Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Poslovni rashodi privrede rastu brže od njenih prihoda

Poslovni prihodi u nefinansijskom delu privrede, u četvrtom kvartalu 2020. godine, bili su veći za 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku.U poređenju s trećim kvartalom 2020. godine, zabeležen je njihov rast od deset odsto. U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s trećim kvartalom 2020. godine, zabeležen je njihov rast od 14 odsto.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u četvrtom kvartalu 2020. godine bili su veći za 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Ukoliko se uporede s trećim kvartalom 2020. godine, njihov rast iznosi 13 odsto. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 18,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Srbija

Prilika za srpsku malinu i borovnicu na evropskom tržištu

U svetu je povećana tražnja za svežom, zdravom, organskom i lokalnom hranom. Zbog pandemije i problema sa dobavljačkim lancima pojavile su se prilike za plasman naše robe koje su domaće firme znalački iskoristile. Pre svega, proizvodi kao što su malina i borovnica registruju povećanu tražnju, posebeno na EU tržištu, ocenjuje za Novu ekonomiju direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović.“Na domaćem tržištu primetan je rast online prodaje, koja beleži rastući trend već dosta dugo, ali je pandemija ubrzala taj proces i dosta proizvođača, posebeno manjih koji su zavisili od HORECA sektora, je put do potrošača potražilo internet prodajom”. Naše tržište je malo i još uvek nisko platežno, tako da je nestanak HORECA potražnje zaista imao negativan uticaj na mikro i mali proizvođači hrane, kao i recimo vinska industriju, ocenjuje on.Sa druge strane, oni koji su bili orijentisani na izvoz su uglavnom zabeležili ekspanziju potražnje i prodaje.Jedan od načina prevazilaženja problema za mala preduzeća je integracija u veće sisteme, smatra Pavlović. Pavlović navodi primer pet kompanija sa kojima Projekat sarađuje na izvozu svežeg i zamrznutog programa u EU. Kako kaže, one su uspešno završile sezonu i zabeležile impresivne rezultate - postignuta je dodatna prodaja od 6,9 miliona dolara, 50 novih ugovora sa stranim i domaćim kupcima i otvorena su nova tržišta. Američke investicije u Srbiji veće nego što pokazuje statistika Ove kompanije su tako omogućile pristup tržištu i za oko 420 svoja kooperanta, proizvođače pretežno iz manje razvijenih delova zemlje. Sa njima se radilo na uvođenju standarda, unapređenju procesa proizvodnje, digitalizaciji i sl. Sve  kompanije najavile su širenje ovog poslovnog modela – dodatni dobavljači će biti sertifikovani i uključeni u izvozne lance vrednosti. Radi se o proizvođačima jabuka, borovnica, organskog voća i povrća, ali to je model koji može uspešno da funkcioniše i u ostalim oblastima.Podrška mladima i nerazvijenim područjimaNa pitanje na koji način ovaj USAID-ov Projekat  za konkurentnu privredu podržava proizvođače i prerađivače hrane u narednom period, on kaže da je pristup tržištima  jedini garant rasta industije “Usmerićemo se na manje razvijena područja i mlade, koij bi trebalo da budu nosioci promena u industriji hrane”, kaže Pavlović.Dalji razvoj modela integracije malih proizvođača u veće sisteme radi povećanja izvoza je jedan od vidova pomoći. Zatim tu je međunarodna promocija i izvoz srpskog voća daljim razvojem platforme www.serbiadoesfruit.com koja okuplja više od 20 proizvođača svežeg, zamrznutog i organskog voćaMali proizvođači mogu da računaju na edukaciji i otvaranje novih poslovnih prilika kroz online konferenciju i B2B događaj AgroBelgrade koji se održava večeras (petak, 5.mart) u 18h na zvaničnom Agro Belgrade Youtube kanalu. Sertifikacioni kursevi u organizaciji AgroNet Centra za edukaciju i istraživanje, koji su osnovali profesori Poljoprivrednog fakulteta, prilika je za unapređenje znanja zaposlenih u domaćoj industriji hrane. Manje vinarije i proizvođači autohtonih sorti vina mogu da očekuju pomoć u razvijanju e-trgovine. Projekat će pružati  takođe tehničku pomoć kompanijama iz sektora voća, povrća i vina za pristup finansijama iz kredita DFC garancijske šeme, u saradnji sa bankama Addiko i ProCredit.  U planu je i promovisanje inovativnog rotacionog fonda sa opštinama u Srbiji sa ciljem finansiranja maih proizvođača koji nemaju pristup bankarskim proizvodima. USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu već skoro četiri godine radi na povećanju konkuretnosti domaće prehrambene industrije. Svet hoće domaće (SHD) platforma je pokrenuta u septembru 2018. godine,  kao mesto za promociju  i edukaciju  malih proizvođača hrane. Za ovo vreme, na platformi je uspostavljena saradnja sa oko 110 proizvođača i kompanija i stvorena je velika baza pratilaca na društvenim mrežama, a #svethocedomace je postao viralan.Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Prijave za IAB MIXX Awards 2021 za digitalni marketing u toku

Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta, navodi se u saopštenju.Pobednici IAB MIXX AWARDS 2021 će biti javno predstavljeni 20. maja prilikom svečane ceremonije dodele nagrada. Žiri će svojim ocenama odrediti po jednog pobednika u svakoj od 15 kategorija. Među kategorijama se prvi put našla “Best campaign – Covid-19 crisis”, čija je prijava besplatna, što je dodatna stimulacija za kompanije i agencije da predstave način na koji su prilagodili svoju komunikaciju za digitalne kanale u godini koja je bila krizna i predstavljala veliki izazov za sve nas.Kategorije za prijavu radova su: Best video advertising, Best brand awareness campaign, Best branded content, Best cross media integration, Best innovation, Best product launch, Best social media campaign, Best influencer campaign, Best social community building, Best mobile, Best microsite, Best corporate website, Best direct response and lead generation, Best Non-profit/Corporate Social Resposibility i Best campaing – Covid-19 crisis.Pomenute nagrade iz domena marketinga (Marketing and Interactive Excellence Awards) se od 2017. godine dodeljuju u organizaciji IAB Srbija najboljim digitalnim agencijama i kampanjama za prethodnu godinu i jedine su globalne nagrade fokusirane na radove producirane za digital kanale.

