Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Komunalci napisali oko 1.300 kazni zbog nepoštovanja mera

U toku 2020. i 2021. godine komunalna milicija Grada Beograda postupala je u ukupno 2.408 slučajeva nepoštovanja propisanih epidemioloških mera, navodi se u pisanom odgovoru Sekretarija za poslove komunalne milicije koji je dobila Nova ekonomija. Od ovog broja, u 1.020 slučajava su postupali po prijavi i 1388 samostalno.Tom prilikom su napisali 1.359 prekršajnih naloga, od čega 74 firmama, 62 odgovornim licima u okviru preduzeća i 1.223 fizičkim licima.Unija poslodavaca predlaže formiranje kriznog štaba za privredu "Takođe, komunalni milicionari su u predmetnoj stvari izdali 16 upozorenja i 7 usmenih naređenja, dok su u 150 slučajeva spise predmeta prosledili nadležnom organu kako bi preduzeli mere, a shodno konstatovanom činjeničnom stanju od strane komunalnih milicionara", dodaju Sekretarijat u odgovoru.Beograd planira novo zapošljavanje komunalnih milicijaca, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić u subotu za TV Vesti, a preneo Beoinfo."Raspisali smo konkurs za prijem još 52 komunalna milicionara i on će biti otvoren narednih 15 dana."Zašto je priča o sterilitetu i vakcini pogrešna? Prethodni konkurs je bio raspisan u decembru, rekao je Radojičić."Tom prilikom zaposleno je 90 ljudi koji se trenutno nalaze na obuci. U ovom trenutku Grad Beograd ima blizu 320 komunalnih milicionara, što je još uvek nedovljno za grad koji broji dva miliona stanovnika."

Srbija

Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Pčelari u Srbiji uskoro bi trebalo da dobiju prvu digitalnu mapu pčelinjaka i pčelinje ispaše, koja bi ujedno bila i prva takva mapa u zemljama regiona, preneo je portal Agrosmart. Glavni cilj tog projekta, koji realizuje udruženje Bio pčelinja klinika iz Bačkog Novog Sela, je zaštita pčela od raznih bolesti i trovanja pesticidima.Kada mapa bude bila gotova, naši pčelari će imati na raspolaganju važne podatke, koje su često presudne za opstanak pčela objašnjavaju u Udruženju za očuvanje zdravih stilova života Bio pčelinja klinika."Omogućićemo evidenciju o tačnom broju pčelinjaka, broju košnica, evidenciju o kretanju pčelinjaka unutar opštine 'naših' pčelara kao i pčelara koji periodično dolaze na teritoriju opštine Bač na određenu pašu ili čak na ovoj teritoriji imaju i svoje zimovnike", kaže osnivač Bio pčelinje klinike, Jozef Gašparovski.Za izradu mape u okviru projekta Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač udruženje je dobilo podršku od strane Trag fondacije.Projekat će trajati devet meseci, a pored pravljenja digitalne mape pčelinjaka i ispaše, cilj je i da se poveća kapacitet za zdraviju poljoprivrednu proizvodnju u toj opštini.Mapa će sadržati evidenciju o šumama koje su u opštini Bač površine oko 5 hiljada hektara i znaće se da li je drveće i rastinje u tim šumama medonosno.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI Na toj platformi biće dostupne i informacije o položaju prilaznih, kao i atarskih puteva, o tome gde je šta posejano od jednogodišnjih useva, a može biti medonosno (uljana repica, suncokret).Međutim, mapa će sadržati i upozprenje zbog moguće hemijske zaštite koja bi mogla nepovoljno da utiče na pčele."U ovom trenutku ništa od ovih podataka ne postoji, što doprinosi trovanju pčela, nekontrolisanom razvoju bolesti ili pak sukobu među pčelarima usled postavljanja pčelinjaka preblizu jedan drugome", navodi Gašparovski.Prema njegovim rečima digitalna metoda mapiranja i elektronska obrada podataka sastojala bi se od izrade elektronske karte pčelinjaka zasnovane na gugl mapama, kojoj bi mogli da pristupaju svi ljudi koji su za to zainteresovani.Stvaranjem i objavljivanjem digitalne mape doprinelo bi se sprečavanju bolesti kontrolom kretanja pčelinjaka, pogotovo onih koji dolaze na pašu iz drugih opština kao poboljšanje veterinarske intervencije kod pojave bolesti."Uspostavljen bi bio jedinstven katastar pčelinjaka i stalni i promenljivi. Takođe bi se doprinelo održanju pčelinjih društava, smanjenju troškova i povećanju produkcije pčelinjih proizvoda ali i povećanim prinosima po površini u poljoprivredi i voćarstvu", napominje Gašparovski.On ukazuje na to da pčelarstvo postaje poslednjih godina sve ugroženije pretnjama do kojih dolazi zbog intenzivne poljoprivrede i klimatskih promena i da pčelari traže načina da se odbrane. 

