Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu 17. februar

Rok za uplatu obaveze za prvi kvartal godišnjeg poreza na imovinu za fizička, pravna lica i preduzetnike je sreda 17. februar, saopštio je Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda.Za fizička lica, iznos poreske obaveze koju treba izmiriti na ime akontacije prvog kvartala jednak je iznosu poreza za poslednji kvartal prethodne godine.Građani koji imaju neke nedoumice i pitanja, mogu da se jave na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograda, navodi se u saopštenju.

Srbija

Privrednici: Počinje otplata odloženih poreza, a posla i dalje nema dovoljno

Od danas počinje otplata odloženih poreza i doprinosa za privrednike koji su tokom pandemije prihvatili pomoć države. U Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" kažu da će to predstavljati veliki udarac za privrednike koji i dalje nemaju posla zbog pandemije korona virusa. Uredbom Vlade Srbije koja je stupila na snagu početkom godine propisan je metod isplate odloženih poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate.Privrednici su te mere prihvatili kao deo državne pomoći koja je uključivala i minimalne zarade za zaposlene.Mnogi od njih sada tvrde da se pandemija i dalje negativno odražava na poslovanje, pa im plaćanje odloženih obaveza dodatno otežava finansijsku situaciju."Poreska uprava je predvidela da onima koji zakasne sa otplatom, makar jedne rate (poreza i doprinosa) odmah stiže na naplatu celokupan iznos i to sa kamatama, bez imalo sluha za one koji su i dalje onemogućeni da rade normalno zbog mera ograničenja", kaže za Novu ekonomiju predstavnica tog udruženja Milena Amon.Na naše pitanje da li to udruženje planira neke proteste, ona kaže da Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", da "planira dalje aktivnosti".Udruženje je inače, zajedno sa drugim udruženjima koje okuplja privrednike, poput Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), već organizovalo proteste zbog odnosa države prema privrednicima.Tim protestima pridružili su se i frilenseri, odnosno Udruženje radnika na internetu (URI), koji se i dalje bune jer država želi da im retroaktivno naplati porez za nekoliko godina unazad.Odnos države prema privrednicima ilustruje i činjenica da su pregovori URI i Vlade Srbije o regulisanju statusa frilensera, u međuvremenu propali.PROTEST PRIVREDNIKA: OD DRŽAVE TRAŽIMO SARADNJI, NE MILOSTINJU Ponuda države da se problem frilensera reši odbijena je sa obrazloženjem da radnike na internetu vodi u "dužničko ropstvo"."Politika države prema domaćem preduzetništvu prouzrokovaće gašenje velikog broja privrednih subjekata i gubitak radnih mesta u privatnom sektoru što će se odraziti na celokupnu ekonomiju", smatra Milena Amon.Prema njenim rečima, privrednicima su potrebna sistemska i dugoročna rešenja koja će obuhvatiti probleme sa kojima se domaća privreda suočava.To se kako naglašava, između ostalog, odnosi na način obračunavanja eko-takse, previsoke namete, nesrazmerno visoke poreze i doprinose na male zarade, akontaciju poreza na dobit. "Jedina smo država koja privredi u godini krize najavljuje trošak za takozvanu 'modernizaciju fiskalizacije'  radi kupovine dodatnih uređaja za kase", kaže Milena Amon.Ona podseća da je za tu modernizaciju predviđen trošak od 3 milijarde dinara iz budžeta i minimum još toliko iz džepa privrednika, iako neke procene govore da da taj uređaj ni na koji način neće doprineti suzbijanju crnog tržišta.U Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" kažu da država nastavlja sa represivnom politikom prema domaćem preduzetništvu i još jednom naglašavaju da je ta politika pogrešna."Postoje pozitivni pomaci kod pojedinih lokalnih samouprava koje su prepoznale značaj domaćeg preduzetništva i obezbedile povoljnosti za privrednike sa njihove teritorije, ali su one u manjini", naglašava sagovornica Nove ekonomije.Milena Amon kaže i  da se u tom udruženju pitaju sa kojim pravom institucije koje plaćaju svi građani ne odgovaraju na njihove pozive da se dođe do rešenja koje će povoljno uticati i na Srbiji i na domaće privrednike.KAKO SU MALI PRIVREDNICI PREŽIVELI RUČAK PREKO INTERNETA "Odlaganje poreza i doprinosa bila je velika olakšica prošle godine, ali kako se pandemija nije završila i posla nema, očekivali smo da se ta odluka o pomoći revidira i obaveze otpišu", rekao je za agenciju Beta direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.Da posla u Srbiji za neke privrednike ima i "preko glave"  potvrđuje i ugovor vredan 3,2 milijarde evra koji je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture nedavno sklopilo sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corp (CRBC).Ta kompanija u Srbiji će raditi na ekološkim projektima i gradiće regionalne deponije, postrojenja za preradu otpadnih voda, kanalizaciju, zajedno sa domaćim preduzećima čije će učešće u tim poslovima biti oko 49%.Ekonomski stručnjaci često naglašavaju da su ti poslovi u Srbiji manje dostupni domaćim kompanijama, koje na tenderima ne mogu da pobede velike multinacionalne kompanije.Čedomir Savković

Srbija

Miloš Biković novi predsednik Grupacije kinematografije PKS

Miloš Biković novi je predsednik Grupacije kinematografije Privredne komore Srbije (PKS), koji je na ovoj poziciji zamenio kolegu Dragana Bjelogrlića, navodi se u saopštenju PKS.Biković se nada da će posledice po bioskope i distributere, izazvane pandemijom kovida 19, uskoro biti ublažene i da će, uz podršku struke i institucija, uspeti da održe poslovanje.Doskorašnji predsednik Grupacije kinematografije PKS Dragan Bjelogrlić očekuje da će mlađe kolege uneti novu snagu u srpsku kinematografiju i ojačati lidersku poziciju u regionu i poboljšati prepoznatljivost na svetskom nivou.Od svog osnivanja 2014, Grupacija kinematografije zajedno sa strukovnim udruženjima i asocijacijama aktivno je učestvovala u donošenju Uredbe o podsticajima, izradi novog Zakona o audiovizuelnoj delatnosti i uspešno  sarađuje sa Filmskim centrom Srbije. Ova Grupacija nastaviće da zastupa interese struke od produkcije, preko distribucije i prikazivanja audiovizuelnih dela.Uspešnom saradnjom sa Ministarstvom kulture i informisanja i svim drugim relevantnim institucijama Grupacija kinematografije u velikoj meri je doprinela jačanju srpske kinematografije i nastaviće da bude jedinstvena adresa za sve izazove filmske umetnosti i industrije.