Srbija

Dobavljač e-autobusa za GSP: Nije sporno što smo promenili delatnost

Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) je deset novih elektroautobusa kupilo od konzorcijuma firmi Dat Holding i Cheriot Motors. Dok iz opozicije pitaju kako je moguće da posao od 6 miliona evra dobije mikro firma poput Dat Holdinga koja se, makar zvanično, do pre tri dana bavila rashladnom opremom, direktor ove kompanije Tomašević za Novu ekonomiju objašnjava da je sve potpuno čisto i da su oni u ovom poslu manjiski partner. Takođe, on dodaje da je cena na donjoj granici, iako se na tenderu prijavila i firma za oko 1,5 miliona nižom ponudom.Beogradski GSP juče je potpisao ugovor o kupovini deset elektoautobusa i četiri punjača, kako prenosi Beoinfo. Građani će nove autobuse na električni pogon platiti 6 miliona evra bez PDV-a, a dobavljač je konzorcijum firmi Dat Holding iz Beograda i Cheriot Motors iz Sofije.Pola miliona evra za tri godina, šest miliona za jedan posaoDat Holding je mikro preduzeće i u svim dosadašnjim finansijskim izveštajima imali su dvoje ili troje zaposlenih, a prihod firme je u periodu 2017-2019. godine bio ukupno oko pola miliona evra. Na pitanje kako je moguće da ovako mala firma pogodi posao sa gradom koji je 12 puta vredniji od njihovih trogodišnjih prihoda, direktor i vlasnik ove kompanije Aleksandar Tomašević za naš portal objašnjava da su se na tender prijavili zajedno sa Cheriot Motorsom, sa kojom su ponudili autobuse kineskog proizvođača Higer i da je njihov deo posla značajno manji u odnosu na partnera.“Cheriot Motors je, mogli bismo reći, eksluzivni distributer Higer autobusa za ceo svet, a u partnerskom je odnosu sa Dat Holdingom za tržište bivše Jugoslavije”, kaže Tomašević za Novu ekonomiju.On dodaje i da nijedno plaćanje od strane grada ne ide na Dat Holding.“Autobuse isporučuje Cheriot Motors. Praktično, u sporazumu o zajedničkom nastupu naš deo posla je mnogostruko manji. Mi smo zaduženi za besplatno servisiranje u garantnom roku i za organizaciju i za obuku kadrova. “Ništa sporno oko promene delatnosti?Dat Holding se, makar prema podacima Agencije za privredne registre (APR) sve do pre tri dana bavio proizvodnjom rashladne i ventilacione opreme, da bi 1. marta promenio svoju delatnost u “održavanje i popravku motornih vozila”.Tomašević ne vidi ništa sporno u vezi sa ovom promenom i objašnjava kako ona nema nikakve veze sa tenderom na kome su pobedili.“Po zakonu republike Srbije svaka  firma ima pravo da se bavi svakom delatnošću, a prilikom registracije firme  vi se opredelite za jednu delatnost, u tom trenutku … U vreme kada je firma osnovana, ideja je bila da se bavi industrijskom ventilacijom, vezano za auto servise i za auto industriju. To se pre nekih šest godina promenilo i od tada se firma bavi poslom za koji je sada registrovana”, objašnjava Tomašević za Novu ekonomiju. Incijativa Ne davimo Beogad nema sumnje – tender je sumnjiv jer je firma nepoznata, nema kredibilitet u poslovima u vezi sa e-autobusima, sajt joj je sve do marta bio u pripremi, a delatnost su promenili tek nakon što su pobedili na tenderu.„Ko ima tri zaposlena i dobije 6 miliona evra od grada, a bavi se rashladnom tehnikom, čak ni ne učini da zameni veb sajt i podatke u APR-u pre nego što dobije tender pa onda kad se javno prokaže, onda brže bolje to urade. Ne treba biti mnogo promićuran da bi se to shvatilo,“ kaže Veselinović.Jeftinija ponuda odbijenaVeselinović dodaje da veruje da se Dat Holding pojavio kao firma koja će podići cenu autobusa i dodatno zaraditi kao posrednik u poslu.„Oni su se sad pojavili kao neko ko će uzeti autobus koji košta X, na to nabaciti Y cenu i onda prodati GSP i taj Y staviti sebi u džep i namerno ošteti budžet grada jer onaj ko je pravio ponudu im je namerno takavu i napravio.“S druge strane, Tomašević kaže da su autobusi veoma povoljni, da im je vek makar 15 godina, a da će se isplatiti već nakon sedam.Građani su elektroautobuse mogli da plate i manje, ali je GSP odbio ponudu kineske kompanije Lanzhou Guangdong New Energy Automobile koja je bila više od 1,5 povoljnija zbog toga što je, kako se pojašnjava u odluci, kompanija navela da nastupa samostalno, a u svojoj ponudi se pozivala na stručne i tehničke kapacitete Ikarbusa.Tomašević dodaje i da firma nije dostavila bankarske garancije, pa samim tim nemaju nikakve posledice za ono što su napisali u ponudi, kao i da autobusi koje su ponudili nisu u skladu sa evropskim standardima.Nismo u stambenoj kući, već u poslovnom prostoruOn objašnjava da ni navodi o tome da im se sedište nalazi u stambenoj kući u beogradskom naselju Voždovac nisu tačni, a na pitanje kako je moguće da Gugl prikazuje upravo takvu kući na adresi Đakona Avakuma 35, Tomašević objašnjava da moguće da prikaz “nije dobro okrenut”.“To je jedna zgrada koja je veoma završena i koja, zajedno sa magacinom, ima oko 550 kvadrata. Mi smo inače zakupci u fabrici Ikarbus. Jedan deo  Ikarbusa smo mi već duže vreme u zakupu, tako da tamo obavljamo delatnost u nekih 1.000 kvadrata. Tako da, kada saberete to dođe oko 1.550 kvadrata.”Podaci iz katastra pokazuju da se na ovoj adresi stambeno-poslovna zgrada od 143 kvadrata.U Sofiji 30 e-autobusa i 10 punjača za 17 miliona evraElektroautobusi kompanije Higer se već voze beogradskim autobusima i to na linii EKO 1, a ima ih takođe u susednoj Bugarskoj. Sofija ih je nabavila krajem prošle godine, a 30 električnih autobusa i 10 stanica za punjenje plaćeni su 17,2 miliona evra.Dat Holding je u decembru i januaru pobedio na još dva tendera koje je raspisao GSP – prvo, za održavanje Higer autobusa u vrednosti od pola miliona evra, a zatim i za održavanje e-buseva za koji su dobili nešto više od 120 hiljada evra.Firma se na svom sajtu prestavlja kao partner kompanije Higer, a kada je ova kineska kompanija donirala GSP-u 4.000 zaštitnih maski u maju prethodne godine, kao predstavnik Higera otišao je upravo Aleksandar Tomašević, direktor Dat Holdinga.

