Internet prodavnica više nije luksuz nego osnovna potreba svakog malog trgovca i proizvođača u Srbiji. Bilo da se bavite proizvodnjom zdrave hrane ili opreme i igračaka za decu, bilo da pružate vodoin...
-270x152.jpg)
Kompanija IPification, na čijem čelu je sprski tim programera, osvojila je prvo mesto kao najbolje Fintech rešenje na najvećem globalnom takmičenju Jumpstarter 2021 koje finansira jedna od najuspe&sca...
Predstavnici Unije poslodavaca Srbije poručili su Vladi Srbije da bi Krizni štab za zaštitu od pandemije trebalo da se bavi medicinskm problemima, dok bi probleme privrede trebalo da rešava poseban krizni štab koji bi za to bio zadužen. Razlog za to, kako tvrde, vide u činjenici da su mere koje je donosio aktuelni Krizni štab poslodavcima često bile nejasne i stvarale su im brojne probleme.Svetlana Budimčević, direktorke Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, poručila je da bi strategija kratkoročnih mera za zaštitu od pandemije, trebalo da preraste u dugoročnu strategiju održivog razvoja.Kaže da privredi treba da se pomogne finansijski, operativno, kao i sa ciljem da se podstakne njen dalji razvoj."Privreda želi da radi, niko nije osnovao preduzeće da bi živeo od državne pomoći", napominje Budimčević.Prema njenim rečima, neophodno je da ne stoji proizvodnja, kao i da funkcioniše sekor usluga. Ona poručuje i da su među najugroženijim privrednim granama ugostiteljstvo i turizam."Na sve moguće načine ugostiteljskim objektima i tržnim centrima treba omogućiti da rade, uz zaštitne mere", napominje Budimčević.Predstavnica Unije poslodavaca podseća da je ta organizacija Vladi Srbije, već uputila neke predloge, čiji je cilj da se privrednicima olakša poslovanje:- da se smanjenji PDV-a ugostiteljima za hranu i piće na 10%,- da se smanjenji porez na dobit,- da se odloži plaćanje poreza za poslodavce kojima je bilo zabranjeno da rade zbog pandemije,- da se obustavi uvođenje novih taksi i parafiskalnih nameta, jer ih trenutno ima oko 1200 ri predstavljaju veliko opterećenje, a uvođenje novih privredni sistem ne bi mogao da izdrži,- da se poslodavci koji nisu mogli da rade oslobode od plaćanja nameta lokalnim samoupravama (takse za reklame, naknade za isticanje natpisa firme, za postavljanje panoa, za letnje bašte, za ekološku taksu, kao i mnogih drugih).Budimčević je navela i primer da ugostitelji koji imaju po 10 zaposlenih i posluju u objektu površine 300 kvadrata, dnevno moraju da obezbede oko 400 evra za troškove.Podseća da su veliki i troškovi za firmarine, pa ih preduzeća sa 20 zaposlenih plaćaju i po pet hiljada evra."Smatramo da bi blagovremeno definisanje zaštitnih mera mnogo značilo privredi, potrebna je njihova prava kontrola, kao i da se ona ne sprovodi selektivno", objašnjava Budimčević.Direktorka Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, Ljiljana Pavlović kaže da je 101.230 članova tog udruženja prošle godine sa optimizmom gledalo na 2021. godinu, pa su smatrali da će im za oporavak od pandemije biti potrebno od šest do 12 meseci.Međutim, novi talasi pandemije izneverili su ta očekivanja, uvedena su nova ograničenja, ali bez formiranja kriznog štaba koji bi brinuo o ekonomskim problemima i donosio mere koje bi olakšale rad najugroženijim poslodavcima."Mikro preduzeća su najugroženija, ona su imala pad prihoda od 80%, dok je ugostiteljstvo imalo pad prihoda od 60%", kaže Pavlović.Sve te činjenice, prema njenim rečima, ukazuju da su umesto kratkoročnih zatvaranja, privredi neophodne dugoročne mere.Često se dešavalo, kako naglašava da Krizni štab donosi nejasne i neprecizne odluke, pa su privrednici zvali Uniju poslodavaca da pitaju da li oni mogu da rade.Dešavalo se i da privrednici obave neophodne nabavke za rad, a da pri tome ne znaju da li će im biti omogućeno da rade, pa su ostale brojne nedorečenosti u vezi sa tim zašto se, kako i kome zabranjuje rad."Ne zna se na koga se mere odnose, posebno su loše odluke koje se donose petkom popodne, ili tokom vikenda", smatra Ljiljana Pavlović.Čedomir Savković
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je odobrila korišćenje AstraZeneca vakcine koja je proizvedena u Južnoj Koreji. Nosilac dozvole je Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak.Vakcinu koju proizvodi južnokorejska kompanija SK Bioscience odbrena je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po hitnom postupku 15. februara ove godine. Tom prilikom zeleno svetlo dato je i AstraZeneca vakcini koja se proizvodi u Indiji.Kako je tom prilikom navedeno na sajtu SZO, vakcina je 8. februara testirana od strane Strateške savetodavne grupe za imunizaciju koja je preporučila njeno korišćenje kod svih starosnih grupa iznad 18 godina.U Srbiji je do sada odobrenje za korišćenje imala jedino vakcina AstraZeneca koju proizvodi Medimmune Pharma iz Holandije. Nosilac dozvole ove vakcine je predstavništvo AstraZenece u Beogradu.
Reagujući na novo odluku Krizonog štaba po kojoj nema ublažavanja mera, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije traži da se svim poslodavcima kojima je zabranjen rad otpišu porezi i doprinosi, nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas, kao i nadoknade troškova za 80 posto bruto zarada za poslednjih 12 meseci.Udruženje takođe traži i ukidanje parafiskalnih nameta i nepotrebnih dažbina kao što su eko-taksa, naknade za SOKOJ ili natpise na objektima i umanjenje svih lokalnih taksi i dažbina. Na listi zahteva nalazi se i smanjenje PDV-a na 5 posto u naredne dve godine.Ovo bi, kažu iz udruženja, bilo u skladu sa već donetom uredbom o određivanju uslova i kriterijuma za dodeljivanje državne pomoći zbog uticaja krize izazvane pandemijom.U saopštenju se zahteva i ostavka ministarke Darije Kisić Tepavčević na sve funkcije, jer kako kažu, svojim delovanjem u Kriznom štabu uništava radna mesta što je suprotno funkciji ministra za rad. Ostavka se traži i zbog afere kada je Kisić Tepavčević bila gošća ugostiteljskog objekta, dok su ostali bili zatvoreni.Udruženje poziva i na dostavljanje izveštaja o kontroli mera u hipermarketima i javnom prevozu.
