Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Beograd predlaže zgrade umesto parka u „Mitićevoj rupi“

Na mestu „Mitićeve rupe“ gde se trenutno nalazi park u okviru koga su i dva dečija igrališta mogle bi da niknu nove stambeno-poslovne zgrade. Na taj način bi preko sedam ari zelene površine bilo pretvoreno u građevinsko zemljište, jer upravo tako predvidja plan detaljne regulacije prostora između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića, koji je na javnom ranom uvidu od 15. do 29. marta.Prema ovom planu sva zelena površina i sav prostor za stanovanje trebalo bi da budu pretvoreni u mešovite gradske centre. Ovi centri podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem i to tako što stambeni deo može da obuhvate maksimalno 80%, a komercijalni 20-100%. Kako bi ova fleksibilna raspodela trebalo da izgleda, znaćemo tek nakon izrade Nacrta plana, kada bi trebalo da se definiše tačan odnos planiranih sadržaja, piše u elaboratu plana.FtFFFkmosdsKako je navedeno, celokupni prostor koji je obuhvaćen ovim planom , moguće je podeliti na dve celine, odnosno blok u kome se nalaze hoteli „Park“ i „Hilton“ i blok u okviru koga su „Mitićeva rupa“ i dva objekta kultrunog nasleđa, Državna hemijska laboratorija i Kuća Josifa Šojata.Kako je blok u kome se nalaze hoteli gotovo potpuno iskorišćen, izgradnja je planirana samo u ovom potonjem.Za sve spomenike kulture i objekte koji su pod zaštitom planira se očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture, zabranu radova koji mogu da ih ugroze kao i očuvanje postojeće parcele u neizmenjenom obliku.Iako po planu nisu planirane zelene površine, planirano je uklapanje posotojeće kvalitetne vegetacije u novo pejzažno i arhitektonsko rešenje.

Srbija

Privrednici se žale na „diskriminatorske“ epidemiološke mere

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" uputilo je Vladi Srbije i Kriznom štabu nekoliko pitanja u vezi sa merama ograničenja koje su nekoliko puta bile na snazi tokom pandemije. Mnoge mere koje bi prema poslednjim najavama trebalo da se pooštre, ocenjuju se kao "diskriminatorske i isključivo na štetu domaćih privrednika". U Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" očekuju da im nadležni odgovore na nekoliko pitanja, koja im postavljaju.Odgovor na postavljena pitanja, kako se navodi, očekuje se od Vlade Srbije i Kriznog štaba, tokom zajednike sednice koja bi trebalo da se održi danas.ZA VIKEND PONOVO MERE "ZAKLJUČAVANJA", TRAJU DO PONEDELJKA Nadležnima su upućena sledeća pitanja:- "Zašto veletrgovinama (koje su uglavnom u vlasništvu stranog kapitala) dozvoljavate da, pod izgovorom prodaje prehrane, prodaju sve vrste roba čime domaćim privrednicima koji su onemogućeni da rade stvarate nelojalnu konkurenciju, a njima ekstra profit?"- "Zašto zatvarate male radnje u kojima odavno nema gužvi, a dozvoljavate rad supermarketima u kojima se onda naprave ogromne gužve i koji to koriste da bi prodavali odeću, cveće, alat, dok drugi (to) ne smeju?"- "Zašto je zabranjena šalterska prodaja ugostiteljskim objektima kad je veći red ispred supermarketa nego ispred tih šaltera? Zašto inspekcije dozvoljavaju šaltersku prodaju Mekdonaldsu dok su drugi zatvoreni?"- "Zašto srazmerno merama ograničenja nisu umanjeni nameti onima na koje se mere ograničenja odnose?  Od čega frizerski salon da plati namete kad ne radi za vikend?"- "Zašto posle godinu dana ograničenja rada ugostiteljima i organizatorima događaja, koji su poslovanje uskladili prema svim zahtevima i koji su u više navrata nepravedno i neosnovano etiketirani kao 'legla zaraze' ne vidimo pad broja zaraženih?"- "Da nije leglo zaraze ipak negde druge u javnom prevozu, supermarketima, fabrikama, na sahranama javnih ličnosti i slično?"- "Zašto u sred pandemije ukidate reprograme, obračunavate zelenaške kamate i sprovodite represiju pomoću inspekcija koje su revnosne samo  kad su u pitanju mali, domaći privrednici?"Kako se ocenjuju u Udruženju "Zaštitnik preduzetnika", Krizni štab gubi svoj kredibilitet jer donosi apsurdne i nelogične mere. Udruženje napominje se da se na taj način pokazuje da zakon u Srbiji nije jednak za sve.Podsećaju i da istovremeno javni birokratski sektor prima 100% zarade čak i kad ne radi.Na taj način se, prema njihovom mišljenju pokazuje nedostatak solidarnosti sa onima koji godinama unazad kroz previsoke namete izdašno finansiraju neefikasan i neprofesionalan državni birokratski aparat. "Očekujemo da pravila važe isto za sve, da se sistem uredi na način da službe počnu da postupaju profesionalno  i efikasno, a ne da budemo građani drugog reda u sopstvenoj zemlji", napominje Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije". 

Srbija

Sutra onlajn radionica o Fondu za inovativna preduzeća

Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), koji je osnovala Evropska unija u utorak 16-og marta organizuje onlajn radionicu pod nazivom "EU podrška za preduzetnike – Fond za inovativna preduzeća". Radionica će početi u 17 časova i održaće se na srpskom jezikua, a glavna tema odnosi se na biznis u malim i srednjim preduzećima.Napominje se da je reč o fondu rizičnog kapitala koji investira u visoko tehnološke startap kompanije sa Zapadnog Balkana. Strategija tog fonda je da investira u lokalne timove koji imaju dobre veštine, sa ambicijom i potencijalom da se razvijaju regionalno ili globalno.Naglašava se da je prema indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period 2014-2015, u regionu Zapadnog Balkana bio zabeležen ograničen nivo inovacija i rizičnog kapitala.Dodaje se da se to desilo uprkos dobrom kvalitetu naučno-istraživačkih institucija, kao i ekonomskom napretku, pa je to bio i razlog za pokretanje Fonda za inovativna preduzeća.Tema radionice biće uslovi i mogućnosti za konkurisanje, kao i dobri primeri uspešnih korisnika ovog fonda, a predavač će biti Jan Kobler, partner u investicionom fondu South Central Ventures, koji upravalja ENIF fondom u Srbiji.Učešće na radionici je besplatno i moguće je j obaviti putem sledećeg LINKA. Radionica će se održati na srpskom jeziku i predstavlja jednu u nizu planiranih radionica koje tek treba da se održe.UTICAJ PANDEMIJE NA EVROPSKA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Cilj je, kako se napominje da se svim potencijalnim i trenutnim korisnicima EU programa približe mogućnosti za apliciranje, dobijanje finansijske, kao i savetodavne podrške za razvoj biznisa.Mala i srednja preduzeća, kao i veće kompanije mogu da konkurišu za finansijska sredstva i savetodavnu pomoć u poslovanju putem nekoliko programa i projekata Evropske unije. U zavisnosti od projekta, programa i oblasti kojom se preduzeća bave, sredstva Evropske unije mogu biti u obliku bespovratnih sredstava, zajmova, a u nekim slučajevima i garancija.  Do sada je EU podržala inovativne kompanije i projekte u Srbije sa ukupno 56,8 miliona evra.

