Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

CINS: Filter na cementari u Beočinu neće smanjiti aero-zagađenje

Iako je cementara Lafarž u Beočinu najavila da će ugraditi filter za prašinu koju ispušta, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) piše da to ipak neće rešiti problem lošeg kvaliteta vazduha u tom mestu. Napominje se da zagađenje vazduha prati i nepropisno spaljivanje otpada koji se u cementari koristi kao gorivo u proizvodnji.Od iseljavanja najugroženijih stanovnika koji žive blizu cementare u Beočinu se, kako se navodi odustalo, iako se na samo pedesetak metara od kapije Lafarža (Lafarge) nalazi naselje Kolonije, nije izgrađen ni zaštitni pojas oko fabrike, a opština planira i da u njen krug premestiti dečji vrtić."Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole", kaže jedan od stanovnika koji je želeo da ostane anoniman.Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a 2006. godine u zvaničnim izveštajima takođe se pominje njen negativan uticaj na životnu sredinu. Cementare su inače među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2) i azotniih oksida (NOx/NO2), veoma štetnim gasovima.Ipak, na mernim stanicama u Beočinu beleži se emisija PM čestica po čijoj je emisiji Lafarž 2019. godine bio na 14-om mestu u Srbiji, a CINS dodaje da je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48 dana.U cementari Lafarge odgovaraju da su preduzeli sve mere zaštite i tvrde da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi.Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu, ali je u odgovoru CINS-u cementara potvrdila da se neće smanjiti drugih štetnih materija.NAUČNIK IZ SRBIJE DOBIO "MARIJU KIRI" ZA BETON KOJI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU INSPEKCIJA: LOŠE RUKUOVANJE OTPADOMIako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarge, kako se navodi, ima tu dozvolu.Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, potvrdio je da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćavanja.On je objasnio i da se komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije, ponovnom upotrebom ili reciklažom.Takođe, Lafarge kako piše CINS kao gorivo koristi petrol koks, koji se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama, dok slovenački Titan u Kosjeriću tu dozvolu nije dobio, ni nakon upućenih žalbi na prethodnu odluku.Pokrajinski organi su prilikom kontrole 2019. utvrdili da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, mimo važećih pravila, kao i da su od određenih preduzeća preuzimali gumeni granulat, bez dokumenta o kretanju otpada. Navodi se i da u 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.KOMERCIJALIZUJE S EIZDVAJANJE UGLJENIKA KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE SARADNJA CEMENTARE I LOKALNE VLASTIIz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave i dodaju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.Saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini, pa se navodi i  suma od 3,5 miliona evra koja je ona uložila u opštinu od 2002. do 2011. godine, a nakon toga najavljivana je i investicija od 2,05 miliona evra. Krajem 2017. fabrika je obećala još 200.000 evra, pomogla je i izgradnjom sportskog centra, učestvovala i u nabavci medicinske opreme za lokalni Dom zdravlja.Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od opštine je stigao odgovor da za tim nije bilo potrebe, dok na ostala pitanja, kako se navodi, opština nema odgovora.

Srbija

Beograd dodelio ugovor za izgradnju vodovoda u Ritopeku

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je ugovor za prvi deo izgradnje vodovne mreže u naselju Ritopek. U okviru ove faze trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 7.470 metara vodovodne mreže, kao i rezervoar sa crpnom stanicom i prekidna komora. Radovi bi trebalo da traju sedam meseci i da koštaju 1,45 miliona evra, navodi se u odluci o dodeli ugovora. U Planu razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema opštine Grocka 2016-2025, kojoj pripada i Ritopek, ovo mesto je označeno kao jedno od prioritetnih naselja kada je u pitanju izgradnja vodovoda. U Ritopeku je planirano da se ukupno izgradi 18 km mreže za vodosnabdevanje, a to bi, kako je ranije objasnio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, trebalo da se realizuje u okviru dve faze. U konkursnoj dokumentaciji  za izgradnju prve faze ističe se da Ritopek broji oko 4.000 stanovnika, a da se svi oni sada snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara.Posao izgradnje prvog dela vodovoda je dobila grupa izvođača. Za geodedske radove će biti zadužena firma AB & CO iz Novog Sada, za elektro radove Elecom sistem, za zemljane i arhitektonske radove Lotex group iz Beograda, za hidrotehničke Instel-inženjering iz Novog Sada, za zemljane Vlado Baumaschinen iz Surčina, za građevinske Ebc S New Construction Technology, a za elektro-energetske i mašinske radove beogradski ogranak firme Ferrmont.

Srbija

Prosečna plata programera 1.225 evra

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje IT kandidata Helloworld, piše Politika.Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworld-a.Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 odsto od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra.Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskripta, Jave, NET-a, PHP-a, Pajtona, kao i C# i C++.U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Technical Lead sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Srbija

Ne davimo Beograd: Milenijum tim planira da gradi i na Zvezdari

Usvajanjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omogućava rušenje Instituta Goša na Zvezdari, koji je u vlasništvu firme Milenijum tim, saopštila je organizacija Ne davimo Beograd. Napominje se da je krajnji cilj toga izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa od strane Milenijum tima, preduzeća koje već izvodi radove na kompleksu Beograd na vodi."Scenario je prepoznatljiv, Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere", kažu u organizaciji Ne davimo Beograd. Grad Beograd je objavio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije područja između ulica: Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole Veljko Dugošević.Kako se napominje, ali i jasno vidi u dokumentima koji su stavljeni na javni uvod, reč je o kompleksu razvojno-istraživačkog Instituta Goša na Zvezdari. Ovim planom, kako navode u Ne davimo Beograd, umesto zgrade Instituta Goša, predviđena je izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 22.389 kvadrata."Podsećamo da je ovaj Institut država je krajem 2018. godine prodala firmi Millenijum tim po početnoj ceni od 970.125 evra.  Na ovom tenderu Milenijum tim je bio jedini ponuđač", kažu u NDMBGD. Dodaju da je izrada plana regulacije tog područja krenula malo posle isteka roka od dve godine.On je po ugovoru o privatizaciji Instituta Goša bio obavezan period u kome ne sme da se menja delatnost tog preduzeća, niti da se dalje raspolagati njegovom imovinom.Foto: Screenshot/ GoogleMaps/ Podru[je obuhvaćeno planom regulacijeŠTA PIŠE U PLANU DETALJNE REGULACIJE?"Predmetno područje planirano je za zonu Mešoviti gradski centri, više spratnosti", navodi se u planu regulacije koji je objavljen na sajtu Grada Beograda.Budući da se u okolini nalazi nekoliko prioritetnih raskrsnica, navodi se i da je obaveza investitora da koliski izlaz iz budućeg kompleksa izgradi na 20 metara udaljenosti od njih."Batutova ulica je planirana kao dvosmerna ulica sa po dve trake po smeru, ukupne širine kolovoza 12 m (metara) i obostranim trotoarima širine dva metra", stoji u tekstu plana.Dodaje se da je ulica Milana Rakića planirana kao dvosmerna ulica nešto manje širine kolovoza od Batutove, u iznosu od sedam metara."Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na nivou građevinske parcele je 40%", naglašeno je u tekstu dokumenta koji je objavio Grad Beograd.Sa druge strane, kako se objašnjava, minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, bez podzemnih objekata ili delova podzemnih objekata na nivou građevinske parcele iznosi 10%.Zbog svih navedenih činjenica, može i da se postavi pitanje da li će se seći drveće koje se nalazi na pomenutoj parceli, budući da je takva praksa u Beogradu već odavno zastupljena.