Poslodavci koji nameravaju da koriste pomoć države od aprila, u iznosu polovine neto minimalca za svakog zaposlenog, moraju da se elektronski prijave u Poreskoj upravi, najkasnije 25. marta i izaberu poslovnu banku preko koje će joj biti uplaćen novac. Bez toga, kako je ranije najavljeno iz Ministarstva finansija, njihovi zaposleni neće imati pravo na pomoć.Navedena izjava mora da se daje svakog meseca, pred početak očekivane isplate, a od te obaveze izuzeti su samo preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade.Do četvrtka 25. marta, poslodavci koji imaju više otvorenih računa kod poslovnih banka, imaju rok da se, putem elektronskog servisa Poreske uprave, izjasne u kojoj banci žele da otvore poseban COVID račun. Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije (NBS) podatke o poslodavcu u elektronskom obliku, na osnovu kojih odabrana banka otvara Covid račun. KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA? "Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi NBS, a najkasnije do 31. marta ove godine. Otvaranjem COVID računa ne stiče se automatski pravo na direktna davanja", kažu u Poreskoj upravi Srbije.Važno je da poslodavac odobrenu novčanu pomoć preusmeri isključivo na tekuće račune svojih zaposlenih. U Ministarstvu finansija ističu da poslodavac ima obavezu da obračuna i plati poreze i doprinose."Dobijena sredstva ne mogu da se koriste za druge svrhe. Inače, činjenica da država uplaćuje određena sredstva za zarade zaposlenih, ne znači i da se na bilo koji način meša u to kolika će biti visina zarade i naknade zarade", objašnjavaju u Ministarstvu finansija.O tome kako izgleda prijava za polovinu minimalca, možete videti na sledećem LINKU.
Agencija za restituciju intenzivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika oduzete imovine, nedeljno oko 100. Ako se nastavi tim tempom pravosnažna rešenja doneta do juna biće isplaćena sledeće godine, najavio je danas direktor Agencije Strahinja Sekulić. On je precizirao da je dosad potpisano 200 rešenje, a da bi do kraja juna moglo biti potpisano i 1.500 rešenja o obeštećenju. Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na RTS. Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je on.Na pitanje kakva će biti dinamika isplate ljudima koji traže da im se vrati ogromna imovina koja je procenjana na nekoliko miliona evra, on kaže da će najveći broj njih dobiti obeštećenje na na 12 godina uplus kamata od dva odsto. Maksimalno obeštećenje po podnosiociu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evre, istakao je on. Kako je rekao, obeštećenje je trenutno centralni deo posla Agencije, budući da je najveći deo imovine u naturalnom obliku vraćen, dok je kod poljoprivrednog zemljišta vraćeno 80 odsto.Prema rečima Sekulića, u Beogradu je u naturalnom obliku vraćena gotovo sva imovina, i kako je rekao "ima još 10 predmeta, pri kraju su". U naturi je ostalo da se vrati poljoprovrdno zemljište u Vojvodini, ali ovim tempom vraćanja taj proces će biti gotov za dve godine. On je kazao da se bivši vlasnici nisu žalili na keoficijent, ali ima ljudi koji su nezadovoljni visinom maksimalnog iznosa.Nigde nije došlo do potpune kompenzacije oduzete imovine. Srbija kao država se fer ponašala u ovom postupku, ocenio je on. Sekulić je najavio izradu uporedne analize o restituciji u Srbiji i u Evropi što će, kako je rekao "pokazati koliko je država Sebija bila fer prema građanima kojima je oduzeta imovina".
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da je Upravni sud doneo odluku da uvaži tužbu te organizacije i poništi građevinsku dozvolu za izgradnju gondole na Kalemegdanu koju je izdalo ministarstvo građevine. Pored RERI-ja, nameri gradske vlasti prethodnih godina suprotstavio se veliki broj građana, kao i stručna javnost.Poništenu dozvolu ministarstvo građevine izdalo je za izvođenje pripremnih radova za izgradnju gondole na Kalemegdanu.U obrazloženju presude navodi se da je ministarstvo u obavezi da RERI-ju plati troškove upravnog spora, koji iznose 34.500 dinara, dok je zahtev grada Beograda za naknadu troškova spora odbijen, prenela je Nova.rs. Predmet će biti vraćen nadležnom organu, Ministarstvu građevinarstva, na ponovno odlučivanje.U obrazloženju presude, između ostalog se navodi da je RERI tužbom osnovano ukazao da je rešenjem o građevinskoj dozvoli povređen zakon.Razlog za to leži u činjenici da je ta odluka doneta isključivo u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, međutim, to u ovom slučaju nije bilo dovoljno.Upravni sud napominje da je Beogradska tvrđava spomenik kulture, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i da ona obuhvata arheološko nalazište Antički Singidunum.Imajući sve to u vidu, sud je zaključio da su morali da se primene i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Zakon o kulturnim dobrima.RERI je podneo Upravnim sudom tužbu za poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli za izvođenje radova na izgradnji stanice gondole na Kalemegdanu.UNESCO MOŽE DA ODBIJE KALEMEGDAN ZBOG GONDOLE POBEDA SVIH GRAĐANA"Dogodila se vladavina prava, verovali ili ne, u zemlji Srbiji", navodi se u saopštenju RERI-ja.Predstavnici te organizacije najiskrenije su se zahvalili organizaciji Evropa Nostra, koja im je pružila stručnu podršku, kao i svim stručnjacima, nevladinim organizacijama, aktivistima i medijima koji su nepokolebljivo branili Kalemegdan i Beogradsku tvrđavu."Ovu pobedu ostvarili smo zajedno. Ovo je pobeda Beograda, slobodnih i hrabrih ljudi koji u njemu žive", dodaje se u saopštenju.Ministarstvo građevinarstva je 1. aprila 2019. izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se odobravaju pripremni radovi na Kalemegdanu, a prethodno je posečeno drvo koje je predstavljalo simbol Kalemegdana.Upravni sud je 23. aprila 2019. prvo doneo privremenu odluku kojom su obustavljeni pripremni radovi na Kalemegdanu, navodeći da je zahtev RERI-ja osnovan.Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, a peticiju protiv njene gradnje potpisalo je oko 14.000 građana.