Srbija

Moguće je raditi od kuće

Cilj nam je da svaku kompaniju u potpunosti osposobimo za rad od kuće, za međusobnu saradnju zaposlenih koji su udaljeni jedni od drugihVladimir Spasić, Account Executive, Dell TechnologiesKompanija Dell Technologies na srpskom tržištu je od 2005. godine i uspešno posluje kroz svoju partnersku mrežu. Godine 2016. izvršena je najveća do sada akvizicija u IT industriji, Dell je akvizirao kompaniju EMC za neverovatnih 67 milijardi dolara. Akvizicijom EMC-a Dell je postao i većinski vlasnik drugih zavisnih kompanija od kojih je najzvučnije ime svakako VMware. U tom trenutku dolazi i do spajanja do tada tri razdvojena lokalna tima (Dell, EMC i VMware) u jedan veći pod imenom Dell Technologies. „Kancelarija trenutno broji više od 20 stalno zaposlenih ljudi. Partnerska mreža je ujedno i žila kucavica za naše poslovanje, najeminentnije srpske IT kompanije su deo partnerske mreže. Naš model poslovanja se u potpunosti oslanja na partnersku mrežu, i ponosni smo na taj model jer na taj način omogućavamo lokalnim firmama, našim partnerima, da koristeći lokalne resurse i ekspertize pružaju usluge korisnicima bazirano na našim rešenjima. Dell Technologies je jedna od kompanija koja najviše ulaže u razvoj domaćih IT kompanija kako bi adekvatno odgovorili najnovijim IT izazovima“, kaže Miroslav Vraneš, Account Executive u Dell Technologies. Kakvi su planovi kompanije za tržište Srbije i regiona u narednom periodu, da li ćete širiti portfolio rešenja i usluga za poslovne korisnike? Dell Technologies je svetski lider i pokretač promena na polju IT tehnologija i predstavlja stabilan i pouzdan oslonac od poverenja svim našim korisnicima i partnerima. Sam portfolio je živo telo koje se konstantno proširuje, kako akvizicijama manjih startap kompanija tako i sopstvenim razvojem industrijsko komercijalnih rešenja. Portfolio obuhvata širok spektar, od računara i laptopova po kojima smo poznati svima od 7 do 107, tako i po raznim tehničkim rešenjima za najkompleksnije infrastrukturne korisničke zahteve. Kompletan Dell Technologies portfolio dostupan je i srpskom tržištu i srpskom poslovnom korisniku.  Volimo da kažemo da smo savetnik od poverenja ili savetnik od iskustva našim korisnicima kojima pomažemo da izvrše digitalnu transformaciju sa kojom se trenutno susrećemo. Prisutni smo u svim industrijskim granama od aeronautike preko finansijskog i telco sektora, pa do specifičnih proizvodnih grana… naši planovi su uvek optimistični i uvek okrenuti prema samom korisniku. Živimo u zlatno vreme IT industrije tako da i planove postavljamo na takav način. Ponosni smo na naš rast, jer sa nama rastu i naši srpski partneri, sa nama raste i naše srpsko znanje i iskustvo, sa nama rastu i naši korisnici koji lakše mogu da odgovore novim modernim zahtevima tržišta.Kompletan Dell Technologies portfolio dostupan je i srpskom tržištu i srpskom poslovnom korisniku Rad od kuće postao je neminovnost za većinu zaposlenih u Srbiji tokom pandemije. Kakva rešenja i sisteme za unapređenje svakodnevnog poslovanja Dell ima za prevazilaženje izazova u poslovanju  kad je reč o alatima i softverima za rad od kuće? Rad od kuće je naša realnost već duže vreme, i pre pandemije Dell je dosta upražnjavao ovu praksu, imamo veliki broj ljudi koji 10 + godina radi na izuzetno visokim i odgovornim pozicijama, ali iz svojih kuća, vikendica ili bilo odakle gde postoji stabilna internet i telco veza. Pandemija je samo pokazala da je ovakav pristup bio i pomalo vizionarski sa naše strane. Rad od kuće danas predstavlja neminovnost i normalno okruženje, postoji mnogo izazova koje korisnici moraju da prevaziđu kako bi se osposobili svoje zaposlene za produktivan rad od kuće. Workforce transformation je jedan od glavnih trenutnih pilara kojim pomažemo našim korisnicima da savladaju baš taj izazov. Cilj nam je da svaku kompaniju u potpunosti osposobimo za rad od kuće, za međusobnu kolaboraciju udaljenih zaposlenih, da postavimo kičmu sistema kompanije spremnu da prihvati ovakav izazov, kako njihovi korisnici ne bi osetili transformaciju koja je napravljena. Napomenuo bih da je prethodna godina bila rekordna iz ugla rezultata, a poslednja tri kvartala smo u potpunosti radili od kuće… Znači, moguće je.  Smatramo da će u budućnosti sve više kompanija prihvatiti ovakav način rada i međusobne kolaboracije i da će standardan posao iz kancelarije, kao i rad od 9 do 17h, polako otići u zaborav. Ovakav pristup daje značajne pogodnosti svima koji ga koriste, otvaraju se potpuno nove berze rada i zaposlenja, jer ako možete da radite od kuće onda nije ni bitno da li vam je poslodavac u Srbiji, Rusiji ili Americi. Mogućnosti i potencijali su neverovatni. Naravno, potrebno je malo vremena da se čovek privikne i promeni dosadašnje navike, a Srbija je odavno prepoznata kao IT država sa visoko kvalifikovanim kadrom.SANU želi da u digitalnom obliku sačuva svu svoju građu, uključujući i rukopise iz 14. veka Digitalizacija poslovanja je neminovnost, a pandemija je ubrzala te procese. Održavate i besplatne seminare. Kako postaviti prioritete u toj transformaciji? Neminovnost kako svetskog tako i našeg tržišta je digitalizacija poslovanja, koja je godinama unazad prisutna, ali ne na način da su sve kompanije krenule svom snagom ka digitalizaciji. Bio je potreban „podstrek“ kako bi se digitalizacija poslovanja dovela na viši nivo, a podstrek je nažalost došao u vidu pandemije, koja je naterala sve kompanije da taj proces i ubrzaju. Naravno, ne bi bilo ispravno reći da je 100%  kompanija kasnilo sa uvođenjem digitalizacije u svoje poslovanje, ispravno bi bilo reći da je dobar deo kompanija već duboko u procesu digitalizacije, i da to rade zaista dobro, kako preko usluga ka svojim zaposlenima, tako i prema građanstvu i privredi, zavisno od sektora kojim se bave. Digitalizacija je proces koji traje i koji je okrenut na više frontova, i istovremeno se vrši, zavisno od delatnosti kojom se određene kompanije bave. Nažalost, neki procesi u poslovanju se prema zahtevima sa tržišta digitalizuju pre reda, jer su oni u tom trenutku bitni, bez obzira na to što je kompanija u svom planu imala nameru da druge delove poslovanja digitalizuje. Srpska akademija nauka i umetnosti započela je projekat digitalizacije vrednih dokumenata iz 14. veka u partnerstvu sa Dell Technologies. O kakvom projektu je tačno reč i kakvo je vaše iskustvo u digitalizaciji kulturnog nasleđa širom sveta? Srpska akademija nauka i umetnosti želi da u digitalnom obliku sačuva svu svoju građu (spise, knjige, prepise, razna dokumenta) uključujući i rukopise iz 14. veka i veliki broj knjiga i dokumenata od istorijske vrednosti. Putem interneta želi da ih učini dostupnim ljudima širom sveta. SANU digitalizuje svoje zbirke u kojima se nalazi dragocena građa koja govori o srpskoj istoriji i kulturi od srednjeg veka do današnjih dana. S obzirom na to da nije svako u prilici da dođe u SANU, ograničeni su time šta mogu da prikažu, između ostalog i zato što su mnogi predmeti vrlo osetljivi, digitalizovani materijal biće javno dostupan, zbirke će postati dostupne široj publici, zadovoljiće interesovanje javnosti i, što je najbitnije, zbirke će ostati zaštićene.Do sada je digitalizovan značajan broj retkih knjiga i rukopisa na pergamentu, postoje još milioni predmeta koje je potrebno digitalizovati i snimaka koje treba uskladištiti. Veliki izazov predstavljaju predmeti koji su izuzetno fragilni i kod kojih treba izbegavati fizički kontakt. Specifični projekti se dešavaju u celom svetu, i imaju za cilj da očuvaju kulturno nasleđe naroda. Mi kao kompanija smo fokusirani da svim našim korisnicima pomognemo na tom putu i pružimo im potrebno iskustvo kako bi njihovi projekti bili uspešni. Izdvojiću ovom prilikom još jedan projekat na koji smo ponosni, a to je Vatican Apostolic Library, 40 miliona stranica sačuvanih u digitalnom obliku. 

Srbija

Cene tehničkih pregleda se ipak neće menjati?

U Srbiji od 5. jula počinje puna primena propisa za tehnički pregled vozila, koja će uključivati rigoroznije kontrole emisije izduvnih gasova, međutim vozači ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog cena jer će one, po svemu sudeći, ostati na istom nivou, piše portal Biznis.rs.„Nova pravila donose proveru ispravnosti vozila u domenu kvalitetnijeg pregleda. Po novom sistemu tehnički pregledi uvode dodatne uređaje za proveru određenih delova na vozilu koji se do sada nisu proveravali, poput zaptivenosti instalacija plinskog uređaja, vlage u kočionoj tečnosti i slično. Smatramo da su to vrlo bitni elementi kako za vlasnike vozila, tako i za sve učesnike u saobraćaju“, kažu za Biznis.rs u Nacionalnoj asocijaciji tehničkih pregleda (NATEP).Iako ne postoje precizni podaci, kako navode, otprilike 2.300.000 vozila godišnje se registrije u Srbiji, dok je njihova prosečna starost oko 15,16 godina.Na pitanje da li će u odnosu na starost voznog parka, brojni vozači moći da ispune sve uslove i na taj način registruju svoja vozila, u ovoj asocijaciji objašnjavaju da to nije realno procenjivati jer je, bez obzira da li je reč o novijem ili starijem vozilu, najvažnije da ono bude ispravno.„Prema našim saznanjima u proceduri je izmena Pravilnika o podeli vozila i neki normativi koji su propisani ovim Pravilnikom, biće izmenjeni. Koji su to normativi i na koje će se neispravnosti odnositi, za koje vrste vozila i koji će se uslovi menjati, trenutno nemamo pouzdane informacije, ali je sigurno da će se menjati i to uskoro. Pojedinim izmenama Pravilnika o podeli vozila sigurno će i ocena ispravnosti pojedinih uređaja na vozilu biti naklonjenija vlasnicima vozila“, ističu u NATEP-u.  Što se tiče cena tehničkih pregleda, iako se u javnosti o tome polemisalo više puta, u ovoj asocijaciji napominju da se cene koje su sada u opticaju neće bitno menjati.