Srbija

Javna preduzeća „poslastica“ za hakere

U Srbiji je svake godine primetno sve više krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, pre svega, napada zlonamernim računarskim programom „ransomware“. Žrtve ove specifične vrste sajber iznude uglavnom su male i srednje firme, ali i javna preduzeća, pa čak i sami građani, navodi se u prvom izdanju publikacije Digitalizacija i sajber sigurnost. Napadi na javna preduzeća prilično su učestali, a ponekad se dogode na najmanje očekivanim mestima, i to zbog propusta odgovornih službi. Pandemija je hakerima dodatno išla na ruku, a preduzeća koja se računaju u kritičnu infrastrukturu pokazala su se posebno zanimljivim za sajber napade.Hakerski napad na gradske službe Novog Sada i javno preduzeće „Informatika“ pre godinu dana pokazali su veliki značaj zaštite podataka i informacionih sistema. Hakovano je 2.000 kompjutera i 120 servera, a gradskim službama je bilo potrebno više od mesec dana da se potpuno oporave. Pored toga, u poslednjih godinu dana, usled povećanja interesovanja građana za investiranje u kriptovalute (zbog njihovog naglog skoka vrednosti) često se dešavaju zloupotrebe digitalne imovine, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.Zabeleženo je pojačano interesovanje u Srbiji za tzv. „rudarenjem“ kriptovaluta, postoji tržište na kome se e-valute kupuju, prodaju i razmenjuju za standardne valute (evre, dolare, dinare), određeni broj preduzeća aktivan je na tom tržištu, postavljen je veći broj ATM aparata na kojima je moguće kupovati i prodavati elektronski novac. Novi trend visokotehnološkog kriminala „Cryptojacking“, koji se odnosi na neovlašćeno iskorišćavanje širokopojasnog interneta korisnika i iskorišćavanje procesorske snage njihovih računara za rudarenje kriptovaluta, još uvek nije zabeležen u Srbiji kroz krivične procese, što ne znači da nije već prisutan u Srbiji.Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica je i dalje vrlo prisutna u Srbiji, podaci o skimovanim („skimming“ - ilegalno prikupljanje podataka sa platnih kartica posebnim uređajima - skimerima) platnim karticama se vrlo često prodaju preko Darkneta, a kriminalci iz Srbije su često vrlo aktivni na ovim forumima, ukazuju u MUP-u.Hakeri izgleda među retkima kojima je pandemija išla na ruku: rad od kuće, često na privatnim računarima, njima je olakšao posao. Docent dr Bojan Jovanović, sa Katedre za informacione tehnologije Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu napominje da je u celom svetu sajber kriminal tokom prošle godine procvetao. „Ređali su se napadi jedan za drugim širom sveta i to pre svega ciljano na institucije vlada mnogih zemalja, na javni sektor: školstvo, zdravstvo, i na finansijske institucije poput banaka i berzi“, kaže Jovanović.Štete od hakerskih napada kreću se od nekoliko stotina evra do nekoliko stotina hiljada evra, kad se koriste „Bussiness e-mail compromise“ (BEC) prevare ili „ransomware“ ucenjivački softver, kažu u MUP-u.Hakerski napadi, pretnje i uopšte svi oblici visokotehnološkog kriminala povećani su tokom pandemijske godine za 50 odsto, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). U 2019. godini bilo je ukupno 812 zahteva nadležnih tužilaštava za provere koje se odnose na krivična dela visokotehnološkog kriminala, dok ih je u istom periodu 2020. godine bilo ukupno 1203.

Srbija

RTS: Građani Srbije mogu u Grčku od maja, ali ima uslova

Građani Srbije od 14. maja, a možda i za Uskrs, moći će u Grčku jer oba zemlja otvara granicu za srpske državljne, nezvanično saznaje RTS.Uslov je potvrda o vakcinaciji nekom od vakcina sa zapada, ali i ruskom i kineskom vakcinom.Za nevakcinisane biće obavezan pi-si-ar test.U početku Grčka neće otvarati svoje granične prelaze, pa će se do omiljenih destinacija stizati preko Bugarske.Detalji će biti poznati danas kada će u Beogradu zajedničku izjavu potpisati ministri turizma dve zemlje, Tatjana Matić i Hari Teoharis.

Srbija

Zašto je priča o sterilitetu i vakcini pogrešna?

Vakcina ne može da dovede do steriliteta i u takvim tvrdnjama nema nikave teorijske niti naučne osnove, objasnio je na nedavnoj tribini “Istine i zablude o vakcinaciji protiv korona virusa profesor sa kadere za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Miloš Marković. Takođe, na izazivanje steriliteta se ne može posumnjati ni na osnovu iskustava koje imamo sa drugim vakcinama.“To jednostavno nije utemeljeno i to je jedan od mitova koji nažalost izgleda može da utiče negativno i osujeti priču o uspešnoj vakcinaciji.”Odakle uopšte priča o vakcini i sterilitetu?“Sve je inicijalno krenulo od dva čoveka koji su očigledno zle namere uradili nešto što je kvazi nauka i doveli do nekih zaključaka koji su kraljne neutemeljeni,” objašnjava profesor Marković.Oni su uz pomoć onlajn platforme PubMed uporedili male delova proteina (peprtide) korona sa istim tim delovima proteina koji se nalazi u posteljici.“Onda su našli neka preklapanja proteina virusa sa nekim proteinom u posteljici i zaključili da bi onda imunski odgovor na vakcinu mogao da dovede do toga (prim.nov. steriliteta)”.Međutim, ovakvo poređenje nema nikakvog smisla, jer bi se ista stvar desila i u drugim primerima, objašnjava Makrović.“Vi kada biste uzeli bilo koji protein i poredili sa bilo kojim na tako mali peptidima, vi biste našli preklapanja.”Da ova teorija nema previše smisla, objašnjava i profesor Marković ističući da taj isti protein koji je služio za poređenje sadrži i vakcina, ali i sam virus, tako da oni koji ne žele da se vakcinišu da ne bi došli u kontakt sa proteinom, svakako sa njim mogu da se sretnu kada se zaraze.“Korist vakcina daleko premašuje bilo koji rizik”, zaključuje Marković.