Srbija

SBB predstavlja inovaciju u bezbednosti interneta

SBB kompanija danas je predstavila EON Connect, novu inovativnu uslugu koja omogućava potpunu kontrolu i upravljanje kućnim internetom. Ovu aplikaciju koja postaje saveznik deci, ali i roditeljima u bezbednom korišćenju interneta razvili su stručnjaci United Clouda, razvojnog i inovativnog centra United Grupe, u okviru koje posluje i SBB.SBB korisnici brzo i lako, putem mobilnog telefona ili tableta mogu da upravljaju svojom WiFi i LAN mrežom, kao i povezanim uređajima bilo kada i bilo gde.EON Connect uz bezbednosnu i roditeljsku kontrolu omogućava zaštitu najmlađih na kućnom internetu. Roditelji mogu deci da ograniče pristup društvenim mrežama ili određenim kategorijama sadržaja koje smatraju neprikladnim, podese vreme za spavanje ili pauziraju internet u određenom delu dana na nekom od uređaja ili profila.Samo jednim klikom korisnici mogu da optimizuju svoj WiFi i tako obezbede najbolje performanse interneta u svom domu. Uz EON Connect u svakom trenutku mogu da vide ko je trenutno povezan na kućni internet i kreiraju WiFi mrežu za goste.  Aplikacija omogućava kreiranje ličnih profila, upravljanje i određivanje pravila povezanim uređajima. EON Connect sprečava krađu poverljivih podataka i pruža zaštititu uređaja od sumnjivih programa i štetnih sadržaja.EON Connect je dostupan svim SBB korisnicima koji imaju UBEE EVW32C i Technicolor CGA2121 modeme i registruju se podacima sa Moj SBB naloga. Postojeći korisnici koji nemaju jedan od ova dva tipa modema, dobijaju ih bez nadoknade ukoliko pređu na EON Full ili EON Premium pakete, kao i novi korisnici koji se opredele za EON Full i EON Premium pakete koji sadrže internet, televiziju i telefoniju. EON Connect aplikaciju moguće je preuzeti na iOS, Android i Huawei uređaju. „EON Connect je još jedan primer inovativnih proizvoda i usluga koji je razvio tim United Clouda. Rezultat saradnje timova United Grupe je ova revolucionarna usluga, koja još jednom potvrđuje da smo i lider i pokretačka snaga u svojoj industriji.“ rekao je izvršni direktor United Clouda Srđan Đurđević.EON Connect kreirao je United Cloud koji je takođe razvio nagrađivanu EON TV platformu. United Cloud je vodeći centar za istraživanje i razvoj u regionu i čini ga više od 200 vrhunskih stručnjaka, inženjera, programera i inovatora, kao i UX/UI dizajnera koji rade u pet centara u tri države.Kao jedan od vodećih i omiljeni internet provajder među mladima u Srbiji, SBB je do sada uvek prvi uvodio inovacije u internetu, kao i televiziji kod nas, ulažući u vrhunske tehnologije kako bi korisnicima obezbedili najbolje inovativne usluge. 

Srbija

Ugovor sa Vansijem ipak ograničava broj putnika na niškom aerodromu?

Prilikom posete Nišu, ministar saobraćaja i građevine Tomislav Momirović praktično je potvrdio spekulacije da je ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma, francuskom kompanijom Vansi, ograničio broj putnika na niškom Aerodromu Konstantin Veliki, javile su Južne vesti. Pored toga postavlja se i pitanje da li je taj ugovor ograničio i razvoj ostalih aerodroma u Srbiji.Beogradski aerodrom je pre nekoliko godina dat pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, a nedugo nakon toga država je od lokalne samouprave preuzela niški aerodrom.Pored Niša i Beograda od gradova u Srbiji, veći putnički aerodrom ima i Kraljevo, ali on još nije zaživeo, iako je najavljivano da će se i na njemu uspostaviti letovi za putnike."Mi prema ugovoru sa Vansijem imamo mogućnost da ovde prometujemo milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem", rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović.Ministar je dodao i da niški aerodrom predstavlja strateški cilj naše zemlje, kao i da će se u budućnosti razvijati.Momirović je time, kako se navodi, praktično potvrdio spekulacije da niška vazdušna luka nije mogla, niti će moći samostalno da se razvija bez kontrole broja putnika, kako se ne bi naštetio ugovor koji je sklopljen za koncesiju beogradskog aerodroma.Momirović nije konkretno odgovorio ni da li će država obelodaniti i ostale klauzule ugovora sa Vansijem, ali je objasnio da velike investicije koje se spremaju za niški aerodrom u naredne 2 godine, dovoljno govore koliko je on važan državi.Momirović tvrdi i da je za državu ključno da ne centralizuje avio-saobraćaj, pa su prema njegovim rečima pokrenute velike investicije, sa namerom da se ne ulazi u to da se poremeti odnos sa Vansijem. "Niš kao strateško opredeljnje i Beograd će biti nosioci razvoja avio-saobraćaja", rekao je Momirović.Dodao je i da je saradnja sa Vansijem bila dobar potez, jer on dosta ulaže u razvoj beogradskog aerodroma, a 700 miliona evra, koliko je koncesionar platio državi za njegov zakup, kako ocenjuje, puno su pomogla u prevazilaženju ekonomsko-pandemijske krize.BEOGRADSKI AERODROM POVEĆAVA ENERGETSKU EFIKASNOST O LIMITU PUTNIKA U NIŠU SE GOVORI JOŠ OD 2018. GODINEO limitu od milion putnika na godišnjem nivou za male aerodrome prvi  je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Međutim, nikada se nije saznalo da li je to zaista i bio jedan od uslova da Vansi uzme pod koncesiju Aerodrom Nikola Tesla u Surčinu.Bilo je više obećanja i bivše ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će ugovor o koncesiji biti objavljen i javan, ali to se do danas nije desilo.Ostale su samo sumnje da je država baš zbog klauzule o ograničavanju rešila da preuzme nišku vazdušnu luku iz nadležnosti lokalne samouprave kako bi kontrolisala njen razvoj. Ipak, nakon svih spekulacija otišlo se i korak dalje, pa je Gradsko veće Niša odlučilo je da aerodrom pokloni državi, a to su kasnije podržali i odbornici niške Skupštine. Država je i zvanično preuzela niški aerodrom 9. avgusta 2018. a zvanično objašnjenje je bio da je gradsko rukovodstvo, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, to tražilo.Za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, najbolja je bila 2019. godina, kada je kroz njega prošlo 420.000 putnika. 