Srbija

Vlada izdvaja 250 miliona za pomoć poplavljenim područjima

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se za pomoć i obnovu stambenih objekata i kuća oštećenih u poplavama u januaru 2021. godine odvoji finansijska pomoć u iznosu od 250 miliona dinara, navodi se u saopštenju.Pored toga, članovi Vlade usvojili su Uredbu o otkupu stanova dodeljenih za rešavanje stambenih potreba istraživača, nastavnika, saradnika i umetnika.U pitanju su bespovratna novčana sredstva koje će vlada dodeliti u Državnog programa pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana.Lokalne samouprave procenile su da je oštećeno oko 1.400 porodičnih stambenih objekata u svojini građana, koji su razvrstani u pet kategorija."U cilju rešavanja stambenih potreba istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač SANU, Zakonom o nauci i istraživanjima omogućeno je davanje stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po pristupačnim cenama, odnosno cenama nižim od tržišne i to za stanove izgrađene sredstvima zajma u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom", navodi se u saopštenju. Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine.Program se donosi radi unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, odnosno radi podizanja opšteg nivoa znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvođača.Savetodavna podrška odnosiće se i na udruženja, zadruge i druga pravna lica u poljoprivredi.Poljoprivrednici će besplatno dobiti blagovremene informacije, stručne savete, pomoć i usluge kako bi povećali konkurentnost i održivost svojih gazdinstava, profitabilnost i kvalitet proizvodnje, svest o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.Vlada je na današnjoj sednici donela odluku o obrazovanju Radne grupe za ažuriranje nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Srbija

Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubriva

Srbija ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina, ali joj je ostao samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group, pišu Biznis i finansije. Nova situacija na tržištu mineralnih đubriva, sa manje konkurencije, nastala je nakon stečaja u pančevačkoj Azotari, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke.Elixir group ima najveći udeo u ukupnom prometu na srpskom tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik mineralnih đubriva.Nekada najveći proizvođač mineralnih đubriva na Balkanu, HIP Azotara iz Pančeva, u septembru 2018. godine je ušao u stečajni postupak, nakon neuspele privatizacije i peživljavanja od državne pomoći i ponuđena je na prodaju po ceni od 5,8 milijardi dinara. Iste godine kada je privatizovana Azotara, 2006. godine, kompanija Victoria Group otvorila je u Bačkoj Palanci fabriku mineralnih đubriva Fertil, sa kapacitetom za proizvodnju 230.000 tona đubriva godišnje.Najavljeno je i da će to biti prva fabrika u regionu koja će proizvoditi đubrivo po najsavremenijoj nemačkoj recepturi, ali je postrojenje opstalo svega 10 godina.Sadašnji jedini proizvođač mineralnog đubriva u Srbiji, Elixir Group, počeo je kao porodična firma koju je 1998. osnovao Stanko Popović, inače jedan od bivših suvlasnika kompanije Victoria Group. Elixir je 2011. kupio preduzeće Zorka mineralna đubriva u Šapcu, a godinu dana kasnije IHP Prahovo u blizini sela Prahova. Elixir Group se satoji od pet preduzeća, proizvodi u proseku 600 hiljada tona kompleksnih mineralnih đubriva godišnje, najveći je izvoznik, a do skoro je bio i najveći uvoznik mineralnih đubriva, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Preduzeće Elixir Group ima procenjen tržišni udeo od 30%, a veće udele imaju i Promist, Phosagroi Eurochem, dok pojedinačni udeli ostalih uvoznika nisu premašili 6%.Tržište azotnih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 390 hiljada tona, od kojih oko 60% čini vrsta urea, koja se isključivo uvozi (Phosagro, Eurochem i Agroglobe su učesnici na tržištu tog đubriva).Tržište složenih đubriva procenjeno je na oko 400 hiljada tona, pri čemu oko 75% čine kompleksna (NPK) đubriva. Najznačajniji učesnici na tržištu kompleksnih đubriva su Elixir Group i Promist, dok preostali uvoznici zajedno čine oko 25% tržišta.SAMO JEDNA KOMPANIJA U SRBIJI PROIZVODI MINERALNA ĐUBRIVA SKUPO BRATSTVO SA RUSIMAUvoz veštačkih đubriva je slobodan i nije opterećen carinskim dažbinama, a najviše đubriva je uvezeno iz Rusije (60%), a daleko manje količine iz Evropske unije i to uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.Prosečna uvozna cena je tokom tri godine porasla za 13%, a nasjkuplje je đubrivo iz Rusije koje je poskupelo za 20%, a jedino je uvoz iz Austrije pojeftinio u trogodišnjem periodu za 11%.Prema podacima Uprave carina, u 2017. i 2018. godini vodeći uvoznik đubriva bilo je društvo Elixir Group, koje je u 2019. godini na toj poziciji smenio Promist.Uvoz uree kao najznačajnije vrste đubriva povećan je 2,8 puta, a vrednost tog uvoza porasla za 204% i to se navodi kao posledica bankrota Azotare, nekada najvećeg proizvođača uree u Srbiji. Izvoz mineralnih đubriva je, sa druge strane, uvećan za 29% u trogodišnjem periodu, a prosečna izvozna cena povećana je sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16%.U izvozu su zastupljena složena i azotna đubriva i to se pripisuje obustavi proizvodnje azotnih đubriva u Azotari. Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH, Ukrajina je postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije. Udeo najvećeg izvoznika, kompanije Elixir Group, povećao se tokom tri godine količinski sa 60% na 80%, a vrednosno sa 70% na 90% u ukupnom izvozu đubriva, a od ostalih izvoznika ističu se trgovci Borealis i Promist.

