisen banka i UO AmCham.“Pogotovo je bio problem nabavki maski, sećam se kamiona koji je zaglavljen na granici između Turske i Bugarske.”Najveći izazov je bio obezbediti zdravlje zaposlenih, ali i klijenata u filijalama, kaže Petorović. U tome im je pre svega pomoglo što su gotovo 80 odsto zaposlenih u centrali poslali da rade od kuće.Osim organizacije, značajnu ulogu igrala je i snalažljivost, prilagodljivost i entuzijazam zaposlenih koju je Petrović nazvao “budženje”.“Kada radite za veće korporacije, što je veća korporacija, birokratije je veća i razvijenija i mnogo je korisno kad tu karakteristiku koju sam nazvao „budženjem“ ipak negde uspete da zadržite. na kraju krajeva, ona vam je veoma značajna za neke druge oblasti, a to su inovacije i to nam je mnogo pomoglo.”Međutim, u nekim firmama se hijerarhija pokazala kao presudna. U kompaniji Hisense International koja se bavi proizvodnjom električnih uređaja pokazalo se da u kolektivima u kojima je postojala stroža organizacija bilo i manje zaraženih, navodi potpredsednika ove firme Stanka Pejanović, koja je ujedno i članica upravnog odbora NALED-a i Srpske asocijacije menadžera.Ona objašnjava da su, od centrale firme dobili uputstva kako bi trebalo da organizuju rad u pandemiji, tako da su bili na vreme spremni. Pejanović dodaje i da kompanija Hisense radila u skladu sa evropskim propisima, tako da su zaposlenima dodatno plaćali za rad od kuće, s obzirom na to da su koristili svoja sredstva.“Ima nadoknada za rad od kuće, za njihove resurse koje oni troše, tako da je nama bio neki neutralan efekat ako vidimo recimo troškove prevoza na posao i poredimo ih sa tim što smo davali kao dodatak za rad od kuće,” kaže ona.Pejanović ističe da su u pojedinim mestima imali problem sa zaposlenima koji su se protivili nošenju zaštitne maske, tako da im je pomogla odluka države da one budu obavezne.Da bi svoje zaposlene privolela da se vakcinišu, kompanija je odlučila da svakome ko donese potvrdu o vakcinaciji pokloni mali kućni uređaj.Ana Govedarica, potpredsednica upravnog odbora Saveta stranih investitor (FIC) i generalna direktorka kompanije Roche, istakla je činjenicu da istraživanja pokazuju da je poverenje u biznis veoma poraslo u toku pandemije.“Šta je sve biznis u stanju da uradi brzo, to je prosto neverovatno”, kaže Govedarica.Ona veruje da je recept za prosperitet upravo stavljanje prioriteta na zdravlje, a da bi kompanije morale da učestvuju u transformaciji zdravstvenog sistema. “Biznis može da ponese celu prevenciju, a ne zdravstveni sistem”, zaključuje Govedarica.