Srbija

Vašington je adresa za rešavanje geopolitičkih pitanja

Mi u Kongresu srpsko-američkog prijateljstva smatramo da Amerika nema pouzdanijeg partnera i saveznika u ovom delu EvropePosle tri godine od osnivanja našeg Kongresa, smatram da je najveći rezultat to što smo uspeli da u organizaciji okupimo ljude iz svih društvenih sfera koji prepoznaju značaj osnaživanja saradnje sa SAD za vitalne interese naše zemlje, ocenjuje prof. dr Vladimir Marinković, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva. Osnivač KSAP Vladimir Marinković  i Kongresmen Robert Aderholt I Srbija i Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa izazovima COVID-19. Kakve će posledice pandemija imati na demokratiju, ekonomiju, sigurnost, mir i stabilnost obe države i međusobne odnose?Kriza koju je izazvao COVID-19 ostaviće ogromne posledice na američko društvo u celini, pored velikih žrtava u ljudskim životima, slabostima u američkom političkom sistemu i strukturi uređenja, padom ekonomske aktivnosti. I na kraju ono što je možda dugoročno i najopasnije, a to je polarizacija Amerike po ideološkim i političkim pitanjima, koja je kulminirala 6. januara, na dan kada je u  Kongresu i Senatu trebalo da se održi diskusija o izbornim rezultatima, odnosno potvrđivanje pobede Džoa Bajdena na predsedničkim izborima koji su održani 3. novembra prošle godine. Još uvek do kraja nije ispitano sta se dogodilo na izborima u pojedinim saveznim državama, a nova administracija je nasledila stare probleme i očekuje je mnogo akivnosti na međunarodnom i domaćem nivou. Kada je u pitanju odnos prema Srbiji i regionu, zasad ima i ohrabrujućih tonova, ali i onih koji liče na to da će njihov pristup da se vrati na period pre 2016. Godine, kada je Amerika prekinula sa tzv. autopilot spoljnom politikom. Državni sekretar Blinken je izjavio da je Vašingtonski sporazum uz Avramove sporazume važan rezultat Trampove administracije i ohrabrujuće deluje činjenica da će američka razvojna korporacija DFC da nastavi da radi u Srbiji i da pomaže posebno domaćim malim i srednjim preduzećima. Srbija se, za razliku od mnogih velikih i razvijenih zemalja, dobro snašla tokom pandemije, prvenstveno zahvaljujući spoljnopolitičkoj doktrini predsednika Vučića.Prosečan građanin ne zna da su američke kompanije uložile četiri milijarde dolara u našoj zemljiNedavno ste obeležili tri godine od osnivanja Kongresa. Šta su dosadašnji rezultati vašeg rada i aktivnosti na unapređenju srpsko-američkih odnosa koji imaju tradiciju dugu skoro 140 godina?Posle tri godine od osnivanja našeg Kongresa, smatram da je najveći rezultat to što smo uspeli da u organizaciji okupimo ljude iz svih društvenih sfera, koji prepoznaju značaj osnaživanja saradnje sa SAD za vitalne interese naše zemlje. Članovi Savetodavnog odbora Kongresa su potpredsednici Vlade Republike Srbije gđa Mihajlović i g. Ružić, američki kongresmeni, istaknuti ljudi iz naše dijaspore kao što je David Vujić, koji je naš počasni predsednik. Članovi su i ljudi iz sveta biznisa, medija, nevladinog sektora, univerziteta, ujedinjeni u tome da pomognu da se naša zemlja, a posebno mladi ljudi, gradi na vrednostima koje će pomoći da postanemo moderna, cenjena, ekonomski i politički snažna zemlja.  U tome mogu da nam pomognu mudra politička savezništva, snažna tržišna, liberalna ekonomija i trajni, dugoročni mir i stabilnost u regionu. U ostvarivanju ovih ciljeva Amerika može mnogo da doprinese Srbiji i, na kraju, mogu otvoreno da kažem da je prava adresa za rešavanje geopolitičkih pitanja u ovom delu Evrope  u Vašingtonu, a ne u bilo kojoj drugoj svetskoj prestonici.Kao jednu od svojih aktivnosti često podvlačite borbu protiv lažnih vesti koje prate prisustvo SAD u Srbiji i odnose između dve zemlje. Koje su najčešće dezinformacije i predrasude koje pokušavate da „razbijete“?Živimo u vremenu u kojem na globalnom nivou dominira borba na polju propagande i promovisanja lažnih vesti kako bi se uticaj određenih zemalja i centara moći proširio. Zato je veoma važno da informacije o delovanju različitih partnera, država, kompanija i međunarodnih organizacija budu transparentne i da građani imaju pravo da znaju ko najviše investira, pomaže i podržava našu zemlju. Prosečan građanin ne zna da su američke kompanije uložile četiri milijarde dolara u našoj zemlji, da zapošljavaju više od 25.000 ljudi, da donose nove tehnologije, menadžment, i da šalju poruku investitorima širom sveta da je Srbija stabilna i da je povoljna destinacija za ulaganje. Takođe, ogromna pomoć i podrška su došle od strane USAID-a, koji je agencija američke vlade preko koje je u Srbiju ušlo više od milijardu dolara pomoći američke države, ali i organizacija kao sto su NDI (National democratic institute) i IRI (International Republican Institute) koje su zaslužne za primenu dobre prakse razvijenih demokratskih instituta u mnogim državnim institucijama, a posebno u parlamentu i vladi. Moram da spomenem i jedan sasvim novi pristup ambasade SAD u Beogradu, a posebno ambasadora Godfrija koji je iskreno zainteresovan da odnosi budu na najvišem nivou i ima prijateljski odnos sa predsednikom Vučićem.Srpsko-američka akademija za lidere usmerena ka pružanju praktičnih i teorijskih znanja o najvažnijim pitanjima koja se tiču Sjedinjenih Američkih Država, održana je prvi put prošle godine. Kakva su vam iskustva, koliko ljudi je prošlo kroz akademiju, šta su naučili? Hoće li biti noviteta kad je reč o sadržaju predavanja i predavačima?Srpsko-američka liderska akademija je projekat koji za cilj ima da ponudi jedan sasvim novi pristup u obrazovanju mladih i visokoobrazovanih ljudi kako bi stekli nova i praktična znanja o tome kako uopšte funkcionišu SAD od političkog sistema do primene novih tehnologija. Uspeli smo da obezbedimo predavače iz Srbije i Amerike, koji imaju praktična znanja i koji mogu na pravi način da ih prenesu našim mladim ljudima. Do sada je našu akademiju pohađalo 120 mladih visokoobrazovanih ljudi koji će sigurno biti nosioci i velika podrška saradnji dveju zemalja.Na drugoj godišnjici Kongresa 2020. godine, predstavili ste  Deklaraciju o strateškom partnerstvu Srbije i Sjedinjenih Država. Kakve aktivnosti planirate u narednom periodu?Mi u Kongresu srpsko-američkog prjateljstva smatramo da Amerika nema pouzdanijeg partnera i saveznika u ovom delu Evrope i da je potrebno da nivo odnosa bude takav da imamo sporazum o strateškom partnerstvu. Da bismo dostigli taj nivo odnosa moraćemo da budemo proaktivni i da imamo mnogo više inicijativa prema institucijama i uticajnim pojedincima u Americi, da mnogo više lobiramo i stičemo nove prijatelje kod donosioca odluka. Odličan primer za to je predsednik Vučić koji je imao viziju i strpljivo gradio poziciju Srbije u Americi koja sada smatra Srbiju pouzdanim partnerom i ima mnogo više senzibiliteta za naše probleme i politička pitanja nego što je to bilo  ranije.

Srbija

Pitanje dana kada će Srbija biti jedan od vodećih centara IT industrije

Microsoft Development centar Srbija (MDCS) za svojih 15 godina prešao je put od male kancelarije sa nekoliko zaposlenih do kompanije koja broji 300 IT inženjera i predstavlja jedan od najznačajnijih IT centara u regionu. Za ovu godinu planiraju dalji rast, a u skladu sa tim i zapošljavanje velikog broja stručnjaka. Direktor MDCS Dragan Tomić poseban značaj pridaje činjenici da se zbog rada u toj kompaniji sve više ljudi vraća u Srbiju.Dragan Tomić, direktor Majkrosoft razvojnog centra u SrbijiOd vašeg dolaska do danas, koliko se Microsoft promenio? Osim znatnog porasta broja zaposlenih, u čemu se najviše ogleda razvoj MDCS u Srbiji?Rekao bih da se MDCS za ovih 15 godina iz ideje pretvorio u realnost. Ono što je bila zamisao našeg malog tima kada smo krenuli u celu priču sa Majkrosoftom danas je realnost mnogih. Od 30 entuzijasta došli smo do 300 zaposlenih koji svojim idejama, znanjem i radom doprinose u razvoju stvari koje menjaju današnjicu, ali će menjati i sutrašnjicu. Uspeh se ogleda u tome i što je Redmond prepoznao važnost svoje investicije i potencijal naših ljudi na razvoju IT industrije. Koliko je Microsoft imao uticaj na trenutno dobru poziciju srpske IT industrije u svetu?Slobodno mogu da kažem da je Microsoft glavni krivac što je svet primetio da Srbija ima dosta toga da ponudi kada je u pitanju razvoj IT industrije. Dok se nije otvorio Microsoft, naši mladi i pametni ljudi su odlazili u svet, gde su davali sve od sebe da se dokažu i pokažu. I većina je to i uspevala, ali to je sve bio individualni razvoj. Sada se neki od njih vraćaju u Srbiju, donoseći znanja i iskustva stečena širom sveta.  Veliki broj ljudi iz IT sveta otišao je iz zemlje u poslednjih nekoliko decenija jer nisu imali gde da primene svoje znanje u Srbiji. Danas to nije slučaj zbog kompanija kao što je Microsoft. Da li vi delite mišljenje da oni najbolji sada ostaju ovde i da ne idu na Zapad u potrazi za novim izazovima i ispunjenjem snova?Još u Srbiji ima mnogo ljudi koji žele da se presele na Zapad. Ali oni kojima su prioriteti izazovi i uslovi rada koje im nudi IT industrija na Zapadu danas ostaju ovde jer upravo to mogu da dobiju u kompaniji Microsoft, uz mogućnost ostanka u svojoj domovini, gde su im prijatelji i porodica i gde će biti „kod kuće“. MDCS je obeležio 15 godina postojanja. Šta smatrate najvećim uspehom do sada i kakvi su planovi za sledećih 15 godina?Najveći uspeh se ogleda u tome što je danas rad u Microsoft razvojnom centru u Srbiji bolji nego rad u bilo kojoj međunarodnoj IT kompaniji u Evropi kada govorimo o izazovnim projektima, kvalitetu ljudi i mogućnostima za učenje i rast. Naš tim je od osnivanja 2005. godine do danas stvorio i izvezao najsavremenije tehnologije i rešenja u celi svet. Osim projekata za Azure, učestvovali smo i u izradi komponenti programa Windows v.7 i v.10, na svim edicijama SQL Servera od 2008 do 2020, na komponentama Office paketa od 2010 do danas, kao i Office 365 i na projektu Office Sway. Što se tiče budućnosti i planova, verujemo da će proporcionalno rastu kompanije u Srbiji rasti i naše učešće na razvoju projekta koji će promeniti svet informacionih tehnologija. Kakva je budućnost IT industrije u Srbiji i u kom smeru će se razvijati? Srbija ima jednu veliku prednost koju ostatak sveta nema, a to je što smo, koliko-toliko, još uvek tržište u povoju i tek treba da pokažemo koliko znamo i možemo. Verujem da naši mladi ljudi imaju potencijal za velike stvari i zato velike nade polažemo u svoje zaposlene, ali i u sve nove ljude koji planiraju da se priključe našem timu. Da li imamo kapaciteta za razvoj nečeg novog što bi nas postavilo na mapu IT sveta?Čvrsto verujem da imamo kapacitet za sve što je pred nama, i za mnogo više od toga. Svaki dan proveden sa mojim kolegama u Microsoftu daje mi nadu, ali i potvrdu da je samo pitanje dana kada će Srbija biti jedan od vodećih centara IT industrije. S obzirom na brzi rast ove industrije u Srbiji, pretpostavljamo da će i broj novih radnih mesta rasti proporcionalno?Da, mi već planiramo veliko proširenje tima za ovu godinu, a ako se trenutni rast nastavi i svake naredne godine ćemo nastaviti da ulažemo u nove kadrove jer verujemo da se napred ne može bez svežih ideja i inovacija. Microsoft je i za prošlu godinu proglašen za najpoželjnijeg poslodavca u IT sektoru. Šta je to što privlači mlade da se zaposle i da ostanu da rade u Microsoftu u Srbiji?Mi mladima nudimo mogućnost da rade, putuju, upoznaju se sa novim ljudima i novim idejama, rade na projektima koji su bitni za ceo svet i to zajedno sa svetskim i domaćim stručnjacima iz IT industrije. Osim toga, nudimo im stabilnost, kako u finansijskom smislu tako i u razvojnom. Novi ljudi imaju priliku da se uklope u sistem koji već dosta dugo veoma dobro funkcioniše i imaju priliku da uče od najboljih stručnjaka iz industrije, i to je nešto što ne može da ponudi mnogo kompanija na ovim prostorima. Promovišete i veće učešće žena u Srbiji u IT. Na koji način to vi radite i kako bi društvo i kreatori politika trebalo da ohrabre žene da se više uključe ne samo u IT, već uopšte u STEM nauke?Čini se da veliki broj IT kompanija u Srbiji prepoznaje neophodnost žena u timovima, jer istraživanja pokazuju da porast udela žena na 14,7%, dok je taj udeo u SAD samo 11.7%. Devojkama još na početku obrazovanja treba pružiti podršku da se oprobaju u oblasti IT, dok sa druge strane rodni diverzitet može značajno doprineti jačanju čitave IT industrije.

