Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Savremeni obrazovani sistem treba da pomogne u suzbijanju pandemije

Fondacija Petlja, Inicijativa Digitalna Srbija i misija UNICEF-a u Srbiji održali su onlajn panel Znanjem protiv epidemije na kome su govorili psiholozi, epidemiolozi i virusolozi. Panel je usledio nakon što su ove organizacije pokrenule besplatan internet kursa Epidemija, koji je namenjen đacima i nastavnicima.Kurs Epodemija, kako je naglašeno, zamišljen je kao spoj informacija iz različitih naučnih disciplina.Glavna tema panela, kako je naglašeno, odnosila se na pitanje da li se nadogrdnjom može unaprediti pristup nastavnika, učenika i roditelja."Ova pandemija je pokazala da su izazovi sa kojima se suočavamo oni na čijem rešavanju možemo prići samo multidisciplinarno", izjavila je virusolog Ana Banko. Ona podseća da postoji mnogo naučnih oblasti čija uloga nije dovoljno prepoznata i kao primer navela je njenu naučnu oblast, virusologiju."Ako to primenimo na nivo osnovne škole, tu će svakako biti biologija, matematika, ali i mnogi društveni predmeti kao što je istorija", istakla je Banko.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović govorio skrenuo je pažnju i na činjenicu da aktuelna situacija može da pripada i polju ekologije, a napomenuo je i da je reč o fenomenu koji će biti aktuelan i kasnije, kada pandemija prođe. "Ova pandemija je borba između dva bića i dva tela jedno su virusi koji žele da se rašire i razmnože kao paraziti na sisarima, odnosno čoveku, po celom svetu, a druga je humana populacija koja želi da se zaštiti antitelima od njih", objašnjava Petrović.Prema njegovim rečima, odgovor na ta antitela virusi "daju" putem mutacija i to je kako smatra jedna dugotrajna i velika borba koja će se voditi i u narednom perioduFoto: Petlja.org/ net.kabinetULOGA NASTAVNIKAUloga nastavnika je, kako ocenjujun učesnici panela, izuzetno značajna kao pomoć učenicima da integrišu apstraktna znanja iz različitih oblasti, povežu ih sa svakodnevnim iskustvom i spontanim znanjem i nauče da dalje iskoriste ta znanja. Psiholog Nevena Buđevac objasnila je da je interdisciplinarni onlajn kurs Epidemija, gde je više nastavnika istovremeno "upleteno" u razmeni znanja, dobar način za učenje:"Ovaj kurs je naša realnost, a ne budućnost, bilo bi lepo da to bude tako i kad krenemo 'uživo' u škole. Ova vrsta učenja je nešto čemu treba da težimo", izjavila je Buđevac.Ona naglašava i da učenje pandemije kakvo je zastupljeno u kursu Epidemija, na isti način treba da se sprovodi i u školi, jer je reč o integraciji, odnosno spajanju znanja.NAUČNA PSMENOSTBuđevac smatra da takav pristup učenju i nastavi nudi mogućnost građenja naučne pismenosti naspram usvajanja činjeničnih znanja sa kojima učenici nužno ne znaju šta da rade. "Ne želimo da učenici slepo veruju nekome ko izađe na televiziji i kaže nešto. Želimo da postignemo da razumeju objašnjenja koja čuju i da donose odgovorne odluke u ponašanju", zaključila je Buđevac.Samo znanjem mogu da upravljaju sopstvenim životom, a tu spada i kritičko mišljenje i odgovornost prema sopstvenom i tuđem zdravlju.

Srbija

Nastavnici dali „dvojku“ za organizaciju nastave u pandemiji

Nadpolovična većina nastavnika, ili skoro 65 odsto njih, je imalo probleme u komunikaciji ili saradnji s roditeljima tokom korona-krize i održavanja onlajn nastave. Preko četiri petine njih smatra da je nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi, rezultati su druge ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krie na obrazovanje.Anketa u kojoj je učestvovalo oko četristo prosvetara potvrđuje da je onlajn školovanju neophodno poboljšanje, kao i da su se neki problemi koji su opterećivali i "obične" učionice premestili i u digitalni svet.Nastavnici, šta mislite o organizaciji nastave tokom pandemije? (ANKETA) Na to ukazuje podatak da bi skoro polovina nastavnika organizaciju nastave u doba korone ocenila dvojkom, a da bi skoro 14 odsto njih "oborilo" ovaj sistem rada kecom na popravni. Manje od jedan odsto nastavnika bi onlajn ocenili najvišom ocenim.Približno 78 odsto učesnika u anketi smatra da ima još prostora za unapređenje organizacije nastave tokom pandemije.Najveći problem za trećinu prosvetara tokom pandemije bila je to što "deca ne shvataju nastavu dovoljno ozbiljno". Po 20 odsto nastavnika dodaje da je gorući problem ili nedovoljna opremljenost prosvetara ili nedovoljna opremljenost dece, dok skoro 24 odsto smatra da je to preobimno gradivo. Čak četiri petine obrazovnih radnika smatra školsko gradivo treba smanjiti.Tri četvrtine prosvetara je išlo na seminare ili obuke za korišćenjenje informacionih tehnologija, a oko njihove svrsishodnosti su mišljenja podeljena - 48 odsto smatra da su im ta iskustva bila korisni za organizaciju nastave na daljinu, s čim se ne slaže preostalih 52 odsto.