Srbija

Frilenseri ponovo pred skupštinom, podršku pružaju i preduzetnici

Uoči velikog protesta frilensera koji je zakazan za subotu 24. april, Udruženje radnika na internetu (URI) održalo je još jedan protestni skup ispred Narodne skupštine. Zakon kojim bi se velikom broju frilensera retroaktivno naplatio porez za zenoliko godina, danas se ipak nije našao na dnevnom redu Narodne skupštine.O tome je frilesere obavestio jedan od poslanika, jedini koji je izašao da razgovara sa frilenserima."Okupili smo se da izrazimo neslaganje sa predlogom vlade, ne želimo da frilensing u Srbiji umre i da ode u zaborav. Samtramo da naše mišljenje i naša prava moraju prvo da se utvrde, a onda tek obaveze," izjavio je predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar.On je dodao da će se na protestima okupiti i do 40 hiljada ljudi, ukoliko se predlog vlade usvoji, a država se ne vrati za pregovarački sto sa frilenserima. "Videćemo onda kako se menjaju stvari u ovoj zemlji, mi smo za rešavanje problema razgovorom, dijalogom i pregovorima, a ne njihovim ultimatumima i onako kako oni (država) žele" naglasio je Pogačar.RASKOL UDRUŽENJA FRILENSERA OKO PREDLOGA VLADE SRBIJE REŠENJE ZA PUNJENJE BUDŽETAPovodom usvajanja predloga o oporezivanju frilensera, oglasilo se Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije koje ocenjuje da predlov vlade za retroaktivnu naplatu poreza frilenserima "guši, umesto da podstiče razvoj". Ocenjuju da je takav sistem netransparentan, zastareo, nepravedan i štetan, kao i da bi zbog toga poreski sistem Srbije morao pod hitno da izmeni svoj odnos prema privatnom sektoru, drastičnim smanjenjem nameta za mali biznis i male zarade."Značajno smanjenje nameta, koji trenutno iznose i do 60% će doprineti proširenju obuhvata poreskih obveznika koji trenutno deluju na crnom tržištu i obezbediće podsticajni privredni ambijent za razvoj domaćeg preduzetništva," dodaje se u saopštenju.VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG ZA OPOREZIVANJE FRILENSERA Zaštitnik preduzetnika i privrednika podseća da se dodatni izvori prihoda za budžet nalaze tamo gde se trenutno ne naplaćuju, a u vezi sa tim trvde da na državnoj carini prolazi i do pet milijardi evra robe koja završava na crnom tržištu.Napominju da prihodi mogu da se naplate od neregistrovane onlajn trgovine, krađe struje, akcizne robe, divlje gradnje i sprečavanjem malverzacija koje se dešavaju prilikom javnih nabavki.Napominju da fiktivno izvlačenje novca od strane stranih "investitora" bez plaćanja poreza na dobit u Srbiji iznosi 4,5 milijarde evra godišnje i podsećaju da je veoma zastupljen rad na crno, kao posledica visokih nameta.ZAŠTO JE PREDLOG VLADE SRBIJE PONOVO NEPRIHVATLJIV ZA FRILENSERE? "ŽELIMO DA ŽIVIMO U SRBIJI"Frilenseri koji protestuju često naglašavaju da je njihov glavni cilj da ostanu u Srbiji, a nakon propalih pregovora o njihovo statusu koje je vodio URI, Vlada Srbije nedavno je usvojila predlog za oporezivanje radnika na internetu za primanja ostvarena u periodu od 1. januara 2015. godine do 30. septembra 2021. godine.Vlada Srbije je predložila da se neoporezivi iznos prihoda bude jednak mesečnom minimalcu od 32.000 dinara, odnosno 384.000 dinara na godišnjem nivou, dok bi se prihodi iznad tog iznosa smanjivali za normirane troškove od 43% od ostvarenih prihoda.Deo frilensera bi prema usvojenom predlogu narednih godina plaćao dugove za porez, koji se zapravo računaju unazad, DOK URI čvrsto stoji iza tvrdnje da porezi i doprinosi ne mogu da se plaćaju jer je navodni dug posledica nemara.Predlog Vlade Srbije prihvatilo je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), za koje URI tvrdi da više brine o interesima Vlade Srbije nego o problemima frilensera.Predstavnici URI-ja često naglašavaju da je cilj Vlade Srbije da zapravo ukine frilensing i da radnike na internetu primora da osnuju preduzetničke firme.Podsećaju i da je oporezivanje frilensera uspešno rešeno u okonim zemljama, a kao dobar primer toga najčešće navode Severnu Makedoniju.Protest frilensera koji je zakazan za 24. april počeće u 16 časova ispred Vlade Srbije.