Srbija

Više od pola veka doprinosa Coca-Cola sistema Srbiji

Poslovanje Coca-Cola sistema, uključujući i kompaniju Bambi, kreira 291 milion evra dodate vrednosti, što iznosi 0,6% BDP-a Republike SrbijeCoca-Cola sistem, koji čine kompanija Coca-Cola, punionica Coca-Cola HBC Srbija i  kompanija Bambi, već više od pola veka posluje na našem tržištu i bez sumnje predstavlja neizostavni deo naše svakodnevice. Pored nekih od najvoljenijih brendova u kojima potrošači mogu uživati 24 sata, 7 dana u nedelji, kompanija svojim poslovanjem, zahvaljujući čitavom lokalnom lancu vrednosti koji kreira sa svojim partnerima, decenijama ostavlja neizbrisiv trag u srpskoj ekonomiji i društvu. Da uticaj i doprinos koji ovaj sistem ostvaruje na domaću privredu raste iz godine u godinu, svedoči i studija „Društveno-ekonomski uticaj Coca-Cola sistema u Srbiji“ koja je, po četvrti put, javnosti predstavljena krajem prošle godine.Rezultati studije pokazuju da poslovanje Coca-Cola sistema, uključujući i kompaniju Bambi, kreira 291 milion evra dodate vrednosti, što iznosi 0,6% BDP-a Republike Srbije. Coca-Cola sistem direktno generiše 42 miliona evra, dok je indirektni uticaj procenjen na 249 miliona evra. Istovremeno, Coca-Cola sistem u srpski budžet uplaćuje 16 miliona evra direktnih poreskih prihoda, a podržava čak 159 miliona evra poreza u celokupnom lancu vrednosti sistema, što iznosi 0,9% ukupnog poreskog prihoda u zemlji. Pored države, korist od rezultata ostvarene dodatne vrednosti imala su i domaćinstva širom lanca vrednosti Coca-Cola sistema u Srbiji - 67 miliona evra, od čega se 26 miliona evra odnosi na zaposlene u sistemu.Kada je reč o sektorima koji su imali najviše koristi od sistema, svakako su to sektori trgovine i usluga – trgovinski sektor je jedan od najvećih korisnika aktivnosti sistema, sa 74 miliona evra dodate vrednosti. Prema rezultatima iz studije, segment neposredne potrošnje (kafići, restorani, hoteli) ostvario je korist od 39 miliona evra, a segment buduće potrošnje (supermarketi, prehrambene prodavnice) – 35 miliona evra.Coca-Cola je u srži domaća kompanija u zemljama u kojima posluje. Tako punionica u Srbiji zapošljava lokalnu radnu snagu i ostvaruje prihod na tržištu, ali isto tako podržava zapošljavanje, zarade i poreski prihod u celoj ekonomiji.  Pored 1.700 zaposlenih u Srbiji, sistem indirektno podržava još 14.400 radnih mesta u sektorima koji su povezani sa njenom delatnošću, a najveći uticaj sistema se odnosi na trgovinski sektor jer se u njemu podržava više od 10.000 radnih mesta.Coca-Cola mladimaParalelno sa razvojem poslovanja, Coca-Cola sistem brine i o zajednici u kojoj posluje. Realizuje aktivnosti i inicijative usmerene na podršku profesionalnom razvoju mladih, zaštitu životne sredine, podsticanje preduzetništva, osnaživanje i podršku ženama, ali i pružanje podrške zajednici u vanrednoj situaciji. Coca-Cola sistem je tokom 2018. godine pokrenuo platformu „Cola-Cola mladima”, namenjenu širokoj populaciji mladih –  srednjoškolcima, studentima, apsolventima, diplomcima i nezaposlenima, sa ciljem da ih osnaži i pomogne im da brže dođu do posla. U okviru ovih programa, kroz edukaciju i savetovanje, podržali smo više od 38.000 srednjoškolaca, preko 5.000 studenata učestvovalo je u različitim programima obuke i treninga, a preko 4.500 njih smo osnažili i usmerili ka profesionalnom usavršavanju i otpočinjanju karijere. Kao odgovorna prema životnoj zajednici, kompanija identifikuje i stalno preispituje svoje uticaje, kao i mogućnosti za unapređenje u pogledu zaštite životne sredine. Najveća pažnja sistema usmerena je na upravljanje vodnim resursima, zaštitu energetskih resursa i klime i kreiranje održive ambalaže. Do 2019. godine, smanjena je potrošnja vode po litru proizvedenog pića za 53,8%, ukupna potrošnja energije smanjena za 52%, a samo u 2019. godini ostvarena je ušteda od 295 tona PET materijala.Važna siIstovremeno, Coca-Cola sistem zalaže se za jednakost među polovima i ekonomsko osnaživanje žena. U nameri da podigne svest o borbi protiv raka dojke, ranoj dijagnostici i prevenciji, kompanija Bambi inicirala je projekat „Važna si“, u okviru kojeg su organizovani besplatni mamografski pregledi za zainteresovane žene na teritoriji Grada Požarevca. Podrška Coca-Cola sistema zajednici i pravovremena reakcija nisu izostale ni u periodu pandemije korona virusa.Studija o društveno-ekonomskom uticaju Coca-Cola sistema u Srbiji pokazuje da je za ovu kompaniju Srbija veoma važno tržište, sa velikim potencijalima, na kom se godinama ostvaruju rekordni rezultati. Ipak, čitav lokalni lanac vrednosti koji Coca-Cola sistem kreira takav je zahvaljujući izuzetnoj saradnji sa relevantnim institucijama, Vladom i lokalnim samoupravama, zapošljavanju lokalne radne snage, saradnji sa kupcima, dobavljačima i partnerima, ali i ulaganju u zajednicu.U ovu, 2021. godinu ceo svet ušao je sa nadom da će se situacija bez presedana izazvana virusom COVID-19 što pre okončati i da će se na horizontu pojaviti funkcionalni modeli poslovanja u novoj realnosti održivi na duže staze. I u narednim godinama, Coca-Cola sistem biće pouzdan partner zajednici, a veliko znanje utemeljeno na međunarodnom poslovnom iskustvu staviće u funkciju unapređenja domaćeg privrednog ambijenta i beleženja još boljih rezultata.COCA-COLA DONIRALA 600.000 EVRA TOKOM PANDEMIJESnažna podrška Coca-Cola sistema zajednici i tokom pandemijeViše od pola veka, koliko Coca-Cola sistem posluje u Srbiji, paralelno sa razvojem svog poslovanja, brine o zajednici i radi na unapređenju kvaliteta života u njoj. Najveći doprinos razvoju zajednice sistem daje kroz zaštitu životne sredine smanjivanjem svog uticaja, podršku profesionalnom razvoju mladih, podsticanjem preduzetništva, volonterskih aktivnosti, kao i pružanjem podrške u vanrednim situacijama. Kao i u regularnim uslovima, i tokom borbe protiv korona virusa, Coca-Cola sistem bio je važan partner lokalnoj zajednici. Podrška je realizovana u tri ključne faze u okviru kojih su donirani proizvodi onima koji su bili na prvoj liniji borbe protiv pandemije. Obezbeđena je finansijska pomoć za opremanje zdravstvenih ustanova, a podrška je pružena i socijalno ugroženim građanima kroz donaciju Crvenom krstu. Vrednost svih sprovedenih aktivnosti iznosila je 600.000 evra. Posebna podrška tokom pandemije pružena je sektoru ugostiteljstva kroz brojne aktivnosti, a jedna od njih je pridruživanje projektu „Čisto i sigurno“ kako bi hotelski i ugostiteljski objekti dostigli standarde EU i podigli stepen bezbednosti i higijene. Coca-Cola sistem je u tu svrhu veliki broj objekata podržao lansiranjem digitalnog menija, koji omogućava da se gosti beskontaktno upoznaju sa celokupnom ponudom objekta, a u nekima i da poruče ne dolazeći u kontakt ni sa kim van svog okruženja. Zahvaljujući različitim promotivnim aktivnostima, dodatno je podržano više od 600 ugostiteljskih objekata.I u vremenima nakon pandemije izazvane virusom COVID-19, baš kao i tokom nje, Coca-Cola sistem kreiraće brojne mogućnosti za razvoj na pametan i održiv način, a kroz čvrsta i pouzdana partnerstva koja neguje sa državom, biće stabilan oslonac domaćoj privredi i duboko posvećen unapređenju poslovne klime i života u zajednici u kojoj posluje.