Srbija

Klinika za neurohirurgiju uskoro vrši operaciju zbog koje se sada putuje

U okviru Nacionalnog dana davanja koji organizuje Srpski filantropski forum prikupljena su sredstva za kupovinu aparata za neuromonitoring, za koji su donaciju izdvojili Ambasada Malteškog reda zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Ovaj uređaj omogućava izvođenje operacija pacijenata sa spasticitetima nogu, koju su se do sada vršile u Turskoj i SAD. Svaka operacija selektivne dorzalne rizotomije košta više od 20.000 evra, pa će novim kapacitetima napori pacijenata i njihovih pratilaca biti značajno umanjeni, rekao je Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. "U početnoj fazi imaćemo pomoć iskusnih lekara iz Nemačke sa kojima smo već dve godine u kontaktu. Na taj način moći ćemo da formiramo ekipu uz pomoć iskusnih hirurga iz Nemačke, kako bi što pre počeli sa ovim operacijama u našoj Klinici, čime ćemo smanjiti troškove koji su izdvajani za slanje dece u inostranstvo, plaćanje bolničkih troškova i putovanja"; rekao je Joković.Vrednost ovog aparata je oko osam miliona dinara, a polovinu sume donirala je Ambasada Suverenog Vojnog Malteškog reda u Republici Srbiji, zajedno sa LDS Čeritiz Srbija iz Solt Lejk Sitija ()SAD, Aleksandar Hangimana i Menpauer Grup Srbija."Humanitarni projekti ambasade su redovno svake godine prisutni kroz brojne inicijative, pokušavamo zajedno sa svojim sponzorima da obezbedimo najpotrebnije i ovo je jedan od uzornih projekata, sigurno najvažniji za nas ove godine. Odlični bilateralni odnosi Republike Srbije i Suverenog Vojnog Malteškog reda su na ovaj način dobili još jednu potvrdu. Zahvaljujem Vladi  Srbije, direktoru Jokoviću i Veranu Matiću na dragocenoj pomoći tokom ove saradnje dve države” izjavio je predstavnik Ambasade u Beogradu i izaslanik ambasadora Alberta di Luke (Alberto di Luca), Nenad Prokić.Izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić naveo je da je samo za slanje dece na ovu operaciju u inostranstvo potrošeno više od 1,5 miliona evra, putem Budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu."Sada su stvoreni preduslovi da se ova operacija obavlja u našoj zemlji i time oslobode fondovi za lečenje drugih bolesti za koje ne postoji uslovi u našoj zemlji", rekao je Matić, koji je u isto vreme i predsednik Nadzornog odbora za lečenje dece u inostranstvu. Današnjem uručivanju donacije prisustvovali su i predstavnici LDS Čeritiz Srbija (LDS Charities Serbia), Leri i Čeril Blejk (Larry i Cherill Blake, Aleksandra Hangimane iz Menpauer Grup Srbija, i Jovica Milovanović zamenik direktora Kliničkog centra Srbije. Ova sredstva su prikupljena u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja koji je po treći put organizovao Srpski filantropski forum 9. oktobra 2020. godine (rođendan Mihajla Pupina). Tokom kampanje povodom Nacionalnog dana davanja 2020. godine, prikupljeno je ukupno preko 5 miliona dinara za podršku Nacionalnom prevodilačkom centru za znakovni jezik, za ugradnju lifta za osobe sa invaliditetom na bazenu u Šapcu i za pomenuti uređaj za Kliniku za neurohirurgiju.Ovaj dan obeležava se u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno čine Trag Fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Srbija

Otvorene prijave za IT Bootcamp-ove besplatne kurseve programiranja

Besplatna neprofitna škola programiranja u Srbiji IT Bootcamp otvorila je prijave za kurs Razvoj veb stranica (PHP), preneo je portal Startit. Kurs polaznicima omogućava da sami kreiraju vebsajt, koristeći skriptni programski jezik PHP.Prijave za besplatan kurs iz oblasti PHP programiranja, kako se navodi trajaće do nedelje 28. marta.PHP skriptni programerski jezik koristi se prvenstveno za izradu dinamičkih veb stranica i veb aplikacija, a sam kurs je namenjen polaznicima bez programerskog predznanja.Ipak, potrebno je da kandidati poseduju računarsku pismenost.Nakon završenog kursa, polaznici će moći samostalno da naprave funkcionalan vebsajt i programiraju koristeći PHP, a naučiće da koriste hosting i domen.Kurs odgovara tržišnim potrebama i praktičnom radu, uz dodatne pripreme polaznika za predstavljanje kompanijama.PROSEČNA PLATA PROGRAMERA 1.225 EVRA IT Bootcamp je škola osnovana od strane individualnih donatora iz dijaspore poput Petra Markovića, a izvodi se u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. IT Bootcamp je i ranije organziovao besplatne kurseve, u Beogradu i Nišu, kao i kurseve besplatne prekvalifikacije za ljude sa područja Kosova i Metohije.Od osnivanja 2018. godine do danas, 49 odsto polaznika kurseva je dobilo posao u IT kompanijama. Cilj škole je i da pruži besplatno znanje populaciji koja nije imala priliku da se formalno obrazuje u sferi informacionih tehnologija.Više informacija, kao i prijavu na kurs možete pronaći OVDE.