Srbija

PKS tokom vikenda organizuje vakcinaciju privrednika iz regiona

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbedila10 hiljada vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona. Najavljeno je da će u Beogradu biti organizovana vakcinacija privrednika i njihovih zaposlenih iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije."Mi smo jedan region, naše ekonomije su tesno povezane i samo zajedno možemo da pobedimo ovu pošast", izjavio je Čadež.On je rekao da je PKS do sada organizovala vakcinaciju velikog broja privrednika i radnika iz Srbije.Objasnio je i da je procedura vakcinacije privrednika iz regiona jednostavna."Potrebno je samo da se kompanije iz regiona jave svojim privrednim komorama koje će u koordinaciji sa PKS organizovati vakcinaciju u Beogradu", rekao je predsednik PKS.Crnogorska ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojić zahvalila je Čadežu zbog organizovanja vakcinacije privrednika iz regiona i pozvala je privrednike iz Crne Gore, posebno ugostitelje, da se jave Privrednoj komori Crne Gore zbog vakcinacije.PKS je na vakcinacuju pozvala i prvrednike sa Kosova.Međutim, kako je prenela agencija Beta, predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići rekao je da su odbili tu ponudu "iz principijelnih razloga".Kosovo je jedino u Evropi koja još nije počelo vakcinaciju svog stanovništva.Iako su januara vladini zvaničnici rekli da su osigurali vakcinu Pfizer, ugovor nikad nije zaključen i sada se računa na više od 100 hiljada doza iz COVAX programa.Isporuke još nema, a u međuvremenu je oko 500 lekara vakcinisano u Kukesu u Albaniji.

Srbija

Nekoliko rešenja za prostor umetnicima koji su stvarali u zgradi Bigza

Pre nekoliko nedelja zgrada nekadašnjeg izdavačkog preduzeća Bigz u Beogradu prodata je novom vlasniku, pa su predstavnici altrenativne umetničke scene koji su u toj zgradi zakupljivali radni prostor, morali da se isele. Portal Gradnja.rs predložio je nekoliko rešenja za prostore u koje bi oni mogli da se usele.Glavni uslov za sve ljude koji su do sada stvarali u Bigzu, kako se naglašava, je da im radni prostor bude u krugu bližeg ili daljeg centra grada, kao i da to budu neki industrijski objekti ili upravne zgrade neke odavno ugašene kompanije. "Svi objekti ovakve prirode koji se nalaze na daljoj periferiji otpadaju jer se njihovom udaljenošću gubi poenta stvaranja i radnog okruženja kreativaca", nadovi portal Gradnja.Jedno od mesta gde bi mogli da se smeste je kako se navodi Luka Beograd, koja u skorije vreme neće doživeti urbanističku rekonstrukciju i transformaciju u novi stambeno-poslovni centar.Druga lokacija, možda još bolja i dugoročnija i ne tako udaljena od Bigza, svakako je kompleks Beogradske Šećerane.Stručnjaci podsećaju da bi jedan deo njenih objekata, pored rekonstrukcije i prenamene nekih objekata u stambeno-poslovne, mogao da se preoblikuje u umetničke ateljee, radionice, studije ili galerije.Tako bi se od celog kompleksa stvorio jedan zabavno-kreativni distrikt, čija namena neće biti menjana i koja se nalazi na samo pet do 10 minuta vožnje od užeg gradskog jezgra. "Naravno, na ovoj ideji valja već sada poraditi i što pre aktivirati ovu lokaciju, kako bi ona postepeno mogla da se uređuje i naseljava kreativnim zakupcima", navodi se dalje u tekstu. U slučaju ostvarenja takve ideje, napominje se da bi lokacije poput Savamale, Cetinjska ili Dorćol Platz-a koje su takođe služile ili služe sličnoj nameni, bile bi samo mali eksperimenti i uvertira za ono što bi Šećerana mogla da postane.Inače, podseća se da je za lokaciju Šećerane i Beogradskog hipodroma već rađeno nekoliko anketnih konkursa, pa je već istraživana i poznati su njeni potencijali.Foto: Nova ekonomija/ Zgrada BigzaKRTKI ISTORIJAT BIGZOVE ZGRADENovi vlasnik zgrade Bigza, kompanija Marera Properties je najavila da će je potpunosti rekonstruisati i izvršiti prenamenu zgrade koja je građena 1940. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana i koja je 1992. godine zaštićena kao kulturno dobro.Tokom dvehiljaditih, u njoj prestaje da radi državna štamparija i naseljavaju je škole plesa, borilačkih veština, muzičari, umetnici i ostali stvaraoci.Stručnjaci podsećaju da je zgradu Bigza, kao i mnoge druge u Beogradu, zahvatila takozvana "džentrifikacija", proses tokom koga stari, napušteni kvartovi, sa industrijskim i stambenim objektima, nakon decenija propadanja, dobijaju novu namenu.Obično ih otkupe novi investitori, renoviraju i nasele novom klasom stanovništva i ta pojava kako se navodi obično predstavlja negativan trend u mnogim evropskim gradovima i ubija duh mesta koji se na nekom mestu već formirao.Međutim, ona  kao umerena pojava nije toliko pogubna i može da predstavlja jedini način da se neki objekti sačuvaju od propadanja.Kao jedan od pozitivnih primera umerene džentrifikacije portal Gradnja navodi praksu na donjem Dorćolu u Beogradu, koja se već desetak godina sprovodi pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika.