Srbija

„Simka“ čokoladu novi početak možda čeka u Šapcu

Fabriku čokolade Simka iz Vranja nedavno je kupila kompanija Candu Rush iz Beograda. Kako prenosi Ekapija, u toku je izrada biznis plana i studije izvodljivosti, nakon čega će se znati da li će se proizvodnja nastaviti u fabrici u Vranju ili će se eventualno preseliti u Šabac. Kako se dodaje, novi vlasnik planira da zadrži popularni brend "Simka", koji je jedan od sinonima za čokoladu i konditorske proizvode u Srbiji.Tokom obnavljanja proizvodnje, koji bi trebalo da bude okončan do kraja ove godine, svaki korak će biti pažljivo planiran, kako bi se proizvodi pod brendom Simka što pre našli na tržištu Srbije i okolnih zemalja, najavilo je rukovodstvo kompanije.Simka je osnovana 1997. godine i nalazi se u industrijskoj zoni na ulazu u Vranje.Zauzima prostor od preko pet hiljada kvadrata i raspolaže najsavremenijim tehnološkim standardima za proizvodnju konditorskih proizvoda.OGLAŠENA PRODAJA FABRIKE ČOKOLADE "SIMKA" IZ VRANJA Beogradska industrija hrane Dunja, u čijem je vlasništvu bila fabrika čokolade Simka, nalazi se u stečaju od marta prošle godine.Kompanija Candy Rush je za 187,9 miliona dinara kupila fabriku čokolade Simka iz Vranja.Firma Candy Rush, koja je proglašena kupcem, posluje kao deo trgovačke firme Rim group, koja je pre 2 godine za 108 miliona dinara kupila deo imovine nekadašnje fabrike kozmetike Nevena u Leskovcu.

Srbija

Osnovne i master studije evropskog kampusa Univerziteta York dostupne u regionu

Studenti u regionu imaće direktan pristup vrhunskom britanskom obrazovanju, čak i sada, kada je Velika Britanija napustila EU. Jedan od vodećih univerziteta u Velikoj Britaniji i svetu, Univerzitet York i CITY College u Solunu, osnovali su „Evropski kampus Univerziteta York“. Ovaj strateški savez dveju institucija strateški je odgovor Univerziteta York na Bregzit i ukazuje na njihovu ambiciju da nastave da grade inovativne veze i mreže u Evropi i snažno doprinose razvoju ljudi i društva u našem regionu.Profesor Charlie Jeffery, Prodekan Univerziteta YorkZašto Univerzitet York razvija svoj Evropski kampus?Univerzitet York je inkluzivna međunarodna sredina, aova inicijativa je u skladu sa idealom internacionalizacije Univerziteta. Novi savez sa CITY College-om primer je našeg prihvatanja globalnog pristupa istraživanju i obrazovanju. Ovaj savez odražava uzbudljiv novi razvoj ambicija Univerziteta za jačanje međunarodne saradnje i nadovezuje se na strateški odgovor York-a na povlačenje Velike Britanije iz EU i odražava ambiciju stvaranja novih obrazovnih mogućnosti i stvaranja jakih mreža u Evropi.Zašto je Univerzitet odabrao CITY College za uspostavljanje strateškog saveza?CITY College je dobro prepoznat po svojoj akademskoj izvrsnosti, po načinu na koji se odvijaju nastava i istraživanja kao podrška razvoju društava i ekonomije. Odnos dve institucije spaja zajednička svrsishodnost saradnje za opšte dobro. Savez će angažovati i inspirisati studente u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi i omogućiti nastavnom kadru da stvori, primeni i podeli znanje, kao i posvećenost u pronalaženju odgovora na najveće ekonomske i društvene izazove našeg globalnog društva.   Kakve će koristi to doneti univerzitetu?Dve institucije grade odnos u cilju zajedničkog razvoja novih programa širom regiona Evrope, uspostavljanja zajedničkih mogućnosti za istraživanje i mentorstvo, proširenja programa razmene osoblja i studenata u inostranstvu i deljenja pristupa resursima poput biblioteka. Omogućiće fizičko prisustvo Univerzitetu York u Evropi i regionalni centar Univerziteta za povezivanje sa akademskim, vladinim i privrednim mrežama u Jugoistočnoj Evropi i šire. Kakvu će korist Kampus doneti regionu?Nadovezujući se na naše zajedničke vrednosti, odnos će u osnovi imati javno dobro - doprinoseći razvoju ljudi, društava i ekonomije, šireći mogućnosti i pristup za sve. Savez dveju institucija nudiće diplomske, postdiplomske, MBA i doktorske studije, koje vode do diplome vodećeg britanskog univerziteta sa globalnom reputacijom.