Srbija

Preduzetnicima se naplaćuje preko 1.000 neporeskih nameta

Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije (RIS). Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde, saopštila je ova organizacija.Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7%). Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara. Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj, ukazuje NALED.Popisano je oko 1200 najrazličitijih neporeskih ili parafiskalnih nameta, gde su tri najveća naknada za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara), naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta (14,9 milijardi) i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa (14,9 milijardi).Problem parafiskalnih nameta opterećuje privredu, jer se najčešće poreske olakšice prenose na manje budžete opština i drugih institucija, što onda za posledicu ima povećanje taksi i drugih neporeskih nameta. Na kraju, sve se ponovo prelomi na privredi kojoj su poreske olakšice trebalo da pomognu, pisao je Startit.Registar neporeskih nameta koji organizacija pravi od 2012. godine, za cilj ima transparentnost, procedure za beleženje, nadgledanje, prijavljivanje i registraciju novih nameta, elektronsko plaćanje istih i slično.NALED se nada da će uskoro predstaviti model svog registra na uvid Ministarstvu finansija, i tako ih uveriti u prednosti ovog sistema. 

Srbija

Zgrada Radničkog univerziteta u Novom Sadu dobija novi izgled

Novosadska kompanija Vega IT, koja je novi vlasnik zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu, predstavila je idejno rešenje za izgled njene nove fasade. Rešenje je kreirao arhitektonski studio Kuzmanov and partners iz Novog Sada.Kompanija Vega IT je krajem prošle godine kupila zgradu Radničkog univerziteta na javnoj licitaciji, nakon čega je uputila poziv za kreiranje idejnog rešenja za rekonstrukciju zgrade.U kreiranju tog rešenja učestvovali su arhitektonski biroi: Kuzmanov and partners iz Novog Sada, Zabriskie Studio iz Beograda, Remorker Architects iz Beograda, kao i Synthesis Quatro iz Novog Sada.Predlozi sva četiri biroa prikazani su kao deo izložbe u prostorijama kompanije Vega IT, a arhitektonski studio Kuzmanov and partners dobio je priliku da nastavi dalji razvoj svog idejnog rešenja.Preostalim učesnicima dodeljene su novčane nagrade.Foto: Kuzmanov and Partneres/ Budući izgled zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu"Kada smo razmišljali o izgledu naše nove zgrade, želeli smo da ona bude savremena, ali ujedno i bezvremenska", kaže suosnivač i direktor kompanije Vega IT Saša Popović.Kaže i da je kompanija s obzirom na lokaciju zgrade, kao i na očekivanja koja sugrađana Novog Sada, nastojali su da se ona ističe, ali ne i da štrči. U poslovanju im je kako Popović dodaje, jako bitna transparentnost, pa su želeli da to bude vidljivo na prvi pogled i kroz eksterijer te zgrade.TRADICIJA I MODERNO U MOZAIKU NOVOG DORĆOLA "Verujemo da će elegantni dizajn rešenja Lazara Kuzmanova učiniti da ova zgrada ponovo postane jedno od poznatih obeležja Novog Sada, da će izdržati test vremena i postati mesto koje će naši sugrađani pominjati sa ponosom", rekao je direktor kompanije Vega IT.Osnivač i direktor studija Kuzmanov and partners, Lazar Kuzmanov rekao je da je vodilja kod formiranja idejnog rešenja bila je zadržavanje vertikalnosti objekta, kako bi se očuvala vitkost kompozicije."Idejni koncept nove arhitekture Palate Vega Radnički je očuvanje identiteta objekta uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost i korišćenje novih materijala i savremenih obloga", izjavio je Kuzmanov. Ocenjeno je se atraktivan izgled objekta sa "svedenom arhitekturom" daje utisak elegancije Palate Vega Radnički i omogućuje prepoznatljivost brenda vlasnika.Vega IT spada među najbrže rastućim tehnološkim kompanijama u regionu, sa godišnjim rastom od 30%.Ona je u potpunosti domaća kompanija koju su osnovali bivši studenti računarskih nauka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i već 13 godina uspešno posluje na tržištima Velike Britanije, Nemačke, Belgije i Holandije. Vega IT planira da, kako napominju njeni predstavnici, rekonstrukcijom zgrade Radničkog univerziteta, ponovo oživi stari simbol Novog Sada.

