Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Rudna bogatstva Srbije vrede 200 milijardi dolara

Rudna bogatstva Srbije vrede više od 200 milijardi dolara i to treba da se koristi na održiv način, izjavila je za mesečni magazin Cord ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović. Neke ekološke organizacije tvrde da Srbija zapravo može da postane "rudarska kolonija" i naglašavaju da u tu cifru treba uračunati troškove izgradnje rudnika, kao i zaštite životns sredine, koji nisu mali."Rudarstvo je sektor koji je potpuno nezasluženo dugo bio u zapećku. Želimo da ispravimo tu nepravdu, jer u rudarstvu ima mnogo više potencijala nego što je danas iskorišćeno", smatra Mihajlović.Ona kaže da je njeno ministarstvo pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Tim zakonom, kako kaže, država želi da dobije moderan i mnogo uspešniji rudarski sektor, privuče nove investicije i da učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu umesto sadašnjih 1,9% bude blizu 4%. "Uz to, želimo da razvoj rudarstva bude održiv i da se sve što se radi u ovoj oblasti radi poštujući sve propise i najviše standarde u oblasti životne sredine", navodi Mihajlović.Kako je rekla, jedan od ciljeva izmena zakona u oblasti rudarstva i energetike je da se sistem e-dozvole prenese i u energetiku i rudarstvo."Reforme e-energetika i e-rudarstvo doneće velike promene ne samo u energetici, već i u rudarstvu, gde se prvi put uvodi digitalni postupak u rudarstvu u pribavljanju dokumentacije", kaže ministarka rudarstva i energetike.Prema njenim rečima, to znači da će se dozvole izdavati u kraćim rokovima, pa će prosek njenog čekanja od sadašnjih 150 dana biti oko 15 dana, a investitori moći da prate u kojij je fazi njihov postupak."Isto se odnosi i na obnovljive izvore energije, gde je cilj da se taj potencijal bolje iskoristi, što bi, zajedno sa ulaganjem u povećanje energetske efikasnosti, trebalo da omogući da do 2050. godine oko 50%proizvodnje struje dobijamo iz obnovljivih izvora", rekla je Mihajlovićeva."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI RUDARSTVA I ENERGETIKE UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" ŠTA KAŽU EKOLOŠKI AKTIVISTI?Naime, nije prvi put da ministarka iznosi ove brojke u javnost, o čemu je Nova ekonomija već pisala.O predloženim izmenama Zakona o rudarstvu, nedavno je govrio Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), organizacije koja se zalaže za održivo rudarstvo u Srbiji.On smatra da građani nisu dovoljno informisani o toj grani privrede, kao i da se država ne trudi da to popravi, niti donosi zakone koji štite interese građana.Predstavnik CEKOR-a je napomenuo da političari često govore kako Srbija "leži" na rudama vrednim 200 milijardi dolara.Prema njegovim rečima, to u stvari nije "prava" istina, jer političari izbegavaju da kažu da je to njihova bruto vrednost rudnih bogatstva Srbije.U tu vrednost, kako je on napomenuo, treba uračunati cenu izgradnje svih neophodnih rudnika i svih drugih pratećih poslova i troškova koji idu uz taj posao, a nisu nimalo jeftini.Kalmar je rekao i da nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši rudarska istraživanja na ogromnim područjima površine, kako kaže i do sedamsto kilometara kvadratnih (sedam puta 100 kilometara).

Srbija

NALED predložio rešenje za frilensere, oni ukazuju na njegove mane

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), predložila je da se status radnika na internetu uredi kao nestandardni oblik radnog angažovanja, preneo je portal Startit. Predlog je upućen Ministarstvu rada, ali je zasmetao predstavnicima Udruženja radnika na internetu (URI), koji su posle protesta sa pregovarali sa Vladom Srbije o statusu frilensera.NALED je kako se navodi uputio predlog Ministarstvu rada sa željom da se uklone administrativne prepreke za poslovanje frilensera u Srbiji, kojima država želi da za nekoliko godina unazad, retroaktivno naplati porez i ostale dažbine.Frilenseri su se ranije zbog toga pobunili, osnovali udruženje, protestovali, pregovarali sa državom, ali je dogovor, za sada, izostao, jer su pregovori prekinuti na njihovu inicijativu.U NALED-ovom predlogu, njihovi predstavnici vide određene nedostatke, a Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu, smatra da u celoj priči postoje određene nejasnoće."Zašto nema nikakvih preporuka po ovom pitanju upućenih Ministarstvu finansija možemo samo da nagađamo, a to ne bismo hteli da radimo", kaže Petrović.  URI podseća i da je Ministarstvu finansija, odgovorno za trenutni spor između frilensera i poreznika i oni su u međuvremenu napustili te pregovore, jer smatra da su uslovi koje je predložila država za njih neprihvatljivi.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE POSTANEM DUŽNIČKI ROB? Tvrde da država i dalje želi da naplati poreze i ostale obaveze, poput zdravstvenog osiguranja, retroaktivno za pet godina i ocenjuju da će ih to odvesti u dužničko ropstvo."NALED je sproveo anketu namenjenu frilenserima, koju je nažalost popunilo samo oko 500 ispitanika", kaže Petrović.Napominje da je anketa NALED-a sprovedena posle poziva Poreske uprave da frilenseri samoinicijativno prijave prihoda iz inostranstva, kao i da to govori u prilog činjnici da je oporezivanje frilensera veoma važno za NALED. Petrović inače predlog NALED-a ocenjuje kao opisivanje bez smernica i suštinskih predloga.U NALED-u kažu da rade na detaljnijoj razradi tog predloga, kao i da za sada ne mogu da daju više informacija o svojoj ideji. "Ono što URI uočava jeste da se u opisu (koji je ponuđen u predlogu NALED-a) zaobilaze termini kao što su frilenseri, radnici na internetu, digitalni radnici i slično", podseća Petrović. Prema njenim rečima, u tekstu predloga navedeno je da bi taj model radnog angažovanja trebalo ograničiti na određene vrste poslova (umetnike, nastavnike jezika, ulične svirače, radnike preko platformi, spremačice) koji nemaju unapred definisane poslodavce, kao i zaposlene koji rade kod stranog poslodavca. U IŠČEKIVANJU ZAKONA O FLEKSIBILNIM OBLICIMA RADAU NALED-u smatraju da bi u slučaju donošenja nekog novog propisa koji bi se odnosio na frilensere, trebalo urediti određene oblasti, poput jednostavne elektronske prijave za frilensere, poreski tretman takvog angažovanja po pragovima zareade, obaveze u vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa, ostvarivanje prava, kako i određene olakšice.Sve to navedeno je na 62. strani Sive knjige koju je objavin+la Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.Za URI, kako se navodi, ostaje nejasno zašto se u NALED-u nisu više bavili frilenserima, jer su uradili pomenuto istraživanje i dobili određene rezultate.Podsećaju i da su još tokom pregovora od predstavnika države čuli da će zakon o fleksibilnim oblicima radabiti donet do kraja ove ili početkom naredne godine. "Siva knjiga NALED-a ostavlja utisak da radnici na internetu ne zanimaju nikoga u dovoljnoj meri da se konstruktivno uključi i doprinese rešenju našeg zakonskog i poreskog statusa", zaključuje Tamara Petrović, predstavnik Udruženja radnika na internetu (URI). 