Srbija

Objavljen Priručnik za ekonomske novinare

Priručnik za novinare koji prate ekonomiju, za studente novinarstva i sve one koji planiraju da postanu ekonomski novinari. Business Info Group, izdavač Nove ekonomije pripremio je, uz podršku OEBS-a, praktična uputstva kako uraditi dobar i zanimljiv ekonomski tekst, radio ili TV prilog, šta sve treba da zna ekonomski novinar, koje izvore da koristi, uz ključne ekonomske pojmove koje treba da zna.PREUZMITE BESPLATNO OVDE

Srbija

NALED: Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u članicama EU

Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko taksa i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Kako bi se podstakla preduzeća da smanje svoj negativan uticaj, NALED predlaže uvođenje viših naknada za velike zagađivače, proširenje obuhvata štetnih gasova koji se oporezuju i izmenu sistema podsticaja.Preporuke su deo nove Analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, a čija bi potpuna primena obezbedila i dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine, navodi se u saopštenju.„U 2015. prihod od naknade za emisije je iznosio 3,05 milijardi dinara dok je u 2019. ova suma uvećana za 105 odsto i iznosila je 6,26 milijarde. Međutim, fiksni iznosi naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine ne podstiču preduzeća da smanje emisije štetnih materija, a nisu ni srazmerni količini zagađenja", kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.Kiš dodaje da trenutno, i onima koji ne prave nikakvu štetu se naplaćuju minimalne naknade od 5.000 dinara, dok veliki zagađivači plaćaju malo u poređenju sa stvarnim količinama zagađenja koje stvaraju. Zbog toga je važno sprovesti potpunu primenu principa „zagađivač plaća“ odnosno da troškove snosi onaj koji ih je napravio.Prema rezultatima analize, osim od proizvodnje električne energije, veliki deo nedozvoljenih čestica dolazi iz individualnih i drugih ložišta. Iako su domaćinstva glavni uzrok prekomernog povećanja PM10 čestica, ne podležu bilo kakvoj kontroli, a uređaji za grejanje koje koriste se slobodno prodaju na tržištu bez poštovanja standarda zaštite životne sredine.Preporuka je zato da se poveća cena uglja, kako bi se građani podstakli da pređu na održivije izvore energije.Kako navode autori analize, u sistem plaćanja naknada neophodno je uvesti i sektor drumskog saobraćaja. Porez na upotrebu motornih vozila ne podstiče inoviranje voznog parka, jer je niži za starije automobile. Prema podacima MUP, više od polovine vozila ima stare motore, čiji je uvoz zabranjen u EU i regionu i preporuka je da se to uradi i u Srbiji, kao i da se poveća porez na Euro 3 i starije motore, a smanji za novije.Ukupna ulaganja u čistiji vazduh, koja je potrebno obezbediti, procenjuju se na oko 2,3 milijarde evra, zbog čega je neophodan održiv sistem finansiranja, koji će se zasnivati na principu „zagađivač plaća“.Kako ekološke takse i naknade ne bi predstavljale samo dodatno finansijsko opterećenje privrede i građana, koje ne dovodi do promena u ponašanju, važno je da se osmisli i sistem podrške za prelazak na ekološki čistije alternative u vidu subvencija i drugih podsticaja, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Ekološki projekti: Kineskoj kompaniji dodeljen posao vredan 3,2 milijarde evra

U vreme kada se u Srbiji beleže brojni ekološki problemi, poslovi izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda, izgradnje kanalizacije, kao i regionalnih deponija vredni 3,2 milijarde evra, dodeljeni su kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corp (CRBC), prenosi Balkangreenenergynews. Radovi će se izvoditi u 65 lokalnih samouprava i trajaće najviše 35 meseci.Ugovore o tom poslovima potpisali su ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović i dirеktor kompanije China Road and Bridge Corp-a u Srbiji Đang Šoujen (Zhang Xiaoyuan).Ministarstvo je saopštilo da će se tim projektima brojnim opštinama i gradovima omogućiti da posle više decenija reše brojnaekološka pitanja.Naglašavaju i da je to najveća planirana investicija u zemlji, kao i da je deo programa Srbija 2020-2025. Momirović je izjavio da će zemlja dobiti "najmodеrnijе saobraćajnicе, najbržе žеlеzničkе linijе, digitalnе autoputеvе, ali i еkološki bеzbеdno okružеnjе".Pomenuti ugovori, kako se navodi, otvaraju vrata za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, stanica sa pumpama i kanalizacione mreže na teritoriji koje se nalaze u 65 lokalnih samouprava.Biće realizovano 73 projekta, a saniraće se ili izgraditi šest regionalnih deponija, navodi se u saopštenju ministarstva. Prema najnovijim informacijama, svaki poduhvat će imati rok završetka od 39 meseci, a svi projekti moraju da se završe u roku od pet godina od izdavanja građevinske dozvole.KONTROVERZE PRATE KINESKU FIRMU KOJA BI DA PREČIŠĆAVA VODU U BEOGRADU UČEŠĆE LOKALNIH PREDUZEĆA U POSLOVIMASistemi kompanije CRBC koji se koriste za prečišćavanje otpadnih voda uključivaće i preradu mulja, dodaju u ministarstvu i naglašavaju da će udeo firmi iz Srbije u tim poslovima biti najmanje 49%.Ministarstvo je saopštilo da će se radovi izvoditi prema modelu takozvane "žute knjige" Međunarodne federacije inženjera konsultanata (FIDIC), gde će gradovi i opštine imati status investitora.CRBC, koji posluje u okviru kineskog China Communications Construction Co. (CCCC), u Srbiji već gradi puteve i železnice. Ta kompanija obavlja i poslove izvođača na projektu auto-puta u Crnoj Gori.KINEZI POSLE METROA ZAINTERESOVANI I ZA KORIDOR "VOŽD KARAĐORĐE" PROJEKTI U BEOGRADUGrad Beograd je pre godinu dana sklopio sporazum o saradnji sa drugom kineskom kompanijom China Machinery Engineering Corp (CMEC) o finansiranju sistema sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. Drugi potpisani ugovor ovlašćuje CMEC da počne sa istražnim radovima za projekat, koji je procenjen na 771 milion evra. U međuvremenu nije bilo zvaničnih informacija o statusu tog projekta.Kako je ranije pisala Nova ekonomija, kompanija CMEC, koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta.Ti projekti su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova.

Srbija

Pokrenut prekršajni postupak protiv JKP “Čistoća” u Kraljevu nakon pogibije radnika

Inspekcija rada podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv JKP „Čistoća“ zbog smrti radnika “Čistoće” u Kraljevu septembra 2019. godine, piše portal Radnik.Do povrede na radu došlo je „usled nepažnje zaposlenog“, navedeno je u zapisniku inspekcije rada kao mišljenje inspektora povodom slučaja smrti radnika.U zapisniku se navodi i da je smrtno stradali radnik bio „osposobljen za bezbedan i zdrav rad teoretski i praktično“, ali istovremeno preduzeće nije donelo Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, zbog čega je inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.Ono što je iz samog zapisnika ostalo nejasno je da li se i kako radnici mogu osposobljavati za bezbedan i zdrav rad bez programa osposobljavanja, kako je navedeno u zakonu.Iz JKP „Čistoća“ tvrde da je spomenuti program donet 30.9.2019, istog datuma kada je, prema zapisniku, inspekcija donela rešenje kojim nalaže preduzeću da program donese.Radnik je od svojih povreda preminuo 22. septembra 2019. godine.Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara ukoliko poslodavac „ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad“, ali u kaznenim odredbama nije navedena kazna za poslodavca koji nije doneo Program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.Ovaj slučaj smrtne povrede na radu privukao je 2019. pažnju medija, između ostalog, i jer je stradali radnik radio na privremeno-povremenim poslovima u preduzeću, u okviru programa javnih radova „Živimo lepše“ koji se sprovodio u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Cilj programa je bio radno angažovanje nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe.