Srbija

Otvorena onlajn baza sa podacima svih privatnih zdravstvenih ustanova

Agencija za privredne registre (APR) je objavila Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu, koja omogućuje javno pretraživanje registrovanih podataka o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi na teritoriji Republike Srbije, piše u saopštenju.Putem ovog pretraživača je omogućen jedinstveni pristup podacima o privatnoj praksi, odnosno preduzetnicima upisanim u Registru privrednih subjekata, kao i o zdravstvenim ustanovama, koje obavljaju zdravstvenu delatnost na teritoriji Republike Srbije i registrovane su u Registru zdravstvenih ustanova.Na osnovu kriterijuma koji se odnose na šifru delatnosti iz oblasti zdravstva i teritoriju (opštinu), putem pretraživača se dobija lista privatne prakse i zdravstvenih ustanova koje obavljaju zadatu zdravstvenu delatnost na izabranoj teritoriji (opštini), uz mogućnost pregleda detalja o svakom subjektu pojedinačno.

Srbija

Ušteda 300 miliona evra kad se ne bi pomagalo „apotekama“

Svi su saglasni da je dobro što država ponovo pomaže privredu. Ali, mnogo ljudi će bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to iz novca koji dolazi iz zaduživanja.Ukupno, prema podacima Ministarstva finansija, treći paket pomoći vredeće nešto više od dve milijarde evra.Svi sagovornici Nove ekonomije - i profesori sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić i Milojko Arsić, kao i glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević - saglasni su da je dobro što država ponovo pomaže privredu. Uprkos očekivanjima od prošle godine, koronavirus i dalje drži celu planetu u “šahu” i ne dozvoljava privredi da uobičajeno posluje.Ipak, ni ovaj, kao ni prethodni paket pomoći ne uzima u obzir fakat da nisu svi segmenti privrede i stanovništva podjednako pogođeni kovid-krizom i da će mnogo ljudi bez ikakve potrebe dobiti pomoć i to iz novca koji dolazi iz zaduživanja. “Dobro je da se ciljano pomaže pojedinim ugroženim sektorima (ugostiteljstvo, turizam), ali nije dobro da su opstale linearne mere dostupne svima bez ikakvih dokaza da su primaoci takve pomoći zaista ostali bez dohodaka ili sa bitno umanjenim dohocima tokom i zbog pandemije”, kaže za Novu ekonomiju nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić, napominjući da nije dobro što se ove mere uopšte nisu videle u budžetu za 2021, te da to znači da je moguće da će se javni dug dodatno podići u odnosu na prethodne prognoze. Ministarstvo finansija ima podatke o tome koje su firme imale gubitke: kod firmi koje zapošljavaju više od 2000 radnika bilo je samo 25 kompanija koje su zabeležile pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća taj broj bio 10.400 - mnogo veći broj ovih firmi je bio u znatno većim problemima nego velike kompanije.  I zbilja, iako je bilo jasno da će privredi biti potrebno još “vetra u jedra”, krajem prošle godine, kada je usvajan budžet za 2021, ove mere uopšte nisu bile predviđene najvažnijim zakonom. Zbog ovoga će biti neophodno napraviti bar jedan rebalans budžeta tokom ove godine, a ujedno i planirani deficit budžeta od 3,3 odsto automatski pada u vodu. Dodatni problem pravi, prema mišljenjima stručnjaka, i previše optimistički planirana stopa rasta od šest odsto. Ujedno, prema ovako (optimistički) projektovanom rastu BDP se očituje i javni dug.“Rezultat tog rebalansa će biti da se zvanično fiskalni deficit poveća sa 3 na oko 5 odsto, ako se i dalje zadrži pretpostavka o privrednom rastu od 6 odsto, mada je izvesno da se taj rast neće ostvariti. Stvarni deficit bi ove godine mogao da bude blizu 6 odsto BDP-a”, kaže za Novu ekonomiju profesor Milojko Arsić. Koliko su strvarno plaćeni lekari Podsetimo, tokom 2020. zabeležen je rekordni deficit budžeta od 459,1 milijardi dinara, odnosno 8,3 odsto BDP-a. “U apsolutnim iznosima to je između 2,5 i 3 milijarde evra, i najveći deo deficita će da se finansira zaduživanjem države. Možda će jedan manji deo da se finansira nekim depozitima, ako je država sačuvala deo sredstava od prodaje Komercijalne banke prošle