Srbija

Ove zime uočen veći broj orlova krstaša, vrsta još daleko od oporavka

Na prostoru Vojvodine i Beograda tokom januara i februara boravilo je čak 13 mladih orlova krstaša, kritično ugrožene vrste ptica, saopštili su orintolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ornitolozi kažu da je to dobar znak, ali upozoravaju da smo još daleko od oporavka njihove populacije u Srbiji.Orao krstaš (lat. Aquila heliaca) doveden je na ivicu opstanka u Srbiji, pa je 2016. godine u našoj zemlji ostao svega jedan gnezdeći par ove ptice koja krasi naš nacionalni grb (dvoglavi orao). Zahvaljujući dugogodišnjim i upornim aktivnostima na njegovoj zaštiti , pre svega članova i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i saradnjom sa partnerskim organizacijama, u Srbiji danas postoje tri gnezdeća para orlova krstaša."Nadu da će se orlovi ponovo gnezditi na mestima na kojima su u Srbiji istorijski bili prisutni, a danas su iščezli, daju nam novi podaci sa terena", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njegovim rečima, tokom međunarodnog popisa orlova ove zime, osim već poznatih gnezdečih parova, društvo je zabeležilo i sedam mladih krstaša.Jedan od njih viđen je i u blizini stare lokacije na kojoj su se oni gnezdili i koja se nalazi na Fruškoj GoriOrnitolozi su razmenom informacija sa kolegama iz Mađarske dobili uvid i u putanje kretanja mladih orlova praćenih satelitskim odašiljačima. Još 4 mlada krstaša nadletala su Srbiju, takođe posećujući Frušku goru, ali i Deliblatsku peščaru. Dve mlade ptice viđene su u okolini Beograda krajem februara.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Suituacija je kako se napominje i dalje daleko od povoljne, jer učestali slučajevi stradanja ptica, njihovo trovanje, ilegalno ubijanje, kao i hvatanje, dovode do situacije da gotovo svake sezone u Srbiji stradaju desetine orlova. "Ipak, podaci o brojnosti i kretanju nas ohrabruju i daju nadu da će uz aktivne mere zaštite doći i do porasta brojnosti naših krstaša“, izjavio je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluju i na sve češću, neplansku i ilegalnu seču šuma širom Vojvodine, kao i u zaštićenim područjima. Takođe, kažu i da je sve učestalija pojava trenda neregulisane vandrumske vožnje motornih vozila, kvadova u okviru zaštićenih područja. Podsećaju da su orlovi krstaši izuzetno osetljivi na uznemiravanje, pre svega od strane ljudi.Buka i niz drugih ljudskih aktivnosti, ukoliko se obavljaju u blizini njihovog gnezda, mogu da dovedu do uginuća mladunaca, kao i da nateraju ptice da u potpunosti napuste gnezdo. Pretpostavlja se da je upravo uznemiravanje gnezda krstaša jedan od glavnih uzroka koji su nas doveli na korak od iščezavanja ove vrste u Srbiji.Trećeg dana marta u Srbiji i svetu obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije.

Srbija

Program „Tačka povratka“ objavio vodiče za lakši povratak dijaspore

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom „Tačka povratka“, objavio je besplatne onlajn „Vodiče za povratnike“, namenjene građanima u dijaspori, bilo da su već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju u našoj zemlji, navodi se u saopštenju za medije.Prema iskustvima tima programa “Tačka povratka”, ljudi koji hoće da se vrate u Srbiju najviše istražuju prilike u vezi sa ličnim i porodičnim životom. Koje su povlastice za povratnike prilikom zapošljavanja ili unosa ličnih stvari? Kako upisati decu u vrtić ili osnovnu školu? Kako će pronaći stan? Ovo su važne teme za ljude iz srpske dijaspore koji razmatraju povratak u Srbiju.“Nastojimo da budemo most koji spaja srpsku dijasporu sa Srbijom. U svakom trenutku želimo da ljudi znaju da radimo sve da im proces povratka učinimo što prijatnijim i da je tim Tačke povratka ujedno i njihov tim za povratak kući”, kaže Ivan Brkljač, direktor programa Tačka povratka.Kreiranjem Vodiča za povratnike, delimično personalizovanog onlajn alata za informisanje korisnika portala tackapovratka.rs, tim programa “Tačka povratka” je dodatno olakšao proces komunikacije sa srpskom dijasporom. Vodiči za povratnike omogućavaju brzo i efikasno informisanje o detaljima u vezi sa procesom povratka u Srbiju, o mogućnostima umrežavanja sa lokalnim zajednicama, ali i povezivanja sa povratnicima koji su se već vratili kroz mentorski program.“U procesu pripreme Vodiča razgovarali smo podrobno sa ljudima koji su prošli kroz proces povratka. Zanimalo nas je šta je njima tada bilo važno i gde su nailazili na probleme, kako bismo napravili što efikasniju onlajn podršku. Vodiči su osmišljeni tako da posetioci mogu da isključe ili uključe teme koje ih zanimaju. Tako dobijaju pregled tekstova po svojoj meri, koji pokrivaju ono što im treba”, objašnjava Brkljač i ističe da dodatnu razmenu informacija i umrežavanje sa dijasporom ostvaruju i kroz zvaničnu Viber grupu srpske dijaspore – Dijaspora RS.“Jasno nam je da ljudi žele da znaju šta ih očekuje u postupku koji je pred njima. Kad je proces predvidljiv, onda nema lutanja, a ni gubljenja vremena“, dodaje Brkljač.„Tačka povratka“ je program povezivanja i saradnje između srpskih zajednica iz celog sveta kroz razmenu znanja i iskustava, koji se realizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Vlade Republike Srbije. Ideja „Tačke povratka“ je izgradnja otvorenog srpskog društva, koje slobodno razmenjuje informacije, koristi potencijale srpske dijaspore i vodi dijalog na temu odlaska i povratka, zaključuje se u saopštenju za medije.