Srbija

U skafanderima i po osam sati

Zdravstveni radnici na poslu provedu i po osam sati radeći pod punom zaštitnom opremom, na koju su neki od njih i alergični. Nakon povratka kući strah ne prestaje, jer se onda boje da bi mogli zaraziti svoje najbliže."Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude", objašnjava za Novu ekonomiju predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović.Ona dodaje da su zdravstveni radnici izloženi većem stresu i strahu da bi virus mogli doneti i svojim ukućanima, pa ulažu i više vremena i sredstava u dezinfekciju. Ova sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe.Obrenović napominje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme. Ipak, i pored detaljne dezinfekcije kojoj se podvrgaju nakon povratka sa posla, mnogi zaposleni u zdravtsvu su i dalje stigmatizovani u društvu jer se okolina plaši zaraze."Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje", zaključuje Obrenović.

Srbija

Američke investicije veće nego što pokazuje statistika

Neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih 10 godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu 2010 – 2019 američke kompanije uložile su 508,1 mln EUR, pokazuju zvanični podaci Narodne banke Srbije. Međutim, one su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer  investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Ako se još jednom pogleda evidencija NBS, upravo je Holandija jedna od zemlja iz koje potiče najveći deo stranih investicija koje stižu u Srbiju.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno. Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije (vidi tabelu ispod). Posmatrajući sektorski, Sjedinjene Američke Države investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda (Valeant Pharmaceutical, NCR, LC Comgroup, Ball Corporation).Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Iako SAD nisu imale brojčano najznačajniju količinu investicija, svakako u momentima kada je Srbiju trebalo staviti na mapu zemalja pogodnih za investiranje, korporacije iz SAD su u tim momentima uložile visoke iznose. Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti. Kako se navodi, Microsoft je 2013. godine potpisao ugovor o pružanju softverskih usluga Vladi Srbije u iznosu od 34 miliona dolara. Uvoz iz Srbije povećao se od 2013. godine, kada je Fiat počeo da isporučuje automobile proizvedene u Srbiji u Sjedinjene Države.Dolazak Američke razvojne agencije (DFC)Budućnost SAD investiranja se ne završava samo na direktnim investicijama američkih kompanija. Ukoliko Američka razvoja agencija (DFC) otpočne sa radom uskoro, to će dati znak još većem broju američkih investitora da je Srbija pogodno mesto za investiranje naročito zato što DFC ima cilj da projekte koje otpočne i završi.A sam DFC funkcioniše kao razvojna banka SAD i pruža finansijsku podršku zemljama u razvoju. Dosad ima 800 realizovanih projekata širom sveta i postiže značajan uticaj na razvoj infrastrukture, ženskog preduzetništva, zaštitu životne sredine i ljudska prava.DFC pruža finansiranje učešćem u kapitalu, kreditima, osiguranjem od političkog rizika i tehničkom podrškom. Pružaju podršku u preko 100 zemalja širom sveta i samo u 2020. godini su otpočeli preko 30 projekata. DFC parira Kinezima? Šansa za saradnjuInvesticije zauzimaju važno mesto saradnje SAD i Srbije, ali i trgovina u modernoj privredi zauzima ne manje važno mesto. Uzimajući u obzir ponudu američkog tržišta i naprednih industrijskih grana, nove šanse za razvoj privredne saradnje identifikovane su pre svega u sledećim oblastima:- Poljoprivredno-prehrambeni sektor: sveže voće i povrće, kao i svih faza obrade, bio hrana, fina hrana i specijaliteti, vino, začini, supe, sušeno povrće;- Metalska industrija: autodelovi, metaloprerada;- Drvno-prerađivačka industrija: nameštaj od punog drveta, delovi za nameštaj;- Tekstilna industrija: doradni poslovi, konfekcija, koža i obuća;- Energetika: vetrofarme, solarne farme, istraživanje uljnih škriljaca, eksploatacija i transport prirodnog gasa;- IT industrija – izvoz sotfreva i hardvera;- Vojna industrija.I mnogi drugi sektori poput, plastike, keramike, tepiha i hrane. Ali svakako, 2021. godina donosi nove strategije i obaveze investiranja, od kojih je najvažnija ESG (Environmental, Social and Governance), što će pokrenuti novi tok odgovornog investiranja i ukoliko Srbija mudro privuče nove investitore, imaćemo ne samo veći priliv investicija, već će te investicije imati i povoljan uticaj na životnu sredinu i budućnost.Ljudi u Srbiji mešaju investicije i krediteEkonomski odnosi zemalja se mogu posmatrati kroz direktne investicije između zemalja, komercijalne odnose, trgovinske odnose i političku saradnju. Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Srbije svakako se protežu kroz svaku od navedenih kategorija.Direktne strane investicije su u proteklih nekoliko godina aktuelna tema u društvu. Često se u domaćoj javnosti o direktnim stranim investicijama govori na različite načine. Uglavnom se „mešaju“ pojmovi direktnih stranih investicija i plasmana novca međunarodnih organizacija. Pod direktnim stranim investicijama podrazumeva se ulaganje stranog lica u domaće pravno lice sa kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog pravnog lica te u skladu sa zakonom stiče i sva druga prava po osnovu takvog ulaganja. Znači, strane direktne investicije označavaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora rezidenta (preduzeća) jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. Od evropskih zemalja prednjače Holandija, Austrija i Rusija kao najveći investitori, kao što možemo videti u tabeli ispod.Posmatrajući isključivo makroekonomske pokazatelje (BDP, Spoljni dug, isl.) ne može zaključiti da li je iznos SDI uticao na ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ili pak nije imao nikakav uticaj na njih. Može se pretpostaviti da je kriza imala uticaj iznos SDI jer kako je rast realnog BDPa drastično opao, kao posledica slabijeg poslovanja srpskih kompanija, cene tih kompanija su opale što je pogodan momenat za ulaganje u te kompanije.Pored navedenog postoje i drugi praktični aspekti SDI. One potpomažu tehnološkom razvoju jer investitor sa sobom nosi nove tehnologije, tzv. transfer tehnologije. Takođe potpomažu zaposlenima da steknu nove veštine što dalje stvara mogućnost da ti isti zaposleni otpočnu sopstveni posao, a pored toga, zaposlenima na višim pozicijama omogućavaju da steknu iskustvo u upravljanju prema najmodernijim standardima. Navedeno je naročito važno ako posmatramo kompanije koje ulažu u visoke tehnologije.Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Razvojni program za startape u oblasti brige o kućnim ljubimcima