godine, ili iz nekih rezervi koje je imala, ali sigurno da će 90 odsto, a možda i svih 100 odsto deficita da se finansira iz duga, što znači da će dug da dostigne negde 29-30 milijardi evra na kraju godine”, kaže Arsić. On dodaje da je u periodu krize važno da se ne stvori strukturni fiskalni deficit, odnosno sistemska razlika između prihoda i rashoda - da ne treba da se trajno smanjuju neki prihodi, a to bi se dogodilo da se ukinu neki porezi ili smanje poreske stope, ili da se trajno povećaju rashodi.Mali se daveČitaoci će se možda setiti da je ministarstvo finansija još u julu prošle godine saopštilo da sprovodi istraživanje među privrednicima koje bi trebalo “da pruži kompletnu kliničku sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške koji će biti specijalizovan”, uz opasku da je na početku epidemije podrška bila poput “bazuke” a da je za drugi krug potreban “snajper”.Umesto toga, i drugi i treći paket pomoći bile su “bazuke”, uprkos činjenici da je ministarstvo finansija imalo podatke o tome koje su firme imale gubitke: kod firmi koje zapošljavaju više od 2000 radnika bilo je samo 25 kompanija koje su zabeležile pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća taj broj bio 10.400 - mnogo veći broj ovih firmi je bio u znatno većim problemima nego velike kompanije.  “Nakon izbijanja krize važnija je bila brzina reakcije u odnosu na njenu odmerenost, što više nije slučaj”, kaže za “Novu ekonomiju” Danko Brčerević iz Fiskalnog saveta.Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija razgovarala ističu da se sad  na osnovu poslovanja u 2020. može jasno videti koja preduzeća su stvarno ugrožena krizom a koja nisu. Neprimereno je da se svi poreski obveznici zadužuju da bi se finansirale apoteke, preduzeća za dostavu hrane i druge delatnosti koje u krizi posluju bolje nego što je uobičajeno. “Vanredna pomoć stanovništvu takođe bi trebalo da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, licima koja su zbog krize ostala bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći i slično, a ne svima. Nijedna druga zemlja iz Centralne i Istočne Evrope ne daje novac svim građanima kao Srbija, napominje Brčerević. “Ovde jeste problem to što država ne može precizno da prepozna koji građani su stvarno ugroženi, između ostalog i zato što još uvek nisu napravljene socijalne karte iako se to godinama najavljuje. Ali država raspolaže podacima ko prima iznadprosečne plate i penzije i mi smo još u oktobru prošle godine ponudili model koji je izvodljiv a po kom je moglo da se sa manje sredstava postignu isti socijalni efekti. Da rezimiram, sve za sad najavljene mere koje se planiraju u novom paketu iz 2021. koštaće budžet oko milijardu evra, a grubo se može proceniti da je država mogla da uštedi bar trećinu tih sredstava da je iz paketa isključila one kojima pomoć nije potrebna, kaže Brčerević.Šta je moglo da se uradi s tim novcem?“Mogao je da se racionalnije potroši na afirmaciju ključnog razvojnog potencijala svake zemlje, a koji je kod nas sistematski zapostavljan decenijama, a to je ljudski kapital. Dakle na obrazovanje, nauku, zdravstvo. I to ne toliko na zidanje i renoviranje objekata i nabavku opreme (gde je često leglo korupcije), već na direktno popravljanje materijalnog položaja ljudi u obrazovanju, nauci i zdravstvu i na reforme u tim oblastima. Drugim rečima, ulaganje u ljude, u otkrivanje i podršku razvoja svakog talenta naših građana, jer to zapravo stoji u osnovi privrednog uspeha svake bogate zemlje. Konkurentna i bogata privreda počiva na građanima koji imaju konkurentna znanja i zdravlje i, naravno, dobro uređen pravni sistem. Za te stvari, kako vidimo, para nema…”, kaže prof. Šoškić.Raste zaduženjeDakle, prema proceni Fiskalnog saveta, da je bolje planirala mere, država je mogla da uštedi bar 300 miliona evra. Ovako će morati i za taj novac dodatno da se zaduži. Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija je na kraju januara 2021. imala javni dug od 27,15 milijardi evra, ili 53,7 odsto BDP-a.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.