Srbija

ICT Hub Venture investirao 50.000 evra u platformu za automatizaciju dostave

Bitebell, beogradska platforma za automatizaciju dostave, dobila je prvi krug investicija od strane investicionog fonda za startape u ranoj fazi razvoja ICT Hub Venture.Ovo je prvi krug investicija (pre-seed) od 50.000 evra, a investicije ovog obima se uglavnom kreću u zamenu za 5-15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Ovaj startap je pored ove investicije, rezervisao i mini grant Inovacionog fonda, piše Startit.Startap Bitebell osnovan je u decembru 2020. godine i predstavlja pretplatničku usluga koja omogućava integraciju nezavisnih dostavljačkih usluga kao što su Glovo i Wolt, nezavisnih kurira i prodajnih sistema (POS) restorana na jednom mestu. Zahvaljujući toj SaaS platformi koja je upravo dobila prvu investiciju zaposleni u restoranima više ne moraju da nadziru različite uređaje i ručno unose podatke svake porudžbine u svoje sisteme prodaje.Ova tehnologija, dakle, restoranima omogućava da optimizuju dostavu hrane tako što pojednostavljuje obradu porudžbina, kako putem direktnih, tako i putem nezavisnih kanala – zahvaljujući automatskoj, dvosmernoj razmeni podataka sa POS sistemima, kao i obimnim mrežama nezavisnih partnera za dostavu koji su spremni da prihvate dolazeće porudžbine.Miloš Matić, investicioni menadžer ICT Hub-a, je izjavio da je ICT Hub Venture ponosan na partnerstvo sa Bitebell timom i da je plan da se osvoji južna, istočna, i centralna Evropa u naredne dve godine, piše Netokracija.

Srbija

Frilenseri će učestvovati u izradi zakona ako država odustane od naplate poreza

Udruženje radnika na internetu (URI), koje zastupa frilensere, saopštilo je da ih je ministarstvo rada pozvalo u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao njihov način rada. Kažu da je izrada takvog zakona veoma važna, ali da će se odazvati tom pozivu tek onda kada država odustane od namere da ih oporezuje unazad."Jedan od naših zahteva koji smo uputili Vladi Republike Srbije bio je da se naš zakonski položaj reguliše na pravedan način koji odgovara našem obliku rada i prihodovanja", stoji u saopštenju URI-ja. Oni podsećaju da su još 10. novembra prošle godine predali svoje zahteve Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, kao i da je njihov osnovni zahtev i tada bio da se poreska kontrola njihovih prihoda ne vrši unazad.Prema njihovim rečima, poresku kontrolu radnika na internetu, odnosno frilensera, ne bi trebalo vršiti sve dok se ne uredi zakonski status te kategorije radnika i sve dok se ne usvoji odgovarajući poreski model za njih."Jasno i glasno smo im rekli i mnogo puta ponovili, da taj navodni dug (za porez) nije nastao našom krivicom, već greškama Poreske uprave", kažu u Udruženju radnika na internetu. Naglašavaju da čvrsto stoje u nameri da učestvuju u izradi zakona koji će im omogućiti da postanu jednaki sa drugim građanima, u pravima i u obavezama prema državi."PROTIV PREDOGA VLADE IZJASNOLO SE 98,8 ODSTO FRILENSERA" "Mi ostajemo u našoj zemlji i važno je da se naš zakonski status reši. Bez zakona mi nemamo nikakve garancije ni zaštitu. Zbog loših zakona se nalazimo u situaciji gde nam prete otimanjem svega što smo do sada zaradili", kažu u Udruženju radnika na internetu. URI podseća da su pregovori sa Vladom Republike Srbije zbog namere države da im retroaktivno naplati porez počeli 15. januara, nakon uličnih protesta koje su organizovali.Pregovori su trajali tri nedelje, a okončani predlogom vlade koji je URI odbio, sa obrazloženjem da je apsolutno neprihvatljiv.Prema njihovim rečima, taj predlog ih tera u dužničko ropstvo u narednih deset godina, a možda, kako ocenjuju i tokom mnogo dužeg perioda.

Srbija

Žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji

Od ukupnog broja nepokretnosti u Srbiji, u svega 25,6 odsto isključive vlasnice su žene, navodi se u saopštenju organizacije Mreže SOS Vojvodina.Prema podacima Republičkog geodedskog zavoda, 0,3 odsto nepokretnosti je zajednička svojina, dok su u 12,8 odsto žena suvlasnice, u slučaju kada postoji vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.Od ukupne imovine koja je stečena kupoprodajom, žene poseduju 43,7 odsto nekretnina. Žene su vlasnice 40,4 odsto nepokretnosti koje su stečene naledstvom, dok su žene vlasnice 36,3 nekretnina koje su stečene poklonom.U saopštenju se ističe da iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, a da uopšteno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.

Srbija

Koliko vredi „usmeni ugovor“ sa poslodavcem?