Laboratorija PURINA Accelerator drugu godinu zaredom poziva startap kompanije u oblasti brige o kućnim ljubimcima za prijavljivanje na razvojni program „Unleashed“, navodi se u saopštenju za medije.Unleashed je razvojni program za brigu o kućnim ljubimcima koji ima za cilj da podrži kreativne startapove koji integrišu nauku i tehnologiju i pružaju održiva rešenja koja ispunjavaju potrebe pasa i mačaka, kao i njihovih vlasnika. Kako je cilj kompanije da ponudi nove proizvode i usluge koji će unaprediti dobrobit ljubimaca i onih koji ih vole, program Unleashed daje mogućnost startap preduzetnicima da sarađuju sa PURINA stručnjacima u cilju kreiranja budućih proizvoda ili usluga.Program traži šest preduzetnika koji svoj koncept na polju ishrane, usluga ili tehnologije, žele dalje da razvijaju.Tokom 6-mesečnog programa preduzetnicima se nudi finansijska podrška za svaki projekat u vrednosti od 50.000 švajcarskih franaka, kako bi ostvarili ciljeve ubrzanog razvoja projekta.Za više informacija posetite veb-sajt i ukoliko želite da usavršite vaš proizvod ili uslugu u oblasti brige o kućnim ljubimcima, podnesite prijavu najkasnije do 31. marta 2021. godine.  Pobednici će biti proglašeni 24. juna 2021. godine, a sprovođenje programa ubrzanog razvoja počinje 25. juna i trajaće do 2. decembra 2021. godine.

Srbija

PKS: Onlajn šopovi moraju da naznače trajanje popusta

Onlajn šopovi, po Zakonu o trgovini imaju obavezu da jasno naznače trajanje popusta, odnosno od kog do kog datuma važi određeni prodajni podsticaj, podsećaju u Sektoru udruženja  privrede Privredne komore Srbije, uoči prolećnih sniženja.„Prodajni podsticaj je ponuda robe ili usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima u programima lojalnosti odnosno drugim pogodnostima”, navodi se u Zakonu o trgovini.Ponuda prodajnog podsticaja sadrži vrstu podsticaja, precizno i jasno određenje robe ili usluge na koju se odnosi, period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka I datuma isteka, a u slučaju rasprodaje, naznaku “dok traju zalihe”, kao I sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj, podsećaju u Sektoru udruženja.