Srbija

Ako hoćemo 21. vek, građani ne smeju da izigravaju kurire bankama

U prethodnoj godini svi previše govore o koroni. Ona je tema svakog razgovora, toliko je zla učinila da nije moguće izbeći je, pa ni u ovom tekstu. Jedino, uslovno rečeno, ’dobro’ svakako jeste bila ubrzana digitalizacija. Prelazak na digitalne kanale je morao da bude brz u mnogim sferama kako bismo sačuvali ono što je najbitnije – ljudske živote. Bojan Dimić, direktor Sektora za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM) Mobi Banke Oni ljudi koji su pravili Telenor banku 2014. godine, sada Mobi Banku, nisu ni mogli da slute koliko je iz više razloga dobro što su prvi u regionu napravili banku u kojoj je bankarstvo potpuno mobilno. Nije to jedini trenutak kada se videlo da su dobri temelji, izvorno digitalni, najbolji zalog za budućnost. To se videlo i u novembru 2017. godine kada je Mobi Banka prva na tržištu predstavila potpuno digitalni kreditni proizvod - Fast Cash, brzi keš. Tadašnji Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga su zakonski okviri koji su omogućili online zaključenje ugovora, a regulatorni okvir je značajno unapređen kada je NBS vizionarski i na vreme predložila Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.Koristim priliku da se zahvalim i Novoj ekonomiji jer su prepoznali važnost teme online kredita i pozvali upravo nas iz Mobi Banke da o tome govorimo. Verujemo da u ovoj temi imamo ekspertizu, jer smo zaista prvi među komercijalnim banakama koji su klatno digitalizacije pomerili u na pravu stranu istorije. Istovremeno, gledamo tržište tradicionalnih banaka kako se pomera u pravcu digitalizacije i mislimo da je to odlično za našu zemlju. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nema Narodne banke Srbije koja je postavila regulatorni okvir dosta naprednije ne samo od zemalja u regionu, već i šire.  Mobi Banka, sa preko 550 hiljada korisnika, do je sada realizovala preko 70.000 online kreditnih proizvoda. Ta činjenica dokazuje da je pored digitalizacije transakcionog bankarstva, napravljen ogroman pomak u digitalizaciji kreditnih proizvoda. Ljudi uzimaju kredit jer im je novac potreban da završe neki važan posao za njih. Da nema keš kredita, primera radi, mnogo ljudi ne bi moglo da renovira ili opremi stan. Zato smo mi tu da ljudima olakšamo život. Ne da ga zagorčamo beskrajnim redovima i „fali ti jedan papir“ filozofijom. Kao što smo sa Narodnom bankom potpuno na istoj strani i delimo njihovu viziju inovacija u bankarstvu, tako smo i sa eUpravom pošli od ljudi, korisnika, i onoga što je njima potrebno. Ponosni smo što trenutno radimo na projektu sa eUpravom i Vladom Srbije, o kome će se uskoro čuti više, ali koji će zasigurno biti nova prekretnica u istoriji digitalizacije u našoj zemlji.Za nas u Mobi Banci stajanje u redovima nije opcija. Ako hoćemo bankarstvo 21. veka nije opcija  da građani izigravaju kurire bankama i nose hrpe papira i dokumenata. Kada razmišljamo o novim proizvodima, budućnosti, inovacijama počeli smo i da gledamo u pravcu Azije, gde naša PPF grupa veoma uspešno posluje. Tamo je sve vrlo jednostavno jer je prilagođeno preferencijama lokalnih potrošača. Zato je i naša vizija za Mobi Banku da nastavimo sa inovacijama i transformišemo bankarstvo tako da bude mobilno, direktno i lako za rad. Rad značajno olakšava kada imate regulatora koji je partner bankama, a na prvom mestu štiti građane i brzo reaguje u krizi. Daću vam jedan primer, u vreme najveće COVID krize tokom prvog talasa NBS je prva uvela moratorijum, kao spas za građane i privredu. Zatim, došao je i drugi moratorijum i još jedna odllična mera koja je pojednostavila davanje malih kredita do 90 hiljada dinara uz ličnu izjavu o visini primanja. To ima vrlo dobar odjek zbog niskog rizika takvih kredita, ali i situacije oko krize izazvane COVID-om. Ovo predstavlja dobru demonstraciju fleksibilnosti u postupcima regulatora. Dobra stvar je što smo mi u potpunosti digitalna banka, tako da nismo imali problema što se tiče pružanja naših usluga. Objasniću vam kako izgleda proces dobijanja keš kredita kod nas. Klijent koji je zainteresovan za npr. online keš kredit, dovoljno je da smo u aplikaciji odabere tu opciju. Automatski će mu biti formirana ponuda za gotovinski kredit, koju će dobiti mejlom ili u samoj aplikaciji. Prilikom kreiranja procesa online kreditnog proizvoda rešili smo i glavni izazov, a to je obezbeđivanje bezbednosti informacionog okruženja. Dakle, potpuno su rešeni očuvanje poverljivosti, autentičnosti, dokazivosti, neporecivosti i pouzdanosti  u informacionom sistemu. Kako bismo autentifikovali klijenta, prilikom zaključenja ugovora primenjujemo dvofaktorsku autentikaciju. Koristimo dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta. U slučaju aplikacije za elektronsko bankarstvo, to su korisničko ime sa lozinkom i mobilni telefon na koji korisnik dobija jednokratnu lozinku, dok su u slučaju aplikacije za mobilno bankarstvo ta dva faktora PIN kod i sam uređaj.  Nakon usvajanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu 2018. godine banke obogaćuju svoje ponude online kreditima, dok Mobi Banka proširuje lepezu digitalnih kreditnih proizvoda i uvodi gotovinske kredite, kreditne kartice i dozvoljene pozajmice. U ovom trenutku Mobi Banka svojim klijentima omogućava da na jednostavan način, online podnesu zahtev i zaključe ugovor za gotovinske kredite do 600.000 dinara, kreditne kartice i dozvoljene pozajmice. Za klijente koji primaju zaradu preko Banke proces je vrlo jednostavan i ne zahteva dodatnu dokumentaciju, dok je za klijente koji ne primaju zaradu preko Banke omogućeno da potvrdu o zaposlenju i visini primanja dostave elektronski. Klijent na web ili mobilnoj aplikaciji vidi formiranu ponudu, nacrt ugovora sa obaveznim elementima i opšte uslove poslovanja. Dakle, potpuna transparentnost je jedna od glavnih prednosti digitallnog bankarstva. Kako 2020. godina i COVID pandemija donose povećanu potražnju za online kreditnim proizvodima, kao i generalno digitalnim bankarskim uslugama, očekujemo da će 2021. godina biti godina prekretnica koja će zauvek promeniti budućnost bankarstva u Srbiji. Na bolje. Za kraj, želim da kažem da smo iz prethodne teške i izazovne godine naučili je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Ponosan sam na svoje kolege u Mobi Banci koji su jednoglasno odlučili da novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi preusmerimo u humanitarne svrhe. Sredstva smo donirali našim tradicionalnim partnerima i prijateljima iz NURDOR-a, nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje. To je dužnost svih nas. Na bolje. Uvek i samo na bolje. 

Srbija

CINS: Dva miliona evra za MHE povezane sa kumom Aleksandra Vučića

Od oko 21,5 miliona evra, koliko je država isplatila vlasnicima malih hidroelektrana (MHE) za otkup struje u 2020. godini, najviše je, tačnije preko 2,8 miliona otišlo Elektroprivredi Srbije (EPS). Druge po zaradi su firme čije se vlasništvo povezuje sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića, kojima je isplaćeno nešto manje od 1,9 miliona evra, piše CINS.Tokom prošle godine 120 mini hidroelektrana (MHE) proizvelo je i prodalo državi električnu energiju u vrednosti od oko 21,5 miliona evra, pokazuje izveštaj državne Elektroprivrede Srbije (EPS).Međutim, u odnosu na 2019. godinu vodeći prodavci struje iz mini hidroelektrana beleže smanjenje prihoda. Kako je ranije za CINS izjavio jedan od investitora, za vreme vanrednog stanja njima nije isplaćivana puna cena jer je nastupila viša sila po ugovoru sa EPS-om.Male hidroelektrane Međuvršje i Ovčar Banja, u vlasništvu EPS-a, su i u 2020. dobile najviše novca, ali im je ovog puta isplaćeno oko milion evra manje nego godinu dana pre toga, odnosno oko 2,8 miliona evra.Poput EPS-a i mini hidroelektranama u vlasništvu firmi povezanih sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, isplaćeno je manje nego ranije. Njih devet prodajom struje državi ukupno je prihodovalo skoro 1,9 miliona evra, dok je u izveštaju za 2019. ta cifra bila veća za oko 400.000 evra.Ostalih oko 16,9 miliona je isplaćeno za struju dobijenu iz oko stotinak elektrana.Osam MHE povezanih sa Nikolom Petrovićem se nalazi u opštini Crna Trava – Tegošnica, Gornje Gare 1 i 2 i Donje Gare 1, 2 i 3 na reci Vlasini, a u blizini, na njenim pritokama, Livađe i Jabukovik.Mala hidrelektrana Županj je, za razliku od ostalih, smeštena podno Kopaonika na reci Jošanici.Od tih hidroelektrana, za struju koju je proizvela Županj prošle godine je isplaćeno najviše, preko 380.000 evra, dok je za struju koju je proizvela Tegošnica isplaćeno najmanje – oko 65.000.Većina MHE čije se vlasništvo dovodi u vezu sa Petrovićem pripada kompaniji Eco Energo Group.Jedan od Petrovićevih partnera u ovom poslu Dragan Klisura, vlasnik firme Hidro-Tan koja se bavi izgradnjom hidroelektrana, ranije je u razgovoru za CINS rekao da mu kum predsednika države u poslovnom smislu samo smeta.Kako je CINS pisao ranije, Nikola Petrović je u avgustu prošle godine ušao i u posao sa vetroelektranama, kada je postao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka. Upravo je energijom vetra proizvedeno najviše struje iz obnovljivih izvora koji su subvencionisani tokom 2020, nešto više od 60 odsto, dok je iz malih hidroelektrana proizvedeno oko 17 odsto.Za razliku od EPS-ovih i MHE povezanih sa Petrovićem, mini hidroelektrana Samokovska reka 1 na Kopaoniku zabeležila je skok u proizvodnji i prihodu. U odnosu na 2019. godinu, kada je prodajom struje državi prihodovala približno 500.000 evra, prema poslednjem izveštaju EPS-a ova MHE dobila je malo preko 1,1 milion evra.Ova mala hidroelektrana ima više vlasnika, a većinski suvlasnik je Veljko Perić preko firme LM Hydro Eco.Prihod od oko 1,1 milion evra zabeležile su zajedno i MHE Porečje i Lanište u vlasništvu Branislava Pešića. Ove MHE sličnu cifru su zaradile i 2019.Prošle godine je struju proizvodilo osam MHE više nego 2019. godine. One su ukupno zaradile nešto više od 700.000 evra.Jedna od njih je i MHE Manjak čiji je vlasnik, preko firme VMHE Energy, Vladan Skadrić, nekadašnji direktor Javnog preduzeća za skloništa. CINS je u 2017. pisao o krivičnoj prijavi koju je protiv Skadrića podnela tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije (sada Agencija za sprečavanje korupcije) jer joj nije prijavio upravo ovu firmu.Pored nove MHE, Skadrić je vlasnik i male hidroelektrane Makovište.CINS podseća da u Srbiji firme koje se bave MHE imaju status povlašćenih proizvođača struje zbog obećanja države Energetskoj zajednici da će do 2020. godine 27 odsto struje proizvoditi iz obnovljivih izvora. To znači da država električnu energiju proizvedenu radom MHE otkupljuje po višim cenama ne bi li podstakla investitore da ulažu u taj posao.