Srbija

Dizajn je svuda – 11. put u Beogradu

Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd, jedanaesti put zaredom organizuje seminar dizajna i brendiranja, BEST design WEEK, od 17. do 24. aprila 2021. godine.  U okviru seminara biće organiz...

Srbija

Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća

Na onlajn radionici EU info kutka iz Niša, pod nazivom "EU podrška za preduzetnike -  Fond za inovativna preduzeća" Evropske unije, podsećaju sve zainteresovane koji posluje u regionu Zapadnog Balkana, formiran je 2015. godine, prema rečima njegovih predstavnika, ima veliko polje interesovanja za ovdašnje startape, mala preduzeća koja razvijaju softverske ili hardverske proizvode.Fond ima svoje kancelarije u četiri glavna grada bivše Jugoslavije: Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju."Ja sam vodio 15 od 27 transakcija u poslednje 4,5 godine", kaže predstavnik evropskog Fonda za inovativna preduzeća, Jan Kobler.Napominje da je i sam bio osnivač jednog startapa koji je prodat 2015. godine, tako da je sam prošao kroz jedan ceo projekat i poznati su mu svi problemi sa kojima se susreću preduzetnici.Kobler podseća da u procesu pokretanja nekog biznisa postoje razni načini da se krene u poslovni izazov, počev od sopstvenih sredstava, fondova za inovacione delatnosti, pa sve do takozvanih "biznis anđela"."Mi smo fond koji investira u ranim fazama razvoja tehničkih kompanija", kaže Kobler.Napominje da je su fondu dostupna sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona erva za finansiranje raznih inovativnih startap preduzeća.Među finansijerima fonda je Evropska banka za obnou i razvoj, kao i Nemačka razvojna banka, razni "biznis anđeli", osiguravajuća društva, prenzijski fondovi."Svi oni to (ulaganje) gledaju kao maksimizaciji i diverzifikaciju svog profita", kaže Kobler.ENIF prema njegovim rečima generalno ulaže u fazi kada je proizvod nekog startap preduzeća već razvijen i kada je u procesu nastanka i razvoja tog proizvoda, već prevaziđen prvi tehnološki rizik u poslovanju."Dolazimo u nekoj ne baš najranijoj fazi (u razvju startapa)", objašnjava Kobler."RADIJE INVESTIRAMO U SOFTVER, NEGO U HARDVER"Neophodno je kako Kobler dodaje da za proizvod nekog hardvera već postoje neki inicijalni kupci, kao i inicijalna potražnja na tržištu za neki proizvod."Tipično ulažemo u firme koje rade na nekom softveru, malo izbegavamo hardver jer je to fizički proizvod, pa se podrazumevaju malo veća kapitalna ulaganja", objašnjava predstavnik EU Fonda za inovativna preduzeća.Kod hardverkih proizvoda, kako napominje ponekad bude i problema sa dizajnom nekog proizvoda, a razlog tom oprezu su ograničeni resursi fonda.Ipak, keže da su ulagali u jednu kompaniju koja pravi uređaje za praćenje jedrilica i brodova, koji spadaju u oblast hardvera.Investicije fonda u preduzeća, kako napominje kreću se u iznosima od 5 do 30 hiljada evra mesečno, ili od 2 do 15 ili 20 hiljada hiljada evra."Bitno je da je firma prošla investicijski rizik, da se radi o 70 ili 80 odsto gotovom proizvodu", kaže Jan Kobler.Finansiraju, pored marketinga i prodaju, razvoj biznisa (business development), jer kako napominju, žele da doprinesu bržoj komercijalizaciji određenog proizvoda."Oko milion evra investiramo u proseku, prvo 200 ili 500 hiljada, do 3 miliona. Gledamo da investiramo, a sa druge strane i da omogućimo prodaju na zapadnim tržištima, jer se to već dobro pokazalo", objašnjava Kobler.Napominje i da su jednu softversku kompaniju iz Novog Sada spojili ih sa kompanijom iz San Franciska u Sjedinjenim Američkim Državama i napravili dobar spoj ekipe sa dobrim tehničkim znanjem i jedne male efikasne prodajne ekipe.Još jednu kompaniju iz Srbije koja je napravila softver namenjen novinarima i medijskim radnicima spojili su sa kompanijom iz Holandije koja joj radi dobru prodaju proizvoda na tržištu."Danas rade fantastično, osnivač iz Holandije (pre toga) imao dobre kontakte u privredi, ali je imao malo stručnih ljudi", objašnjava Kobler.Naglašava da je poslovna strategija fonda da investira u vremenu dok osnovači startapa još poseduju energiju i ambiciju, kao i da investicija obično traje 12 do 18 meseci.Gledamo da investiramo, kad osnvači imaju energiji i ambiciju, spremni smo da preuzmemo taj rizik.Kompanije obično u početku prihoduju oko pet hiljada evra mesečno, kasnije se ta zarada kreće do 60 hiljada evra.Prema njegovim rečima EU Fond za inovativna preduzeća obično u kapitalu neke firme u koju ulaže novac učestvuje u udelima koji se kreću od osam do 25% i ne ulazi u njenu upravu.Na pitanje da li kon njih mogu da konkurišu i firme koje imaju na primer preko 50 hiljada evra mesečnih prihoda, zavisi šta to znači Kobler je rako da je to "lep prihod", ali da i pored toga u tom slučaju ne postoji ograničenje pa takve kompanije apsolutno mogu da konkurišu za njihov eprograme fonansiranja.Komunikacija sa zainteresovanim startap firmama se, kako kaže, vrši i preko mejla.