Srbija

Moguće pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama

U Narodnoj banci Srbije (NBS) očekuju pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama, kao i neznatno ublažavanje uslova kod dodele dinarskih kredita, pa u skladu sa tim očekuju da se formira i tražnja. Anketa NBS sprovedena u januaru, pokazuje da su banke krajem 2020, pooštrile uslove za kredite namenjene privredi, ali znatno manje nego u prethodna dva tromesečja iste godine.Banke očekuju da će tražnja stanovništva za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje nastaviti da raste tokom prvog tromesečja 2021, kao i da će se tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima blago smanjiti.Navodi se da su krejem prošle godine ublaženi kreditni standardi prema stanovništvu, zbog pozitivnih predviđanaja na tržištu nekretnina, kao i zbog konkurencije u bankarskom sektoru, pa su privreda i stanovništvo povećali tražnju za kreditima.Ta tražnja je kod privrede bila vođena potrebama za likvidnošću i restrukturiranjem obaveza, a kod stanovništva kupovinom nepokretnosti i refinansiranjem obaveza.Banke, kako se navodi, očekuju da će standardi po kojima će se odobravati krediti privredi u prvom tromesečju 2021. ostati nepromenjeni, ali dodaju da je blago pooštravanje kreditnih uslova moguće u bankarskom sektoru koji se bavi kreditiranjem stanovništva, jer su uočeni određeni rizici. NBS USVOJILA PROPIS KOJIM OMOGUĆAVA NIŽE UČEŠĆE ZA STAMBENI KREDIT Rezultati sprovedene ankete pokazuju da su banke u uslovima pandemije, pooštravale standarde za odobravanje kredite privredi, ali se u četvrtom tromesečju 2020. to odnosi na manji broj banaka u poređenju sa drugim i trećim tromesečjem.Pooštravanje kreditnih uslova krajem 2020. godine se u većoj meri odnosilo na velika, ali manje na mala i srednja preduzeća. Kreditni standardi poljoprivrednicima, nakon ublažavanja u trećem tromesečju, nepromenjeni su u četvrtom tromesečju 2020. godine, a banke, u celini gledano, ne očekuju promenu kreditnih standarda privredi tokom prvog tromesečja 2021.Manja spremnost banaka za preuzimanje rizika, kako se navodi, doprinosi da su tome da su povećani zahtevi koje treba da ispuni kolateral (predmet određene vrednosti koji zajmodavac može da oduzme dužniku ako dužnik ne otplati kredit u skladu sa dogovorenim uslovima), kao i tome da su smanjeni maksimalni iznos i najduža ročnost kredita. Takođe, blago su korigovani naviše cenovni uslovi devizno indeksiranih kredita, kao i da su smanjene kamatne marže na dinarske kredite i to se kako dodaju u NBS može dovesti u vezu sa ublažavanjem monetarne politike. Povoljniji uslovi finansiranja odnosili su se na mala i srednja preduzeća, što je najverovatnije rezultat odobravanja kredita iz garantne šeme.Banke su i dalje u neizvesnosti u vezi sa brzinom ekonomskog oporavka i trajanjem pandemije, pa to doprinosi određenom pooštravanju uslova kredita privredi u prvom tromesečju 2021.Banke su anketi NBS ocenile i da su preduzeća povećala tražnju za kreditima tokom četvrtog tromesečja 2020. Privreda je u većoj meri bila zainteresovana za dinarske kredite, a mala i srednja preduzeća prepoznata su kao nosioci rasta tražnje za kreditima. Od početka pandemije privremeno je smanjena tražnja za investicionim kreditima, kao i finansijske potrebe preduzeća zbog pripajanja ili akvizicija, pokazuju rezultati ankete NBS.Necenovni uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu tokom četvrtog tromesečja prošle godine, kako se napominje, bili su većinom nepromenjeni, dok je blago povećanje kamatnih marži bilo praćeno smanjenjem provizija i naknada.Istovremeno, maksimalna ročnost kredita je produžena, kažu u NBS.U prvom tromesečju banke očekuju smanjenje pratećih troškova kredita, kao i ublažavanje zahteva u pogledu kolaterala, dok je za ostale uslove kredita očekivano umereno pooštravanje. U četvrtom tromesečju 2020. povećana je tražnja za kreditima od strane stanovništva, a tražili su se dinarski krediti za refinansiranje, kao i devizno indeksirani stambeni krediti. Rastu tražnje doprinosile su potrebe stanovništva za refinansiranjem obaveza i kupovinom nepokretnosti, dok su zarade i zaposlenost, prema oceni banaka, delovale u suprotnom smeru.

Srbija

Prošlu godinu obeležio i drastičan rast e-trgovine

Istraživanja sprovedena krajem 2020. godine pokazuju da 82 odsto anketiranih preduzeća koja imaju svoj veb-šop smatra da je isti jednako važan ili čak važniji od tradicionalnog modela prodaje, što ide ruku pod ruku sa dostupnim podacima da je u 2020. godini 61 odsto onlajn kupaca kupovalo redovno ili intenzivno na internetu.Uspon e-komerca i perspektiva trgovine na internetu tema je o kojoj će se razgovarati na DIDS 2021 Digital. Konferenciju DIDS (Dan internet domena Srbije) od 2010. godine organizuje Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS), a ovogodišnju će 17. marta po prvi put publika pratiti isključivo onlajn. Registracija je besplatna, a zainteresovani posetioci se mogu registrovati na dids.rs.Pandemija je ubrzala rast trgovine na internetu, biznisi su se digitalno transformisali, ali isto tako i želje i navike kupaca koji su otvoreniji ka kupovini putem digitalnih kanala. O trendovima u proteklih 365 dana, ali i konkretnim brojkama o rastu e-komerca u Srbiji publika DIDS-a slušaće od predstavnika E-komerc asocijacije Srbije, koji će nastojati i da ponude odgovore na pitanje, ne samo kako se prilagoditi već i kako napredovati i tražiti nove prilike."Poslovanje malih proizvođača značajno je otežano u uslovima pandemije. Oni koji su bili prisutni na internetu i pre kovid krize bili su dostupni kupcima kojima je pandemija otvorila prozor ka kupovini na internetu. Mnogi mali proizvođači su se prilagodili poslovanju na internetu, a neki se još prilagođavaju. Zato im panel u kom razgovaraju tri preduzetnice, koji ćemo slušati na DIDS 2021 Digital, može pomoći da saznaju kako kupci biraju male proizvođače na internetu, kako sa njima komuniciraju i kako da mali pronađu svoje mesto među velikim onlajn igračima", navodi se u saopštenju.U uslovima brze digitalizacije i uspona e-trgovine, jedno važno pitanje ostaje otvoreno. Kako da internet prodavnica ne bude samo lep onlajn izlog, već i osnova za uspešan biznis? O tome će razgovarati učesnici drugog panela DIDS-a posvećenog e-trgovini, koji će pokušati da kroz svoja iskustva objasne koliko je kreativnost u pravljenju i vođenju internet prodavnica, odnosno razmišljanje "van kutije" važno za poslovanje na internetu.Konferencija DIDS 2021 Digital počinje u 10 časova 17. marta na dids.rs. Registrovani korisnici mogu da prate prenos na sajtu uživo, ćaskaju sa drugim posetiocima, postave pitanja učesnicima i osvoje nagrade kroz učešće u aktivacijama.