Srbija

Pandemija imala negativne posledice na mentalno zdravlje mladih

Pandemija je mladima donela različite faze straha, frustracije i dosade do perioda adaptacije praćene apatijom i trenutnog nestrpljenja da se što pre vrate normalnom životu. Dominantno osećanje koje je pratilo mlade od početka pandemije je briga da ne zaraze bliske ljude. Brinuli su se i brinu za zdravlje svojih najbližih mnogo više nego za sopstveno, pokazuje novo istraživanje koje su zajedno sprovele agencija Polaris i McCann Beograd, članice I&F Grupe.„Istraživanje pokazuje da je pandemija imala negativne posledice na život većine mladih i njihovo mentalno zdravlje, trpe sve sfere života, a ponajviše obrazovanje i socijalizacija“ kaže Željka Mićić, Research Manager u agenciji Polaris.„Digitalni kanali su nepresušan izvor sadržaja koji omogućavaju beg od realnosti, a brendovi poput Netfliksa, Instagrama i Jutjuba su heroji pandemije. Službe za dostavu spadaju u grupu brendova koji mladima pomažu da kriza prođe ako ne lepše, onda bar lakše“, dodaje Željka.Mladi nisu zadovoljni online nastavomOnline nastavom nisu zadovoljni studenti naročito jer jasnije sagledavaju posledice neadekvatno organizovane nastave po njihovo postignuće i budućnost. Studenti su dodatno pod stresom, naročito oni na završnim godinama, zbog nemogućnosti da planiraju korake koji slede nakon studija.Društveni život trpiVećina kontakata je prebačena online, a znajući koliko je tehnologija integrisana u život ove generacije pomislili bismo da im to ne predstavlja veliki problem. Ipak, mladima fale kontakti uživo, čak ni za njih komunikacija isključivo preko telefona i kompjutera nije prirodna. Još jedan izvor frustracije predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi – koliko god bili bliski i voleli najbliži krug prijatelja, mladima je ponekad potrebno neko novo lice, glas, ideja i viđenje. Nemogućnost upoznavanja novih osoba predstavlja najveći problem za one koji su bez partnera.Upotreba aplikacija za upoznavanje ljudi se u manjoj meri povećala, ali upoznavanje na ovaj način najčešće nije vodilo kontaktu uživo zbog straha od potencijalne zaraze, pa ni to nije bilo rešenje.Međutim, jedna od najpozitivnijih promena prema rečima mladih je produbljivanje odnosa sa bliskim ljudima i dodatno zbližavanje sa porodicom.Višak slobodnog vremena nekad problemSlobodnog vremena je više nego pre, što bi takođe trebalo da bude jedna od pozitivnih strana pandemije. No to zavisi od načina na koji se to vreme iskoristilo. Jedna grupa mladih je aktivna, pronalaze alternativna rešenja za stvari koje nisu dostupne ili su iskoristili situaciju da se bave dugo odlaganim aktivnostima. Druga grupa je ostala nekako paralisana celokupnom stanjem čekajući da sve prođe ili nekog da ih pokrene. Velika većina mladih provodi dane uz serije, filmove i digitalnu okupaciju, ali neki povremeno i uz knjige i druge hobije.’’I pored svih saznanja i napora da razumemo različite generacije, i dalje je prisutno mnogo stereotipa.  U istraživanje smo ušli sa ogromnim očekivanjem da ćemo otkriti ’tajni život mladih’ koji je nama nepoznat ili iznenađujuć, a koji su oni živeli paralelno sa nama tokom COVID-a. Dogodilo se suprotno. Stavove, nadanja, strahove, pa čak i koping mehanizme za krizu kakav je COVID-19, delimo u mnogo većoj meri“, rekla je Katarina Pribićević direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann Beograd.