-270x152.png)
Business Elite nagrade “40 ispod 40” je prestižni program koji identifikuje izvanredne mlade direktore i preduzetnike u svetu biznisa, a često je i prvi program koji otkriva mnoge uspešne poslovne lidere u regionu. „Poslednjih godinu dana nije bilo nimalo lako ni za jednog lidera. Poslovni izazovi koji su nas zatekli, pogotovu u sektoru usluga i malih i srednjih preduzeća, usponi i padovi, i danas, nakon svega, jedno ovakvo priznanje je samo potvrda da smo na pravom putu i da su odluke koje smo donosili u proteklom periodu bile ispravne. Vi kao lider morate da verujete u postavljene ciljeve, ma kako oni bili visoko postavljeni. Za vredne „stvari“ se vredi protegnuti malo više, dati malo više od prosečnih domašaja. Nagrada koja mi je dodeljena u domenu mladih lidera za Jugoistočno Evropu nije samo moja. To je i nagrada mog tima, jer zajedničkim snagama svakodnevno iznova dokazujemo da za nas ne postoji nepremostiva prepreka, da stremimo ka istim ciljevima, da negujemo iste vrednosti i da smo tim za primer!“ Nagrade Business Elite, koje su deo renomirane kanadsko-američke kompanije Global Top Brands Awards, su fokusirane na izgradnju široke poslovne mreže koju čini elita nad elitom. Zato što veliki umovi slično razmišljaju, a udruženi imamo još veće šanse za uspeh, članovi “Kluba izvršnih direktora”, odnosno prestižna alumni mreža, su izuzetno uspešni poslovni lideri koji imaju pristup ovoj platformi radi međunarodnih povezivanja i saradnji. Uspesi 40 eminentnih i ambicioznih poslovnih lidera iz jugoistočne Evrope će biti proslavljena tokom gala večere koja će se održati u muzeju Balgati Valseki u Milanu 14. septembra 2021. godine.
Microsoft bi mogao da postane novi vlasnik platforme za razmenu poruka Discord, veoma popularne među gejmerima. Razgovori o akviziciji vrednoj više od 10 milijardi dolara trenuntno su u toku, tvrde Blumbergovi izvori, a prenosi portal The Verge.Za kupovinu Diskorda do sada je bilo zainteresovano više kompanija među kojima su i Epic Games i Amazon.Ova platforma mesečno ima oko 140 miliona korisnika, a samo prethodne godine zaradili su oko 130 miliona dolara, iako kompanija još uvek nije profitabilna, pisao je nedavno The Wall Street Journal.Dopisivanje preko Diskorda je besplatno, ali kompanija zarađuje tako što naplaćuje 9,99 dolara za mesečno pretplate koje nude višu rezoluciju, dodatne stikere i mogućnost podizanja veće količine podataka.
Air Serbia (Er Srbija) će od 30. aprila obnoviti direktan avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Rima, saopštila je nacionalna aviokompanija. Letovi između dva grada obavljaće se dva puta nedel...
Prosvetni radnici su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznaje tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto. Da bi nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi veruje 81,5 odsto onih koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija, dok 18,5 misli suprotno. Prosvetni radnici listom svedoče da su tokom drugog polugodišta prošle školske godine, tačnije od marta do juna kada su škole bile zatvorene, radili neuporedivo više nego u redovnim okolnostima. Ipak, sindikati su pred usvajanje budžeta za 2021. svoj zahtev za povećanje zarada u obrazovanju zasnivali na obećanju koje im je vlast dala tri godine ranije, a ni govora nije bilo da bi „pojačano“ radno vreme nastavnika u uslovima rada na daljinu trebalo da se odslikava u plati.Tek nedavno je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine najavio mogućnost pokretanja sudskih postupaka zbog rada učitelja i nastavnika preko norme tokom epidemije, ali se to odnosi na period ove školske godine.Šta su sindikati tražili, a šta su prosvetari dobili? Uoči usvajanja budžeta za 2021, zahtev je bio da se zaposlenima u obrazovanju plate povećaju za 15 odsto. I sami svesni da su šanse za to male, sindikalci su se nadali da će u pregovorima sa Vladom uspeti da „izboksuju“ bar sedam, osam odsto. Pregovora, međitim, nije bilo, a prosvetni radnici su u „paketu“ sa većim delom javnog sektora dobili ukupno pet odsto.Prvi deo te povišice od 3,5 odsto isplaćen im je početkom godine, a dodatnih 1,5 odsto dobiće u aprilu. Preračunato u parama, to znači da je početna plata nastavnika početkom godine skočila za oko 2.000 dinara, a sa predstojećim povećanjem dobiće još oko 900 dinara.Trenutna neto osnovica za obračun zarada u obrazovanju iznosi 3.531,40 dinara, od aprila će iznositi 3.582,58 dinara. Potpuno je jasno da to uvećanje neće biti značajno jer osnovna plata zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme iznosi 61.163 dinara, a nakon uvećanja ista zarada iznosiće 62.050 dinara, odnosno biće uvećana za 880 dinara. Ovo „uvećanje“ dobiće samo oni koji su iznad minimalne zarade, a povišicu neće osetiti ni zaposleni sa koeficijentom 9,16 u decembru 2021. jer će u tom mesecu sa 23 radna dana minimalna zarada u Republici Srbiji biti gotovo 1.000 dinara veća od zarade ove kategorije zaposlenih – pojašnjava za Novu ekonomiju Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On kaže da se, suštinski, neće desiti ništa novo, pošto će i dalje veliki broj zaposlenih sa različitim koeficijentima i na različitim radnim mestima imati zaradu u visini minimalca. - Naravno, država kaže da se u tom minimalcu nalaze i regres i topli obrok, što ne može da bude ni teoretski, zbog čega je sada nekoliko stotina sporova na sudovima širom Srbije. Zaposleni u obrazovanju prvo treba da dobiju ono što im po zakonu pripada, a tek kada se to desi, možemo da vidimo da li je dovoljno ili ne. O poštovanju zakona ne možemo pregovarati – kaže Kokot.Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali ukazuju da učitelji i nastavnici imaju godinama male plate u odnosu na nivo obrazovanja i značaj posla kojim se bave. - Zbog toga ovo pitanje ne bih vezivala za pandemiju. Nama je neophodno dugoročno rešenje, a ne neka kratkoročna pomoć – odgovara Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, na pitanje Nove ekonomije da li su nastavnici zaslužili novčanu nagradu zbog rada u uslovima pandemije.Nije nagrada neko prekovremenoVesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da to ne bi nazvala „nagradom“, jer je „realno i očekivano da se svaki prekonormni rad bude zakonski plaćen u potpunosti“. Ona smatra da nastavnicima treba nadoknaditi sva uložena finansijska sredstva za izvođenje onlajn nastave, a potom ih isplatiti za rad izvan radnog vremena.Na pitanje da li bilo fer svima dati podjednaku povišicu, ako su i prosvetni radnici sami svesni da u njihovim redovima ima i onih koji se nisu pretrgli od rada tokom nastave na daljinu, Jerotijević odgovara da se „ne može se očekivati da 110.000 ljudi, koliko radi u osnovnom i srednjem obrazovanju, ima isti kvalitet rada“. - Odgovorni nikada ništa nisu uradili da bi to poboljšali. Kada će se uvesti platne grupe i razredi? Ali ne formalno, nego pravedno i suštinski. Tada će ovo pitanje biti svakako bolje uređeno, a možda i rešeno – navodi Jerotijević.Za Radmilu Bošnjaković ovo je „diskutabilno i kompleksno pitanje“. - U svakoj profesiji može da se ustanovi neki standard kao merilo kvaliteta rada. Nažalost, ne postoji merilo za količinu poltronstva i savijanje leđa pred raznim problemima, koji se često mogu videti i među prosvetnim radnicima, kao i među lekarima, sudijama i ostalim intelektualcima – smatra ona.Sindikati su uglavnom saglasni da su od početka ove školske godine najveći teret podneli vaspitači i učitelji. Jer vrtići nisu bili zatvoreni ni dana, a učitelji su jedini koji od 1. septembra izvode neposrednu nastavu u učionici. Tri sindikata predškolstva su već uputila zahtev Vladi Srbije da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz republičkog budžeta. Odgovora još uvek nema. Ako se to može nazvati nagradom, nju su, prema našim nezvaničnim saznanjima, dobili nastavnici koji su tokom prošle školske godine učestvovali u snimanju TV časova. Nastavnik koji je učestvovao u ovom poduhvatu prošle i ove školske godine kaže da mu je isplaćena samo suma za prošlogodišnje TV časove i da je za svaki snimljeni čas dobio po 1.000 dinara.Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanje Nove ekonomije koliko je nastavnika do sada učestvovalo u snimanju televizijskih časova i da li im je i koliko plaćeno. V. S.