Srbija

Osiguranje ili zašto je važno da unapred razmišljamo o ‘neće valjda’ situacijama

Prethodna godina stavila je pred nas brojne izazove, ali nam je i pružila priliku da nešto novo naučimo, prilagodimo se i spremniji dočekamo ovu godinu. Vođeni prošlogodišnjim iskustvom, moguće je da ste već doneli neke odluke koje će vam ovu godinu učiniti izvesnijom, a preporučljivo je da neke od njih budu i one koje se tiču finansija. Naime, finansijska sigurnost nam omogućava da rasterećenije pristupamo svim svojim odlukama, kao i suočavanju sa izazovima pri planiranju budućnosti. Pandemija je značajno izmenila svakodnevicu većine nas, ali priznaćemo da smo se i pre nje često nalazili u situacijama za koje jednostavno nismo bili spremni, kao što su neplanirani kvar na kolima, pad i povreda usled zaleđenih stepenica ili pokvarena veš mašina. Mogućnosti za nepredviđene izdatke su beskonačne, a naše finansijske mogućnosti ipak ograničene. Šteta na automobilu prouzrokovana elementarnom nepogodom ili poplavom, usled krađe ili obesti trećih lica može da bude izuzetno velika i retko ko takve nemile događaje može da dočeka potpuno finansijski spreman. Pozajmice su kratkoročno rešenje kojem tada često pribegavamo, ali postoji i pouzdan način da se prema ovakvim i sličnim situacijama odnosimo odgovorno i preventivno, a to je osiguranje.Iako mnogi osiguranja vide kao jednu od tekovina modernog društva, prvi oblici obezbeđivanja ljudi i njihove imovine datiraju čak nekoliko milenijuma pre nove ere. Rani vidovi osiguranja postojali su još pre pet-šest hiljada godina u Vavilonu. Trgovci bi uzimali zajam u svrhu transportovanja robe, odnosno osiguranja u slučaju da se ona izgubi ili ošteti. Na taj način, ukoliko bi došlo do takvog scenarija, makar ne bi morali da vrate uzetu pozajmicu. Gledajući u skoriju prošlost, prilikom velikog požara u Londonu 1666. godine izgorelo je nekoliko hiljada kuća, prodavnica i pabova, a taj događaj bio je zamajac za pokretanje osiguranja od požara.Kako osiguranja funkcionišu danas?Današnji sistem osiguranja zasnovan je na verovatnoći, odnosno riziku da se nešto desi. Iako nemamo mogućnost da znamo kada i da li će se neka nezgoda dogoditi, uvek možemo da, analizirajući podatke i date okolnosti, izračunamo kolika je verovatnoća da se nekome nešto desi u određenoj situaciji. Ta verovatnoća je u načelu mala. Međutim, ukoliko se nezgoda desi, šteta je velika. Zato sistem osiguranja funkcioniše po principu da se pojedinačnim uplatama malih iznosa, mnogo manjih od troška štete, stvori veliki fond iz kog je moguće isplatiti adekvatnu naknadu onda kada do nezgode dođe.Zakon o osiguranju naše zemlje poznaje dve osnovne vrste osiguranja: životno i neživotno. U životno osiguranje spadaju i: osiguranje života, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste. Kada je u pitanju neživotno osiguranje, ono se deli na čak 19 vrsta, a neke od njih su osiguranje u slučaju nezgode, povrede na radu i profesionalnih oboljenja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine, motornih vozila, robe u prevozu, kredita. Prema podacima iz 2019, ukupna premija osiguranja u Srbiji iznosila je 107,5 milijardi dinara. Životna osiguranja čine oko 23, a neživotna 77 odsto tog iznosa*. Ne samo sigurnost, već i investicijaOsiguranje ne bi trebalo posmatrati isključivo kao vid zaštite od neplaniranih finansijskih izdataka, nesreća i nezgoda, već i kao sigurnu i pametnu investiciju. Naime, osiguravajuće kuće ulažu novac koji im poveravate i na taj način ostvaruju dobit, pritom čuvajući vrednost vašeg novca. Ovde je važno napomenuti da je njihova politika u pogledu ulaganja sredstava klijenata veoma restriktivna. Ona podrazumeva načelo manje, ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava, te se novac uglavnom ulaže u državne obveznice, depozite kod banaka, nekretnine i slično. Stabilnost poslovanja osiguravajućih kuća nadzire i Narodna banka Srbije, kroz izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti osiguranja, ocenu zakonitosti, tržišnog ponašanja, investicione aktivnosti, dobrih poslovnih običaja i poslovne etike i putem brojnih drugih mehanizama. Takođe, zakonom je propisan način na koji su društva za osiguranje obavezna da upravljaju prikupljenim premijama, tako da se ne dovedu u pitanje naknade za štete.Mali rečnik osiguranjaU slučaju da se odlučite na osiguranje kao korak ka većoj finansijskoj sigurnosti u 2021, evo objašnjenja nekoliko važnih pojmova koje bi trebalo da znate kako biste bolje razumeli ponude osiguravajućih kuća i doneli ispravne odluke:Ugovarač osiguranja – Fizičko ili pravno lice koje sa osiguravajućom kućom, tj. osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju, plaća premiju i vlasnik je polise osiguranja.Premija osiguranja – Novčani iznos koji ugovarač osiguranja plaća za procenjeni rizik da bi zauzvrat imao osiguranje.Osigurana suma – Iznos koji se isplaćuje u slučaju nastanka osiguranog slučaja.Karenca – Kod nekih vrsta osiguranja, osiguranje ne počinje da važi odmah po potpisivanju ugovora. Na primer, ako ugovorite dobrovoljno zdravstveno osiguranje, tek posle dva meseca ćete moći da počnete da koristite ugovorene usluge. Razlog je sprečavanje mogućih zloupotreba.Polisa osiguranja – Dokument o zaključenom osiguranju, koji sadrži najvažnije elemente ugovora o osiguranju.