Srbija

Auto prevoznici izgubili 200 miliona, država im pomaže s 24 miliona

Zbog velikih gubitaka nastalih tokom pandemije, Vlada Srbije najavila je pomoć za autobuske prevoznike u iznosu od 600 evra po autobusu, koju će im se isplaćivati tokom šest meseci u 2021. godini. U Poslovnom udruženju drumskog saobraćaja "Srbijatransport", kažu za Novu ekonomiju da je sektor prevoza prošle godine u Srbiji izgubio oko 200 miliona evra zbog pandemije korona virusa.Prema rečima generalnog direktor "Srbijatransporta" Gorana Aleksića, očekivani paket pomoći autobuskim prevoznicima u Srbiji je oko 24 miliona evra, odnosno za nešto manje od 6.700 autobusa.On naglašava da će tačan broj prevoznika koji će dobiti tu pomoć biti poznat tokom marta, kao i da je ona namenjena privatnim poslodavcima koji nisu korisnici budžetskih sredstava.Aleksić podseća i da je u sektoru autobuskog prevoza bilo mnogo problema i pre pandemije, a među glavne ubraja starost voznog parka, niske zarade zaposlenih, nedostatak vozača, kao sivu ekonomiju.Sve to je kako objašnjava uticalo na funkcionalnost i efektivnost tog sektora, pa su prevoznici državi već dostavili predloge za uređenje te oblasti.POMOĆ OD 600 EVRA PO AUTOBUSU SAČUVAĆE VIŠE OD 20.000 RADNIH MESTA "Sektorska pomoć autobuskim prevoznicima je izuzetno važna, mi smo je već puno puta pohvalili u medijima i dali punu podršku za brigu Vlade Srbije sektoru transporta",  naglašava Aleksić. On kaže da su prevoznici zadovoljni odlukom Vlade Srbije da im dodeli pomoć, jer im je u interesu da zadrže radnike, a dodaje i da su bile dobre i veoma značajne mere koje su za pomoć privredi donete prošle godine."Privatni poslodavci odgovaraju sopstvenim kapitalom, svaka njihova pogrešna odluka za njih je vrlo skupa, teško izlaze iz toga a nisu u situaciji da sutra uzmu svoje diplome i tašne i da odu negde da rade", kaže generalni direktor "Srbijatransporta". Foto: Nova ekonomijaREZULTATI PRE KORONEPrema podacima "Srbijatransporta" tokom 2019. godine sektor javnog drumskog transporta putnika u Srbiji ostvario je prihod od oko 600 miliona evra.Tada je zaposleno oko 21 hiljadu radnika, poslovanje se odvijalo kroz 805 pravna lica, koji su imali sa oko devet hiljada autobusa.  "Da Vlada nije prepoznala autobuske prevoznike kao ugrožen sektor kome je neophodna pomoć, pitanje šta bi bilo sa privatim firmama", smatra Aleksić. On ukazuje da je obim sive ekonomije u sektoru javnog prevoza putnika tada bio 40%.Podseća i da je tokom vanrednog stanja, od 15. marta do 05. maja 2020. godine autobuskim prevoznicima bio zabranjen rad, pa su im zbog toga značajno smanjeni prihodi, za čak 96%."U drugoj polovini 2020. godine, pad prihoda se kreće u nivou od 35% za gradske (prevoznike), do 70% za međumesne linijske prevoze i do 95% za turističke i prekogranične autobuske usluge", kaže Goran Aleksić. On naglašava i da je posebno izražen pad poslovanja u međunarodnom linijskom i turističkom prevozu, ali i da će podaci o pravim rezultatima poslovanja i šteti koja je nastala biti poznati onda kada  dostave izveštaji za 2020. godinu.Međutim, naglašava da su prema prvim procenama, očekivani gubici u sektoru prevoza u 2020. godini  preko 200 miliona evra. Od toga je, kako Aleksić naglašava, direktan gubitak preko 90 miliona evra (odnosno 45%), bez uračunatih troškova goriva, radne snage i direktnih troškova rada.NEDOSTATAK VOZAČA I DALJE PROBLEMU samom sektoru prevoza u Srbiji i dalje je veoma izražen problem nedostatka profesionalnih vozača, posebno vozača autobusa, "D" i "DE" kategorije, kažu u "Srbijatransportu", ali napominju i da je taj problem sada, zbog ograničenog kretanja naših građana, delimično umanjen."U Srbiji postoji sistemski problem pristupa profesiji, u smislu starosne granice i uslova za polaganje vozačkog ispita za 'D' kategoriju ali i veoma duge i skupe obuke za stručnu profesionalnu kompetenciju profesionalnog vozača", kaže Goran Aleksić. Naglašava i da je "Srbijatransport" zbog toga uputio niz inicijativa za izemnu nekih zakonskih akata, kako bi se u procesu edukacije profesonalnih vozača primenile direktive i prakse koje važe u Evropskoj uniji.Aleksić kaže da bi sve to trebalo na vreme da se primeni i u Srbiji, jer treba da se obezbedi kvalifikovana radna snaga, ali i da se unapredi sama bezbednost saobraćaja.Prema saznanjima Nove ekonomije, profesionalni vozači iz Srbije, prethodnih godina, često su odlazili u zemlje EU gde su plate mnogo veće nego u Srbiji.Mnogima je destinacija bila Nemačka ili u Slovenija, gde sada voze kamione ili autobuse.U Sloveniji se zarade vozača kamiona kreću i oko 1500 evra, a motiv za odlazak u tu zemlju često je bio dobijanje dokumenata neophodnih za odlazak u Nemačku, gde su zarade veće.Među tim vozačima ima i porodičnih ljudi, čiji je motiv odlaska školovanje dece, ili otplata neke nekretnine.Oni obično žive u kolektivnom smeštaju, ili u samom vozilu, ako voze kamion, jer tako lakše uštede novac.Čedomir Savković

Srbija

Pokrenut besplatni internet kurs o epidemiji

Danas je objavljen kurs „Epidemija” na besplatnoj internet platformi net.kabinet, nastao kroz saradnju hemičara, biologa, softverskih inženjera, psihologa, pedagoga, ilustratora, animatora i popularnog glumca Miloša Bikovića, saopštila je Incijativa „Digitalna Srbija“.„Kurs povezuje srednjoškolska znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike, a kroz njega nas vode popularno pisani tekstovi, ilustracije, kvizovi i glumac Miloš Biković kao narator u edukativnim video sadržajima“, navodi se u saopštenju.Novi kurs na platformi net.kabinet je kreiran na osnovu zvaničnog programa nastave i učenja i pre svega je namenjen učenicima trećeg razreda gimnazije i nastavnicima koji im predaju biologiju, hemiju, matematiku i informatiku, a jednako je koristan svima koji su radoznali ili žele da osveže znanja relevantna za situaciju u kojoj se svet trenutno nalazi.Kako kaže Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja i jedan od autora kursa, uz interdisciplinarni pristup na kom se temelji „Epidemija“ brišu se granice između tradicionalno postavljenih nastavnih predmeta te polaznici stiču veštinu sagledavanja problema iz različitih uglova.„Epidemija“ je pisana razumljivim jezikom i obogaćena je konkretnim primerima, vezama sa trenutnom epidemijom, atraktivnim ilustracijama i video materijalima sa laboratorijskim eksperimentima kako bi se ova važna životna tema što više približila učenicima.Osim što je važno da se približi učenicima, zamišljeno je da kurs podstakne saradnju među predmetnim nastavnicima. Svakom nastavniku je u jednostavnom onlajn okruženju net.kabineta omogućena direktna komunikacija sa učenicima i praćenje njihovog napretka kroz kurs.Nakon objavljivanja kursa posvećenog epidemiji, u planu je da se u narednih mesec dana na net.kabinetu postave još dva iz serije kurseva koji povezuju različite oblasti u cilju jačanja kritičkog razmišljanja i podsticanja potencijala za rešavanje realnih problema.Prvi ovakav kurs u Srbiji nastao je u saradnji Fondacije Petlja, Inicijative „Digitalna Srbija” i UNICEF-a.