Srbija

Primer uspeha i kvaliteta

Fabrika aluminijumskih limenki za piće Ball korporacija u Beogradu bila je među prvim velikim američkim greenfield investicijama u našoj zemlji. Prošle godine proslavili su 15 godina poslovanja, a impresivni rezultati pokazatelji su napornog rada, truda i ulaganja „Na protekle godine poslovanja u Srbiji možemo da gledamo sa puno ponosa. Počeli smo kao greendfield investicija sa jednom proizvodnom linijom, da bismo ih danas imali čak tri. Od otvaranja fabrike u Beogradu, Ball je uložio oko 200 miliona evra u proizvodnju, proizveli smo 18 milijardi aluminijumskih limenki za piće koje iz naše fabrike odlaze na više od 20 tržišta u svetu i zaposlili smo 400 ljudi. Beograd je postao i operativni centar za čitav tim Ball EMEA globalnih biznis usluga (GBS)“, istakao je Branislav Savić, direktor fabrike u Beogradu.Posebno je ponosan na svoje kolege, jer bez njih Ball danas ne bi bio tu gde jeste. „Stalno težimo ličnom i poslovnom razvoju zaposlenih u Ball-u. Prateći konstantan rast i razvoj fabrike svi smo kao jedan učili i danas smo bogatiji ne samo u znanju, već i u prijateljstvu koje smo razvili. Verujemo da je zahvaljujući svemu tome, 15 godina nakon što smo počeli sa radom u Beogradu, više od polovine prvobitno zaposlenih radnika i dalje tu“, naveo je Savić.15 godina Ball-a u Srbiji Najveća US greenfield investicija u Srbiji Od otvaranja uloženo oko 200 miliona evra Danas zapošljava 400 ljudi Proizvedeno 18 milijardi limenki Pred Ball-om je uzbudljiv period, iako je situacija u celom svetu drugačija u odnosu na onu na koju smo navikli. „Ball korporacija neprekidno investira u proširenje proizvodnih kapaciteta. U Srbiji, zahvaljujući poslovnim rezultatima i značajnom izvozu, veliki smo oslonac izvoznog bilansa zemlje, kao i same državne ekonomije. Razvoj održivih proizvoda, tehnologije i ljudi je u osnovi svih naših planova, što uključuje ekološki, društveni i ekonomski aspekt poslovanja. Ponosni smo na to što smo tokom prethodnih godina u Srbiji postavili snažne temelje na kojima možemo da gradimo naredne uspehe”, zaključuje Branislav Savić.Prednost za ekologijuNikola Narančić, direktor prodaje za jugoistočnu Evropu i Tursku, ističe da aluminijumska limenka za piće, zahvaljujući tome što se beskonačno može reciklirati, ima važnu ulogu u konceptu cirkularne ekonomije. „Sve je veća i glasnija zabrinutost za budućnost naše planete. Zbog toga su ekološke teme sve aktuelnije i prisutnije u svakom segmentu života. Tako, kada pominjemo ambalažu za piće, uviđamo da sve veći broj i potrošača i proizvođača razmišlja o prednostima koje ona ima po ekologiju.  Aluminijum je metal koji se potpuno može reciklirati, bezbroj puta, bez gubitka kvaliteta, zahvaljujući čemu je  aluminijumska limenka za piće najviše reciklirana  ambalaža na svetu. U Evropi se trenutno reciklira 76% upotrebljenih aluminijumskih limenki za piće, i taj procenta raste “, kaže Nikola.Danas, aluminijumska limenka, čija je dodatna prednost to što može poslužiti kao savršeno platno za vizuale i poruke kupaca, postaje omiljeno pakovanje i potrošača i kod kupaca u svetu, što je slučaj i u Srbiji. Iza toga stoji predan rad Ball-ovog tima. Ponosni na limenku za piće, zato što: je pravi primer cirkularne ekonomije se može beskonačno reciklirati bez gubitka kvaliteta je najrecikliranija ambalaža za piće na svetu je nesalomiva savršeno čuva proizvod od uticaja vazduha i svetla„Aluminijumska limenka za piće je pakovanje koje beleži konstantan rast upotrebe. Iza rekordnih brojki prodaje stoje znanje, timski rad i poverenje kupaca. Potrošači su kod nas uvek voleli limenke za piće, iako pre dolaska Ball-a nisu bile toliko dostupne na tržištu Srbije. Tada, pre nekoliko decenija, bile su retka roba, klinci su ih sakupljali i čuvali. Ball je počeo da proizvodi aluminijumske limenke za piće u Beogradu, što je dovelo do istovremenog  razvoja tražnje i kapaciteta za punjenje. Taj paralelni razvoj je doveo do toga da limenka postane omiljena vrsta pakovanja, i brendova i potrošača. Sada u zemlji postoji već desetak punionica, a naša proizvodnja u Ball-u je vremenom rasla, prateći rast tržišta koji i dalje traje. Počeli smo sa jednom proizvodnom linijom, 2011. smo kapacitete proširili na dve proizvodne linije, a od 2019. limenke pravimo na tri linije“, objašnjava Nikola Narančić.Nova kategorija pića u limenciTim Ball-a u Beogradu ima blizak, partnerski odnos sa svojim kupcima, zahvaljujući čemu uspešno odgovaraju na sve trendove i potrebe potrošača. Posvećeni održivosti, prvi na delu Ball fabrika u Beogradu je prva fabrika kod nas koja kompletnu proizvodnju realizuje uz pomoć 100% obnovljivih izvora energije. Ovakav vid proizvodnje uveden je istovremeno u sve Ball fabrike u Evropi.  Ball je prvi  proizvođač limenki za piće čiji je plan o klimatskim promenama odobrila inicijativa „Naučno zasnovani ciljevi“, čija je namera da ograniči globalno zagrevanje na 1.5°C. U 2020, Ball je postao prvi proizvođač limenki za piće na svetu koji je dobio ASI sertifikat, što potvrđuje najviše etičke i ekološke standarde u pogledu nabavke i upravljanja aluminijumom koji koriste za proizvodnju svojih limenki.„Stalne inovacije doprinele su tome da limenka za piće postane najpoželjnija ambalaža, ne samo na tržištu Srbije već i u svetu. U limenkama odavno možete kupiti sokove, potom su se pojavile nove kategorije poput kafa, čajeva, piva, vina ili koktela. Globalni trendovi, koji će tek stići na naše tržište, jesu pića sa niskim procentom šećera, alkoholna Hard Seltzers pića, spoj gazirane vode, alkohola i voća, funkcionalni napici, voda u limenci, negazirana i mineralna, kao i voda obogaćena ukusima. Kod nas ti trendovi još uvek nisu prisutni. Očekujemo da se i na policama naših prodavnica u narednom periodu nađe sve više novih kategorija i proizvoda u limenci“, rekao je Narančić.  U osnovi svih Ball-ovih svakodnevnih operacija je neprekidna posvećenost održivoj budućnosti, zahvaljujući čemu je korporacija prepoznata kao lider u etičkim standardima i odgovornosti prema životnoj sredini. Sve to, uz sjajan tim zaposlenih, globalno i lokalno, garant su da će Ball u Srbiji nastaviti da niže uspehe.Revolucija u reciklaži se širi na sport i zabavuU 2020, Ball korporacija i Kroenke Sports & Entertainment uspostavili su saradnju zahvaljujući kojoj Ball postaje partner u održivosti najvećih sportskih borilišta. U gradu u kojem je sedište kompanije, u Denveru, arena u kojoj nastupa NBA tim Denver Nagets, sada nosi ime Ball arena. Saradnja se odnosi i na stadion Emirates, londonskog premijerligaša Arsenala, kao i sa stadion SoFi u Los Anđelesu, na kojem igra NFL tim LA Rams. Na svakoj lokaciji, Ball i Kroenke Sports & Entertainment će raditi na promociji održivih pakovanja i reciklaže. Ball je posvećen misiji da reciklaža bude jednostavan, svakodnevni izbor za sve potrošače.

Srbija

Oporavak tražnje za poslovnim prostorom

Američka kompanija CBRE, sa sedištem u Los Anđelesu, najveća je konsultantska kuća iz oblasti nekretnina na svetu, sa prihodom od 23,9 milijardi dolara u 2019. godini. Broji više od 100.000 profesionalaca koji pružaju svoje ekspertske usluge investitorima i zakupcima u 450 poslovnica, smeštenih u preko 100 zemalja (ne računajući podružnice). Od 2008. godine CBRE se nalazi na poznatoj „Fortune 500“ listi, listi koja okuplja 500 najuspešnijih kompanija na svetu prema godišnjem prihodu, rangirajući se u 2020. godini na 128. mestu.Boško Tomašević, direktor CBRE d.o.o.CBRE svojim klijentima nudi širok spektar usluga, uključujući upravljanje objektima, transakcijama i projektima, kao i usluge upravljanja investicijama, usluge vezane za procene vrednosti, izgradnju, lizing, prodaju i zalaganje nepokretnosti i druge konsultantske usluge.Kompanija CBRE od 2018. godine ima direktno predstavništvo u Beogradu, odakle posluje u osam zemalja regiona jugoistočne Evrope - Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. Koliko je pandemija uticala na trendove na tržištu stambenog, a naročito kancelarijskog prostora u Srbiji i regionu? Pandemija je imala veliki uticaj na tržište nekretnina, ponajviše na sektor maloprodaje, koji je doživeo najveći pad. Tržište kancelarijskih i stambenih prostora je doživelo pad u mnogo manjoj meri, i kao takvo pokazuje stabilnost i potencijal za dalji rast u narednim godinama. Što se tržišta kancelarijskog prostora tiče, period uvođenja vanrednog stanja je svedočio o usporavanju potrebe za kancelarijskim prostorima i stagniranju kompletnog sektora. Međutim, situacija se menja sredinom prošle godine, firme se polako vraćaju na staro, i potražnja za poslovnim prostorom nastavlja uobičajenim rastom. Ovaj trend se očekuje i tokom tekuće godine. Kada je u pitanju stanogradnja, dovoljno je istaći podatak da je 2019. godine izgrađeno najviše stanova u protekloj deceniji, da bi se razumelo koliko je naše tržište nezasićeno. Trend rasta cena će verovatno usporiti na teritoriji Beograda, ali trend kupovine stanova neće. Očekujete li dolazak novih brendova kad je reč o modernim tržnim centrima zapadnog tipa i snižavanje cene rente? Budućnost će definitivno doneti novitete na naše tržište, i to je trend koji nas zasigurno čeka. Sa druge strane, smatram da će proći još neko vreme dok se to ne desi, imajući u vidu da je pandemija COVID-19 potpuno poremetila ovaj sektor. Cene zakupa za maloprodajne objekte su snižene od početka pandemije, i mišljenja sam da su trenutno na nivou koji je prihvatljiv zakupcima kako bi ti biznisi preživeli trenutnu situaciju.CBRE je u svojim ranijim analizama podsetio da milenijalci postaju najveća demografska grupa u Evropi i da ulaze u svoje primarne potrošačke godine. Kako odgovoriti na ove specifične ukuse i navike kad je reč o tržištu nekretnina u regionu?Modernizacija celog našeg društva i praćenje svetskih trendova su zasigurno uticali i na celokupno tržište nekretnina u Srbiji. Vreme mediokriteta u gradnji, nepotpuna ponuda i generalno nepoznavanje tržišta, navika i želja potrošača su  iza nas. Investitori koji to ne prepoznaju, neće moći da na ispravan način odgovore zahtevima kupaca. Glosa 1: Cene zakupa za maloprodajne objekte su snižene od početka pandemije