Uredništvo portala Radnik.rs saopštilo je da je dobilo prijave nekoliko radnika koji su im se požali da mesecima rade na sezonskim poslovima, bez ugovora i bilo kakvog obračuna satnice. Nakon provere, inspekcija je utvrdila da ti sezonci ipak imaju ugovor sa svojim poslodavcem, ali ne pisani, već usmeni koji je od nedavno omogućen zakonom.Usmeni ugovor sa poslodavcem o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako se navodi, moguće je sklopiti na osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.Ovaj zakon je usvojen 2018. godine, a uskoro se očekuje usvajanje njegovih izmena, radi poboljšanja stanja u slučajevima rada na crno, kako tvrde nadležni.Ministarstvo za rad najavilo je još tokom februara da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, kao i pomoći u kući.U prijavi portalu Radnik.rs, jedna radnica obratila se anonimno i rekla da je zajedno sa ostalim kolegama angažovana po sistemu "dan za dan""Za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo. Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore", navodi se u anonimnoj prijavi portalu Radnik.rs.Ona objasnila i da je veliki broj sezonskih radnika angažovan na taj način u hladnjači koja pripada kompaniji Delta agrar, kao i da je satnica bila 185 dinara, pa su je kasnije povećali 195 dinara."Od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu", dodaje se u tekstu prijave.Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.U odgovoru Inspekcije rada koje je na zahtev portala Radnik.rs stiglo tokom februara navodi se da se u pomenutom slučaju, sve odvija u skladu sa posebnim propisima.U inspekciji kažu i da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku, kao i da su svi kontrolisani ljudi bili prijavljeni u skladu sa propisima, dok iz Delta agrara nisu odgovorili na pitanja koja im je u vezi sa ovm slučajem poslao Radnik.rs.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE ŠTA JOŠ KAŽE ZAKON?U Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kako se navodi, piše da je sezonski radnik svojim stupanjem na rad prihvatio uslove rada i to u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.Ranije je podneto i više primedbi na njegov nacrt jer je predviđao i da radnici mogu da imaju neograničeno radno vreme, a nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor označen obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.Nakon tih primedbi, neki od prigovora su usvojeni, pa sezonci imaju pravo na pola sata pauze za rad od osam sati, propisano je da radno vreme traje 12 sati dnevno, a usvojen je i predlog da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12 časova dnevno, a ne predvide pauzu tokom rada.Zakon predvđa obavezu da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu sa podacima o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.To je ocenjenom kao neefikasno, pa je bilo predloženo da se takva potvrda izda najkasnije za pet dana.Napominje se i da zakon garantuje zdravstveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu, kao i u slučaju profesionalne bolesti, dok je predviđeno i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u skladu sa zakonom koji to propisuje.U obrazloženju novog zakona o felksibilnijom oblicima rada, pisalo je i će se takav način angažovanja radnika olakšati primenom posebne elektronske platforme za prijavu radnika, bez odlaska na šalter.Platforma je inače donacija NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).Prema rečima ministarke rada Darija Kisić Tepavčević, Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi.Ona je objasnila da će odredbe zakona o angažovanju sezonaca biti proširene na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i pomoć u kući, kao i da je na osnovu tog zakona 27 hiljada radnika iz oblasti poljoprivrede legalno prijavljeno.Ipak, izmene ovog zakona naišle su i na primedbe sindikata koje su se odnosile na nameru da se takav oblik radnog angažovanja prošiti na više oblasti.

Srbija

Zašto je važno da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti?

Žene širom sveta se i dalje suočavaju sa ograničenjima kad su u pitanju njihove ekonomske prilike, a pandemija je stvorila nove izazove za njihovo zdravlje, bezbednost i ekonomsku sigurnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2021“. U izveštaju se ističe potreba unapređenja ekonomske inkluzije žena, kao i da je roditeljstvo oblast u kojoj ima najviše prostora za poboljšanje.To podrazumeva i plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo, dostupno u svega 44 od 190 zemalja obrađenih u izveštaju. U pet evropskih zemalja, zakonima i dalje nije propisano da muškarci i žene treba da budu jednako plaćeni za iste poslove, dodaje se u izveštaju, u kom se i navodi da je za postizanje jednakosti polova kroz zakone potreban zajednički napor vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija.Kakva je situacija u našoj zemlji? Republički zavod za statistiku je krajem januara u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ objavio da se žene teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju zaradu od muškaraca. U Srbiji je zaposleno 360.000 više muškaraca nego žena, a njihove prosečne zarade su gotovo devet odsto veće. U nadležnim institucijama ističu da se mlade žene često žale na nemogućnost zapošljavanja, jer poslodavci najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo.Kakva je uloga kompanija kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?Međutim, osim iznad navedene uloge civilnog društva i institucija, vrlo je važna i uloga kompanija i privrede u poštovanju i unapređenju rodne ravnopravnosti, kako u smislu zapošljavanja i odnosa prema zaposlenim, tako i kroz poslovne aktivnosti. Kad je reč o zapošljavanju, važno je da ovaj proces, ali i dalje napredovanje zaposlenih protiču bez rodne i bilo koje druge diskriminacije, kao i da zarade ne zavise od pola zaposlenih.Kompanije širom sveta svoju privrženost rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena na radnom mestu, tržištu i u zajednici iskazuju i potpisivanjem i poštovanjem Principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, koji kao prva globalna inicijativa te vrste značajan fokus stavljaju na jednake mogućnosti za žene i muškarce. Erste Banka već dugi niz godina sprovodi mere čiji je cilj poboljšanje rodne ravnopravnosti, kao i svesti i znanja o ovoj temi među zaposlenima, a 2012. je bila u našoj zemlji jedna od prvih potpisnica ovih principa. Između ostalog, oni podrazumevaju podršku trudnicama i ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i dostupnost usluga za negu deteta i izdržavano lice. U poslednjih osam godina, stopa povrataka na posao posle porodiljskog u Erste Banci je 100 odsto, kao i stopa zadržavanja na radnom mestu 12 meseci po povratku na rad. Zaposlene imaju pravo na posebnu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, kao razliku između iznosa naknade zarade koje isplaćuje država i poslednje zarade zaposlene pre početka odsustva. Za preduzeća može biti značajan podatak i da, osim važnosti nediskriminacije na radnom mestu, pojedina svetska istraživanja pokazuju i da kompanije sa većom raznolikošću među zaposlenima donose bolje odluke za svoje poslovanje. Ukratko, mnogo toga govori u prilog veće potrebe poštovanja rodne ravnopravnosti.Kako poslovanjem podsticati rodnu ravnopravnost?Osim politikama koje se tiču odgovornosti prema zaposlenim, kompanije rodnu ravnopravnost mogu podsticati i u okviru svog poslovanja. Erste Banka je tako u svojim društveno odgovornim aktivnostima usmerena na podršku inicijativama osnaživanja žena i devojaka, i na razne načine podržava i promoviše žensko preduzetništvo. Prošle godine je pružila promotivnu podršku privredi sa značajnim fokusom na preduzetnice. Kroz program socijalnog bankarstva „Korak po korak“, namenjen startapima, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva, podršku su dobile i preduzetnica Desanka Marinković, koja se nakon dugogodišnjeg iskustva uslužnog čišćenja objekata odlučila da pokrene svoju firmu u ovoj delatnosti, kao i inženjerke arhitekture Sofija Milovanović i Danijela Savkić, koje uspešno vode poslastičarnicu „Šuma“, malu zanatsku proizvodnju kolača, peciva i sokova. Da li se one susreću sa diskriminacijom i koliko je važna rodna ravnopravnost u njihovom poslovanju?„Nemam puno loših poslovnih iskustava zbog toga što sam žena, preduzetnica. Međutim, mislim da je u pojedinim situacijama bio prisutan manjak poverenja u žene kao one koje vode posao, ukoliko ne postoji preporuka ili dobro pređašnje iskustvo. Na našim prostorima je uvreženo da se od žene očekuje da kao majka preuzme značajne dužnosti, i onda se računa s tim da će manje moći da se posveti poslu. No, svakako je situacija bolja nego pre 10 godina", navodi Desanka Marinković.„Sopstveni posao smo započele, između ostalog, i da bismo mogle da biramo ljude kojima smo okružene. Zbog toga što pažljivo biramo saradnike, tako da ljude ne posmatraju kroz pol ili opredeljenja, nismo naišle na taj vid diskriminacije. S druge strane, privatna iskustva su ponekad drugačija – kada, na primer, imam majstore u kući, uglavnom se obraćaju muškarcu, dok ih ne uputi na mene i kaže da sam arhitekta", ističe Sofija Milovanović.Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da iako postoji boljitak, pred našem, a i društvima širom sveta predstoji još koraka ka punoj ravnopravnosti polova. Zato je i važno da svi zajedno, uključujući i biznis sektor, uložimo napore u cilju poboljšanja u ovoj oblasti.