Srbija

Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Veliki investitori u svetu redovno na svojim sastancima raspravljaju o strahu od inflacije, prenosi portal Novac.hr. Iako su investitori oprezni i gaje zabrinutost, za sada niko od ozbiljnih ekonomskih analitičara ne očekuje veliku finansijsku dramu na globalnom tržištu. Kako se navodi, predstoji nam godina ekstremno brzog oporavka koji može da se završi novim ekonomskim zamahom ili dubokom recesijom, ali i ekonomskim tavorenjem bez značajnog pada i rasta. "Inflacija se sigurno vraća jer od februara i marta ulazimo u razdoblje kada cena nafte gura indekse 'prema gore', jer je bila niska u vreme prvog zaključavanja", kaže jedan od vodećih ekonomista u Hrvatskoj, Velimir Šonje. On naglašava da oporavlja potrošnja, kao i da rastu dugoročne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, naglašava da će taj rast biti umeren, kao i da ne treba očekivati promene u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka u svetu, sve dok oporavak nakon korone ne dobije na intenzitetu, a to prema njegovim rečima još ne može da se očekuje ove godine.INFLACIJA U JANUARU U ODNOSU NA 2020. GODINU VEĆA ZA 1,1 ODSTO Drugi ekonomista iz Hrvatske Željko Lovrinčević tvrdi da već postoji inflacija, samo ne ona koja se uobičajeno meri. Do sada su, kako podseća, države i centralne banke fokus stavljale na praćenje kretanja cena roba i usluga, pa je ekstremni rast cena na delovima tržišta obveznica i nekretnina ostao neprimećen. "Inflacije možda nema u klasičnom smislu reči, ali ako gledamo pojedine investicijske klase, možemo reći da inflacija buja. Tu imamo brutalni rast cena i preraspodelu bogatstva u korist bogatih", upozorava Lovrinčević.Prema njegovim rečima, on ne veruje da će doći do eksplozije cena roba i usluga, već do umerene potrošačke inflacije koja možda može da rezultira teškim udarcem na tržište državnih i korporativnih dugova. Lovrinčević naglašava da će sve te velike nove dugove država koji su emitovani sa ciljem da se podstakne privreda,na kraju opet platiti pretežno siromašniji građani kroz potrošačke poreze.Na tržištu roba i nekretnina u zadnje vreme se sugeriše intenziviranje inflacijskih pritisaka, ali je MMF predvideo prosečnu godišnju stopu inflacije naprednih ekonomija na 1,6 odsto u 2021. godini. Ugledna investiciona banka Citigroup otišao je sa prognozom od 2,3 odsto, dok je Consensus Economics za SAD procenio  inflaciju u 2021. na nivou nešto većem od dva odsto, dok bi u evrozoni ona bila 1,5 odsto. "Neki analitičari  veruju kako je veliki skok inflacije nezamisliv jer se tako nešto dugo nije dogodilo. To je loš argument", smatra jedan od najuglednijih komentatora The Financial Timesa, Martin Wolf.On podseća da su ranije mnogi mislili da je globalna finansijska kriza takođe nezamisliva jer se dugo nije dogodilam a toko šezdesetih godina prošlog veka mnogi su mislili kako je inflacija u sedamdesetim takođe nemoguća i nezamisliva.On kaže da i danas mnogi analitičari smatraju da će relativno niska nezaposlenost zauzdati inflaciju, iako bi višak potražnje mogao dovesti do rasta nadnica, odnosno rasta cena. Danas zapravo niko ne može da proceni kakve bi mogle da budu globalne posledice naglog zahuktavanja inflacije.INFLACIJA U 2019. MALO IZNAD PROŠLOGODIŠNJIH DVA ODSTO ŠTA KAŽU BROJKE?  U evrozoni je inflacija u februaru skočila na blizu jedan odsto. U SAD su potrošačke cene na godišnjem nivou u januaru porasle 1,4 odsto, ali dolazi do zahuktavanja cena energije i hrane, pa se potrošači više brinu zbog povratka inflacije. Potrošači prema istraživanju Univerziteta Mičigen očekuju da će američka inflacija dostići visokih 3,3 odsto u sledećih 12 meseci.Niko ozbiljan, pa ni potrošači, kako se objašnjava ne očekuju da će inflacija premašiti pet odsto, ali često se napominje i da umereni rast inflacije može vrlo značajno da utiče na ponašanje investitora.

Srbija

Kako se popunjava onlajn obrazac za polovinu minimalca?

Na portalu Poreske uprave počela je prijava za treći paket ekonomskih mera za pomoć privredi, koju dodeljuje Vlada Srbije. Onlajn prijave nalaze se na portalu Poreske uprave pod nazivom "Izbor poslovne banke" i "Izjava o prihvatanju direktnog davanja".Za ovu vrstu pomoći države poslodavci će se prijavljivati, kao i za maj i jun prošle godine.Najnovijim paketom pomoći privredi i građanima predviđena je isplata polovina minimalne zarade za tri meseca.Pravo da se prijave imaju za preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika preduzeća, koja zajedno zapošljavaju oko 1,5 miliona ljudi.Za pomoć države poslodavcima biće izdvojeno 69,8 milijardi dinara.Prva isplata polovine minimalne zarade biće 8. aprila i ona će se odnositi na mart, a zatim slede uplate u maju i junu.MINISTAR OBJASNIO KAKO IZGLEDA PRIJAVA ZA MINIMALACNa društevenoj mreži Instagram, u video snimku, popunjavanje prijave za pomoć privrednicima u vidu pola minimalca, objasnio je ministar finansija Siniša Mali."Obrazac je veoma jednostavan i treba manje od minuta da se onaj ko želi pomoć države prijavi", kaže Siniša Mali.Ministar finansija kažu da svi zaintersovani poslodavci do 25. marta treba u posebnom polju na portalu E porezi treba da izaberu banku preko koje će im ići isplata nove pomoći u vidu pola minimalca."Onaj ko želi treba da se prijavi do kraja marta (za april), a odmah u aprilu isplaćujemo pomoć", objašnjava Mali.Portalu E porezi pristupa se pomoću aplikacije koju možete preuzeti OVDE putem pretraživača Internet Explorer.

Srbija

CINS: Firmi Simpo ŠIK ponovo se sudi zbog pomora ribe

Protiv firme Simpo Šik iz Kuršumlije i njenog v.d. direktora trenutno se vodi treći po redu sudski postupak zbog ispuštanja otpadnih voda u reku Toplicu, piše Centar za istraživačko novinrstvo (CINS). Incident se dogodio u avgustu 2019. godine i tada je, kako se navodi, ugrožen opstanak riba u toj reci. Firma Simpo Šik je, kako podseća CINS, već dva puta je osuđivana zbog zagađenja vode i zbog toga je platila gotovo dva miliona dinara, a reč je o firmi koja je ćerka firma kompanije Simpo iz Vranja.Crna reka, uginule ribe koje plutaju po površini i nepodnošljiv smrad koji opisuju meštani bilo je stanje koje su krajem avgusta 2019. zatekle kamere Radio-televizije Srbije (RTS) u delu reke Toplice blizu Kuršumlije.Kako CINS navodi, inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine za taj incident sumnjiči kuršumlijski pogon, Simpo Šik, pa je u oktobru 2019. godine protiv te firme i njenog direktora Milorada Andrejevića u javnom tužilaštvu podneta prijava za privredni prestup.PRAVO NA VODU: U RAKITI SU GRAĐANI PRINUĐENI DA SAMI SPROVODE VLADAVINU PRAVA Simpo Šik se bavi proizvodnjom lesonita, šper ploča, parketa i masiva i nalazi se uz obalu Banjske reke koja se ubrzo uliva u Toplicu, a direktor Milorad Andrejević nije želeo da komentariše postupak koji je u toku.Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda koji je, prema navodima inspekcije, u ovom slučaju prekršen, navodi da je zagađenje ribolovne vode štetnim i opasnim materijama zabranjeno. Ukoliko sud utvrdi da je kombinat prekršio zakon, zaprećena je novčana kazna do tri miliona dinara."Samo treba zakon da se sprovodi striktno i da kazne budu odgovarajuće. Vrlo često kazne kod nas nisu odgovarajuće", smatra biolog Miroslav Nikčević.On kaže da novčane kazne mogu da reše problem samo ako su dovoljno visoke, tako da se zagađivaču ne isplati da zagađuje životnu sredinu.Zagađenje Banjske reke utvrdio je niški Institut za javno zdravlje, a ispitivanje je tada pokazalo da su u vodi bile povećane koncentracije amonijum-jona, sulfida, fenola, mangana i gvožđa, kao i smanjene vrednosti kiseonika. Analiza je utvrdila i da su u reci Toplici bile povećanje koncentracije arsena, amonijum-jona i ortofosfata.Nikčević naglašava da ribama smeta nedostatak kiseonika, do čega dolazi raspadanjem velike količine organskih materija , pa samim tim i do gušenja ribe."Druga stvar je ako kroz otpadne vode neko pusti neki industrijski otrov", dodaje Nikčević.Prema njegovim rečima, ako se ispuštaju teški metali, to može da bude štetno za dalju budućnost, jer se oni talože i duže vreme da truju živi svet.VEĆ DVA PUTA PLATILI KAZNU ZA ISTU STVARPrvi postupak zbog zagađenja reke protiv firme Simpo Šik vodio se kada je ta fabrika počela da radi 2011. godine,  kada je vanredna inspekcija utvrdila da ta firma nije ispitivala kvalitet otpadnih voda pre i posle prečišćavanja po propisima, iako je bila u obavezi da to radi. Inspektori su utvrdili i da je i nakon prečišćavanja kvalitet vode koji je ispuštan u Banjsku reku bio loš, čime je opstanak riba mogao biti ugrožen.Prilikom suđenja okrivljeni su naveli da su oni pratili kvalitet vode pre ispuštanja u reku, kao i da je koncentracija otpadnih voda pre ispuštanja u reku bila u skladu sa propisanim vrednostima. Međutim, sud ove navode nije mogao da prihvati pošto ih, kako se navodi u presudi, nije radilo ovlašćeno lice, a podaci su u suprotnosti za analizama niškog Instituta za javno zdravlje.Privredni sud u Nišu doneo je odluku da su pogon i direktor kao odgovorno lice dužni da plate novčanu kaznu 400 hiljada dinara bila je kazna za Simpo ŠIK, dok je tadašnji direktor morao da plati deset puta manje, 40 hiljada dinara.Naredne 2012. godine ponovila se slična situacija, a okrivljeni su, kao i prvog puta, negirali krivicu. U presudi u koju je CINS imao uvid navodi se da oni nisu jedini zagađivači, kao i da ne može da se utvrdi da su oni odgovorni za pomor ribe. Sud je prihvatio navode da postoje i drugi zagađivači, ali to ne isključuje činjenicu da je i Simpo ŠIK, kako se navodi u presudi, ispuštao štetne materije u nedozvoljenim količinama.Privredni sud u Nišu utvrdio je da je firma odgovorna za ispuštanje štetnih materija i da je time ugrozila opstanak riba.Ovog puta novčana kazna je bila veća, Simpo ŠIK osuđen je na kaznu od 1,5 miliona dinara, dok je tadašnji direktor bio dužan da plati 100 hiljada dinara.REŠENJE: IZGRADNJA POSTROJENJA ZA OTPADNE VODERibočuvar Dragan Mijajlović smatra da će zagađenje reke Toplice postojati sve dok se ne izgradi fabrika za prečišćavanje vode."Mi na tome insistiramo više od 30 godina, ali od toga nema ništa", kaže Mijajlović.Prilikom prethodnih suđenja iz Simpo ŠIK-a su naveli da njihovo postrojenje za prečišćavanje vode radi, ali ono, prema podacima niškog Instituta za javno zdravlje, nije dovoljno. Sud je dva puta utvrdio da je reka bila prekomerno zagađena.U Kuršumliji trenutno ne postoji postrojenje za prečišćavanje vode, ali je ova investicija najavljena za naredni period. Krajem 2020. godine predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić rekao je da je u toku izrada studije izvodljivosti za izgradnju tog postrojenja.