Srbija

Turska Acibadem grupa preuzima Bel Medic?

Turska zdravstvena grupa Acibadem, koja ima više od 22 hiljade zaposlenih, zainteresovana je za kupovinu srpske privatne klinike Bel Medic, piše Blic pozivajući se na nezvanične informacije. Taj dnevni list navodi i da turska kompanija planira razvoj poslovanja i unapređenje svojih usluga u Srbiji.Prema pisanju Blica, u Bel Medicu nisu želeli da komentarišu ovu informaciju, ali su istakli da postoje određeni pregovori, ali da dogovor još nije kompletiran.Bel Medic je privatni zdravstveni sistem koji postoji već 25 godina i ima više od 450 stalno zaposlenih i oko 400 specijalista. Posluje na pet lokacija u Beogradu i nudi medicinske usluge, preglede, dijagnostiku, hirurško lečenje (operacije), bolničko lečenje, stomatološke usluge, sistematske preglede, usluge laboratorije, kućne posete i transport bolesnika od 0 do 24 časa.NEĆE IMATI KO DA NAS LEČI Turska Acibadem Health Group osnovana je kao okružna bolnica 1991. godine, a vremenom je prerasla u čitav sistem u zdravstvu.Pruža usluge zdravstvene zaštite sa 3.500 lekara i 4.500 medicinskih sestara, u 21 bolnici i u 13 medicinskih centara.Acibadem nudi usluge dijagnostike i lečenja u skladu sa zahtevima JCI akreditacije i sertifikovanih zdravstvenih standarda u bolnicama.Njihov internet portal dostupan je na brojnim jezicima, uključujući i srpski, a zdravstveni centri u kojima nude svoje usluge, prema podacima koji su dostupni na tom sajtu, nalaze se u gradovima u Turskoj, poput Istanbula, Burse, Adane i ostalih.

Srbija

Dinar za četiri godine ojačao 8 odsto prema evru

Tokom 2020. dinar je realno ojačao u odnosu na evro za 1,5%, a tokom poslednje četiri godine za 8%, pokazuje analiza objavljena u najnovijem broju Kvartalnog monitora.Kako se navodi, od početka krize dinar je prema evru bio praktično fiksan. Fiksan kurs se drži intervnicijama NBS na deviznom tržištu: u toku 2020 NBS je prodala 1,5 milijradi evra kako bi sprečila slabljenje dinara.Do novembra 2020. tražnje za devizama je bila veća od ponude, dok je u novembru i decembru ponuda bila veća od tražnje. Rast ponude deviza krajem 2020. godine je posledica priliva deviza po osnovu ulaganja nerezidenata u dinarske hartije od vrednosti, smanjenog tekućeg deficita i priliva deviza od prodaje Komercijalne banke.Kvartalni monitor je bilten koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN). Građani se žale na obračun kamata na zamrznute kredite