Selo u opštini Merošina, dvadesetak kilometara udaljeno od Niša, moglo bi postati poznato ne samo širom Srbije, već i u svetu. Sorta višnje koja je pre oko 150 godina stigla na ove prostore najbolje se primila u selu Oblačina i tako i dobila ime – oblačinska višnja. Među proizvođačima prehrambenih proizvoda koji koriste višnju kao sirovinu ovo ime je već dobro poznato, jer znači da dobijaju najbolju sortu višnje za industrijsku upotrebu. Sada je na redu promocija ovog imena i među krajnjim kupcima kako bi znali da kada vide od čega je napravljen njihov omiljeni voćni slatkiš, da jedu najkvalitetniju višnju na svetu.Srbija je jedan od najvećih proizvođača višanja na svetu, a najveći je proizvođač oblačinske višnje koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje ovog kiselkastog, ali ukusnog i zdravog voća. Ipak, za sada se najveći deo višnje izvozi u sirovom ili samo bazično prerađenom stanju, kao smrznuta višnja ili kao kaša, odnosno sirovina za dalju preradu. Prodajna cena ovakvog proizvoda je jako niska, a kasnije pravi profit ide onima koji proizvode finalne proizvode. U nadi da će se ovo promeniti kompanija Desing test centar je u saradnji sa USAID-ovim projektom za konkurentnu privredu, prošle godine pokrenula Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje čiji je cilj razvoj i promocija visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promocija srpskog brenda “Oblačinska višnja”na domaćem i međunarodnim tržištima. Krajnji cilj je dođe do povećanja vrednosti proizvoda, a samim tim i do rasta prodaje i izvoza. Desing taste centar je deo kompanije Desing koja se bavi prevashodno proizvodnjom voćnih preparacija za konditorsku i pekarsku industriju, kao i za industriju sladoleda, a glavna sirovina im je višnja. Marija Tomić, direktorka marketinga kompanije Desing objašnjava da koriste pre svega višnje iz sopstvenih zasada, ali otkupljuju i od drugih voćara. „Došli smo na ideju da brendiramo oblačinsku višnju. Kao što je ariljska malina najpoznatija, mi želimo da promovišemo oblačinsku višnju. Ona je najpodobnija za industrijsku proizvodnju i najveći broj industrijskih proizvođača koristi oblačinsku, ne samo kod nas nego i u svetu. Ipak, oblačinska višnja nije poznata kod krajnjih potrošača. Nikada do sada se nije radilo na stvaranju brenda „Oblačinska višnja“ i zato smo i otvorili Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje“, kaže za Novu ekonomiju Marija Tomić.Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini oblačinsku neprevaziđenom sirovinom za dalju preradu. Osim toga, višnja ima i antioksidativno, antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo na organizam što je ne čini samo ukusnom veći zdravom hranom. U 2019. godini Srbija je bila najveći proizvođač i jedan od najvećih izvoznika oblačinske višnje, ali umesto da se izvozi kao zamrznuta ili kao kaša, Marija Tomić ističe da je njihova ideja da se ta višnja iskoristi na mnogo bolji način, da se prerađuje i od nje prave premijum proizvodi koji bi se kasnije izvozili. „I cena tih proizvoda koji bi imali veću dodatu vrednost bi bila veća. Mi izvozimo naše proizvode u desetak zemalja, pretežno u Evropi, ali i nekoliko zemalja van Evrope i to su pretežno proizvodi od oblačinske višnje. Među najvažnijim proizvodima je osmotski dehidrirana višnja. To je stari način konzervisanja voća koji postaje ponovo zastupljen u Srbiji poslednjih godina. Mi smo sami razvijali tu tehnologiju i njome se ne dobija klasično sušeno voće, već voće ima jači i prirodniji ukus i veoma je blizu sveže višnje. Pored toga, izvozimo i nadeve za pekarstvo, prelive, preparacije za poslastičarstvo...“, napominje Tomić.Prema njenim rečima primarni cilj Centra je da se privuku proizvođači kako bi zajednički izašli na strana tržišta sa premijum proizvodima i inovacijama.„Drugi cilj na kom intenzivno radimo je poboljšanje kvaliteta sadnog materijala i na tome sarađujemo sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu“, kaže ona.U okviru projekta sa USAID-om šest preduzeća sa Desingom kao centrom za podršku napravio je dvadesetak novih proizvoda od oblačinske višnje. SAD donirale blizu milijardu dolara od 2000. godine „U projektu je učestvovalo šest domaćih proizvođača, a mi smo im kao centar pomogli u razvoju proizvoda, u razvoju pakovanja. Radili smo na žigu oblačinske višnje koji je u postupku zaštite. Žig na ambalaži garantovaće da je u proizvodnji korišćena oblačinska višnja koja je prepoznata kao najkvalitetnija sorta višnje“, napominje Tomić.Među novim proizvodima su kandirana oblačinska višnja u sirupu, čokolade i dražeje sa liofilizovanom višnjom, granola mešavina od oblačinske višnje, jogurt sa oblačinskom višnjom i žitaricama, stoodstotni voćni sok od oblačinske višnje i jabuke... U projektu su učestvovali domaći proizvođači Cold Pressok, Art Ival, Amaks – Jo.to.Go, Zdravo Produkt, Dolovac Organic i Puratos. Jasmina Debeljak, zamenica direktora USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji hrane, posebno jagodičastog voća, ali da se mora raditi na proizvodnji i izvozu proizvoda sa višom dodatom vrednošću umesto sirovina. Tu ulazi i izvoz svežeg voća koje dostiže visoku cenu, ali zahteva i značajna ulaganja u opremu kako bi se održala svežina robe i brzo transportovala do kupaca.„Naši proizvođači treba da rade na poznavanju tržišta, da vide ko su kupci i koji kupci traže koje proizvode. Takođe je potrebna modernizacija proizvodnje. Pored toga parcele kod nas su male i fragmentirane i male količine mogu da obezbede, a rešenje za to je udruživanje“, objašanjava naša sagovornica dodajući da tu važnu ulogu igraju veće kompanije koje predstavljaju lidera oko kog se okupljaju manji dobavljači. Oni obezbeđuju manjim proizvođačima inpute kao što su seme, osiguranje useva ili zasada, agronomsku pomoć, obuke (na primer kako se bere koje voće), oko sertifikacije bezbednosti proizvoda, izvesnost u vezi cene i otkupa, kao i digitalizacija kojom se obezbeđuje praćenje dobavljača.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Poznati holivudski glumac Taj Šeridan i srpski stručnjak za vizuelne efekte Nikola Todorović predstavili su novi medijsko-tehnološki startap, Wonder Dynamics, koji koristi veštačku ...