Srbija

Energetske farme će oživeti srpska sela

Srbija na raspolaganju ima oko 1,6 miliona hektara napuštenog i degradiranog poljoprivrednog zemljišta koje više nije pogodno za proizvodnju hrane, ali bi moglo da se iskoristi za podizanje brzorastućih drvenastih energetskih zasadaBoni Norman, predsednica E3 InternationalRazvoj održivih energetskih projekata, uz pružanje finansijskih i savetodavnih usluga, čini ključno polje delovanja kompanije E3 International (E3I). Boni Norman, predsednica E3 International, poznata je međunarodna savetnica za uspostavljanje „zelenih banaka“ sa više od dve decenije iskustva u strateškom savetovanju. Sa njom smo razgovarali o upotrebi obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti, a Boni nam je predstavila i novi program koji bi trebalo da u Srbiji omogući stvaranje energetskih farmi na napuštenom zemljištu.Kakvi projekti  su u fokusu kompanije E3I i koliko dugo ste prisutni na ovim prostorima?E3I sarađuje sa partnerima iz vladinog i nevladinog sektora, međunarodnim finansijskim institucijama, privatnim kompanijama i donatorima na kreiranju održivih energetskih rešenja za zdraviju i otporniju planetu. Kompanija nudi razvoj održivih energetskih projekata, finansijske i savetodavne usluge iz kancelarija na Balkanu, u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Naš tim radi na prostoru zapadnog Balkana već 20 godina. Mi smo motivisana grupa stručnjaka posvećena stvaranju pozitivnog razvoja na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.Tim E3I počeo je svoje regionalne projekte 1999. godine kao implementacioni partner Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na opštinskom programu za energetsku efikasnost 2010. godine u Bugarskoj. E3I je proširio svoj regionalni rad, kao implementacioni partner kreditne linije EU/EBRD za održivu energiju za zapadni Balkan. Kroz WeBSEFF, E3I je podržao preko 400 projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije za privatne kompanije/industriju, kao i opštine, sa više od 200 miliona evra investicija. Velika nam je čast što učestvujemo kao lokalni partner za sprovođenje aktivnosti američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, u cilju povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja.Na kojoj inicijativi trenutno radite?E3I je nedavno pokrenuo Inicijativu za održivo korišćenje zemljišta (SLI) za Srbiju. SLI u Srbiji vraća državno napušteno i degradirano poljoprivredno zemljište u produktivnu upotrebu stvarajući održive energetske farme, a u cilju podrške ruralnom i ekonomskom razvoju, zapošljavanju, unapređenju životne sredine, kvaliteta vazduha, zemljišta i vode, otpornosti na poplave, povećanja biodiverziteta i zaštite šuma. Naš cilj je katalizacija privatnih investicija u iznosu od tri milijarde evra. Plan je da se kroz ovu inicijativu poboljša kvalitet desetina hiljada hektara napuštenog zemljišta, kao i kvalitet života građana sa tih ruralnih prostora, s pozitivnim povratom za investitore u periodu od 5 do 6 godina tokom 20-godišnjeg projektnog ciklusa. Šta pokreće realizaciju inicijative?Iz više razloga, SLI predstavlja inicijativu koja dolazi u pravo vreme za Srbiju. U globalnoj smo klimatskoj krizi – glečeri se tope, prosečne godišnje temperature su rekordno visoke, a ekstremni vremenski uslovi su sve češći. Što se tiče lokalnih promena, kvalitet vazduha u Srbiji je ove godine u fokusu. Imamo vrlo malo vremena da sprečimo klimatsku katastrofu i zadržimo globalno zagrevanje ispod praga od 2 stepena Celzijusa do 2030. godine.Prema zvanično dostupnim podacima, Srbija na raspolaganju ima oko 1,6 miliona hektara napuštenog i degradiranog poljoprivrednog zemljišta koje više nije pogodno za proizvodnju hrane. Ovo zemljište bi delom moglo da se iskoristi za podizanje brzorastućih drvenastih energetskih zasada ili za „farme“ obnovljivih izvora energije, sunca, vetra i geotermalnih izvora. Upotreba čistijih goriva i sagorevanje drvne biomase u kotlovima na ugalj bi u kratkom vremenskom roku drastično poboljšali kvalitet  vazduha.Potražnja za drvnim peletom i sečkom raste regionalno i globalno i prevazilazi ono što šume u Srbiji i regionu mogu da podrže. Berba brzorastuće vrbe ili topole nakon 3 do 4 godine ima više smisla od seče šuma. Stvaranje stabilnog i predvidljivog tržišta biomase, kreiranjem centara za biomasu, kao što je to slučaj u  Austriji, zaštitiće pojedince i kompanije od skoka cena zbog ograničenih sirovina. Ti skokovi bi negativno uticali na najugroženije kategorije stanovništva. Na Devetim međunarodnim danima energetike i investicija, održanim krajem februara u Novom Sadu, eminentni stručnjak za biomasu prof. dr Branko Glavonjić nazvao je brzorastuće plantaže drvne biomase „srpskom naftom“. Drvna sečka i pelet iz ovih zasada mogu se koristiti kao siguran lokalni izvor energije, ali i kao sirovina za izvoz.Srbija je suočena sa ekonomskim izazovima na selu, gde bi se ova inicijativa sprovodila, a koji obuhvataju smanjenje broja stanovnika seoskih naselja, potrebu poljoprivrednika za dodatnim izvorima prihoda, kao i potrebu mladih za većim mogućnostima. Žetva brzorastućih plantaža drvne biomase obavlja se zimi, kada poljoprivrednici nemaju posla. Za žetvu se može koristiti postojeća poljoprivredna mehanizacija, uz manje modifikacije. Budući da se ove plantaže gaje na napuštenom, degradiranom zemljištu, one će biti dodatak poljoprivredi, u kombinaciji sa solarnim, geotermalnim „farmama” i vetroparkovima, čime će se poboljšati opšti uslovi za ulaganje, generisati prihodi i lokalni poslovi i unaprediti kvalitet života za mlade.Sa kojim inicijativama je usaglašen ovaj program za održivo korišćenje zemljišta? Inicijativa SLI u Srbiji je u skladu sa programima EU. Usklađena je i sa ciljevima novog Evropskog zelenog dogovora, inicijativama poput EU Energy Barge (inicijativa za Dunav), kao i projektom Dendromass4EU, koji u fokusu ima bioekonomske inovacije, plantažni uzgoj brzorastućih vrsta drveća za drvnu biomasu radi dobijanja održive energije.Pored toga, SLI za Srbiju prati i koristi i model za komercijalnu proizvodnju drvne biomase Državnog univerziteta u Njujorku u SAD. Postoji mogućnost da će SLI uključivati i garancije za razvojno kreditiranje, trenutno dostupne preko USAID-a u Srbiji za mala poljoprivredna preduzeća.Konačno, SLI će biti strukturisan tako da pokrene mnogo novih privatnih investicija osiguranjem krajnjih korisnika proizvedene biomase, kao što su kompanije za proizvodnju električne energije, daljinske sisteme grejanja ili industrijske pogone. Model Blanded finance, ili princip mešovitog finansiranja, u okviru SLI doprineće prilivu kapitala kako bi se postigli značajni rezultati, što bi na kraju trebalo da dovede do kreiranja zelenih obveznica i daljih „zelenih” ulaganja. SLI će se kreirati na osnovu modela i iskustava dve slične uspešne inicijative za obnovu zemljišta koji su kreirani na inicijativu Satje Tripatija, generalnog sekretara UNEP-a, koji je od početka bio inspiracija i savetnik za SLI.Ko je uključen u inicijativu i od koga ste dobili podršku?SLI je dobio podršku Republike Srbije na najvišem nivou. Memorandum o razumevanju potpisan je sa Autonomnom Pokrajinom Vojvodinom, gde se nalazi dobar deo pogodnog napuštenog poljoprivrednog zemljišta. SLI ima podršku privatnih kompanija, vodećih NVO, međunarodnih i lokalnih finansijskih institucija, lokalnih udruženja, Privredne komore Srbije, bankarske zajednice i širokog spektra drugih zainteresovanih strana.Koji su dalji koraci?U toku je priprema studije izvodljivosti koja sadrži ključne komponente, a paralelno sa tim radi se na pokretanju demonstracionih projekata. Uz podršku Ujedinjenih nacija u Njujorku, planira se formalno pokretanje inicijative u toku COP26 konferencije, najznačajnijeg godišnjeg klimatskog događaja u organizaciji Ujedinjenih nacija, na kom će ove godine Srbija biti potpredsednik. Cilj je da SLI istakne inovativnost i liderstvo Srbije u rešavanju problema klimatskih promena.Uz slikuBoni Norman, predsednica E3 International, pruža međunarodnu podršku poslovnim, institucionalnim, neprofitnim i vladinim klijentima da ostvare svoje ciljeve inovativnim korišćenjem tehnologija, održive energije i dr.