Srbija

Podrška za ravnopravnost žena

Međunarodni dan žena svake godine služi kao podsetnik da su žene često manje vrednovane za svoj trud, a za nas u kompaniji Coca-Cola da nikada ne zaboravimo na borbu za ljudska prava, kao ni ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.   Kao odgovorna kompanija, Coca-Cola je prošle godine pokrenula kampanju „Budimo =“ sa ciljem podizanja svesti o razlikama u ekonomskim primanjima muškaraca i žena.U želji da bude inicijator promena, kompanija je prošle godine pružila podršku Sektoru ženskog preduzetništva pri Privrednoj komori Srbije, kroz donaciju sredstava za programe edukacije i profesionalnog osnaživanja žena. Uprkos pandemiji održane su  radionice koje su unapredile poslovanje više od 700 preduzetnica, podstakle međusobno umrežavanje i edukaciju žena, kao i korišćenje savremenih digitalnih alata u poslovanju.  Svi mi, u Coca-Cola sistemu verujemo da žene imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo, zbog čega se veliki broj žena nalazi na ključnim vodećim pozicijama u kompaniji širom sveta. Upravo zbog toga i ove godine Coca-Cola skreće pažnju na ekonomsku ravnopravnost i osnaživanje žena. U tu svrhu kompanija je i ove godine kreirala svojevrstan Manifest, kojim se pozivaju i druge kompanije da se pridruže inicijativi:Širom sveta žene su stub kompanije Coca-Cola  i sigurni smo da je to jedan od uzroka našeg  planetarnog uspeha. Mi verujemo da ravnopravnost i osnaživanje žena imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo.Ipak,  u Srbiji, žene provode 50% više vremena od muškaraca u neplaćenim kućnim poslovima.Mi želimo da se taj posao ravnopravno podeli i da svaka žena i svaki muškarac  budu ravnopravni u profesionalnim ali i u neplaćenim kućnim poslovima i zato se zalažemo za jednakost i ekonomsko osnaživanje žena. Za društvo bez razlika!Budimo = Pridružite nam se!,,Iako Budimo = kampanjom ukazujemo na socio-ekonomski nejednak položaj žena, Coca-Cola zapravo želi da inspiriše sve one koji se zalažu za punu ravnopravnost polova u svim segmentima društvenog života, da nastavimo sa osnaživanjem žena svaki dan i uvažavamo i poštujemo različitosti čime ćemo značajno doprineti društvenoj inkluziji’’, izjavila je Kubra Kilicel, brend menadžer kompanije Coca-Cola.I na globalnom planu, kompanija Coca-Cola veoma posvećeno radi na unapređenju položaja žena. Tako je inicijativa 5by20 imala cilj da osnaži čak 5 miliona žena do kraja 2020. godine. Kroz ovaj projekat prošle su brojne preduzetnice: od vlasnica biznisa, pa do onih koje se bave poljoprivredom ili zanatima. Sve one dobile su priliku da prođu kroz obuku i dobiju pristup finansijskim sredstvima, kao i pomoć mentora i mreža koleginica. Kroz 318 projekata u čak 100 zemalja, prošlo je više od 6 miliona žena, čime je Coca-Cola još jednom pokazala da su žene najveći neiskorišćeni izvor ekonomskih mogućnosti u svetu i da uz pravu podršku mogu da započnu ili razviju svoj posao, steknu nove veštine i poboljšaju svoje prihode. 

Srbija

Odobrena pomoć od 175 miliona za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju

Državna pomoć preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom od 175 miliona dinara u skladu je sa pravilima, saopštila je Komisija za kontrolu državne pomoći.Kako je saopšteno, davalac pomoći je država, a korisnici preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kojih je, kako se procenjuje, u Srbiji između 51 i 100.Da bi dobila državnu pomoć ovakva preduzeća u strukturi zaposlenih moraju imati najmanje polovinu osoba sa invaliditetom, od čega najmanje 10 procenata osoba koje mogu da se zaposle samo pod posebnim uslovima.Navodi se i da broj zaposlenih sa invaliditetom u preduzećima ne sme biti manji od pet.Dodela pomoći po Javnom pozivu omogućava konkurentnije istupanje ovakvih preduzeća na tržištu.