Srbija

Krizni štab objasnio ko sme, a ko ne sme da radi do ponedeljka

Krizni štab potvrdio je u svom saopštenju da će od srede do nedelje važiti epidemiološke mere koje su važile i prethodnog vikenda, preneo je N1. Merama se predviđa zatvaranje ugostiteljskih objekata i tržnih centara dok će prehrambene radnje, apoteke i benzinske pumpe moći nesmetano da rade.Među onima koji neće moći da rade od večeras i koji će biti zatvoreni, prema saopštenju Kriznog štaba, nalaze se sledeći objekti:- ugostitelјski objekti, (kafići, restorani, barovi), - tržni centri i sve prodavnice (osim prodavnica prehrambene delatnosti), - bioskopi,  muzeji i galerije, - kozmetički i frizerski saloni, saloni lepote, - kladionice i kockarnice, - dečije igraonice, - teretane, vežbaonice,  fitnes centri, bazeni i baloni za sport. Restorani i barovi hotelskih i drugih smeštaja biće otvoreni isklјučivo za goste koji imaju prijavlјen boravak u tom hotelu.Šalterska prodaja hrane u restoranima, kao i šalter prodaja kafe i pića u lokalima na šetalištima neće biti dozvolјena.Krizni štab je naveo da se mere zatvaranja ne odnose na preduzeća, fabrike i njihove interne organizacije rada i poslovne aktivnosti.Po uobičajenom radnom vremenu radiće svi šalteri državne uprave, pošte, banke, osiguravajuća društva, menjačnice.Ograničenje rada u narednim danima ne odnosi se na sledeće objekte:- apoteke, - ordinacije, - laboratorije, stomatološke i veterinarske ordinacije,- veterinarske apoteke, - objekti u kojima se prodaju prehrambeni proizvodi, - pijace i zelene pijace, - prodavnice stočne hrane i pet šopovi.U saopštenju se dodaje da će moći da rade i samostalni maloprodajni objekti u kojima se kupovina obavlјa bez ulaska u objekat:- kiosci i trafike, - uslužni objekti koje ne zahtevaju dugotrajno prisustvo korisnika i u kojima je kontakt ograničenog trajanja: poput obućara, staklorezaca, krojača, stolara, vulkanizera, tehničkih pregleda, auto-perionica, hemijskog čišćenja i ostali.VLADA SRBIJE USVOJILA NOVE MERE, TRAJAĆE DO PONEDELJKA Vlada Srbije je saopštila da će nadležne inspekcijske službe i komunalna milicija strogo kontrolisati poštovanje epidemioloških mera i apelovala je na ličnu odgovornost svih građana."Sve mere uvode se radi zaštite zdravlјa stanovništva i svodjenja socijalnih kontakata na minimum ali do konačne pobede nad pandemijom potreban je doprinos svih pojedinaca u društvu", napominje se u saopštenju Kriznog štaba.

Srbija

Onlajn trgovina porasla preko 16 odsto globalno, u Srbiji se duplirala

Tokom 2020. godine onlajn trgovina porasla je za više od 16 odsto na globalnom nivou, a najveću ekspanziju doživela je na području Centralne i Istočne Evrope, pokazuju podaci platforme specijalizovane za e-komerc eMarketer, navodi se u saopštenju.Stručnjaci za e-trgovinu iz digitalne agencije Namics ističu da je ovo posledica pandemije korona virusa.Kako objašnjavaju, zbog ograničenog kretanja stanovništva i skraćenog radnog vremena prodavnica, potrošači su promenili svoje navike i preorijentisali se na kupovinu putem interneta, a najveći rast zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi.„Kad je u pitanju tržište Srbije, podaci Privredne komore su da se e-trgovina, tokom vanrednog stanja udvostručila“, istakao je Filip Gort iz kompanije Namics.Gort napominje da, već sad, neke analize pokazuju da će socijalna distanca dugoročno uticati na potrošačke navike, te da će elektronska trgovina nastaviti da se razvija i u narednom periodu. Prema GoogleTrend analizi proizvodi koji su bili najtraženiji prošle godine bili su, između ostalih, sportska oprema, dušeci, jastuci, kreveti za kućne ljubimce, društvene igre, osveživači vazduha i naravno sredstva za dezinfekciju.Promene potrošačkih navika i sve veća upotreba elektronske trgovine uticaće i na IT industriju, a kako Gort navodi, softverski inženjeri u Srbiji već osećaju promene.„Korisnici sve više upotrebljavaju digitalne platforme i to je ono na čemu sve više i više radimo. Softverski stručnjaci razvijaju sisteme koji su brzi laki za upotrebu, a sve to omogućava ugodno iskustvo kupovine”, zaključuje Gort.