Srbija

Ova vlast štedi na najugroženijima

Osobama sa Daunovim sindromom život bi bio značajno lakši ukoliko bi im se odmah po rođenju priznalo 100 odsto telesnog oštećenja koje nakon toga ne bi morali svake dve godine ponovo da dokazuju. Zbog toga je Branislava Dedić pokrenula onlajn peticiju sa ovim zahtevom, koja trenutno ima više od 3.000 potpisa, a koju možete potpisati na sledećem linku.Branislava Dedić je majka dečaka sa Daunovim sindromom. Već skoro 18 godina, koliko će njen sin ove godine napuniti, vodi bitku sa državom zbog toga što komisije ne žele da mu priznaju 100 odsto telesnog oštećenja već samo 70.Iako za nekoga ovih 30 procenata ne znači mnogo, Dedić zbog ove razlike prima 10.000 dinara mesečno naknade za tuđu negu i pomoć umesto 30.000 koliko dobijaju oni roditelji čijoj deci je priznato 100 odsto telesnog oštećenja.„Jednostavno, sve je stvar matematike i ova vlast na najugroženijima štedi“, kaže Dedić za Novu ekonomiju.Država se, kako ona objašnjava, pravda time što zakon određuje da se osobama koje mogu same da se oblače, hrane i slično, ne može priznati potpuno telesno oštećenje. Međutim, Dedić objašnjava da ovo nema smisla, jer osobe sa Daunovim sindromom koje i mogu da obavljaju ove najosnovnije potrebe, opet zahtevaju stalnu pažnju. Ona zbog toga i ne može da radi, već je 24 sata uz sina.„On može da se obuče, ali kako je obučeno, naopačke... Ne može sam da jede jer stavlja puno hrane u usta, pa počne da se davi..  Zato kažem, svejedno je da li neko treba da bude uz njega da bi ga gledao da nešto ne uradi ili da radi umesto njega. To je velika greška i apsurd koji je napravljen u tim zakonima.“Dedić dodaje da peticijom želi da se izbori i da jednom priznato oštećenje bude doživotno. Sada je situacija takva da roditelji moraju svake dve godine da sa decom idu pred komisije gde bi se njihovo stanje ponovo procenjivalo, a samim tim i priznavale određene pomoći na koje imaju prava.,„Tim priznavanjem bi bilo olakšano i roditeljima i deci, da ne odlaze na dve godine, jer stanje osobe sa Daunovim sindromom se ne menja. Znači, sve što je urođeno to je tako,“ kaže Dedić.Ipak, iako bi uspešnost peticije bila značajno olakšanje za sve osobe sa Daunovim sindromom, Dedić objašnjava da često ne dobija podršku drugih roditelja, jer su, kako kaže „potcenjeni i potčinjeni ovom sistemu“.„Oni idu i piju kafu sa ljudima na vlasti koji mogu da im dobiju sto odsto. Oni su zaplašeni i čak od njih u malom broju dobijam i podršku za ovo što radim, iako se tiče i njihovog deteta. Oni su zaplašeni da će izgubiti i to malo što dobijaju.“Branislava Dedić kaže da zemlje u regionu već imaju usvojeno priznavanje sto odsto telesnog oštećenja odmah po rođenju i da bi takvu praksu trebalo da preuzme i Srbija. Umesto toga, dodaje kako je trenutno potrebno obići 7-8 mesta da bi se ostvarilo pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć.

Srbija

Užičani zahtevaju da se razjasne nedoumice oko radova na brani Vrutci

Nevladina organizacija Libergraf iz Užica, nedavno je održala protest protiv izgradnje još jedne mini-hidroelektrane (MHE) na brani jezera Vrutci, koje služi za snabdevanje gradskog vodovoda. Gradska vlast tvrdi da se postojeća MHE Vrutci trenutno izmešta sa sistema gradskog vodovoda, na koji je bila priključena, kao i da će to gradskom vodovodu doneti korist. Direktor nevladine organizacije Libergraf iz Užica, Vladan Sinđić, kaže za Novu ekonomiju da od nadležne službe Grada Užica zahtevaju da se prikupe svi relevantni podaci od javnih preduzeća i institucija u vezi sa planiranom gradnjom MHE na brani Vrutci."Mi imamo dokaze da EPS (Elektro-privreda Srbije) ima idejni projekat od 2009. godine (za izgradnju još jedne MHE)", kaže Sinđić.Dodaje i da je EPS  2017. imao lokacijske uslove za novu MHE u Vrutcima, ali da su oni u međuvremenu istekli. EPS je 2019. godine ponovo tražio te lokacijske uslove, međutim, tada ih nije dobio jer nije imao elektronski potpis na pojedinim dokumentima.  Prema rečima našeg sagovornika, zabrinjava to što EPS nije odbijen iz suštnskih, već iz tehničkih razloga. "Očekujemo da nadležne gradske službe prikupe sve informacije i dokumentaciju od javnih preduzeća, da je analiziraju na objektivan način i da na osnovu toga izvedu neke zaključke koje će dostaviti nama, kao tražiocima informacija, u pisanom obliku, a i javnosti putem medija", ističe Sinđić. Nakon protesta, satanak sa gradonačelnicom Užica, Jelenom Raković Radivojević, kako se navodi, zakazan je za sledeću nedelju, a u naredne dve sedmice očekuje se i odgovor Grada Užica na zahteve građana.Gradska uprava je u međuvremenu saopštila da radovima na brani Vrutci nije ugroženo vodosnabdevanje Užica i objasnila da se postojeća MHE Vrutci izmešta sa sistema gradskog vodovoda, na koji je nekada bila priključena, pa će to doneti "benefit".CINS: DVA MILIONA EVRA ZA FIRME POVEZANE SA KUMOM ALEKSANDRA VUČIĆA EPS: "NE PLANIRAMO NOVU MHE VRUTCI"Na pitanje Nove ekonomije da li EPS ima u svojim planovima gradnju MHE na brani Vrutci, iz tog javnog preduzeća stigao je kratak odgovor da oni ne grade mini-hidroelektranu na Vrutcima, kao i da nemaju taj projekat u svojim planovima.Sinđić je objasnio da je u dokumentima koje je EPS ranije podnosio nadležnim službama kako bi dobio lokacijske uslove za novu MHE, jasno navedeno šta bi se u tom slučaju radilo na brani Vrutci:"Prvi deo radova je taj cevovod, drugi deo izgradnja mašinske zgrade, zatim se navodi koji će se agregati ugraditi, koje turbine i tako dalje", kaže naš sagovornik.On objašnjava da se prvi deo radova, koji se odnosi na izgradnju cevovoda, poklapa sa onim što je već urađeno i da taj cevovod pripada postojećoj MHE, koja je trenutno van funkcije.Međutim, postavlja se pitanje šta bi se desilo kada bi se iz jezera povlačilo više vode za neku MHE većeg kapaciteta, kao i da li je problem cvetanja algi već bio povezan sa preteranim ispuštanjem vode iz jezera.Sinđić kaže da je primetio da na jezeru nije bilo problema kada je postoječa MHE Vrutci bila van funkcije, prošle godine, dok je ranije bilo takvih slučajeva."Mi nemamo apsolutno ništa protiv kontrolisanog rada postojeće MHE u kapacitetu koji trenutno postoji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Direktor Libergrafa naglašava da on sve te probleme tumači kao laik i kako neko ko nije stručnjak za biologiju ili mikrobiologiju, a tvrdnju da pribranska MHE Vrutci nije radila prošle godine potkrepljuje činjenicom da joj EPS nije uplaćivao novac za isporučenu struju.Libergraf je pre protesta u Užicu naglasio da je za pomenute radove na brani Vrutci javnu nabavku raspisalo  JVP Srbijavode na kojoj je pobedilo preduzeće Hidro-Tan d.o.o. iz Beograda.Ono je inače u vlasništvu Dragana Klisure, čoveka koji se često dovodi u vezu sa kumom predsednika Srbije, Nikolom Petrovićem, koji poseduje brojne MHE u Srbiji. Srbijavode su u međuvremenu demantovale da je na brani Vrutci planirana MHE.Foto: Nova ekonomija/ Jezero Vrutci, septembar 2020. godineUŽICE: NA 8. MART PROTEST PROTIV NOVE MHE NA BRANI JEZERA VRUTCI "PROTIVIMO SE DERIVACIONIIM MHE"Vladan Sinđić podseća da je Grad Užice 2020. godine doneo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE, koji se ne odnosi na pribranske elektrane i koji nije trajan, pa je prestao da važi prošle godine zajedno sa starim prostornim planom Grada Užica. Sada, kako napominje, treba doneti novi prostorni plan, pa se postavlja pitanje da li su lokalne planinske reke zaštićene od izgradnje derivacionih MHE. Vladan Sinđić inače smatra da derivacioni tip MHE, koji podrazumeva sprovođenje reke ili potoka u cevi, ne treba graditi, jer je to smrt za živi svet u njima.Podseća da su, zajedno sa ostalim građanima, već sprečili izgradnju jedne MHE na potoku Ročnjak, koji se uliva u jezero Vrutci i koji izvire na vrelu koje snabdeva vodom okolna sela.Sinđić kaže i da pokušali da spreče derivacionu MHE na reci Prištavici koja protiče kroz selo Ravni na Zlatiboru, ali da su reagovali su prekasno, kada je živi svet u njoj već bio praktično uništen.Dodaje i da nadležne službe u Užicu izgradnju MHE Prištavica, nisu sprečile, iako su to mogle.Sagovornik Nove ekonomije objašnjava da se klisura reke Đetinje, na kojoj je i izgrađeno veštačko jezero Vrutci 1984. godine danas nalazi u posebnom režimu zaštite, ali da je problem što ta zaštita trenutno važi u skladu sa odredbama Studije o zaštiti klisure reke Đetinje iz 2016. godine.Direktor Libergrafa kaže i da ta studija o zaštiti ne isključuje mogućnost gradnje derivacionih MHE na reci Đetinji, pa je reka u opasnosti sve dok se ne donese posebna odluka o zaštiti njene klisure.Čedomir Savković

Srbija

Srpska vina osvojila medalje u Nemačkoj

Vina iz Srbije su osvojila ukupno 13 medalja na prolećnom ocenjivanju Mundus Vini u Nemačkoj, prenosi portal Ekapija. Žiri sastavljen od enologa, vinara, vinskih trgovaca, novinara i drugih profesionalaca iz ove oblasti dodelio je našim vinima jednu veliku zlatnu medalju, pet zlatnih i sedam srebrnih medalja.Vino Doja Breg Cabernet Sauvignon 2017 osvojilo je veliku zlatnu medalju, koja je ujedno i najviše priznanje na ocenjivanju Mundus Vini.Zlato su dobile etikete Aleksić Amanet 2017, Kardaš Limited 2016, Virtus Credo 2017, Rubin Vronsky Blanc de blanc, Doja Breg Prokupac 2017.Srebrnim medaljama odlikovani su Lastar Pinot Noir Triangl 2017, Lastar Brut 2016, Virtus Prokupac 2018, Virtus Prokupac 2017, Virtus Credo beli 2019, Doja Merlot & Cabernet Sauvignon 2018 i Doja prokupac 2018.