Srbija

Građani ubuduće mobilnom aplikacijom mogu da prijave divlje deponije

Organizacija Pro.Tok 21 iz Smedereva saopštila je da je kreirala mobilnu aplikaciju pod nazivom PrijaviDeponiju. Građanima je omogućeno da putem te aplikacije pošalju podatke o lokaciji divljih deponija, kojih je sve više na teritoriji Srbije, ali i nekih okolnih zemalja.Svi zainteresovani građani mogu da prijave svaku divlju deponiju u Srbiji, a njihove lokacije biće označene na mapi te organizacije, koja je dostupna na njenom sajtu."Preko aplikacije pod nazivom Prijavi deponiju, koja se može besplatno preuzeti i na Google PLay Store-u i na Apple Store-u, svi korisnici pametnih telefona mogu da uslikaju divlju deponiju", piše na sajtu organizacije Pro.Tok 21. Na tom sajtu građani, kako je naglašeno, mogu da doprinesu izradi jedinstevene "crne mape" na kojoj su ucrtane sve divlje deponije koje su prijavljene .Aplikacija služi i za mapiranje divljih deponija u širem području Smedereva i omogućava, kako se objašnjava aktivno uključivanje svih građana tog grada u rešavanje problema upravljanja otpadom.Objašnjavaju da će na taj način vidljivost problema postati veća, a očekuju i da se promeni kultura građana prema tretmanu otpadaSa druge strane kažu da raste pritisak javnosti na nagležne institucije da rešvaju problem. NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJ Foto: Screenshot/ Mapa teritorije Srbije "zatrpana" lokacijama divljih deponijaKAKO RADI APLIKACIJA?Fotografisanjem deponija, direktno se postavlja tačna lokacija na mapi, a broj deponija zavisiće od ažurnosti i volje građana. Tokom rada aplikacije, dobijaju se podaci i rezultati koji će biti temelj za okrugli sto i otvaranje dijaloga svih aktera važnih za rešavanje tog problema, objašnjavaju predstavnici Pro.Tok 21.  Krajnji cilj je,  kako se napominje, "nestanak divljih deponija u okolnim selima i prestanak uništavanja otpada paljenjem".Očekuje se i promena politike Grada Smedereva u vezi sa prikupljanjem smeća u selima, uz minimalna finansijska sredstva koja bi trebalo da izdvoji svako od domaćinstava.

Srbija

Beogradski aerodrom povećava energetsku efikasnost

Na beogradskom aerodromu započeti su projekti koji se tiču ekološki održivog razvoja i poslovanja, sa ciljem da se smanji uticaj aerodroma na životnu sredinu u pogledu emisije štetnih gasova, protoka otpadne voda i čvrstog otpada, kao i da se uz korišćenje obnovljivih i efikasnijih energenata unapredi energetska politika sistema, piše portal eKapija.Kako navode iz kompanije Belgrade Airport, koja kao koncesionar upravlja aerodromom Nikola Tesla, toku je izgradnja novog energetskog postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije, a završetak radova se očekuje krajem 2021. godine. Ovaj projekat omogućiće prelazak sa teških goriva na ekološki efikasnije izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova. Pored toga, u toku je priprema tehničke dokumentacije za izgradnju solarnog postrojenja za električnu energiju, koja će započeti sredinom 2021. godine.Radi se i na rešavanju pitanja otpada na aerodromu, pa je tako već u toku izgradnja postrojenja za upravljanje čvrstim otpadom u javnoj zoni aerodroma, a u ovoj godini predviđen je i početak radova na izgradnji postrojenja za preradu čvrstog otpada u obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma.Uz to, aerodrom planira i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i uvođenje novog sistema za ponovnu upotrebu vode.Kada je reč o proširenju kapaciteta aerodroma, iz Belgrade Airport za eKapiju kažu da će najveći deo velikih radova biti završen u naredne tri godine, ali da će rekonstrukcija u vizuelnom i operativnom smislu obeležiti ovu godinu.Dodaju da je za kraj prvog kvartala ove godine planiran početak gradnje nove platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na površini od oko 25.500 kvadratnih metara.Operater aerodroma Nikola Tesla podseća i da su u toku pripremni radovi na izgradnji umetnute poletno-sletne staze u dužini od 3,500 m, kao i izgradnja novih rulnih staza, od kojih će neke biti projektovane kao rulne staze za brz izlazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze, kakve, kažu iz kompanije, nisu postojale do sada u sistemu vazdušnog saobraćaja u Srbiji.Nadalje, u prvom delu ove godine započeće rekonstrukcija pristupnih puteva, izgradnja novih parkirališta, dogradnja i reorganizacija kolovoznih traka i kompletna rekonfiguracija pristupnog platoa ispred putničkog terminala, a u planu je i završetak radova i otvaranje parkinga za dugotrajno zadržavanje, kapaciteta oko 1.500 parking mesta, kažu u kompaniji Belgrade Airport.Krajem januara završeno je i preuređenje i modernizacija celokupne centralne zone za boravak putnika pre ukrcavanja na let, koja je trajala pet meseci i koštala više od 2 miliona evra.