Srbija

URI pozvao frilensere da se izjasne o predlogu za naplatu poreza

Udruženja radnika na internetu pozvalo je svoje članove da se izjasne o predlogu koji je dala država za naplatu poreza frilenserima. Zbog tog predloga, ovo udruženje je u petak obustavilo pregovore sa Vladom Srbije, jer smatra da on frilensere dobvodu u "dužničko ropstvo"."Mi smatramo da je ovaj predlog neprihvatljiv jer ni na koji način ne rešava problem frilensera, već nas osuđuje na deset godina dužničkog ropstva", navodi se u saopštenju Udruženja radnika na internetu (URI). Svoje mišljenje o najnovijem predlogu Vlade Srbije, radnici a internetu mogu da iskažu putem sledećeg LINKA.Mesečno opterećenje nekog frilensera, pod uslovom da ima stalne prihode sa jednakim iznosima za period koji se računa unazad, kao i u budućnosti, iznosilo bi oko 50% prihoda, u narednih 10 godina, naglašava Udruženje radnika na internetu.Prema mišljenju predstavnika URI-ja, radnik na internetu bi se u narednih 10 godina, prema najnovijem predlogu Vlade Srbije doveo u sledeću situaciju:- ne sme izgubiti posao,- ne sme postojati neredovnost primanja (usled porođaja, bolesti i drugih nepredviđenih životnih okolnosti),- ne sme zakasniti sa plaćanjem jedne rate,- gubi se pravo na kredit kao fizičko/pravno lice,- gubi se pravo na subvencije od države u toku trajanja reprograma."Smatramo da je potrebno da se svako od vas pojedinačno izjasni. Molimo vas da popunite anonimnu anketu koja sadrži samo jedno pitanje", poručuju iz URI-ja.ŠTA JE VLADA SRBIJE PREDLOŽILA FRILENSERIMA?Prema predlogu Vlade Srbije zbog kog su obustavljeni pregovori, obustavljaju se sve poreske kontrole i naplata poreza i doprinosa na prihode iz inostranstva do maja 2021. godine.Tada se očekuje usvajanje izmena Zakona o porezu na dohodak građana koji bi za frilensere predvideo sledeća rešenja: - visina obaveze iz prethodnog perioda će se utvrditi poreskim rešenjem (rok zastarelosti 5 godina unazad + tekuća godina) i ista će se plaćati u ratama u periodu do 10 godina,- kamate se neće obračunavati za period do donošenja rešenja Poreske uprave,- normirani troškovi se priznaju u iznosu od 43% ostvarenih prihoda.URI: OBUSTAVLJENI SVI PORESKI POSTUPCI DOK TRAJU PREGOVORI SA VLADOM SRBIJEUDRUŽENJE RADNIKA NA INTERNETU: "PREDSTAVNICI VLADE SRBIJE NISU USVOJILI NAŠE ZAHTEVE I ARGUMENTE" Vlade Srbije i Poreska uprava ranije su odlučili da radnicima na internetu, odnosno frilenserima retroaktivno naplate porez za nekoliko godina unazad.Frilenseri su se u međuvremenu pobunili, osnovali Udruženje radnika na internetu i organizovali ulične proteste tokom kojih ih je Vlada Srbije pozvala da pregovaraju o aktuelnim problemima.Jedan od osnovnih argumenata frilensera je da država nije radila svoj posao na vreme i da sada odjednom hoće da naplati poreze i doprinose u iznosu koji premašuju 50% ukupne zarade frilensera tokom svih prethodnih godina, od 2015. godine.Među frilenserima se nalaze i ljudi koji su tokom studiranja radili honorarne poslove i nisu zarađivali velike iznose, ali sporna odluka Vlade i Poreske uprave odnosi se i na njih.Neki frilenseri su se žalili i zbog toga što im je stiglo rešenje o poreskoj kontroli, iako su honorarno radili za firme koje čak imaju svoje predstavništvo u Srbiji.

Srbija

KRIK: Kum predsednika Srbije kupio avio-kompaniju od Stanka Subotića

Jedan od najbližih ljudi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, njegov kum Nikola Petrović, kupio je aviokompaniju „Air Posh“ od kontroverznog biznismena Stanka Subotića, otkrivaju KRIK i OCCRP.Ovaj posao obavljen je van očiju javnosti, jer ga je Petrović sklopio skriven iza ofšor firme registrovane u Luksemburgu.Predsednikov kum je kompaniju koja poseduje avion vredan više od pola miliona evra kupio jeftino, sudeći po ugovoru do kojeg je KRIK došao, za svega 100.000 evra.Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osnovao je firmu u Luksemburgu početkom 2019. godine posredstvom koje je tajno ušao u niz poslova u Srbiji – razvoj tehnologije za solarnu energiju, uvoz lekova i avio-prevoz.Kompaniju u čijem je vlasništvu avion Petrović je kupio od Stanka Subotića, moćnog biznismena koji je imao poslovne veze u svetu kriminala, otkriva KRIK u međunarodnom novinarskom projektu „OpenLux” („Otvoreni Luksemburg”).U pitanju su podaci iz luksemburškog poslovnog registra do kojih su došli novinari francuskog „Monda“ i međunarodne novinarske mreže OCCRP i koji otkrivaju stvarne vlasnike kompanija osnivanih u ovoj maloj zemlji u srcu Evrope, koja je ofšor destinacija. KRIK je bio među 16 partnera lista „Mond“ koji su pretraživali prikupljene podatke i bavio se istraživanjem poslova koje su biznismeni iz Srbije sklapali preko Luksemburga.KRIK ukazuje da podaci pokazuju da je Subotić blizak centrima moći u Srbiji i ima veze sa ljudima predsednika Aleksandra Vučića.Njegov poslovni partner Nikola Petrović jedan je od najbližih Vučićevih ljudi, zbog čega se smatra da je među najuticajnijim ličnostima u zemlji.Petrović je odmah po dolasku Vučića na vlast 2012. postavljen za direktora državne firme „Elektromreža Srbije“.Sa te pozicije otišao je krajem 2016. i nastavio sa privatnim biznisom proizvodnje struje u mini-hidroelektranama, koju prodaje državi za milione evra.On i supruga su prethodnih godina kupili dve luksuzne vile u elitnim beogradskim naseljima.Subotić je kontroverzna ličnost među čijim poslovnim partnerima se nalazio i čuveni narko-bos Darko Šarić, nedavno osuđen na 15 godina robije zbog šverca blizu šest tona kokaina.Ceo tekst dostupan je na sajtu KRIK-a OVDE.

Srbija

Danas: Poskupljenje rudne rente neće se odnositi na NIS

Iako je država najavla povećanje rudne rente, iz Ministarstva rudarstva i energetike ne odgovaraju na pitanje za koliko bi ta naknada zapravo trebalo da se poveća, piše list Danas. Prema pisanju tog  dvevnog lista, čak i ako dođe do povećanja rudne rente, to neće važiti za rusku kompaniju Gaspromnjeft, koja je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).Da je zahtev za povećanje rudne rente upućen Ministarstvu finansija potvrdila je i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i to na javnoj raspravi o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje bi uskoro trebalo da budu usvojene u Narodnoj skupštini.Najavljene izmene tog zakona trebalo bi da se usvoje zajedno sa  nekoliko zakona iz oblasti energetike, za koje mnogi eksperti smatraju da ne prepoznaju interes građana Srbije.Posebno u slučaju predloženih izmena Zakona o rudarstvu, gde tvrde da se "forsiraju" interesi privatnih kompanija, naročito u eksploataciji metala poput nikla ili litijuma.Iznos rudne rente u Srbiji se trenutno kreće se od tri do sedam odsto od prihoda, Hrvatskoj 10 odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12 odsto, Sloveniji 18 odsto a u Rusiji 22 odsto od prihoda i očigledno je jedan od najmanjih u okruženju.ZAŠTO POVEĆANJE NE VAŽI ZA GASPROMNJEFT?U slučaju da Ministarstvo finansija usvoji zahtev Ministarstva rudarstva i energetike i odobri povećanje rudne rente za kompanije koje se bave eksploatacijom ili istraživanjem ruda u Srbiji, prema pisanju Danasa, to ipak neće važiti za rusku kompanija Gaspromnjeft, koji je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).NIS sada plaća niži iznos rudne rente od drugih kompanija koje posluju u Srbiji, u iznosu od tri odsto. Tako je precizirano Sporazumom između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede od 25. januara 2008. godine.Tim sporazumom je predviđeno da to ostane tako sve dok se ne završi period investicija Gaspromnjefta u NIS, odnosno do kraja 2023. godine.O ovom "slučaju" mediji su pisali i godinama ranije, a prodaja NIS-a ruskoj kompaniji često je osporavana."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" Stručna javnost smatra da je odluka o podizanju rudne rente u Srbiji dobra jer je sada ona mala.Nakon što istekne važnost sporazuma, koji to u ovom trenutku onemogućava, veću rudnu rentu treba uvesti i ruskoj kompaniji koja u svom vlasništvu drži NIS, smatraju eksperti."Povećana rudna renta treba da služi za sanaciju velikih ekoloških problema koji nastaju prilikom istraživanja i eksploatacije ruda", privatizacioni savetnik Branko Pavlović.Prema njegovim rečima, Gaspromnjeft ne treba da bude izuzetak, pa kada istekne njegov aktuelni sporazuma sa Srbijom, rudnu rentu toj kompaniji treba povećati u iznosu "propisane rudne rente u Rusiji"."Prilikom izrade izmena Zakona o rudarstvu analizirana su iskustva i dobra praksa u zemljama regiona kao i u vodećim zemljama sveta u oblasti rudarstva. "Analizom se došlo do podataka da se u svetu koriste četiri vrste obračuna naknade i utvrđivanja osnovice, različite stope i visine obračuna koje zavise i od fiskalnog režima u pojedinim zemljama gde je visina poreza na dobit različita i kreće se od 15 do 35 odsto", kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.Prema njihovim rečima, praksa nekih zemalja je da visinu rudne rente povećavaju i sa povećanim obimom eksploatisane rude ili sadržajem metala. U ministarstvu napominju da je vrednost mineralnog bogatstva Srbije veća od 200 milijardi dolara, kao i da je cilj da se to bogatstvo koristi na održiv način.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Predstavnik CEKOR, ekološke organizacije koja se bavi uticajem rudarstva na životnu sredinu, Zvezdan Kalmar, rekao je povodom novih izmena aktuelnog Zakona o rudarstvu, da je to zapravo bruto vrednost rudnih bogatstava u Srbiji.Naglasio je da tu treba uračunati i cenu izgradnje rudnika, kao i cenu polsova zaštite životne sredine prilikom rudarenja.Kalmar je na javnoj raspravi koju su povodom izmena i usvajanja zakona koji su u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI) govorio i o problemu naplate rudne rente.Naglasio je da se u Srbiji često dešava da kompanije koje kopaju rudu  "fingiraju" svoje poslovne rezultate i državi Srbiji plaćaju manju rudnu rentu.