Srbija

Počinje mart, mesec frankofonije

Mesec frankofonije obeležava se svake godine u martu, a u narednih 30 dana i u Srbiji će se predstavljati bogatstvo francuskog jezika i frankofonih kultura. Poseban datum biće 20. mart, Dan frankofonije, koj...

Srbija

Vlasnik Bus plusa i ubuduće naplaćuje karte, ali pod novim imenom

Posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu, vredan oko 75 miliona evra, dobila je firma Kentkart (Kentkart Southeast Europe), piše portal Pištaljka. Ta firma je i prethodnih deset godina naplaćivala karte u beogradskom javnom prevozu, ali pod drugim imenom, Apeks solušn (Apex solution).Apeks solušn je vlasnik sistema za naplatu karata Bus plus i pratile su ga brojne kontroverze, a ugovor sa njegovim "naslednikom" će ovog puta biti potpisan na trinaest godina, a ne na deset kako je bilo prvi put.Kako piše Pištaljka, na otvaranju tenderskih ponuda, bilo je potrebno svega sedam minuta pa da postane jasno kako će pobednik tendera biti samo jedan od dva ponuđača, koliko ih je i javilo na tender.Uslov tendera, kako se navodi, bio je da je ponuđač radio poslove za sisteme sa više od hiljadu vozila u jednom gradu mogla je da zadovolji samo jedna firma i to je upravo ona firma koja poslednjih devet godina naplaćuje prevoz u Beogradu.Drugi ponuđač, firma Bus lodžik iz Požarevca, javila se na tender zajedno sa hrvatskom firmom Penta, iako nije ispunjavala dva bitna uslova: nije imala neophodnu bankarsku garanciju i nije imala posao za više od hiljadu vozila u jednom gradu. Požarevačka firma, kako objašnjava njen direktor Ivan Kočev, bavi se naplatom karata u javnom prevozu u Novom Sadu, Nišu, Subotici i još nekim gradovima u Srbiji i zbirno pokriva oko 3500 vozila, ali ni jedan od tih gradova nema traženih hiljadu vozila na jednom mestu.Kočev kaže da tako velike sisteme kao beogradski, koji ima oko 1800 vozila, nema niko u regionu. Na pitanje zašto su se javili na konkurs kad ne ispunjavaju osnovne uslove, direktor Bus lodžika rekao je da je glavni razlog bio da se čuje za njih."Tržište za ove poslove nije veliko. Osim nas i Apeksa, iz regiona se njima bavi i firma Četvrta pot iz Slovenije, a na tenderu sam očekivao i firme iz Nemačke i Nika elektronik iz Češke", kaže Kočev.Kako prenosi Pištaljka, portal javnih nabavki zabeležio je jedno pitanje ponuđača o tome da li je moguće da komunikacija sa ponuđačem bude na engleskom jeziku, iako zakon o javnim nabavkama daje tu mogućnost.Beogradski Sekretarijat za javni prevoz odgovorio je da se ponuda dostavlja na srpskom jeziku.Firma Kentkart Southeast Europe, odnosno doskorašnji Apeks solution, ponudu je poslala sa dve povezane firme iz Istanbula: Kentkart ege elektronik (Kentkart Ege Elektronik), kao i Kent Kart Anadolu elektronik (Kent Kart Anadolu Elektronik Sanayi).Turska firma Kentkart je u vreme osnivanja Apeksa 2009. godine bila manjinski vlasnik Apeksa sa 10%.Većinski vlasnik Apeksa bila je domaća firma Lanus čiji su vlasnici bili skriveni iza nekoliko povezanih firmi čiji je osnivač bio Nenad Kovač, poznatiji pod nadimkom Neša Roming.Pištaljka je inače 2012. godine objavila dugo skrivani ugovor između Beograda i Apeksa kojim je zaključen ovaj posao decenije, a koji je nejasan u tolikoj meri da se nije znalo ni kolika je vrednost posla. NEJASNO DA LI GRAD BEOGRAD ŽELI DA PREUZME BUS PLUS "Tada smo otkrili da je u članu 26. tog ugovora bilo navedeno da Grad posle četiri godine eksploatacije može da otkupi sistem po 'povoljnijim ili cenama datim u prijavi'", navode u Pištaljci. Međutim, napominju da u ugovoru nisu bile navedene te cene, kao i da se iz njega se nije dalo ni zaključiti šta će se desiti sa sistemom za naplatu karata posle isteka ugovora ako ga Grad u međuvremenu ne otkupi.Do kupovine tog sistema, zapravo, nikad nije došlo, a sada se ispostavlja i da će stari vlasnik Bus plusa posao naplate karata obavljati i duže nego prvi put.Nije bilo jasno ni kome onda pripadaju elektronski čitači, kao ni da li su ti oni bili predmet kupovine ili su samo iznajmljeni i koliko sve to košta.ČESTE PROMENE VLASNIČKIH UDELA U APEKSUPo dobijanju posla, vlasništvo u Apeksu se menja pa 2013. godine, kako se navodi, Kentkart postaje većinski vlasnik sa 55 odsto, a Lanusu pripada 45 odsto. Istog dana, u julu 2013. godine, Lanus svoj udeo smanjuje na 21%, a u vlasništvo ulazi Sava Terzić i postaje vlasnik 24%. Dan kasnije, Lanus izlazi iz vlasništva, a udeo od 21% pripada firmi Proceskom, jedne od firmi iza kojih se svojevremeno "skrivao" već pomenuti Lanus.Proceskom je u većinskom vlasništvu Vojislava Krstića (51%), a suvlasnici su Sava Terzić (30%) i Ivan Bukelić (19%).Vlasništvo nad Apeksom, koji se sada zove Kentkart, ostalo je nepromenjeno do danas, a direktor beogradskog Kentkarta od osnivanja je Veljko Vlahović.Mutni poslovi oko Bus plusa bili su jedan od glavnih argumenata Srpska napredne stranke u predizbornim kampanjama protiv bivše vlasti.Uprkos obećanjima predstavnika te partije da će po dolasku na vlast poništiti nezakonite ugovore, ne samo da nisu rešiti nejasnoće već su po dolasku na vlast prestali da pominju sporne ugovore.