Srbija

Direktor Kontinentala: Kamion bez vozača rešenje našeg tima iz Novog Sada

Kontintenal danas otvara fabriku u Novom Sadu koja će proizvoditi elektronske sisteme za upravljanje vozilima. Evo innervjua koji je za Novu ekonomiju pre nekoliko meseci dao generalni direktor Kontinentala Saša Ćoringa, Rumun koji odlično govori srpski jezik  ali i odlično razume ovdašnji kako ekonomski, tako i politički ambijent.Auto-industrija i u Srbiji i u svetu posle pandemije više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Njena dalja transformacija, koja će zahtevati inovativnija rešenja i manje intenzivnu proizvodnju komponenti, ubrzaće se. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza. Za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima EvropeNemačka kompanija Kontinental počela je pre tri godine da radi u Srbiji. Centar za istraživanje i razvoj kompanije u Novom Sadu  posluje u okviru divizije Vehicle and Networking Information (VNI) i u njegovom sastavu su tri poslovne jedinice: Commercial Vehicles and Services (CVS), Central Engineering (CE) i Connected Car Networking (CCN) u kojima inženjeri rade na inovativnim projektima iz oblasti elektronskih uređaja za kabinu vozila i sistema i senzora za autonomnu vožnju.Jedan broj kompanija iz domaće IT industrije smatrao je da ovaj gigant, čiji je godišnji prihod znatno veći od celokupnog BDP-a Srbije, za njih predstavlja nelojalnu konkurenciju koju država podstiče još i davanjem subvencija. Rukovodstvo kompanije je pak tvrdilo da subvencije daju i druge zemlje i da je bilo pitanje za koju će se centrala opredeliti. Subvencija je tu mogla da bude onaj „jezičak“, mada ne presudni.Kompanija Kontinental osnovana je 1871. godine u Hanoveru i jedna je od vodećih automotiv kompanija u svetu sa više od 230.000 zaposlenih u 59 zemalja i tržišta. Od prodaje u 2019. godini, ostvarila je prihod  od 44,5 milijardi evra. Ako se gledaju poslovni rezultati kompanije za prošlu godinu, imate razloga da budete zadovoljni. Poslovni prihodi su duplirani, kao i neto dobit u odnosu na 2018. Međutim, kakvi su poslovni rezultati u ovoj godini? Da li se pandemija odrazila na poslovanje i finansijske rezultate?Imamo razloga da budemo zadovoljni i dosadašnjim rezultatima i trenutnim poslovanjem. Počeli smo sa radom pre tri godine i izuzetno brzo rastemo. Što se tiče rezultata za ovu godinu, možemo da govorimo o prvih šest meseci, a imajući u vidu da smo se kao i svi suočili sa izazovom pandemije virusa COVID-19, i njima u ovom trenutku možemo da budemo zadovoljni. Sada kada se većina kompanija, manjih i većih, bori da „preživi“, da sačuva zaposlene, mi u našem Istraživačko-razvojnom centru u Novom Sadu radimo kao i pre izbijanja ove krize. Zdravlje i bezbednost naših zaposlenih su nam na prvom mestu, pa smo od početka organizovali da većina njih radi od kuće. Naša efikasnost se nije smanjila, a broj projekata na kojima naši inženjeri rade stalno raste.  Samo u ovom periodu, u poslednja četiri meseca zaposlili smo više od  100 ljudi i nastavljamo i dalje. Pandemija je ostavila ozbiljne posledice na globalnu automobilsku industriju. Kako se Kontinental kao drugi globalni dobavljač delova za automobile snašao? Ovde bih rekao da nije samo pandemija uticala na auto-industriju, ona je u krizi već dve godine, od 2018. godine i trebaće vremena da se oporavi i vrati na nivo od pre. Naravno, kao vodeći dobavljač, i Kontinental je osetio posledice, neke divizije više, neke manje. Sa druge strane, ovo je i šansa, pogotovo za tehnološke kompanije kakva je Kontinental koji u najvećem delu svog biznis portfolija razvija visoko napredne tehnologije i inovativna rešenja za budućnost kao što su autonomna vožnja i elektromobilnost. Šta je budućnost automobilskog biznisa u Srbiji i u svetu uopšte nakon pandemije? Koliko brzo očekujete masovniju upotrebu autonomnih vozila na putevima Evrope?Mišljenja sam da auto-industrija, i u Srbiji i u svetu posle pandemije virusa COVID-19 više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Njena dalja transformacija koja će zahtevati inovativnija rešenja i manje intenzivnu proizvodnju komponenti, ubrzaće se, a mi smo tu da damo doprinos toj promeni i kreiranju budućnosti. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza. Za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima Evrope. Ja sam imao to sjajno iskustvo i priliku da već vidim kako će to izgledati - učestvovao sam zajedno sa kolegama u test vožnji kamiona bez vozača na jednom aerodromu i bilo je neverovatno. To je rešenje upravo našeg tima iz Novog Sada i to je nešto što će uskoro biti u upotrebi.Inače u ovom trenutku, samo pet odsto automobila je uopšte na putevima, voze se, zagađenost vazduha je visoka, pogotovo u gradovima, a najveći broj saobraćajnih nesreća dešava se zbog ljudske greške. Zbog svega toga, u vrlo skoroj budućnosti ljudi će više naručivati uslugu vožnje u električnom i autonomnom vozilu, a manje će imati potrebu da poseduju sopstveni automobil.

Srbija

Užice: Na 8.mart protest protiv nove MHE na brani jezera Vrutci

Nevladina organizacija iz Užica Libergraf pozvala je građane da se osmog marta u 17 časova okupe na protestu ispred gradske uprave. Razlog protesta je, kako tvrde, protivljenje izgradnji nove mini-hidrocentrale na brani jezera Vrutci, sa kojeg se Užice snabdeva vodom.U Libergrafu tvrde da su u Prostornom planu područja posebne namene "Sliv akumulacije Vrutci" na brani tog jezera uočili da se, pored postojeće MHE Vrutci nalazi ucrtana još jedna, za sada nepostojeća MHE.Napominju i da su prošle jeseni došli do informacija da se na brani Vrutci odvijaju pripremni radovi za izgradnju još jedne MHE."Veliki deo Užičana je čuo za MHE Vrutci, koju su čak i pojedini ministri Vlade Srbije označili kao jedan od glavnih uzroka prekomernog zagađenja cijanobakterijama, tokom zime 2013/14. godine", navodi se u saopštenju Libergrafa objavljenom na fejsbuku 2. februara.U Libergrafu kažu i da je za pomenute radove JVP Srbijavode raspisalo javnu nabavku na kojoj je pobedilo preduzeće Hidro-Tan d.o.o. iz Beograda.Ono je u vlasništvu Dragana Klisure, čoveka koji se često dovodi u vezu sa kumom predsednika Srbije, Nikolom Petrovićem, koji poseduje brojne mini-hidrocentrale u Srbiji. DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA: NACIONALNI PARKOVI KOPAONIK I GOLIJA NAJUGROŽENIJI ZBOG GRADNJE I MHE "Sve ovo ne bi bilo sporno da na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja od Ministasrtva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nismo došli do podatka da JVP Srbijavode nema građevinsku dozvolu za radove koji se na brani izvode", stoji u saopštenju Libergrafa. Dodaju i da su ministarstvu uputili zahtev za inspekcijski nadzor, kao i da očekuju njihov odgovor.Prema njihovim rečima, trenutno se čini kao da od samih građana Užica ne zavisi da li će i do kada koristiti vodu iz veštačkog jezera u Vrutcima.Jezero je sagrađeno sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u godinama kada se gradilo i jezero Zaovine na planini Tari.U poslednjih sedam godina cvetanje cijano-bakterija se ponavljalo, ali nikad nikad nije bilo u obimu kao pre sedam godina.Tokom incidenta na jezeru krajem 2013. i početkom 2014. godine koji je privremeno ostavio ceo grad bez zdrave vode, jezero je praktično bilo "obojeno" u ljubičastu boju.Na lučnoj brani visokoj oko 70 metara, taložila se pena ljubičaste boje, pa je jezero zbog svega toga bilo u karantinu i voda iz njega se nije upotrebljavala.Vodosnabdevanje Užica u međuvremenu je rešeno izgradnjom modernije fabrike za prečišćavanje vode.Foto: Nova ekonomija/ Brana Vrutci (septembar 2020.)GRAD UŽICE PROGLASIO MORATORIJUM NA GRADNJU MHEGrad Užice inače je 2019. godine proglasio privremeni moratorijum na gradnju mini-hidrocentrala, kada je nakon protesta meštana sela Bioska, sprečena izgradnja MHE na potoku Ročnjak koji se uliva upravo u jezero Vrutci.Sa vrela na kojem izvire Ročnjak, pitkom vodom se snabdevaju meštani okolnih sela.Ipak, pored moratorijuma, predstavnici Grada Užica nedavno su izjavili da on ne važi za već izgrađenu MHE na reci Prištavici koja protiče kroz atar sela Ravni na Zaltiboru.To je, kako su prenele užičke Vesti, obrazloženo tvrdnjom da moratorijum ne važi retroaktivno, jer je MHE na Prištavici izgrađena pre nego što jemoratorijum usvojen. U borbu protiv MHE u Srbiji godinama se ističu Pokret Odbranimo reke Stare Planine i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.Oni tvrde da korist od njih imaju samo investitori, da se njihovom izgradnjom uništava priroda i živi svet u rekama, a dobija zanemarljiv procenat "zelene" električne energije.