Angažovanje radnika sa nepunim radnim vremenom u Srbiji je više zastupljeno nego ranije, ali iznosi svega deset odsto i manje je nego u zemljama Evropske unije, pišu Večerenje novosti. U tim zemljama skoro petina od svih zaposlenih radi sa nepunim radnim vremenom, a jedan od razloga je što mogu da žive i sa takvom platom.Podaci Eurostata pokazuju da u Holadiji čak polovina zaposlenih radi sa nepunim radnim vremenom, u Belgiji 34%, Nemačkoj oko 30, a u Švajcarskoj to je još više i iznosi 38%. Kod nas postoji mogućnost da se radi sa nepunim radnom vremenom, samo pod određenim uslovima zbog, recimo, bolesti deteta, ili ako to dozvoli poslodavac. Ako posodavac to ne dozvoli, onda nije moguće da se roditelji etapno uključuju u svoj posao posle porodiljskog odsustva. To etapno uključivanje u posao je ono što je odavno preporučeno i trebalo bi mu naći mesto u zakonodavstvu, kao i obavezno porodiljsko odsustvo za oca deteta.Razlozi zbog kojih je u Evropskoj uniji veći procenat angažovanih na nepuno radno vreme su ekonomske prirode.Ljudi često tako rade kad ne mogu da nađu posao, kada su bolesni ili ne mogu da usklade porodične obaveze sa poslom.U nekim slučajevima, na primer, sami poslodavci u oglsu odrede da li će posao biti full time (puno radno vreme), ili part time (nepuno radno vreme, obično dodatni posao).KOLIKO VREDI "USMENI UGOVOR" SA POSLODAVCEM?
Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) i udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu zatražili su od Republičke direkcije za vode da pod hitno stavi van snage Prostorni plan područja posebne namene "Jadar", prenela je agencija Beta. U KORS-u tvrde da bi u suprotnom moglo da dođe do zagađenja važnog vodoizvorišta u Mačvi.Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar rekao je da je kompanija Rio Tinto u svom planu navela 10 do 20 puta manju količinu vode koja će joj biti potrebna u slučaju da počne sa iskopavanjem rude jadarit u oklini Loznice.Ruda jadarit inače je otkrivena samo u Srbiji i u sebi sadrži litijum, hemijski element koji se koristi u proizvodnji električnih baterija.KOPMANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Vlada Srbije je inače sa drugom po veličini rudarskom kompanijom u svetu Rio Tinto potpisala Memorandum o saradnji na otvaranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar."Rudnik (litijuma) će, kako je planirano, trošiti više vode nego cela Mačva", rekao je Kalmar.Kalmar je rekao i da je realizacija projekta eksploatacije i prerade rude jadarit na tom području predviđa crpljenje vode iz aluvijona reke Drine.Dodaje da to područje predstavlja regionalno izvorište vodosnabdevanja Mačve, kao i da je Projekat "Jadar" u "najdirektnijoj suprotnosti sa Prostornim planom Republike Srbije".Pored toga, projekat je, prema njegovim rečima i u suprotnosti sa Strategijom upravljanja vodama i Vodnim uslovima koji su dati za projekat rudnika "Jadar".EKSPLOATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA Kako je naglasio Kalmar, sporan je i kriterijum u vezi sa planiranim stepenom prečišćavanja i ispuštanja otpadnih voda u reku Jadar i Drinu, kada se ona već upotrebi za eksploatacju i odvajanje rude.Predstavnik KORS-a naglasio je da se ne sme tolerisati izgovor da će se štetne materije nakon ulivanja u reku Drinu razblažiti i da će tako biti u okviru propisanih graničnih vrednosti.On je podsetio da "skoro nigde na svetu ne postoje dopuštene granične vrednosti za sadržaj litijuma u vodama, osim na Mauricijusu"."To se ne sme dozvoliti ni u međunarodnoj reci kakva je Drina", rekao je Kalmar."KRENI-PROMENI": ONLAJN PETICIJA PROTIV RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA On je dodao i da Rio Tinto nije uradio ni studiju uticaja na životnu sredinu, kao ni studiju utocaja na prekograničnu teritoriju.Kalmar je zahteve Republičkoj direkciji za vode predao zajedno sa predstavnicima udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, povodom Svetskog dana voda, koji se svake godine obeležava 22. marta.