Srbija

U čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša?

Er Srbija (Air Serbia) je najavila da će od aprila početi sa testiranjem digitalnog pasoša, a da će prvi moći da ga isprobaju putnici koji lete na relaciji Beograd-Cirih.Međutim, šta je zapravo digitalni pasoš?To je mobilna aplikacija Travel Pass Međunarodne asocijacije za avio saobraćaj (IATA). Ona bi trebalo da zameni papirne potvrde o vakcinacijama ili testiranju na kovid-19. Pomoću aplikacije putnici bi na jednom mestu mogli da čuvaju i upravljaju svom dokumentacijom koja bi im bila potrebna za putovanje.Digitalni i kovid pasoš nisu istoAli, digitalni pasoš nije ono što sve češće zovemo „kovid pasošem“. IATA na svom sajtu ističe da upotreba ove aplikacije ne znači da će nam vakcina protiv korone biti obavezni uslov za putovanja, već da će to zavisiti od politike određenih zemalja. Dakle, ukoliko država u koju želimo da putujemo odredi da će uslov za ulazak u nju biti potvrda o vakcinaciji ili negativan test, onda ćemo te podatke samo moći da odnesemo u digitalnom obliku, umesto da nosimo papire.Travel Pass aplikacija bi trebalo da sadrži objedinjene informacije o tome koji su trenutni uslovi za ulazak u strane države, ali o tome koje laboratorije ili centri na određenoj destinaciji omogućavaju testiranje ili vakcinaciju koju su preduslov za putovanje, objašnjava se na sajtu IATA. Preko aplikacije će biti omogućemo i da sertifikovane laboratorije bezbedno dostavljaju potvrde, kao i da putnici nakon toga dobiju uverenje da su im prikupljene potvrde dovoljne za njih plan putovanja. Ove setifikate bi zatim preko aplikacije mogli da upute i svojim organizatorima putovanja ili avio prevoznicima.IATA ističe da će, za one putnike koji nemaju smart telefone biti dostupne i klasične, paprine verzije, kao i to da će aplikacija biti besplatna za građane, a da cena koju će avio kompanije plaćati još uvek nije poznata, ali da će se truditi da ona bude „što je moguće niža“. I dalje se ne zna da li ćemo i kako na letovanjeIz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS)  za Novu ekonomiju kažu da pozdravljaju to što je Srbija počela da radi na izdravanju digitalnih sertifikata, ali da ovaj sistem i dalje pokazuje dosta manjkavosti, ističući da pre svega misle na brzinu obrade podataka.Što se tiče uslova za putovanje u strane države, iz UTAS-a kažu da je sve i dalje neizvesno, ali i smatraju da bi eventualno uvođenje „kovid pasoša“ odnosno vakcinacije kao uslova za putovanje dovelo do neizbežne diskriminacije.„Problem sa uvođenjem kovid pasoša nastao je kada uzmemo u obzir kategorije građana koji ne smeju primiti vakcinu, ali i države koje još nisu počele masovnu imunizaciju,“ navode iz UTAS-a u odgovoru za Novu ekonomiju.Prva avio kompanija koja bi trebalo da isproba IATA Travel Pass je Singapur Erlajns (Singapore Airlines) čiji će putnici koji lete na relaciji Singapur –London moći da testiraju pilot verziju od 15. do 28. marta. Aplikaciju trenutno nije moguće pronaći skinuti, a informaciju koji smo doblili od operatera Er Srbija kol centra je da to neće ni biti moguće sve dok ne počne testiranje.

Srbija

Potrebna izmena zakona kako bi prestao „sukob“ medija i fotografa

Zbog velikog broja tužbi fotografa protiv medija zbog zaštite autorskih prava, trebalo bi razmisliti o promeni pravnog okvira, kako ne bi bili u koliziji pravo medija da slobodno informišu građane i pravo autora na naknadu za svoj rad, rečeno je danas na okruglom stolu "Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava", koji je organizovala Asocijacija medija u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.Mediji imaju proklamovanu slobodu izražavanja i pravo da slobodno informišu građane, ali postoji i ozbiljan tržišni pritisak da se publici u realnom vremenu daje sadržaj koji ona traži, a potpuno poštovanje pravila oko autorskih prava bi dovelo do toga da ne rade svoj posao kako treba kako bi preživeli na tržištu, rekao je advokat Dušan Stojković na otvaranju debate posvećene korišćenju fotografija u medijima.Fotografi protiv medija od 2010. godine pokreću sporove, tražeći naknade u slučajevima kada je bez dozvole iskorišćeno ili menjano njihovo autorsko delo, ili ako autor nije potpisan, a broj takvih sporova rastao je ekspanzijom društvenih mreža.Sudija Apelacionog suda dr Dragica Popesku ocenila je da će mnogi mediji, koji nemaju veliku finansijsku moć, zbog velikog broja sporova možda imati poteškoća u funkcionisanju, i naglasila da je utoliko važnije da se ta oblast što pre uredi.Popesku, kao i Stojković, smatraju da bi trebalo razmisliti o osnivanju organizacije za kolektivnu zaštitu prava fotografa, poput SOKOJ u muzičkoj sferi, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore.Predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić ocenio je, međutim, da je tvrdnja da je sloboda izražavanja u opasnosti zbog tužbi fotografa opasna, tendeciozna i neistinita."Radi se o pokušaju da se tuđi rad stavi na raspolaganje kao javno dobro", poručio je Mančić.Član Upravnog odbora Asocijacije medija i direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se čitava debata odvija u ambijentu neregulisane medijske scene."Najveći broj medija ne radi u javnom interesu, već u skladu sa političkim, korporativnim, PR i sličnim interesima, a medijsko tržište faktički ne postoji", rekao je Sekulić, i dodao da količina novca kojim mediji raspolažu ne zavisi od njihovog kvaliteta, već od političkog svrstavanja njihovih vlasnika na jednu od strana, pošto "politika dominira tokovima novca"."Duboko sam uveren da pitanja poput autorskih prava fotografa, ali i stvaralaca video zapisa i tekstova, prema kojima se sprovodi prava 'hajdučija', neće moći da se urede i reše dok medijska scena i tržište ne budu u boljem stanju", zaključio je Sekulić.Deo rasprave bio je posvećen i pitanju originalnosti autorskog dela kao preduslova za zaštitu, a direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić istakao je da se mora voditi računa o tome da se originalnim u kontekstu prava smatra "ono što potiče od autora", a ne novo i nesvakidašnje, na šta upućuje svakodnevni govor.

Srbija

Za vikend ponovo mere „zaključavanja“, traju do ponedeljka

U subotu i nedelju 13. i 14. marta neće raditi ništa osim prodavnica hrane, apoteka, zdravstvenih ustanova, benzinskih pumpi za točenje goriva, kioska i dostave hrane, usvojeno je današnjoj nasednici Kriznog štaba.Večernje novosti navode da, za razliku od prethodnog vikenda, mere stupaju na snagu danas u ponoć.O izmenama protivepidemioloških propisa, odnosno o merama koje će biti na snazi od ponedeljka, javnost će biti obaveštena u nedelju.

Srbija

Er Srbija povećava broj nedeljnih letova do Njujorka

Zbog pojačane tražnje, naša nacionalna aviokompanija Er Srbija će od ponedeljka, 22. marta povećati broj letova između Beograda i Njujorka. Planirano je da Er Srbija na ovoj liniji saobraća ponedeljkom, četvrtkom i subotom, odnosno tri puta nedeljno.Novi let Er Srbije iz Beograda, kako je naglašeno, obavljaće se ponedeljkom u 7:20 časova, a let iz Njujorka biće u 15:40 časova, po lokalnim vremenima. Rukovodstvo Er Srbije, tvrdi da uprkos pandemiji korona virusa, njena linija dobro funkcioniše i predstavlja jednu od njenih najjačih ruta . "Sjedinjene Američke Države su veoma značajno tržište i raduje nas što obezbeđujemo kontinuiranu i snažnu vazdušnu vezu, ne samo Srbiji, već i širem regionu", izjavio je Jirži Marek, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije. ER SRBIJA SMANJUJE BROJ ZAPOSLENIH I NJIHOVE PLATE U nacionalnom avio-prevozniku podsećaju da su u septembru prošle godine bili na prvom mestu po popunjenosti kapaciteta na Terminalu 4 najprometnijeg njujorškog aerodroma.Od ponovnog uspostavljanja vazdušne veze sa SAD 6. juna 2020. do 28. februara 2021. godine, Er Srbija je obavila 218 letova između Beograda i Njujorka, na kojima je prevezla više 38 hiljada putnika.Letovi domaće avio-kompanije na relaciji Srbija - SAD obnovljeni su posle skoro dve i po decenije pauze.Letove između Beograda i Njujorka obavlja najveći avion u floti Er Srbije, erbas A330.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.