Srbija

Priznanje za najpoželjnijeg poslodavca i još 3 nagrade od početka godine

Kompanija dm našla se na prvom mestu u kategoriji Najpoželjniji poslodavac u oblasti ritejla, prema istraživanju preferencija mladih, koje je sproveo Belgrade Youth Fair u saradnji sa The Employer Branding Agency. Pored toga, dm je od početka godine dobio još tri nagrade, među kojima su „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“, „Najbolji u Srbiji 2020“ i priznanje redakcije PC Press „Top 50 – najbolje online stvari“ u kategoriji Instagram.Istraživanje na osnovu kojeg se dm izdvojio kao najpoželjniji poslodavac u oblasti ritejla sprovedeno je u decembru 2020. i obuhvatilo je 2.870 ispitanika iz svih regiona Srbije. Ovo nije prvi put da dm drogerijski lanac dobije ovu titulu budući da se u julu prošle godine našao u top 15 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši prvo mesto među maloprodajnim lancima, a u okviru istraživanja „TalentX“, koje je sproveo specijalizovani portal Poslovi Infostud.  „Ponosni smo što stručna zajednica, ali i mladi, prepoznaju našu kontinuiranu brigu o zadovoljstvu, zdravlju i razvoju kolektiva i što dm prepoznaju kao mesto koje zaposlenima pruža lični i profesionalni razvoj. Za nas je zaista velika satisfakcija što ovo priznanje stiže upravo od generacije koja u ovom trenutku bira svoj životni put i koja je dm prepoznala kao poslodavca koji gradi budućnost kakvu oni za sebe žele. Pored toga, priznanja koja stižu na ostalim poljima rezultat su posvećenosti našeg tima koji kontinuirano igra u ritmu vremena i prati trendove u digitalnom svetu. Kako nam sva ova priznanja dolaze za godinu koja je pred sve nas postavila brojne izazove, još su dragocenija i predstavljaju potvrdu da smo odabrali pravi put“, izjavila je direktorka dm Srbija i Severna Makedonija Alexandra Olivera Korichi. Podsećamo, u januaru ove godine, dm je dobio i priznanje za „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“ i nagradu „Najbolji u Srbiji 2020“ koje dodeljuje Komora menadžera ljudskih resursa Srbije. Pored toga, kompanija je nedavno osvojila nagradu za Instagram profil u okviru izbora „Top 50 – najbolje online stvari“, koje tradicionalno dodeljuje PC Press, najrelevantnija IT redakcija u našoj zemlji.

Srbija

Mladi u Srbiji odabrali Maxi

Poverenje koje Maxi kontinuirano gradi sa svojim kupcima prepoznali su i mladi u Srbiji, izabravši ovaj supermarket kao omiljeno mesto kupovine. Ovo priznanje dodeljeno je brendu Maxi na osnovu istraživanja preferencija mladih, sprovedenog u okviru Belgrade Youth Fair projekta. U saradnji sa Employer Branding Agency, istraživanje je realizovano na reprezentativnom uzorku dela populacije koju čine mladi iz svih regiona Srbije. U obzir su uzeti segmenti Employer Branding-a i omiljenih brendova, u okviru kojih su dodeljivane nagrade u nekoliko kategorija na osnovu izbora učesnika istraživanja. Prema mišljenju mladih, Maxi supermarket se izdvojio kao omiljeni brend u kategoriji “Trgovinski lanac”. Kroz ovaj segment odaje se priznanje najuticajnijim i najpopularnijim brendovima među mladima starosti između 18 i 30 godina.„Istraživanje je vršeno na velikom uzorku, od oko 3000 mladih. Anketa je bila zatvorenog tipa, sa opcijom dodavanja ličnog izbora, čime je omogućeno da budu obuhvaćene cele kategorije i industrije koje su bile ispitivane. Planirano je da istraživanje postane tradicionalno i da se sprovodi svake godine, kako bi se iz godine u godinu pratilo koji brendovi su najbolji i najuspešniji u Srbiji među mladima“, kaže Miloš Čevizović, direktor The Employer Branding Agency.Cilj ovog istraživanja je određivanje najpoželjnijih poslodavaca iz svih kategorija industrije i najpoželjnijih programa prakse za mlade koji sprovode kompanije, radi nagrađivanja najboljih i motivisanja ostalih da se unaprede.

Srbija

Kako je pandemija uticala na interesovanje za keš kreditima u 2020. godini?