Autorka teksta je Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).To da se ovih dana na sastancima kriznog štaba vagaju ekonomska cena zaoštravanja mera i zdravlje – zamena je teza. Mesec dana ovih trenutnih mera znači gubitak od manje od 0,8 odsto BDP-a odnosno 350 miliona evra. Za pogođene – kao što su na primer ugostitelji ili trgovci, i njihove snabdevače – on je velik. Za pojedine i do 100 odsto. Ali taj bi im se gubitak, ceo a ne samo neto minimalci, mogao pokriti sa 2/3 subvencija najavljenih sad u februaru. Umesto toga, po treći put od prošlog marta, subvencije se dele svima, i u većoj meri onima kojima su manje, ili uopšte nisu, potrebne. A na ovu najosetljiviju grupu privrednika otpašće samo oko 1/8.Na vagi su pre svega političke implikacije zdravstvenih mera i političke implikacija sve verovatnije implozije zdravstvenog sistema. Njih vaga, sam, Aleksandar Vučić. Svugde, bez sumnje, politički faktor igra bitnu ulogu u odlukama o zaključavanju. Vlade ne vole demonstracije, a one i ne pomažu u kontroli epidemije.Problem je što u našem slučaju politički faktor igra prevashodnu ulogu baš zato što odluke donosi jedan čovek. Na stranu njegove lične preferencije. Problem je strukturni. S jedne strane, kad odluke donosi jedan čovek sam, onda je na njemu mnogo veći politički pritisak. On je taj koji "daje" – on je taj koji i "uzima". S druge strane, ekstremno centralizovana vlast Srbiji uskraćuje čitav dijapazon instrumenata za suočavanje s krizom uz manju političku cenu, pa prema tome i manju štetu po zdravlje i privredu. Koliko bi lakše građani prihvatali mere, kad bi krizni štab imao stvarnu odgovornost, radio stručno i javno? Kad bi se redovno prikupljali verodostojni podaci, radile projekcije verovatnog porasta obolevanja pod različitim okolnostima? Kada bi se mere planirale i najavljivale nekoliko meseci unapred: ukoliko se broj obolelih do tad i tad smanji na x... može da se ukine y, i obratno? Zamislite tek da se prate i objavljuju podaci o tome koliko su medicinski radnici razapeti i preopterećeni? Ekonomski efekti i solidarnostMere za kontrolu epidemije dodatno koštaju tek ako se sa njima zakasni, ali njihovo dosledno i pravovremeno sprovođenje zahteva da autonomno deluje čitav niz institucija. Neophodna je stalna kontrola i ograničavanje rada malog dela privrede i života u pažljivo propraćenim žarištima. Deo privrede neizbežno bi stalno bio pod udarom minimalnih mera kao što su nošenje maski i ograničenje broja ljudi u zatvorenom prostoru.Međutim, ti sektori još žešće trpe kad se epidemija otme kontroli, jer najpre sami građani u značajnoj meri smanje aktivnosti, a potom uslede daleko oštrije mere koje deluju na širi deo privrede. Nažalost, do promene ponašanja dolazi tek onda kad broj obolelih i umrlih naraste toliko da svako u to može da se uveri sam, i bez verodostojnih podataka. Zdrav razum i društvena solidarnost nalažu da onima čiji rad ograničavamo u interesu društva kompenzujemo veći deo gubitaka. A na taj način bi i njihov otpor prema merama bio kudikamo manji. Sad kad su mere zakasnele i neizbežne, treba značajno povećati subvencije, ili bar otpisati poreze, onima koji su najpogođeniji.Mnoge države razvile su i čitav niz mera kojima pomažu prilagođavanje – na primer, kroz uvođenje online poslovanja. Umesto toga, u Srbiji vlast deli pomoć po principu lažne uravnilovke: "svima isto".Nijansiranim upravljanjem, Srbija je u 2020. mogla da izbegne privredni pad. Ima tu srećnu okolnost da joj se privreda sastoji u većoj meri od sektora koje ova kriza po svojoj prirodi manje pogađa (videti zelene stubiće na grafikonu), i u manjoj meri od onih koje ona najviše pogađa (crveni stubići). IKT sektor, poljoprivreda i veći deo industrije i građevinarstva, kao i trgovina hranom – svi oni dobro rade (u proseku)! I veliki broj zaposlenih u javnom sektoru su snažno zaštićeni, i to bez obzira da li rade.Ne prolaze svi isto ** Boje stubića odražavaju performansu u 2020. godini. Zelenom su označeni oni sektori koji su ostvarili značajan rast BDV-a, žutom sektori koji su stagnirali ili čiji je BDV umereno opao, a crvenom oni koji čiji je BDV najviše opao (odnosno oni koji su najviše pogođeni). Podaci o broju zaposlenih unutar ovih grupa izračunati su prema podacima Ankete o radnoj snazi.Moglo bi i drugačijeTo što su, umesto da ima nijansi, mere binarne, po principu "sve ili ništa", posledica je ne samo populizma, već i same centralizacije, pa i personalizacije, odlučivanja. Ili smo u duhu "Hleba i igara" ili – u zaključavanju, onda kad ljudi golim okom vide da neće za njih biti mesta u bolnici. Ili se novac deli "svima", da se niko ne uvredi, ili – nikom, jer "nema".Niti Vučić ima poverenje u to da iko u državi može odgovorno i smisleno decentralizovano da radi, niti građani imaju poverenja da su odluke donete uz promišljeno vaganje svih faktora od kojih bi stvarno trebale da zavise. Za nijansirane i složene ekonomske ili zdravstvene mere, svoj posao autonomno, pa prema tome i odgovorno i stručno, mora da radi čitav sijaset javnih organa i organizacija. Hiljade javnih službenika na ovaj ili onaj način mora da koordinira svoje delovanje. To nije moguće ako čekaju na mig od Predsednika da bi znali šta stvarno treba da rade.Ni godinu dana od početka pandemije Vlada nije napravila nikakav pomak ka pravovremenom i disciplinovanom sprovođenju mera kontrole nad zarazom, niti ka diferenciranju pomoći privredi i građanima prema potrebama. U potpuno centralizovanom sistemu mogu se brzo preprečiti birokratska sporost i prepreke koje usporavaju sprovođenje nekih jednostavnih postupaka.Ubrzana vakcinacija primer je jedne od tih situacija. Nadajmo se da će ubrzo dati rezultata, jer krenula je trka sa novim, mnogo zaraznijim sojevima. No, kad u majstorskoj kutiji imate samo jedan alat – malo šta s njim možete napraviti. Aleksandar Vučić je ishitreno, i s ove distance gledajući – bespotrebno, za vreme vanrednog stanja upotrebio svoj jedini alat – malj. Godinu dana od tada, zavlada nervoza kad god se on približi kutiji. Ljudi umiru, a ekonomska cena je izgovor. Novih alata nema na vidiku.