Srbija

Popis stanovništva odložen za oktobar

Vlada Srbije usvojila je izmene zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine, pa će se tako zbog epidemiološke situacije, popis koji je planiran u aprilu, odložiti za period od 1. do 31. oktobra.„Da bi Popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Imajući u vidu neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja ovih aktivnosti zaključeno je da je period od 1. do 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko  prikupljanje podataka“, navodi se u saopštenju.Odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata započeti šest meseci kasnije nego što je bilo planirano, dodaje se.Pored sredstava koja su predviđena za popis, oko 3,5 milijardi dinara, ove godine je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 375,9 miliona dinara, od kojih će 32,7 odsto doći iz tekuće budžetske rezerve, u skladu sa grant ugovorom potpisanim sa Delegacijom EU.Najveći dodatni troškovi, oko 161,8 miliona dinara biće za angažovanje dodatnog osoblja u jedinicama lokalne samouprave za primenu epidemioloških mera.Popis je finansijski podržan preko nacionalnog programa IPA 2018 – EU za razvoj statistike u Srbiji. Ovim programom, osim Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021, planirano je sufinansiranje još tri značajna statistička istraživanja: - Popisa poljoprivrede 2021, - Istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece (MICS) i - Istraživanja o zdravlju stanovništva (EHIS). Udeo Evropske Komisije u finansiranju sva četiri istraživanja iznosi 20 miliona evra, od čega za popis stanovništva, domaćinstava i stanova 14,2 miliona evra.Poslednji popis u Srbiji sproveden je 2011. godine. Tada je registrovano oko 7.2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima državnog Zavoda za statistiku, u 2019. godini broj je prvi put posle 53 godine pao ispod sedam miliona.

Srbija

NBS: Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala nepromenjena

Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju zadržana je na nepromenjenom nivou, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), a preneo portal Bankar.rs. Ona će kako se napominje i dalje iznositi nula odsto. Ovu odluku doneo je Izvršni odbor NBS, na sednici održanoj 11. marta i objašnava je  činjenicom da se nastavlja globalna neiznvesnost koja je izazvana širenjem korona virusa.NBS inače na tromesečnom nivou obračunava referentni pokazatelj na osnovu kojeg se utvrđuje stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju.NBS to čini u okviru svoje nadležnosti da utvrđuje mere i aktivnosti za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, a na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Obračun referentnog pokazatelja zasniva se na odstupanju međusobnog odnosa ukupnih kredita i bruto domaćeg proizvoda (BDP) od njegovog dugoročnog trenda.Na osnovu podataka iz decembra 2020. godine, učešće ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 80,2%, dok je kako se dodaje u saopštenju NBS, ocenjena vrednost odstupanja tog učešća iznosila -0,04%.NBS: BANKE JOŠ UVEK OBAZRIVE USLED PANDEMIJE, USLOVI KREDITIRANJA POOŠTRENI ŠTA JE "KONTRACIKLIČNI ZAŠTITNI SLOJ KAPITALA"?Kako je objašnjeno na sajtu NBS, kontraciklični zaštitni sloj kapitala (Countercyclical Capital Buffer – CCuB) uvodi se radi ublažavanja finansijske procikličnosti. Primenom tog instrumenta stvara se dodatni sloj osnovnog akcijskog kapitala tokom perioda izraženog kreditnog rasta i na taj način se povećava otpornost bankarskog sektora i smanjuje mogućnost nastanka finansijske krize.Stopa CCuB-a za određenu državu iznosi između 0% i 2,5%, a u izuzetnim okolnostima ona moe da bude i vi[a.Stope ovog zaštitnog sloja određuju se na tromesečnom nivou, na osnovu odstupanja učešća kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda, kao i ostalih pokazatelja relevantnih za praćenje ciklične dimenzije sistemskog rizika.

Srbija

Prosečna cena novogradnje prošle godine veća za 1,8 odsto

Prosečna cena stanova novogradnje u 2020. godini iznosila je 166.433 dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu od 1,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Najniža prosečna cena stanova obračunata je u Tutinu i iznosi 53.234 dinara po metru kvadratnom, a najviša u beogradskoj opštini Savski venac i to 397.863 dinara.Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima iznosila 232.307 dinara. Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojili su se i turistički centri Čajetina i Vrnjačka Banja, zatim gradovi Novi Sad, Užice i Kragujevac, kao i tri niške opštine - Medijana, Crveni krst i Palilula.Površina prodatih novoizgrađenih stanova u 2020. godini u proseku je iznosila 54 kvadratnih metara, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Vlada Srbije usvojila nove mere, trajaće do narednog ponedeljka