Srbija

Kako posluju najveće američke kompanije u Srbiji

Američke kompanije su  poslednjih 10 godina zvanično uložile pola milijardi evra, ali procene kažu da su ta ulaganja mnogo veća. Naime, investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.U ovom tekstu ćemo predstaviti tri značajne SAD direktne investicije u Srbiji, dve su Brownfield i jedna Greenfield. Brownfield ulaganje podrazumeva ulaganje u već postojeće preduzeće, dok se pod Greenfield ulaganjem podrazumeva otvaranje novog preduzeća. Direktne strane investicije su karakteristika savremenih ekonomskih odnosa i procesa globalizacije. Neki će istaći da strane kompanije kada ulože u našoj zemlji samo koriste radnu snagu i izvlače profit, međutim postoje i drugi pozitivni efekti koje ne treba zanemariti, kao što su npr. transfer tehnologije i znanja, doprinos rastu BDP-a zemlje, zapošljavanje velikog broja ljudi, itd.Naravno i velike korporacije imaju svoje motive za ulaganje u Srbiji, neki od tih motiva su:• niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada• blizina sirovina potrebnih za proizvodnju• izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta• smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta• sticanje iskustva rada na perspektivnim tržištima• preuzimanje kompanija koje su direktna konkurencija na ciljnim tržištima ili tomogu da postanu• sticanje prava nad patentima i tehnologijom u vlasništvu kompanija u inostranstvu• olakšavanje razvoja kompanije u boljem ambijentu za poslovanje• izbegavanje ograničavajućih faktora domaćih propisa u vezi sa istraživanjem irazvojem• subvencije državeMeđu vodećim američkim investicijama je kupovina Duvanske industrije Niš, od korporacije Phillip Morris u avgustu 2003. godine putem procesa privatizacije, koja je dovela do ulaganja 636 miliona evra i zapošljavanja preko 1150 ljudi. Takođe 2003. godine US Steel je kupio srpskog proizvođača čelika Sartid. Ukupan iznos te investicije sada premašuje 300 miliona dolara, a ova kupovina dovela je do zapošljavanja 5000 ljudi. Korporacija Ball iz Kolorada je ostvarila najveću greenfield investiciju u Srbiji vrednu 75 miliona dolara za proizvodnju limenki. Kompanija Coca Cola je u februaru 2005. godine kupila proizvođača flaširane vode Vlasinku za 21,5 miliona evra. U januaru 2008. godine Meril Lynch postao je 25% vlasnik udela u MPC Properties, kompaniji koja se bavi nekretninama i radila je na izgradnji Ušće tržnog centra.U nastavku ćete videti presek rezultata poslovanja kompanija Coca Cola, Philip Morris i Ball Packaging, tri kompanije koje već dugi niz godina posluju u Srbiji i ne planiraju da odu.1. Coca ColaKompanija Coca-Cola je proizvođač napitaka, koji potrošačima nudi više od 500 brendova na preko 200 tržišta širom sveta. Pored proizvoda kompanije Coca-Cola, portfolio kompanije sadrži vredne brendove pića, uključujući gazirana pića, flaširane vode, sokove, čajeve i ledene napitke, energetska i sportska pića.Coca-Cola u Srbiji posluje od 1968. godine, kada je u Zemunu otvorena fabrika za flaširanje Coca-Cola napitaka. Zahvaljujući akviziciji Vlasinke d.o.o. iz Surdulice 2005. godine, ali i kompanije Fresh&Co 2006. iz Subotice, portfolio kompanije postao je bogatiji za čuvenu prirodnu izvorsku vodu Rosu, ali i negazirane sokove neXt, Su-voće i Joy. Coca-Cola sistem 2016. investira 3,8 miliona evra u proizvodni pogon u Srbiji i otvara regionalni centar za sokove u Beogradu. 2019. godine je i jedan od vodećih domaćih proizvođača konditorskih proizvoda, Bambi, postao deo Coca-Cola HBC Grupe.SLIKA UBACITIKompanija Coca-Cola ostvaruje stabilne poslovne prihode kroz posmatrane godine. Možemo primetiti veći pad prihoda u 2019. u odnosu na 2018. godinu cca 130 miliona EUR. Međutim, kompanija beleži i najmanje rashode u posmatranih pet godina. Stabilni koeficijenti likvidnosti tokom godina kao i visoki koeficijenti obrta stalne i obrtne imovine. Bruto marža je na veoma visokom nivou 70,9% u 2015. godini koja beleži blagi trend pada. Sa druge strane neto profitna margina je na nižem nivou sa trendom rasta. Prosečan broj zaposlenih više od 800 zaposlenih godišnje.2. Phillip MorrisPhilip Morris, kompanija koja posluje u duvanskoj industriji je 2003. godine privatizovao najveću srpsku fabriku duvana – DIN „Fabrika duvana“ a.d. Niš i time otpočeo poslovanje na srpskom tržištu. Od 2003. godine PM je uložio više od 800 miliona dolara u srpsku filijalu, čime je pokazao kako je jedan od najvećih investitora u zemlji. Fabrika u Nišu je jedna od najmodernijih u globalnoj mreži fabrika kompanije Philip Morris. Najznačajniji brendovi kompanije su Marlboro, Parliament, L&M i Bond Street.SLIKA UBACIKompanija Philip Morris ima oscilacije u prihodima, najpre se može primetiti veliko povećanje poslovnih prihoda, zatim pad od 2016. godine. Bruto profitna marža visoka sa trendom pada. Sa druge strane neto profitna marža i broj zaposlenih ima konstantan porast.  Likvidnost je stabilna kao i stopa povraćaja investiranog kapitala koja ima nadprosečne vrednosti.3. Ball PackagingKompanja Ball proizvodi limenke za piće od 1880 godine. Iako tada nisu bile od aluminijuma, već od drveta, potom od stakla, kompanija uspešno savladava zahteve tržišta već 140 godina. Od 1956. kompanija Ball se bavi i izradom delova i proizvoda za aero i svemirsku industriju. U Srbiji posluje od 2004. godine kada je otvorena fabrika u Zemunu i do sada je uloženo preko 140 miliona EUR u razvoj proizvodnje. Ball u Srbiji zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede oko 1,5 milijardi limenki od čega 80% izveze. Ball je takođe društveno odgovorna firma koja vodi računa o životnoj sredini, pored reciklaže koja je u preradi aluminijuma visoko zastupljena. Ball u Sbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Do sada su organizovali preko 150 događaja i reciklirali preko 60 tona limenki. Aluminijum se može reciklirati beskonačno, na 10 grama limenke gubi se samo 0,4g aluminijuma. Takođe je važno napomenuti da je Ball jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji.SLIKAKompanija u prethodnih pet godina ostvaruje stabilne prihode sa trendom rasta. Broj zaposlenih varira od godine do godine, prosečno oko 200 zaposlenih. Racia likvidnosti na veoma visokom nivou, prosečan racio likvidnosti 2,95 tokom pet godina. Ostvaruje prosečnu bruto profitnu maržu od 66%. Prosečna neto profitna marža je značajno niža i iznosi 15,26%. Analitičari: Ivan Spamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Pomeren rok za primenu Zakona o elektronskom fakturisanju