-270x152.jpg)
Zahvaljujući kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, potrošači u našoj zemlji moći će da uživaju u ukusu Costa kafe, jednom od najpoznatijih brendova kafe koji je od sada sa ponosom deo Coca-Cola portfolija. „Misija Costa kafe je da inspiriše ljude širom sveta da vole kvalitetnu kafu. Veoma smo ponosni što smo omogućili potrošačima u Srbiji da dožive to jedinstveno Costa iskustvo u ispijanju svake šoljice ove kvalitetne kafe. Ulazak na tržište kafe za nas, kao kompaniju, je veoma važan korak usmeren ka tome da dodatno ojačamo naš portfolio i potrošačima ponudimo napitke za konzumaciju u svakoj prilici, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji“, izjavio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.Tokom jedinstvenog online događaja u formi jutarnjeg programa koji je vodila Nevena Madžarević, gledaoci su imali priliku da se upoznaju i sa originalnom pričom o Costa kafi koja kreće 1971. godine kada su dva brata iz Italije - Serđo i Bruno Kosta - stigli u London. Razočarani kvalitetom kafe koja ih je dočekala u engleskoj prestonici, rešili su da prže sopstvenu kafu.„Verujem da malo ljudi zna da su braća Kosta uložili veliki trud i znanje u kreiranje kafe. Tek nakon 112 pokušaja, došli su do savršene i originalne Costa mešavine. Njihova misija bila je da svetu ponude vrhunsku mešavinu kafe, uz najviši kvalitet. Naša ponuda Costa kafe sadržaće različite mešavine i formate. Trenutno je dostupna Costa kafa u celom zrnu, namenjena ugostiteljskim objektima kao i kapsule namenjene za kućnu i kancelarijsku upotrebu. Radićemo i na unapređenju naše ponude, a sve u cilju da Costa kafu učinimo najomiljenijim brendom kafe među potrošačima i u Srbiji“, izjavio je Mirko Gutić, menadžer za premium alkoholna pića i kategoriju kafe u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.„Naši potrošači u Srbiji su veliki ljubitelji kafe, a ono što primećujemo na tržištu jeste da se kapsule za kafu sve češće kupuju. Uvek se trudimo da budemo prvi u novinama na tržištu, pa tako Costa kafa se već sada može ekskluzivno kupiti u Idea, Roda i Mercator prodavicama, uz odlične reakcije potrošača na to što je popularni brend od sada dostupan kod nas. Ono što nas posebno raduje jeste i reakcija na samu Costa kafa postavku, s obzirom da su se timovi Mercatora S i Coca-Cole već neko vreme trudili da na vrlo zanimljiv način predstave svim potrošačima Costa brand na tržištu“, izjavila je Nataša Pavlović, direktorka marketinga Mercator S.Među prvima u Srbiji koji su probali Costa kafu bili su i popularna pevačica Ana Štajdohar i poznati voditelj Miloš Maksimović, koji su u uživom uključenju pričali o svojim jutarnjim ritualima i podelili sa gledaocima sa kime najviše vole da uživaju u ispijanju kafe. Specifičnost Costa kafe ogleda se u tome da sva zrna kafe sadrže RFA sertifikat, koji poseduje samo 6% plantaža kafe na svetu. Dodatno, samo 5% zrna kafe koje stiže sa tih sertifikovanih plantaža zadovoljava kriterijume da budu deo Costa kafe.
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fitch Ratings zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uprkos globalnoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U njihovom izveštaju se napominje da u Srbiji postoje stabilni izgledi za sticanje još povoljnijeg, investicionog kreditnog rejtinga.Agencija Fitch Ratings ocenjuje da je rejting Srbije podržan "kredibilnom makroekonomskom politikom", koja za rezultat ima očuvanje inflacije na niskom i stabilnom nivou, rast deviznih rezervi, kao i otpornost srpske ekonomije na globalni šok izazvan pandemijom. Agencija ocenjuje da se u narednom periodu mogu očekivati i povoljni fiskalni izgledi i u prvi plan ističe to što je bruto domaći proizvod Srbije (BDP) tokom 2020. realno smanjen za 1,0%.Prema njihovom mišljenju, to je znatno bolje od rezultata koji je ostvarila grupa zemalja sa rejtingom BB, kod kojih je smanjenje BDP-a prethodne godine iznosilo 4,8%. Kao ključne faktore ovakvog rezultata, agencija naglašava obiman paket ekonomskih mera, očuvane pokazatelje tržišta rada i očuvan visok priliv stranih direktnih investicija. Za 2021. godinu agencija Fitch Ratings projektuje rast BDP-a od 5,2%, dok se za 2022. godinu očekuje rast od 4,5%, za koji ističu da će biti iznad dugoročnog trenda.NBS: STOPA KONTRACIKLIČNOG ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA NEPROMENJENA "Naš bankarski sektor, uprkos pandemiji, karakterišu visoka kapitalna adekvatnost i likvidnost, smanjenje učešća problematičnih kredita, dinamičan rast kreditne aktivnosti, kao i rast stepena dinarizacije", rekla je povodom prezentacije najnovijih ocena, guvernerka Jorgovanka Tabaković.Agencija Fitch Ratings, kako se naglašava, pozitivno ocenjuje i javne finansije, gde se navodi da je povećanje učešća javnog duga u BDP-u prethodne godine bilo u skladu s kretanjima u drugim zemljama koje imaju rejting BB. U narednim godinama agencija očekuje nastavak trenda smanjenja učešća javnog duga u BDP-u Srbije.Fitch Ratings ističe i otpornost eksterne pozicije zemlje na šok izazvan virusom korona, čemu su doprineli rast deviznih rezervi i veće smanjenje deficita tekućeg računa u BDP-u od projektovanog.Takođe, u izveštaju se navodi da su sve potrebe za finansiranjem u prethodnoj godini bez ikakvih problema zadovoljene.DOBIJANJE INVESTICIONOG REJTINGAKao ključne faktore dobijanja investicionog rejtinga u narednom periodu, agencija Fitch Ratings navodi opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP-u, povoljne izglede privrednog rasta i smanjenje spoljne neravnoteže. "Nakon ovogodišnjeg rasta BDP-a u rasponu od 5% do 6%, očekujemo da se u narednim godinama rast stabilizuje na nivou od oko 4%, pri čemu će značajnu ulogu i dalje imati investicije i izvoz", naglasila je Jorgovanka Tabaković. Prema njenim rečima, to će ujedno doprineti i smanjenju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, kao i daljem smanjenju spoljne neravnoteže.Guvernerka podseća i da bi slabljenje dinara moglo da ima negativne efektena bilanse države, kao i da NBS odgovorno čuva relativnu stabilnost dinara već skoro jednu deceniju.