Srbija

Izvoz kompjuterskih usluga lane dostigao 1,37 milijardi evra

Prema podacima Narodne banke Srbije, a koje ističe Vojvođanski IKT klaster, u 2020. godini izvoz kompjuterskih usluga (ICT) iz Srbije iznosio je 1,37 milijardi evra što je za 4,4 odsto više nego u 2019. godini. Decembarski izvoz kompjuterskih usluga bio je čak za trećinu veći nego godinu dana ranije, navodi se u saopštenju ove organizacije.„Ovo nije rezultat na koji smo navikli proteklih godina kada je izvoz IT usluga rastao prosečnom stopom iznad 25%, ali pandemija je učinila svoje. Januar i februar prošle godine su pokazali nastavak dugogodišnjeg trenda, no sa izbijanjem pandemije je došlo i do značajnog pada“, navodi se u saopštenju.Srpske IT kompanije su ipak uspele od marta 2020. godine, kada je registrovan pad prihoda i broja projekata, da očuvaju likvidnost i ljudske resurse, navode iz Vojvođanskog IKT klastera i dodaju da je u poslednjem kvartalu ponovo zabeležen uspon. Kraj 2020. godine doneo je rast izvoza od preko 30 odsto u poređenju sa decembrom 2019. godine.

Srbija

Krov nad glavom: Tužilaštvo naredilo krivično gonjenje izvršiteljke Dimitrijević

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu dalo je obavezno uputstvo da se pokrene krivično gonjenje javne izvršiteljke Mirjane Dimitrijević povodom pokušaja oduzimanja stana koji se navodi u presudi, ali ne postoji na adresi, saopštila je organizacija "Krov nad glavom".Ta organizacija je takođe zahtevala da Ministarstvo pravde "hitno reaguje" i Dimitrijević "zabrani rad". Uputstvo je izdato Višem javnom tužiocu odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu, a osim izvršiteljke odnosi se i na načelnika Službe za katastar opštine Voždovac, sudskog veštaka i geodetu, dodaje se u saopštenju.Odluka tužilaštva doneta je u decembru prošle godine i dostavljena je "Krovu nad glavom" uz saglasnost da se o tome obaveste mediji kao nešto što javnost ima pravo da zna."Krivičnu prijavu podnela je porodica koja se 'Krovu nad glavom' prvi put obratila još pre dve godine sa tvrdnjom da Mirjana Dimitrijević pokušava da izvrši sudsku presudu nad objektom koji nije predmet izvršenja. U ovom slučaju su pre Mirjane Dimitrijević postupala dva izvršitelja. Prvo je slučaj vodio sudski izvršitelj, a nakon njega privatni izvršitelj Vojislav Milajić", navodi se u saopštenju.Poslednji dokument koji je Milajić doneo u avgustu 2016. godine je zapisnik u kome se navodi da predmet izvršenja koji je opisan u sudskoj presudi ne postoji.Izvršni dužnik tvrdi da je nakon toga postupak trebao biti obustavljen, ali je umesto u sud, predmet prebačen Dimitrijević.Izvršni dužnik je posedovao veštačenje iz 2018. godine sudskog veštaka Nebojše Gajića, koji je išao u prilog tvrdnjama da nije moguće sprovesti izvršenje. Mirjana Dimitrijević je nakon toga zakazala novo veštačenje i za veštaka predložila upravo Gajića.Međutim, kada je joj je predočeno da je Gajić već veštačio u predmetu, i pre nego što je preuzela slučaj, izvršiteljka Dimitrijević je angažovala druge veštake kako bi dokazala da je predmet izvršenja upravo onaj koji ona želi da oduzme.Ovaj slučaj ima velike sličnosti sa slučajem porodice Vuksanović, gde ista izvršiteljka pokušava da izvrši sudsku presudu za kuću za koju porodica Vuksanović tvrdi da nije predmet sudske presude, odnosno da takođe ne može da se pronađe na adresi.Izvršiteljka preuzela ulogu sudije, sama odlučivala o prigovorima na svoj rad "Zanimljivo je i to da je isti sudski veštak veštačio u oba slučaja. U slučaju porodice Vuksanović je primenjena slična taktika, samo su Vuksanovići imali veštačenja dva veštaka koja potvrđuju da ne postoji predmet izvršenja. Nakon toga je Mirjana Dimitrijević angažovala upravo Nebojšu Gajića, kako bi on utvrdio suprotno", dodaje se u saopštenju."Krov nad glavom" godinama tvrdi da izvršitelji imaju prevelika ovlašćenja i da često odlučuju o sudbinama ljudi izlazeći iz zakonskih okvira, a ova dva slučaja to potvrđuju.Branioci porodice Vuksanović su zbog odluke Apelacionog tužilaštva da se pokrene krivično gonjenje tražili da se Dimitrijević izuzme iz njihovog slučaja, a "Krov nad glavom" je pozvao sve izvršne dužnike da urade isto.Zakazano iseljenje članu Krova nad glavom, a kuća iz presude ne postoji