Srbija

Krizni štab: Za vikend radno vreme ugostiteljskih objekata do 14 časova

Prema novim merama Kriznog štaba koje su donete na jutros održanoj sednici, tržni centri, kafići i restorani tokom ovog vikenda mogu da rade od 6 do 14 časova, saopštila dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za novinare.Nakon 14 časova dozvoljena je samo dostava, tako da nije moguća ni takozvana „šalterska“ usluga u kafićima i restoranima. Hoteli u svojim restoranima i kafe barovima moći će da služe goste do 14 sati, a posle toga pa sve do 22 časova, ova usluga dozvoljena je samo osobama koje imaju uplaćen smestaj u tom hotelu ili nekom drugom smeštaju. Ovo znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova, rekla je Tepavčević.Kladionice, kockarnice, dečje igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i drugi sportove za dane vikenda radiće takođe od 6 do 14 časova. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova. Trgovinski objekti, apoteke, benzinske pumpe, ordinacije, stomatološke ordinacije, laboratorije, pozorišta, veterinarske ambulante, kao i kozmetički, frizerski saloni i objekti za pružanje zanatskih usluga moći će ovog vikenda da rade od 6 do 20 sati.Dr Darija Kisić Tepavčević saopštila je da je, prema najnovijim informacijama, u Srbiji u poslednja 24 sata registrovano 3.339 novozaraženih od 14.128 testiranih, dok je preminulo 16 osoba.

Srbija

BILO VEĆ Šta Srbija treba da radi sa porukama EU?

Za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeutPokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti za svoje odluke i ponašanje. Od EU predstavnika se često čuje da je izbor integracija naša odluka. Nas niko ne sili da se priključimoNisam političar. Nisam čak ni politikolog ili sociolog. Povrh toga, već 14 godina ne živim u Srbiji. Pa ipak, čini mi se da, upravo zato što imam dugogodišnje iskustvo saživota sa ljudima iz dve različite kulture, eksjugoslovenske/srbijanske i holandske, tj. na osnovu ta dva referentna kadra ili perspektive, kao i na osnovu mog stručnog iskustva (psiholog u kliničkoj praksi), mislim da mogu da dam nekoliko sugestija koje se tiču postizanja boljeg međusobnog razumevanja sa zvaničnicima EU i njihove veće zainteresovanosti da nam se pomogne. Ideje koje ću izneti su čisto hipotetičke, jer lično nisam upoznala nijednog predstavnika EU u komunikaciji sa Srbijom. Moje pretpostavke se baziraju na uvidima u kulturološke razlike između „nas i njih“, posebno kada se radi o načinu komunikacije i manirima kako se pristupa rešavanju sporova i rešavanju problema u jednoj, a kako u drugoj kulturi, kao i kako te razlike i pogrešna iščitavanja poruka, mogu dovesti do zastoja i nesporazuma u komunikaciji i saradnji.  Pošto cenim praktičnost i upotrebnu vrednost pisanija, u ovom tekstu ću izneti neke, po meni, uvrežene zablude u javnom diskursu koje se tiču EU i (verovatno) predstavnika EU u našoj zemlji, njihovih namera, misije, agende i sl., i pokušaću da ih osvetlim iz jedne različite perspektive. Nadam se da će to uneti malo više svetla i jasnoće u ovaj zamršen problem. U ovom broju „Nove ekonomije“, baviću se zabludama i uzrocima međusobnog nerazumevanja. U sledećem tekstu/broju, fokusiraću se na praktične ideje kako da se poboljša komunikacija i saradnja sa EU.Pođimo od zabluda, njihovih uzroka i posledica:Zabluda br. 1: EU podržava Vučića jer će on da im „isporuči“ Kosovo i zato opozicija nema šanse. Drugim rečima: EU je stalo samo do Kosova, a vrednosti civilnog društva ih ne zanimaju. Ili malo emocionalnije: EU je baš briga za nas „obične smrtnike“ u Srbiji i naš kvalitet života. Oni su hladni i bezdušni i gledaju isključivo svoje interese. U našoj javnosti se ovakav zaključak izvodi na osnovu suzdržanog ponašanja i odmerenih, diplomatskih fraza koje koriste zvaničnici EU. Moje životno i profesionalno iskustvo u Holandiji mi govori da su Holanđani daleko od neosetljivih, neemotivnih, neempatičnih ili hladnih ljudi. Takođe, nisu niti slepi niti glupi i odlično (u proseku dosta bolje od nas, jer to uče i neguju tokom socijalizacije/vaspitanja) analiziraju i tumače motive i ponašanje drugih ljudi. Oveća razlika između „njih“ i „nas“ je u tome koliko pokazujemo emocije, tj koliko smo ekspresivni. Ili još preciznije i izrazitije, koliko otvoreno pokazujemo tzv. negativne emocije, a posebno ljutnju, neprijateljstvo i neslaganje. Holanđani su mnogo (ali baš mnogo) rezervisaniji i uvijeniji u iskazivanju kritike i neslaganja. Neslaganja često izražavaju uvijeno, kroz šalu ili „diplomatski“. Ako ih zaista naljutite ili povredite, vrlo često neće reći ništa. Ali neka vas to ne zavara. Zapamtiće vam to za sva vremena i svakako će se „setiti“ da vam to „napomenu“ ili „uzvrate pravom merom“ u za njih pravom trenutku. Sa druge strane, ako ste fer, a posebno ako ste ugroženi i treba vam pomoć, iskustvo mi govori da su Holanđani u proseku vrlo empatični i da hoće da pomognu i po stepenu darežljivosti ili požrtvovanosti se ne razlikuju mnogo od nas. Kod nas postoji uverenje da je inat specifičnost našeg naroda. Što se inata tiče, meni se čini da ga Holanđani imaju još više od nas. Ako želite da postignete neki cilj, onda je uvek bolje da pokušate prijateljski da se sporazumete. Naime, ako Holanđani nešto ne trpe, onda su to pretnje i prisile. Na to će se do srži uvrediti i (pošto su suzdržani) možda vam neće odmah „odbrusiti“ (kao što mi to volimo), ali će se svakako zainatiti. Vratiće vam sigurno, kad tad. Sećanja na uvrede i prevare oni „čuvaju u naftalinu“. Jedan poznat primer vezan za nas su dešavanja u Srebrenici i prisustvo holandskih trupa tokom ovih dešavanja. To je u Holandiji u javnosti još uvek nekakav „trn u oku“, ma kako da je davno „zaboden“.Ceo tekst čitajte u štampanom izdanju br. 77 .

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.