U pojedinim mesecima 2020, tražnja za finansijskom podrškom u vidu keš i refinansirajućih kredita bila je veća no u 2019. godini – tokom februara, jula i decembra odobren je veći broj novih kredita u ovom segmentu, dok je u junu, avgustu i novembru iznos novih pozajmljenih sredstava bio veći u odnosu na iste periode 2019. godine. Kad je reč o stanju gotovinskih i refinansirajućih kredita, koje obuhvata i pozajmice odobrene prošle godine i one koje klijenti otplaćuju od ranije, ostvaren je rast ukupnog iznosa od pet odsto u odnosu na 2019. godinu. Prosečan odobreni gotovinski i refinansirajući kredit u 2020. iznosio je približno 619.000 dinara.U svetlu novonastale situacije, građani su prošle godine i češće nego ranije koristili digitalne servise, imajući u vidu njihovu jednostavnost i dostupnost, kao i bezbednost po zdravlje. To se dobrim delom odnosilo na učestalije otvaranje računa onlajn, a ovim putem su često podnosili i zahteve za kreditima, pa su tako onlajn keš krediti u 2020. godini činili značajan udeo od više od petine gotovinskih kredita plasiranih na nivou Banke. „U jeku pandemije i kriznog perioda prošle godine najvažnije nam je bilo da u svakom trenutku budemo tu za naše klijente, na raspolaganju za svakodnevnu komunikaciju i savetovanje, kako bismo im pomogli da u neizvesnoj situaciji dobiju adekvatnu podršku i za sebe donesu najbolje moguće finansijske odluke. Naš savetodavni pristup bio je usmeren na njihove potrebe i nalaženje odgovarajućih rešenja koja doprinose njihovoj finansijskoj sigurnosti“, ističe Zorana Aleksić, direktorka Sektora prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci, i dodaje: „Krizni period uticao je na to da građani lako pređu na onlajn servise i koriste ih u većoj meri no ranije. Između ostalog, ohrabrivali smo ih i nastavljamo da ih podstičemo da podnošenje zahteva za gotovinskim i refinansirajućim kreditima obavljaju onlajn, jer je povoljnije, jednostavnije, a u aktuelnoj situaciji i bezbednije po zdravlje“. Erste Banka je i ove godine pripremila specijalnu ponudu gotovinskih kredita sa mogućnošću refinansiranja, bez naknade za obradu kreditnog zahteva, bez troškova održavanja partije kredita i uz 12 meseci besplatnog održavanja za onlajn otvaranje dinarskog tekućeg računa. Osim u filijali, zahtev mogu podneti koristeći mobilno ili elektronsko bankarstvo, ili na sajtu Banke kao vrsti onlajn filijale, u kojoj od nedavno putem čet opcije mogu da se posavetuju sa predstavnicima Banke u realnom vremenu i dobiju brze odgovore na svoja pitanja. Građanima su na raspolaganju iznosi kredita od 50.000 do 3.000.000 dinara, u zavisnosti od kreditne sposobnosti i visine redovnih mesečnih primanja, sa efektivnom kamatnom stopom od 7,45% za onlajn apliciranje. Rok otplate može varirati od šest meseci do 71 mesec za gotovinski kredit i kredit za refinansiranje u drugim bankama uz mogućnost dobijanja dodatne gotovine. Maksimalan rok otplate za refinansiranje obaveza u drugim bankama sa iznosom kredita koji ne može biti veći od iznosa duga koji se refinansira je 95 meseci. Nakon apliciranja onlajn, potrebno je samo jednom posetiti filijalu prilikom potpisivanja ugovora u odabranom terminu. 

Srbija

Od proleća se priznaju pekari, mesari i krojači bez formalne škole

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da će u 22 srednje stručne škole od ovog proleća biti testiran postupak priznavanja prethodnog učenja, odnosno alternativnog načina za sticanje kvalifikacije.Kroz ovaj pilot-program Ministarstvo utvrđuje i razvija postupak priznavanja prethodnog učenja kako bi omogućilo građanima koji su određena znanja i veštine stekli van formalnog sistema obrazovanja – kroz obuke, životno i radno iskustvo, da dobiju kvalifikaciju koja je jednaka onoj stečenoj kroz formalno obrazovanje i priznata na tržištu rada.Na osnovu analize potreba tržišta rada i nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstvo je izabralo devet obrazovnih profila za pilotiranje – zidar, armirač, tesar, rukovalac građevinskom mehanizacijom, pekar, mesar, kuvar, stolar i modni krojač.Reč je o kvalifikacijama za koje je utvrđeno da ih je kroz neformalne obuke ili radno iskustvo stekao najveći broj nezaposlenih. Ovi građani mogu da budu kandidati za postupak priznavanja prethodnog učenja.Nakon što se predložena rešenja, kroz pilotiranje provere u praksi, postupak priznavanja prethodnog učenja trebalo bi da postane procedura kroz koju će srednje stručne škole, verifikovane za postupak priznavanja prethodnog učenja moći da proveravaju i potvrđuju znanja odraslih stečena kroz obuke ili radno iskustvo.Prema Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija, kroz priznavanje prethodnog učenja mogu se steći kvalifikacije na II, III i V nivou obrazovanja.Pripreme za uvođenje postupka priznavanja prethodnog učenja Ministarstvo sprovodi uz podršku projekta „Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Republici Srbiji“.Projekat pruža podršku resornom ministarstvu za uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, što će doprineti usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada, a projekat finansira Evropska unija.

Srbija

Raspisani tenderi od 467 miliona za tri sportska centra u Beogradu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za rekonstrukciju i izgradnju sportskih objekata u Beogradu u vrednosti od 467 miliona dinara, prenosi Ekapija. Kako je najavljeno, Sportski centar Tašmajdan dobiće bazen za bebe, Sportski centar Aleksandar Nikolić (bivši Pionir) novu fasadu, a Sportski centar Rakovica biće potpuno rekonstruisan.Kako je najavljeno, na Tašmajdanu će se raditi rekonstrukcija dečjeg bazena i izgradnja mini bazena za bebe u okviru kompleksa otvorenih bazena, a tokođe i adaptacija i investiciono održavanje objekata oko otvorenog bazena sportskog centra. U julu 2020. je završena rekonstrukcija velikog otvorenog bazena na Tašmajdanu.Planirano je i parterno uređenje oko ledene dvorane Pionir, protivpožarna zaštita čelične konstrukcije ledene dvorane, adaptacija ulaznog hola i zamena spoljne stolarije. Zamena spoljne stolarije u planu je i na hali Aleksandar Nikolić.Prošle godine se od sanacije fasade hale Aleksandar Nikolić odustalo zbog, kako je navedeno, otežane finansijske situacije sa koronavirusom.DRI ZAPOČELA REVIZIJU 104 KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA U tenderskoj dokumentaciji napominje se i da će ponuđačima biti omogućen uvid u dva planska dokumenta koja se tiču i kompleksa za rekreativnu nastavu Pionirski grad i sportsko-rekreativnog centra Rakovica.U tim planovima navodi se mogućnost rekonstrukcije postojećih sportskih objekata u SC Rakovica.Grad Beograd bi uskoro treblo da reši imovinsko-pravne probleme u vezi sa tim sportskim centrom, kako bi zajedno sa Opštinom Rakovica mogao da pristupi njegovoj kompletnoj rekonstrukciji.Prošlog leta je najavljena obnova ovog dečjeg rekreativnog kampa  u Pionirskom gradu. Tender koji je u julu raspisao Grad za izradu projekta dogradnje i rekonstrukcije sportsko-rekreativnog centra Pionirski grad, obuhvata i izgradnju novog objekta za sportske aktivnosti na mestu sadašnjeg.Sportski centri bili su potpuno zatvoreni tokom proleća 2020. godine, a potom su za njih važila stroga pravila zbpg pandemije.Neki su privremeno korišćeni i kao kovid bolnice.