Potpisan ugovor

Srbija

RAS i Mizuho banka pomažu japanske investitore u Srbiji

Razvojna agencija Srbije (RAS) i Mizuho banka Ltd. i njena evropska podružnica Mizuho Bank Europe NV, potpisale su Memorandum o razumevanju, u cilju saradnje u pružanju podrške japanskim kompanijama koje žele da investiraju i posluju u Srbiji, navodi se u saopštenju.Ovo je prvi memorandum koji je potpisan između RAS-a i neke japanske banke. Saradnja ozvaničena ovim memorandumom ima za cilj da podrži strateške investicije u Srbiji i da doprinese pobošljanju poslovanja, kao i ekonomskom razvoju Srbije. Na osnovu buduće saradnje RAS i Mizuho banke, potencijalni investitori i kompanije iz Japana koje su zainteresovane za poslovanje u Srbiji moći će da dobiju neophodne informacije i savete od banke Mizuho.Pored toga, RAS i Mizuho banka razmenjivaće znanja i iskustva i nastaviti da pospešuju dijalog između japanskih i srpskih kompanija kako u Srbiji, tako i u Japanu.Mizuho bank Ltd. je globalna finansijska institucija sa jakom bazom japanskih klijenata, bez korporativnog prisustva u Republici Srbiji. Od osnivanja filijale Mizuho u Beču (Austrija) u julu 2015. godine, Mizuho proširuje opseg finansijskih usluga za klijente u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE) i promoviše strane investicije u istom regionu. Mimo memoranduma sa RAS,  Mizuho banka takođe ima zvaničene saradnje sa investicionim agencijama iz Austrije, Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke i Rumunije, u svrhu poboljšanja podrške klijentima u regionu.RAS pruža podršku kompanijama koje razmatraju da investiraju u Srbiji, a takav je slučaj do sada bio i sa japanskim kompanijama poput kao kompanije Yazaki Corporation, Toyo Tires, Mayekawa, HI-LEX, Japan Tobacco International, Kansai paint i drugih koje su investirale u Srbiji.

Srbija

Bajina Bašta usvojila olakšice za ugostitelje

Zbog uslova poslovanja koja nameće pandemija korona virusa, Opštinsko veće Bajine Bašte usvojilo je odluku kojom ugostitelje oslobađa plaćanja lokalne komunalne takse i naknade za zauzimanje javnih površina tokom cele 2021. godine, prenele su Večernje novosti. Nova mera smanjiće budžetske prihode Bajine Bašte za 2,7 miliona dinara, ali ostaje nada da će brojni ugostitelji uspeti da prežive vreme velike krize."Čim smo odluku doneli, kontaktirala su nas rukovodstva drugih gradova, poput Užica, kako bi i oni iznašli mogućnosti da pomognu ugostiteljima", naglasila je Vesna Đurić, predsednica Opštine Bajina Bašta.Ona je dodala da su ugostitelji u vremenu pandemije ugroženi, pa im je zbog toga treba pomoć da sačuvaju svoje poslove.Ovih dana inače se govori o eventualnom zatvaranju ugostiteljskih objekata, na određeno vreme, zbog porasta novozaraženih od virusa Covid 19.O ukidanju naknade za letnje bašte restorana i kafića, u Srbiji se razmišljalo i prošle godine u maju, kada je okončan prvi talas pandemije.PRAVDA ZA LETNJE BAŠTE, VLASNICI PRIŽELJKUJU UKIDANJE KOMUNALNE TAKSE

Srbija

Er Srbija ukida 11 linija pred letnju sezonu

Kompanija Er Srbija je za predstojeću letnju sezonu koja započinje 28. marta, uklonila dodatnih jedanaest linija sa mreže svojih destinacija, u poređenju sa situacijom kakva je bila pre pandemije, piše portal Exyuaviation.Poslednja revizija reda letenja Er Srbije ukazuje da ovog leta neće biti usluga od Beograda do Barselone, Bejruta, Kaira, Kijeva, Krasnodara, Madrida, Malte, Nice, Pule, Venecije i Zadra. Njihova suspenzija sada je produžena do početka zimske sezone ove godine koja počinje 31. oktobra, dok se sezonske rute poput Nice, Pule, Malte i Zadra ne vraćaju do 2022. godine.Za razliku od leta 2019. godine, aviokompanija leteti ka dve nove destinacije – Oslu i Ženevi. Van suspendovanih linija, Barselonu, Kijevo i Maltu pokrivaće druge aviokompanije koje će leteti iz Beograda.Srpski avio prevoznik je ranije naznačio da su letovi za Helsinki i Rijeku, koji su se obavljali pre dve godine, ukinuti. Na osnovu postojećeg reda letenja, koji se može promeniti kako se tržišta ponovo otvaraju i zatvaraju zbog pandemije koronavirusa, Er Srbija planira da ovog leta izvede 10.770 redovnih letova iz Beograda (oba smera su uključena, bez čartera). Od toga, najčešći će biti letovi do Podgorice, a potom do Tivta, Ciriha, Beča, Pariza i Tirane.Er Srbija u ovom trenutku ima ukupno 1.245.208 mesta za prodaju za predstojeću letnju sezonu.Nakon promena u strukturi flote nedavnim povlačenjem aviona Boing 737-300, srpski avio-prevoznik će koristiti avion porodice Airbus A320 na 60,5 odsto svojih letova. Sledi ATR72 koji će biti raspoređen na 37,3 odsto svojih beogradskih avio-usluga i A330-200 na 2,2 odsto svih letova.Iz Niša nacionalni avio-prevoznik planira da ovog leta održi letove do Hana, Nirnberga, Hanovera, Salcburga i Tivta. Letovi od Kraljeva do Beča trebalo bi da se, prema navodima ovog portala, nastave 11. juna.Exyuaviation zaključuje da zbog globalne svetske situacije povodom pandemije koronavirusa, koja utiče na brzo reagovanje Er Srbije na promenljive tržišne uslove, gotovo sa sigurnošću mogu da se očekuju modifikacije letnjeg reda letenja. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.