Zbog porasta broja zaraženih od korona virusa i popunjenosti bolničkih kapaciteta, Vlada Srbije odlučila je da usvoji nove mere protiv pandemije. Režim rada i života u Srbiji od srede do ponedeljka biće kao proteklog vikenda i radiće samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzinske pumpe, izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.Predsednica Vlade je izjavila da su mere u Srbiji zbog zaštite od pandemije pooštrene i naglasila da će od večeras će biti zatvoreno sve osim prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi."Nema policijskog časa, zabrane kretanje, radiće prehrana, apoteke, pumpe, sve ono što je noephodno za koliko-toliko normalan život", rekla je Ana Brnabić.Objasnila je kako je nepohodno da se dodatno uspori život u Srbiji, kako bi brojevi novozaraženih od koronavirusa počeli da stagniraju. "Ovo je pre svega kao podrška našim zdravstvenim radnicima i našem zdravstvenom sektoru", istakla je predsednica vlade.Ona objašnjava da je to kompromisno rešenje jer će mere važiti pet dana iako je medicinski deo Kriznog štaba tražio da one važe najmanje 14 dana. Napominje da eventualni produžetak mera "zavisi od nas" i apelovala je da građani budu više disciplinovani.ZA VIKEND PONOVO MERE ZAKLJUČAVANJA, TRAJU DO PONEDELJKA "Pokušavamo da nađemo najbolji balans između tri stvari, zaštite zdravstvenih radnika, zaštite radnih mesta i podrške privredi i mentalnog zdravlja nacije jer je svima nama teško da živimo u ovako nenormalnim okolnostima preko godinu dana", navodi Brnabić.Brnabićeva napominje da će se Vlada truditi da radi na povećanju kapaciteta za testiranje, ali i povećanju testiranja na granicama kako bi se i tu povećala i pojačala kontrola."Razgovarati sa onima koji su u privredi pogođeni merama, ali i ljudima koji su se u nedelju okupili pred Skupštinom, muzičarima, fotografima, koji izuzetno trpe zbog mera neophodnih da bi se zaštitilo zdravlje", dodala je predsednica Vlade. APEL GRAĐANIMA DA SE VKAINIŠUBrnabić je apelovala da se građani vakcinišu jer je to, kako smatra, jedini put da se izađe iz ovoga.Podseća da je juče stiglo 16.380 Fajzer vakcina, kao i da se očekuje kontigent od 60.000 tih vakcina sledećeg ponedeljka, a do kraja nedelje bi trebalo da stigne i "sputnjik".Prema rečima predsednice vlade, dečji vrtići nastavljaju da rade, dok će niži osnovci verovatno od ponedeljka bar na nedelju dana biti na onlajn nastavi.Dodaje da će sve državne institucije, pošte, banke, proizvodni pogoni i kapaciteti raditi do ponedeka.

Srbija

Folksvagen planira šest fabrika za automobilske baterije

Nemačka automobilska kompanija Folksvagen saopštila je da će u Europi izgraditi šest fabrika baterijskih ćelija do 2030. godine, preneo je Seebiz. Kako navode, glavni njihov je da se osiguraju uslovi za masovnu proizvonju elektičnih vozila.Poznata nemačka kompanija za izradu automobila, fabrike za baterije gradiće sama ili u partnerstvu sa drugim fabrikama, dok će ukupan planirani proizvodni kapacitet u njima biti 240 gigavat sati godišnje."E-mobilnost je postala osnovni deo našeg poslovanja i sada integrišemo dodatne razvojne etape u naš lanac vrednosti", izjavio je izvršni direktor Foklsvagena Herbert Dies.Prema njegivim rečima, kompanija će se truditi da osigura dugročnu poziciju u trci za najbolju bateriju za električne automobile, kao i najbolje korisničko iskustvo sa nultom emisijom štetnih gasova.Do 2023. kompanija kako se napominje želi da razvije novu, standardizovanu prizmatsku baterijsku ćeliju i smanji troškove putem pojačane proizvodnje baterijskih ćelija u svojim pogonima."Troškove proizvodnje baterija smanjićemo u proseku znatno ispod granice od 100 evra po kilovatsatu", rekao je član upravnog Folskvagena Tomas Šmal.On je poručio da će zahvaljujući tome, posedovanje električnih automobila konačno postati prihvatljivo za kupce, u pogledu cene.PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I DALJE NAJSKUPLJA U EVROPI CENA PROIZVODNJE BATERIJA SADA 110 DOLARAPočetkom decembra prošle godine londonska agencija za izveštavanje o cenama litijum-jonskih baerija, Benchmark Mineral Intelligence (BMI) objavila je da su troškovi baterijskih ćelija za električne automobile u proseku pali na 110 dolara po kilovat satu.Kako je preneo Rojters, na taj način električni automobili su postali konkurentni vozilima sa motorima sa unutarnjim sagorevanjem.Folksvagen je najavio i da će u partnerstvu sa naftnom kompanijom BP i vodećim evropskim elektro-energetskim fabrikama Enel i Iberdrola raditi na proširivanju infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Srbija

Quantox zapošljava programere u Ćupriji

Kompanija Quantox otvara kancelariju u Ćupriji i u potrazi su za deset novih kolega, pre svega za PHP, React i Java programerima sa iskustvom. U okviru kancelarije uspostavljen je i program praksi koji će biti namenjen svima koji imaju osnovno znanje iz JavaScript i PHP tehnologija, a njeno trajanje procenjeno je na tri meseca. Quantox inače zapošljava ooko 300 zaposlenih u četiri zemlje u kojima posluju, a imaju saradnju i sa gimnazijom u Ćupriji čijim najboljim đacima dodeljuju stipendije.