Srbija

Otpadne vode godinama zagađuju kanal kod Žitišta, nadležni ne reaguju

Pored Železničke ulice u Žitištu prolazi kanal u koji se godinama ispuštaju otpadne vode, pa život zbog smrada prema tvrdnji stanara postaje nepodnošljiv. Kažu da su pisali peticiju i obraćali se nadležnim institucijama, ali rešenje tog problema za sada izostaje.Povodom ovog problema redakciji Nove ekonomije javila se Nevena Marinković i Žitišta, a problem je, prema njenim rečima, zbog izostanka reakcije nadležnih ušao u šestu godinu.Nevenina porodična kuća se nalazi u Železničkoj ulici, a kanal je prema rečima starijih žitelja sagrađen pre nekoliko decenija, kada ga je do svog gašenja koristila firma koja se bavila proizvodnjom plastičnih predmeta.Kroz kanal je, kako tvrde, tada prolazila čista voda, a sada je praktično pretvoren u kanalizaciju na otvorenom.Otpadne vode u kanal izliva obližnja klanica, nekoliko obližnjih kuća, kao i cisterne sa fekalijama iz septičkih jama."Mi smo 2015. godine prvi put apelovali na Skupštinu opštine Žitište, bilo je ličnog odlaska kod predsednika opštine, popunjavali smo peticiju da stavimo do znanja koliko je veliki problem", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Objašnjava i da je nakon apela stanara izašla komunalna inspekcija, ali posle sve nastavljeno "po starom" i u kanalu se nataložilo "svega i svačega", a situacija je posebno nesnošljiva kada dođe leto i visoke temperature.Foto: Nevena Marinković/ Kanal koji protiče pored Železničke ulice u ŽitištuPrema Neveninim rečima, priča u vezi sa ispuštanjem otpadnih voda u sporni kanal je komplikovana, a to im nezvanično kažu i poredtsavnici nadležnih institucija. "Kanal kreće od jedne klanice u opštini Žitište, prolazi pored naše kuće i uliva se u Begej, pojedine komšije nemaju septičku jamu, nego su im cevi direktno u kanalu, to je katastrofa", kaže Nevena.Ona dodaje i da mnoge komšije drže stoku, pa je problem zbog toga još veći."Na slikama se to ne vidi tako lepo, ali se vidi kada se priđe kanalu", objašnjava sagovornica našeg portala.Objašnjava i da se pre nekoliko nedelja ponovo čula sa zaštitnikom građana u Opštini Žitište i tada joj je on rekao da još jednom treba da se ispoštuje procedura i problem prijavi u opštini, kako bi inspekcija izašla na teren. Zaštitnik građana, prema njenim rečima, rekao joj je da će reagovati, ukoliko opština ništa ne preduzme."Ja sam otišla, potpisala sam zapisnik, onda me je zvala inspektorka i rekla da dokazi (koji su priloženi) nisu dobri", kaže Nevena.Inspektorka joj je nezvanično rekla i da ona može da izađe na teren, ali da će zagađivači povući cevi iz korita kanala, pa to onda neće imati nikakvog efekta.Pre nekoliko dana, stanari Železničke ulice u Žitištu kontaktirali su i republičku inspekciju od koje su prema rečima saovornice Nove ekonomije tražili da u Opštini Žitište apeluje da pošalje inspekciju na teren.U u republičkoj inspekciji rekli su im da u Opštini Žitište imaju 15 dana da izađu na teren i da dostave izveštaj. Nevena kaže  i da je prošlo pet godina od kada su nadležni obećali da će im konačno izgraditi kanalizaciju:"To su samo prazne priče. Ne znam što je toliki problem da se to reši. Svi okreću glavu od tog problema".APEL PREKO MEDIJA BEZ EFEKTANevena Marinković kaže i da im je nedavno dolazila jedna privatna televizija sa nacionalnom frekvencijom, koja je snimala prilog o svemu štoim se dešava, ali do njegovog emitovanja nije došlo. Nevena kaže da posle svega ne zna šta više da misli i pretpostavlja da neko ko je na višoj poziciji u državi sprečava da se problem reši."Zovemo koga stignemo. Bili smo i kod advokata da vidimo šta možemo da uradimo. On nam je rekao da ne možemo ništa dok ne izađe inspekcija i napravi zapisnik o tome šta je našla na terenu", kaže naša sagovornica.Ona kaže da prati slične probleme u drugim delovima Srbije, kao i da vidi da se slične stvari dešavaju i u drugim mestima."Ja vidim da se to svugde dešava, uništavamo prirodu, reku, da li je to normalno? To je van svake pameti. Sve se zna i ćuti se", kaže Nevena Marinković.Čedomir Savković

Srbija

Krizni štab uvodi nove mere za vikend, poseban režim za skijališta

Epidemiolog Predrag Kon kazao je da će u subotu ugostiteljski i drugi objekti koji nisu prodavnice hrane, lekova i goriva raditi do 12 časova. Nakon toga, sve do ponedeljka, radiće samo trgovine s prehrambenom robom, apoteke i benzinske pumpe."Na skijalištima i planinama neće raditi ništa što je povezano s trgovinom i ugostiteljstvom", dodao je Kon.Epidemiolog je nakon današnje sednice kriznog štaba naveo i da će od ponedeljka na onlajna nastavu prelaze sve srednje škole.Naredna sednica Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 biće održan u utorak, 9. mart.U Srbiji je u prethodna 24 časa od posledica infekcije virusom korona preminulo 17 osoba čime je ukupan broj smrtnih slučajeva od početka epidemije povećan na 4.525.Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od poslednjeg preseka testirano je 15.774 osobe a kod 4.071 je potvrdjeno prisustvo koronavirusa.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.