Vlada Srbije na današnjoj sednici usvojila je Predlog zakona o elektronskom fakturisanju. Dok država tvrdi da se tim zakonom sistemski uređuje oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture, privrednici negoduju jer im nije jasno koja je uloga najavljenih posrednika u elektronskom fakutirasnju.Prema najavama koje su stigle iz Vlade Srbije, najpre će od 1. januara 2022. godine subjekti javnog sektora biti u obavezi da primaju i izdaju e-fakture između sebe i taj rok je pomeren za šest meseci, u odnosu na prethodni.Predstavnici privatnog sektora, koji to žele takođe će moći da razmenjuju elektronske fakture sa javnim sektorom.Kako je precizirao ministar finansija siniša Mali, od polovine naredne godine privredni subjekti će biti osposobljeni da primaju fakture od javnog i privatnog sektora.Prema njegovim rečima, od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za prijem i slanje e-faktura, a celokupan trošak njihovog uvođenja trebalo bi da košta nekiloko stotina miliona dinara.Siniša Mali je izjavio i da taj Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko fakturisanje koju primenjuju države Evropske unije."Njime se unapređuje transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja", naveo je Mali.On je istakao i da će korišćenje sistema elektronskih faktura biti besplatno, kao i da se time neće stvoriti dodatni troškovi za njegove korisnike.Mali je naglasio i da će taj zakon omogućiti uštedu u vremenu potrebnom za rad sa fakturama, jer nestaje potreba za izdavanjem, primanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-A REAKCIJA MALIH PRIVREDNIKANeki privrednici, ali i Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije tvrde da su se već pojavile ponude nekih firmi za usluge posrednika u elektronskom fakturisanju, uprkos najavi države da će sve moći da se obavlja besplatno."Smatramo da će (u zakonu) pokušati da provuku posrednike za tako nešto, što je nama neprihvatljivo, ne želimo da naše poslovne tajne idu preko posrednika", kaže za Novu ekonomiju Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.Prema njenim rečima, za razmenu elektronskih faktura treba da se koristi neki informacioni sistem koji je povezan sa državnim sistemom i nema potrebe da se pojavljuju bilo kakvi posrednici u razmeni elektronskih faktura.Milena Amon kaže i da su nekim privrednicima već stizale ponude posrednika za elektronske fakture i da su predložene cene za 250 faktura mesečno, za nešto manje od osam hiljada dinara.Tim troškovima treba dodati porez na dodatu vrednost (PDV), kao i još 30 dinara za svaku sledeću fakturu, kada njihov broj pređe 250."Nije definisano šta se radi sa tim fakturama, ko je odgovoran za poslovne tajne u tim fakturama, vi njima (posrednicima) stavljate na uvid kompletnu poslovnu dokumentaciju", napominje sagovornica nove ekonomije.Amon kaže i da u tvrdnje države da će se elektronsko fakturisanje obavljati besplatno ne može potpuno da se veruje, jer su usluge eventualni posrednika počele "bombastično" da se nude firmama od strane preduzeća sa velikim kol centrom, registrovanog kao of-šor (off shore) na Kipru.Na problem koji bi se javio ako bi u se u razmenu elektornskih faktura ubacili posrednici, ukazala je i Računovodstvena komora Srbije.Povodom usvajanja Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju, reagovali su i predstavnici Računovodstvene komore Srbije.Oni su putem fejsbuk stranice izjavili kako se nadaju da je iz Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju izbačena uloga posrednika u razmeni elektronskih faktura.Čedomir Savković

Srbija

„Ostanite verni sebi, integritet nema cenu u poslu, a pogotovu u životu“ – prof. dr Ivanka Popović