Srbija

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda lane skočio 10 odsto

Ukupna spoljno-trgovinska razmena poljoprivredne i prehrambene industrije u Srbiji tokom 2020. godine koju je obeležila pandemija korona virusa bila je preko 5,6 milijardi evra, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Izvoz je porastao za 10,7% u odnosu na 2019. godinu, a najznačajniji spoljno-trgovinski partneri Srbije bile su članice Ervopske unije.Prema podacima PKS domaća poljoprivredna i prehrambena industrija 2020. godine izvezle su robu vrednosti 3,63 milijarde evra što čini povećanje od 12% u odnosu na godinu dana ranije i učešće u ukupnom robnom izvozu Srbije od 21,3%. Uvoz robe je vredeo 2,02 milijarde evra, što je za osam odsto više nego u 2019. godini i učešće u ukupnom robnom uvozu od 8,8%.Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2020. godini, iznosio je 1,61 milijardu evra što čini povećanje od 32,5% u odnosu na 2019. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 179,6% i veća je od pokrivenosti u 2019. godini kada je iznosila 172,9% za nešto manje od sedam procenata.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI I DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE Najvažniji proizvodi u izvozu tokom 2020. godine bili su kako se dodaje kukuruz, vrednosti od 543 miliona evra, smrznute maline vredne 259 miliona evra, duvan za pušenje 186,3 miliona evra i  cigarete koje sadrže duvan 185 miliona evra. Prema strukturi izvoza agrara najzastupljenije su žitarice sa 23,9%, voće i povrće sa 23,7%, zatim pića 16,7 %, duvan i proizvodi od duvana sa 10,9 %.Najvažniji proizvodi koji su se uvozili tokom 2020. godine bile su banane u vrednosti od 54,7 miliona evra, ekstrakti i esencije od duvana 52,5 miliona evra, meso domaćih svinja 48,7 miliona evra i nepržena kafa u vrednosti od 48,6 miliona evra. U strukturi agrarnog uvoza najveće učešće ima voće i povrće sa 23,6%, kafa i čaj sa 11,1%i duvan sa 10,7%.Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu tokom 2020. godine su zemlje EU sa ućešćem u izvozu od 51,7 % (1.883,8 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa učešćem od 24,1% (876,4 miliona evra) i Ruska Federacija (RF) sa 8,9% (322,4 miliona evra).  U odnosu  2019. godinu vrednost izvoza u zemlje EU je povećana za 14,5 %, dok je izvoz u Rusiju povećan za 3,8%.Vrednost uvoza Srbije iz zemalja EU tokom 2020. godine bila je 1,32 milijarde evra  sa učešćem u ukupnom uvozu od 65,8%.Na drugom mestu je bio uvoz iz zemalja CEFTA regiona vrednosti od 189,9 miliona evra i učešćem od 9,4 procenata u ukupnom uvozu.Na trećem mestu je uvoz robe iz Ruske Federacije u vrednosti od 100,8 miliona evra i sa učešćem u ukupnom uvozu od pet odsto. U odnosu na  2019. godine vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 8,6%,  dok je iz Rusije povećana za 25,9%.

Srbija

NBS: Trgovanje binarnim opcijama potencijalno opasno

Narodna banka Srbije (NBS) upozorila je građane da je trgovanje binarnim opcijama, koje se sve češće reklamira, visokorizične transakcije koje često uključuju i različite oblike prevara. Centralna banka dodaje i da se kao pružaoci ovih usluga javljaju platforme koje ne podležu regulatornim, kontrolnim, niti nadzornim ovlašćenjima domćih organa."Pružanje investicionih i brokersko-dilerskih usluga u Srbiji ne može se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti. Stoga, je preporuka građanima da pre nego što odluče da povere nekome svoj novac ili da investiraju u neki finansijski proizvod provere da li lice ili platforma koji nude određene usluge imaju dozvolu za pružanje investicionih i brokersko-dilerskih usluga i davanje investicionih saveta, na internet prezentaciji Komisije", navodi se u saopštenju.Binarne opcije predstavljaju izvedene finansijske instrumente  u čijoj osnovi se mogu nalaziti različite vrste aktiv: roba (poput nafte), berzanskih indeksa, valutnih parova, kao i akcija velikih kompanija.Isplata po osnovu binarnih opcija u potpunosti zavisi od uspešnosti predviđanja da li će cena određene aktive zabeležiti rast iznad ili pad ispod određenog nivoa, u određenom periodu.Kupac ovakve opcije pokušava da predvidi smer kretanja cene izabranog instrumenta (rast ili pad cene), kao i vremenski period na koji glasi ovakva projekcija (minut, 15 minuta, 60 minuta…).U slučaju uspešno predviđenog kretanja cene, pojedinac ostvaruje dobit u formi fiksnog unapred poznatog dela uloženog novca (obično 70-80 odsto uloga), koju mu isplaćuje brokerska kuća (elektronska platforma), dok u slučaju neuspešnog predviđanja gubi ceo uložen iznos (100 odsto uloga)."Ovakva strategija je orijentisana na kratak rok i smatra se veoma rizičnom, čak i za investitore sa značajnijim iskustvom. Stoga ulaganje u binarne opcije u velikoj meri ima karakteristike klađenja", dodaje se u saopštenju.Zarada platformi se uglavnom bazira na sledećem:- U slučaju uspešne procene, pojedinac ostvaruje dobit u iznosu nižem od uloženog novca (npr. 70 odsto uložene sume),- U slučaju pogrešne procene ostvaruje gubitak celokupnog uloženog novca (100 odsto uložene sume).Internet platforme za trgovanje koje nude ove "usluge" ne ispunjavaju potrebne regulatorne zahteve, što ostavlja prostor za mnogobrojne prevare:- Odbijanje isplate inicijalno uplaćenih sredstava ili ostvarene zarade od strane platforme;- Zloupotreba podataka o korisnicima – neovlašćeno prikupljanje podataka o kreditnim karticama, podacima iz ličnih dokumenata (koji su neophodni za registraciju);- Diskonekcija između realnih tržišnih kretanja i kotacija prikazanih na platformi – jedan od ključnih izvora prevara odnosi se na manipulaciju podacima od strane trgovačkih platformi po pitanju stvarnog kretanja cena aktive."Ključni kanal promocije ovakvih platformi su veb-sajtovi i društvene mreže, čiji je domet veliki, pri čemu njihova popularnost konstantno raste, u skladu sa sve intenzivnijim korišćenjem socijalnih mreža, što posebno može biti izraženo u uslovima pandemije kada značajan deo vremena provodimo koristeći elektonske uređaje", dodaju u NBS.Potencijalne opasnosti za građane od poslova sa binarnim opcijama prepoznali su i evropski regulatori, koji su preduzeli regulatorne mere kojima se privremeno ili trajno zabranjuje tržište, distribucija i prodaja binarnih opcija stanovništvu.Tako je European Securities and Markets Authority (ESMA) tokom 2018. i 2019. godine svojim odlukama u više navrata privremeno zabranjivala stavljanje na tržište, distribuciju i prodaju binarnih opcija malim ulagačima, da bi od jula 2019. godine većina država članica EU (ukupno 25 država članica, kao i neke države van EU poput Norveške i V. Britanije) trajno zabranile stavljanje na tržište, distribuciju i prodaju binarnih opcija malim ulagačima.

Srbija

„Novi zakoni iz oblasti energetike i rudarstva uglavnom ne prepoznaju interes građana“