Srbija

FEST zbog pandemije odložen za maj

Odbor FEST-a je doneo odluku da se predstojeće, 49. izdanje Beogradskog Međunarodnog Filmskog Festivala FEST održi u novom terminu, od 7. do 16. maja 2021. godine, imajući u vidu trenutne epidemiološke okolnosti, navodi se u saopštenju.„FEST se priprema i odigraće se pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese značajnijem povratku publike u bioskope koji su bili i treba da ostanu glavna karika kinematografije“, navodi se u saopštenju.Ovogodišnji program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u nekoliko programskih celina, koje će publika moći da prati u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade.CEBEF kao organizator festivala napominje da će se programi održavati uz dosledno poštovanje svih mera Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, i poziva publiku FEST-a da se u međuvremenu prijavi za vakcinaciju, kao najsigurniji vid zaštite od virusa.Informacije o početku i načinu prodaje karata za 49. FEST kao i prvoj konferenciji za medije na kojoj će biti predstavljen program biće naknadno objavljene. 

Srbija

Broj vozila u Srbiji nastavio da se povećava i u 2020. godini

U Srbiji se i dalje povećava broj vozila, pa je tako tokom 2020. ukupan broj registrovanih vozila bio veći za 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Od domaćih proizvođača motornih vozila najbrojnija marka registrovanih putničkih automobila je Zastava. Najzastupljenije marke putničkih automobila strane proizvodnje su Folksvagen, Opel, Fijat, Reno, Pežo, Ford, Sitroen i Audi. Broj prvi put registrovanih priključnih vozila veći je za 11,8 odsto, a radnih za 8,1 odsto.Najveći skok upisali su motocikli, i to novi. Broj prvi put registrovanih motocikala bio je veći za  gotovo jednu četvrtinu, tačnije 24,9 odsto. Dok je sa druge strane pad zabeležen kod autobusa i radnih vozila.Podaci RZS-a takođe pokazuju da je broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima bio manji 2020. godine u odnosu na godinu ranije. 

Srbija

Usvojena uredba o pomoći turističkim vodičima i pratiocima

Vlada Srbije saopštila je da je usvojila program korišćenja subvencija koje su namenjene turističkim vodičima i turističkim pratiocima. Sredstva će, kako je naglašeno, biti dodeljena u iznosu od 30,9 hiljada dinara po svakom turističkom vodiču i turističkom pratiocu.Novac od pomoći biće uplaćen na dinarski tekući račun, kod poslovnih banaka, a program koji je usvojila vlada se definiše kao pomoć koja se dodeljuje zbog teškoća u poslovanju tokom pandemije korona virusa.Ciljevi programa su kako piše u tekstu uredbe, očuvanje turističke industrije, podrška pružaocima turističkih usluga, očuvanje zaposlenosti u oblasti turizma, oporavak te privredne grane i planiranje sledeće turističke sezone.UTAS NEGODUJE ZBOG DISKRIMINACIJE PREDUZETNIKA U TURIZMU NAČIN KORIŠĆENJA SREDSTAVASredstva utvrđena programom dodeljuju se bespovratno, a isplatu će vršiti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga.Pravo na bespovratna sredstva mogu da ostvare turistički vodiči i turistički pratioci koji su državljani Republike Srbije i koji su položili stručni ispit za turističkog vodiča ili turističkog pratioca.Među uslovima za dobijanje pomoći navodi se i posedovanje važeće legitimacije za obavljanje navedenih delatnosti.Među uslovima se navodi i da je neophodno turistički vodiči i pratioci da nisu u radnom odnosu, uključujući i privredno društvo čiji su eventualni osnivač ili član.Neophodno je i da tražioci pomoći nisu radno angažovani po osnovu rada van radnog odnosa, da ne obavljaju samostalno preduzetničku delatnost, kao i da nisu  korisnici prava na penziju.Proveru ispunjenosti uslova, kako je naglašeno, vršiće nadležno ministarstvo, na osnovu zvanične evidencije turističkih vodiča i turističkih pratilaca, kao i u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Nakon izvršene provere ministarstvo će napraviti konačan Spisak turističkih vodiča i turističkih pratilaca koji ispunjavaju uslove za dobijanje subvencija.Javni poziv za dodelu pomoći, kao i konačan spisak biće objavljeni na sajtu nadležnog ministarstva.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.