„Lični razvoj svakog pojedinca preduslov je za uspešan profesionalni put. Iako većina mladih ljudi koji tek ulaze u poslovno okruženje misli da je najvažnije imati znanje i volju za rad, postoje osobine koje poslodavci podjednako vrednuju. Ako želite da napredujete i da iza sebe imate ljude koji veruju u vaše sposobnosti i u vašu reč, morate da dokažete da ta vaša reč ima težinu ali i postojanost“, jedna je od poruka koje je rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović uputila stipendistima Hemofarm fondacije. Predavanje rektorke Popović održano je u okviru Mentorskog programa Hemofarm fondacije „Možeš i ti“ za tekuću generaciju stipendista koju čine najbolji studenti završnih godina i master studija sa farmaceutskih, medicinskih i hemijskih fakulteta u Srbiji. Osim rektorke, studente su pozdravili generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib koji već godinama unazad sarađuje sa Rektoratom Univerziteta u Beogradu na promovisanju međunarodne kulturne i akademske  saradnje  dve zemlje.Rektorka Popović prošlogodišnja je dobitnica Nagrade za izuzetnost Hemofarm fondacija, a ovaj onlajn susret sa budućim kolegama iskoristila je da predstavi svoje iskustvo u građenju poslovnog i akademskog života. Ovom prilikom govorila im je i o preduslovima za razvoj liderskih sposobnosti i unapređenju veština u sve kompetitivnijem poslovnom okruženju uz očuvanje ličnog integriteta.  „Svaka osoba zna svoje granice i gde je linija koju nije spremna da pređe. Mora da postoji spremnost za kompromis, ali kompromis ne znači prelazak te granice. Ono što ste prihvatili kao neprikosnovene vrednosti koje moraju da se neguju, vi ćete ih i čuvati. Ne znači da ćete kompromitovati vaš integritet ako ste spremni da napravite ustupak, ali uvek postoji konačna crvena linija preko koje se ne može preći. Svaki pojedinac i ustanova treba da neguju integritet, jer je to jedino što imamo. Nije lako, ali taj izazov je u celom svetu isti”, napominje rektorka. Prema njenim rečima, kredibilitet je ono što svaki uspešan lider treba da ima i čuva ukoliko želi uspešnu karijeru ali i mirnu savest. „Morate da ostanete verni sebi da biste noću mirno spavali. Ako želite da budete na liderskoj poziciji ili poziciji na kojoj ste odgovorni za rad makar jedne osobe, treba da čuvate svoj obraz i svoju reč jer ako to jednom kompromitujete, vi više niste kredibilni“, istakla je dr Popović. Osim toga, saradnja i otvorena komunikacija sa kolegama i saradnicima je nešto što se podrazumeva. Normalno je naići na prepreke i probleme, ali jedna od glavnih osobina dobrih lidera je pronalaženje efikasnih kanala i načina za njihovo prevazilaženje.  „Kada je u pitanju rešavanje problematičnih situacija sa „nemogućim” ljudima, jako je važno da se tokovi komunikacije ne prekidaju. Takođe, onoliko koliko je moguće, koristite važeća pravila u sistemu u kojem funkcionišete i na taj način rešite problem. To nije lepo i prijatno, ali morate da budete uporni i da takvu osobu sistemski uvedete u red“, smatra rektorka.Ambasador Šib je istakao da je dijalog bitan za naučni i društveni napredak kao i da profesorka Popović uspešno povezuje ove važne oblasti. „Od starta sam impresioniran ličnošću, integritetom i posvećenošću rektorke Popović koja sa velikim uspehom promoviše međunarodnu saradnju. Zahvaljujući njoj, porastao je ugled Beogradskog univerziteta. Biti rektor tako velikog univerziteta znači da morate da budete ne samo dobar akademik i učitelj, već i menadžer, kao i neko ko razume značaj dijaloga”, izjavio je Šib. Za kraj svog predavanja, rektorka Popović imala je posebnu poruku za sve polaznike Mentorskog programa, ali i sve one koji planiraju da svoju karijeru grade u Srbiji. „Tokom karijere i života generalno otvaraju vam se neke mogućnosti i uvek su vremenski oročene. Kad se neki prozor odškrine, važno je da oslušnete, razmislite i pokušate da iskoristite šanse koje vam se nude. To ne mora da bude često, ali kad se desi, šansu treba iskoristiti. U životu su mi se dešavale situacije koje su mi se otvarale i morala sam da vagam na jednu ili drugu stranu. Što sam više vrata otvarala, to se više mogućnosti stvaralo. Ako ne probate, nećete znati šta će se desiti i ima istine u tome da sreća prati hrabre!”, zaključila je rektorka. Hemofarm fondacija od svog osnivanja, već 27 godina, dodeljuje stipendije najboljim studentima medicinskih, farmaceutskih, tehnoloških, hemijskih i fakulteta za fizičku hemiju koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Osim stipendija za najbolje studente, u okviru programa za obrazovanje „Možeš i ti“ od 2018. ponuđen je i mentorski program kao i program stručne prakse koji mladima omogućava da unaprede svoja znanja i veštine za buduće profesionalne izazove. Deljenje iskustva kao recept za pomoć mladima„Ono što je profesorka dr Ivanka Popović uradila za zajednicu predstavlja veliko dostignuće i ponosni smo na činjenicu da je Hemofarm deo toga. Godinama blisko sarađujemo, a imao sam priliku da posetim i brojne fakultete Beogradskog univerziteta i razgovaram sa profesorima o tome šta je najbolje za studente. Vaš poziv je usmeren ka tome da pomognete studentima i utabate im put ka karijeri u biznisu, što je veoma bitno ne samo u Srbiji, već i širom sveta, i zaista ste odlični u tome. Postoje brojne stvari u vašoj biografiji koje naglašavaju šta ste sve uradili tokom života i srećni smo što sa nama delite veliko iskustvo“, rekao je generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger u obraćanju rektorki Popović.