Odluka Amerikanaca da se kancelarija (Razvojne finansijske korporacije (DFC) locira u Beogradu možda pokazuje nameru Amerike da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu. Dakle, reč je i o ekonomskom i geostrateškom pitanju.U poslednjih pet godina srpski izvoz u Ameriku povećan je za 50 odsto, a uvoz za 36 odsto, što govori da se ekonomska saradnja sa najvećom svetskom ekonomijom ubrzano povećava. Inače, Amerika je tek na 18. mestu među spoljnotrgovinskim partnerima Srbije u 2020. godini. U Sjedinjene Američke Države izvezli smo robu vrednu 369,3 miliona dolara, dok je uvoz bio vredan 442,2 miliona dolara. Treba imati na umu da je prošla godina bila pandemijska, u jednom delu godine bile su otežane i proizvodnja i trgovina, pa je i ekonomska razmena smanjena. U prošloj godini je na primer uvoz u Srbiju iz SAD smanjen na 442,2 miliona dolara, sa 551,2 miliona u 2019. S druge strane, zanimljivo je da je izvoz stabilno porastao sa 303 na skoro 370 miliona dolara tokom ove pandemijske godine. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Da će ekonomska saradnja nastaviti da se razvija ukazuje činjenica da je u oktobru prošle godine otvorena kancelarija DFC (Razvojna finansijska korporacija nastala spajanjem nekoliko američkih razvojnih agencija) u Beogradu, najavljujući ne samo finansiranje velikih infrastrukturnih projekata nabrojanih u Vašingtonskom sporazumu, već i priliv investicija privatnih američkih kompanija.„Imali smo dosta interesovanja američkog privatnog kapitala za ovaj region od potpisivanja sporazuma. Ono što mi pokušavamo jeste da stvorimo ambijent u kome će i kapital iz drugih zemalja doći ovde“, rekao je tada Adam Boler, izvršni direktor DFC-a.Garantna šema za male i srednjeKonačno, krajem januara ministar finansija Siniša Mali potpisao je sa ambasadorom SAD u Srbiji Entonijem Godfrijem međudržavni sporazum o podsticanju investicija, čime su i formalno stvoreni uslovi za početak aktivnosti američke Međunarodne razvojne korporacije.Prvi posao koji će DFC u Srbiji imati je garantna šema za mala i srednja preduzeća, vredna milijardu dolara. Prema dosadašnjim najavama DFC bi u određenom iznosu garantovao za zajmove koje bi mala i srednja preduzeća uzimala od poslovnih banaka u Srbiji. Garancija DFC-a bi smanjila rizik za banke, pa bi se samim tim smanjile i kamatne stope za kredite. Operacionalizacija ovog projekta planirana je za drugo tromesečje ove godine. Sličnu šemu je prošle godine postavila Vlada Srbije u kojoj je garant za vraćanje kredita država. Od raspoloživih dve milijarde evra, prošle godine su firme uzele oko 1,5 milijardi evra kredita sa garancijom države.Pored ovog očekuje se da DFC značajnije učestvuje u infrastrukturnim projektima iz Vašingtonskog sporazuma, a pre svega putnom i železničkom povezivanju Niša i Prištine. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je prilikom otvaranja kancelarije DFC rekla da se nada da će uz pomoć DFC-a realizovati kapitalne investicije vredne čak 3,2 milijarde dolara.U svakom slučaju, srpska strana od dolaska DFC-a očekuje da će za njima doći i američke kompanije.Iako Sjedinjene Američke Države nisu među najvećim investitorima u Srbiji, gledajući priliv stranih direktnih investicija po zemljama, situacija je nešto drugačija. Prema statistici stranih direktnih investicija (SDI) koju vodi Narodna banka Srbije, od 2010. zaključno sa 2019. godinom iz SAD je u Srbiju investirano oko 500 miliona evra. Od 2001. godine taj iznos je oko milijardu evra. Treba reći da je 2018. a posebno 2019. godine zabeležen ogroman skok investicija iz SAD. Dok do 2018. nije bilo većeg godišnjeg neto priliva od 40 miliona dolara, u 2018. godini iz SAD je stiglo 68 miliona, a u 2019. čak 186,8 miliona dolara. Međutim, to nije prava slika ulaganja koje su imale američke kompanije. One su u velikom broju slučajeva investirale u Srbiji preko svojih ćerki kompanija registrovanih u Evropi, najčešće u Holandiji.Recimo vlasnik Marbo produkta, kompanije koja posluje u okviru Pepsica, jeste kompanija registrovana u Holandiji, a isti slučaj je i sa Koka-Kolom ili Filipom Morisom (Duvanska industrija Niš). Tako se dobija pomalo iskrivljena slika u kojoj se precenjuje iznos investicija iz EU, a potcenjuje iznos investicija iz SAD. Prema procenama srpskih zvaničnika, ukupan iznos ulaganja američkih kompanija u Srbiji je blizu četiri milijarde dolara. Prema podacima američkog Biroa za ekonomske analize, kompanije koje su u većinskom američkom vlasništvu su (poslednji podaci su za 2018. godinu) u Srbiji zapošljavale 5.800 ljudi, a za plate zaposlenih je isplaćeno 106 miliona dolara.Kritike na račun globalnih investicija PekingaOtvaranje kancelarije DFC-a osim ekonomskih može imati i geopolitičke motive. Prema mišljenju Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, odluka da se kancelarija DFC-a locira u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu. „Kritike na račun globalnih investicija Pekinga, uključujući i njegovu inicijativu Pojas i put, naglo su porasle u Vašingtonu poslednjih godina, čineći važnu dimenziju kinesko-američkog rivalstva. Mnoge zemlje u razvoju u Aziji, Africi, odnedavno i Evropi, čak i Latinskoj Americi, profitirale su od priliva kineskog novca koji im pomaže da jeftinije i sa manje ograničenja finansiraju projekte. Činjenica je da američko finansiranje nije u toj meri efikasno i ne može Kinezima parirati globalno ni po finansijskom kapacitetu, jer je obim sredstava za infrastrukturu u projektu Pojas i put premašio 1,3 hiljade milijardi dolara. Prema tvrdnjama menadžmenta DFC-a, Kinezima se konkuriše višim standardima i boljim krajnjim rezultatom“, napominje Nikolić. On objašnjava da DFC-ovi projekti moraju proći finansijske, ekološke i socijalne analize uticaja kako bi se osiguralo da ispunjavaju međunarodno priznate standarde. „Čak i u regionu Zapadnog Balkana mnoge komunalne službe i drugi potencijalni primaoci zajma ne ispunjavaju uslove zbog nedostatka kreditne sposobnosti. Zbog strožih socijalnih i ekoloških standarda, kreditiranje DFC-a neizbežno će ostati sporije, što će odvratiti neke investitore. Suprotno tome, kineske banke i kompanije imaju tendenciju da budu sa blažim standardima, neprozirnim ugovorima i često odobravaju projekte bez praktikovanja dužne pažnje. DFC je napokon opipljiva alternativa kineskom centralizovanom ekonomskom modelu. Ali, da bi maksimizovali svoj uticaj, SAD moraju podstaći, s jedne strane, zemlje da se otvore za privatne investicije, a s druge strane i same privatne investitore da ozbiljno ulažu u te zemlje. Ako posmatramo izolovano, u regionu Zapadnog Balkana u poslednje dve decenije očigledno je to ulaganje izostalo. Taj propust je iskoristila Kina“, ističe Nikolić. Da li će do realizacije svih ovih ambicioznih planova i doći, može zavisiti od politike. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da treba videti kakav će biti stav nove administracije u SAD prema ovim projektima u regionu.„Moguće je da će biti privatnih američkih investicija u budućnosti. Poslednja velika kompanija koja je došla u Srbiju je Behtel, koji će graditi Moravski koridor. Ali takođe je izabran i novi predsednik SAD i ostaje da se vidi kakve planove za region ima nova administracija“, oprezan je Savić.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