Srbija

Žene treba da ostave gladnu stoku da bi otišle na obuku

Da muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja.„Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica“, objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za „Novu ekonomiju“ dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda. Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same.„Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma“, zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić. Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu. „Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela.“Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke.„I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru. U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti“, objašnjava Jelena Ružić.Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih.

Srbija

NBS: Zamenite skuplji kredit jeftinijim bez administrativnih procedura

Narodna banka Srbije (NBS) donela je Instrukciju o refinansiranju kredita kod druge banke, koja e) će omogućiti korisnicima da sve svoje kreditne obaveze u banci (kredite, kreditne kartice, dozvoljeno prekoračenje) refinansiraju brzo i jednostavno, bez potrebe odlaska u banku kod koje žele da zatvore svoje kreditne obaveze i bez rizika da te obaveze ne budu otplaćene. Instrukcija koju su banke dužne da primenjuju od 1. jula 2021. godine korisnicima omogućavaju da samo jednom odu u banku kod koje je pronašao odgovarajući kredit za refinansiranje i da na taj način zatvori obaveze kod prethodne banke.Svu komunikaciju s bankom čiji kredit korisnik želi da refinansira na sebe preuzima ona banka kod koje korisnik uzima kredit za refinansiranje.Banke pritom, ne mogu korisniku da naplate bilo kakve naknade ili troškove u vezi sa ovim obavezama."Na ovaj način je svim korisnicima koji žele da svoje postojeće kreditne obaveze smanje, odnosno da umanje cenu svojih kredita – omogućen odgovarajući komoditet, jer sve aktivnosti s tim u vezi banke preuzimaju na sebe", navodi se u saopštenju.Pored toga, instrukcija obezbeđuje potpunu transparentnost i strukturu obračuna iznosa koji je potreban da bi se izvršila potpuna prevremena otplata kredita.Banke su dužne da korisnike koji nameravaju da podnesu zahtev za refinansiranje kredita informišu o prednostima refinansiranja kredita primenom ove instrukcije Narodne banke Srbije, kao i da informacije o tome objave i na svojim internet prezentacijama.Pored toga, sami korisnici koji nameravaju da svoje kreditne obaveze kod jedne banke refinansiraju kreditom druge banke, mogu od banke kod koje nameravaju da uzmu kredit zatraže da ih bliže informišu o primeni ove instrukcije.

Srbija

Predstavništvo PKS u Jerusalimu počinje da radi tokom aprila

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da se formiranje njenog predstavništva u Izraelu, koje je dogovoreno sporazumom između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, nalazi u završnoj fazi. Prema poslednjim najavama ono bi trebalo da počne sa radom tokom aprila. "Planiramo otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu tokom aprila, kao i posetu srpskih privrednika Izraelu kako bi se upoznali sa inovativnim izraelskim preduzećima iz sektora obnovljivih izvora energije, prerade voda, i građevinarstva", izjavo je predsednik PKS Marko Čadež.Čadež se inače sastao sa ambasadorom Izraela u Srbiji, Jahelom Vilanom, a tema razgovora bila je unapređenje trgovinske saradnje kroz postizanje trgovinskog sporazuma između Srbije i Izraela. Ambasador Vilan je rekao da su napravljeni prvi koraci u tom smeru i pozdravio inicijativu predsednika PKS da Izrael poseti delegacija privrednika iz Srbije.Prema podacima PKS, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Izraela tokom prošle godine iznosila je 72,2 miliona evra. Srbija, kako je naglašeno, beleži povećanje izvoza za 10% u Izrael (38,3 miliona evra). PKS FORMIRALA KRIZNU GRUPU ZA VANLINIJSKI PREVOZ RADNIKA Uvoz Srbije iz Izraela u 2020. godini iznosio je 33,9 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 15%, u odnosu na 2019. godinu.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić premijer Kosova Abdulah Hoti potpisali su u Vašingtonu sporazume sa SAD o normalizaciji svojih ekonomskih odnosa 4. septembra 2021. godine.U isto vreme Srbija i SAD su potpisale sporazum kojim je dogovoreno premeštanje ambasade Republike Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kao i osnovanje predstavništva PKS u Izraelu.Kosovo i SAD su tada takođe potpisali sporazum kojim je dogovoreno međusobno priznanje Kosova i Izraela.Izrael je uspostavio diplomatske odnose sa Kosovom 1. februara 2021. godine, a ambasador Izraela u Beogradu Jahel Vilan izjavio je nakon potpisivanja sporazma u Vašingtonu da je njegova zemlja priznala Kosovo 4. septembra 2020.Odluci Srbije da premesti ambasadu u Jerusalim usprotivila se Evropska Unija, jer nijedna njena članica nema ambasadu u tom gradu.Portparol predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano naglasio je svojevremeno da je stav EU o Jerusalimu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 478 iz 1980. godine.

Srbija

Otvoren 10. konkurs za Sakura stipendije

Desetu godinu zaredom kompanija Japan Tobacco International (JTI) u saradnji sa Ambasadom Japana, objavljuje konkurs za Sakura stipendije namenjene radoznalim i ambicioznim studentima i istraživačima &scaron...

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.