Prema rečemi Mirka Popovića iz RERI-ja, država i društvo se u ovom slučaju nalaze pred izazovom, a razlog za takvu ocenu prema njegovim rečima leži "zarobljena država predviđa da sprovede energetsku tranziciju"."Poštovanje procedura je temelj demokratije, (a) ovde nam se to onemogućava", smatra Popović.On podseća da je Zakon o državnoj uprvi koji je za to nadležan, veoma jasan u tom poledu, ali da država i pored toga nije obezbedila učešće u javnoj raspravi.Konsultaicje su kako podseća organizovane tokom novogodišnjih prazika, a svega sedam dana ostalo je za razgovor o propisima koji su od "fundamentalnog značaja za Republiku Srbiju"."Ne vidim da ima smisla da pozivam Vladu da čita svoj poslovnik, država se opredelila da ne razgovara sa javnošću", smatra Popović.U Nacrtu Zakona o obnovljivim izvorima energije, prema njegovim rečima, nije definsano šta je to korišćenje obnovljivih izvora energije,.Problem je kako objašnjava i to što je u tom nacrtu nejasno šta znači to kada se propisuje da država može da po sopstvenom nahođenju utvrdi javni inters za određene projekte.Podseća da u takvim slučajevima može doći do situacije da ograniče ljudska prava građanima, jer je u nekim slučajevim gradnje mini-hidroelektrana bilo negativnih iskustava sa eksproprijacijom zemljišta."Ovo je osnov da se privatni interes pretvori u javni", dodaje Popović.Popović zaključuje da se na ovaj način ne postiže energetska tranzicija, na koju državu Srbiju obavezuju institucije čiji je ona sama član, kao i Evropska unija, kojoj namerava da se pridruži."Eksproprijacija zemljišta za javni interes, sve to je loše, mi imamo (slična) iskustva sa MHE"."Bez opravdanog ekonomskog i ekološkog intersa zadržan je sistem podsticaja za MHE za koje se dokazalo da ne doprinose energetskoj tranziciji, već (one) ugrožavaju životnu sredinu". "Ne post nika opravdanost da se za mhe zadrže podsticajne mere".Ne vidimo da se radi o izmenanma bez obzira na energ zadruge u zakone za prozjumere."Na ovaj način nećemo dobiti energetsku tranziciju".UVODI SE POJAM "ENERGETSKO SIROMAŠTVO"Aleksandar Macura iz RES fondacije podseća da energetska tranzicija, ili dekarbonizacija energetike u nekoj državi ne može da se sprovede, ako se prethodno ne zabrani korišćenje uglja i lignita.Objašnjava i da društvo koje koristi ugalj i lignit treba dobro da razmisli o energetskoj tranziciji, jer ona podrazumeva zabranu upravo te vrste energenata.Prema njegovom tumačenju, predloženi set zakona konačno uvodi u domaće zakonodavstvo ono načela koja su preuzeta od Energetske zajednice.To se definiše, kako objašnjava u "Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energiju".Smatra da Narodna skupština treba da ima veću ulogu u donošenju planova za tu vrstu tranzicije i naglašava da će RES fondacija insistirati na tome."U suprotnom nećemo svojom voljom ostvariti energ tranziciju, može da se desi da nam to nametnu", kaže Macura.Energetsko siromaštvo nalazi svoje mesto u zakonima, dopada nam se jer je to pitanje otvoreno, prepozanto je kao prioritet.Kako naglašava to treba da doprinese primeni mera energetske efikasnosti kod siromašnih građana."Zakon ne pominje energetske zadruge već zajednice obnovljive energije, dobro je da se uvodi taj koncept, ostavaju se pitanja za međuenergetska partnerstva", smatra Aleksandar Macura.Treba, orema njegovim rečima raditi na uljučivanju stambenih zajednica u rešavanje tih problema, a sa drge strane neophodno je i zaštititi one ljud ekoji spadaju u kategoriju energetskog siromaštva.Prema rečima Slobodana Jerotića iz JKP "Toplana Šabac" koji je između ostalog podržao i osnovanje energetske zadruge "Sunčani krovovi" odgovarajućim predloženim nacrtom zakona ne definiše se pojam energetske zadruge."To mora da se izmeni mora da se u zakon unese termin 'energetska zadruga'", objašnjava Jerotić.Prema njegovom mišljenju zakonima treba definisati interese građana, jer "veliki igrači" na tržištu definišu i postavljaju uslove onako kako to samo onako kako njima odgovara."Ovaj zakon je sve samo ne prijateljski orijentisan prema građanima", smatra Jerotić.Sa njim se saglasila i Ana Džokić iz energetske zadruge "Elektro pionir".Prema njenim rečima Nacrtom Zakona o obnovljivim izvorima energije predlaže se model koji predstavlja polurešenje i prevaziđen je.Sa druge strane naglašava da su prozjumeri usmereni na EPS koji će biti otkupljivač njihove energije.Prema rečima Viktora Beriše iz Mreže za klimatsku akciju neophodno je da se nacrt jednog oslanja na nacrt drugo zakona, što vde nije slučaj."Svi treba da idu prema jednom pravcu, malo je neobično da se svi ovi zakoni u jednm periodu obrađuju", kaže Beriša.On naglašava da najpre treba doneti neku dugoročnu strategiju u energetici, kojom bi se definisalo kuda se ide, a ostali zakoni bi trebalo da budu "alati" kojima se ona sprovodi."(Ovi) zakoni važe do 2030, strategija (treba) da definiše šta treba da se radi posle", kaže predstavnij Mreže za klimatsku akciju.On naglašava da je to važno i zbog toga što će se zakoni koji se odnose na energetiku i obovljive izvore energije 2030. godine menjati i u Evropskoj uniji, a Srbija će morati da se sa njima usklađuje.Dodaje da bi trebalo imati i zakon o prostornom planiranju, kao i zakon o klimatskim promenama.Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) smatra da je netransparentan način na koji država organizuje javne rasprave o novim zakonima i dopunama postojećih o energetici i rudarstvu."Predlažem da uputimo pismo Evropskoj komijiji, Evropskoj delegaciji, Energetskoj zajednici u vezi sa procesom donošenja novih zakona i izmenama postojećh", izjavila je Dimović, tokom javne rasprave koju su organizovali BOŠ i RERI, Preloženi Nacrt Zakona o energetskoj efikasnosti prema rečima advokata koji se bavi oblašću energetike Aleksandra Đelića zadire u pitanje pravnog prometa nepokretnosti."Ne rešava tržište u pogledu energetske efikasnosti, ne reguliše ni jako bitnu oblast a to su stambene zgrade", podseća Đelić.On naglašava da građani od toga zakona treba da imaju benefit i korist.DOPUNE ZAKONA O RUDARSTVUPredstavnica Udruženja Inženjera zaštite životne sredine Nevena Nenadović, objašnajva da se predloženim izmenama, niti je poznato  šta se dešava sa već donetom Uredbom o rudarskom otpadu koja je trebalo da stupi na snagu 2020. godine.Sa druge strane, upitno je i koje su strateške mineralne sirovine za državu koje su definisane novim predlogom.Nenadović smatra da mnoge stvari u predlogu izmena Zakona o rudarstvu idu u korist rudnika litijuma, koji multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da izgradi o oblasti reke Jadar.U predlogu se kod geoloških istraživanja pominje geološko istraživanje strateški bitnih sirovina, ali kako napominje, nije navedeno o kojim sirovinama je reč."Vrši se porast u sektoru rudarstva, to treba da se iskontrališe", smatra Nevena Nenadović.Takođe, prema njenim rečima, u predlogu se kod definisanja javno-privatnog partnerstva kao strateški važne sirovine za ugovaranje tog poslovnog odnosa pominju uran, nikal i kobalt, ali se ne pominje Zakon o zaštiti životne sredine.Sa druge strane se, kako primećuje, u preglogu izmena Zakona o rudarstvunon stop se govori o zaštiti životne sredine.Ocenjuje da je dobro što će nove odredbe Zakona o rudarstvu definisati rekultivaciju rudnih jalovišta.Naglašava da zakon "nije spušten na lokal" iako se u lokalnim sredinama najviše zagađuje od rudarstva, dok država naplaćuje rudnu rentu.O opasnostima vađenja i eksploatacije rude, građani ne znaju mnogo, a nije im poznato ni koliko sve to utiče na zagađenje voda, ukazuje Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).On smatra da predlog izmena Zakona o rudarstvu treba prijaviti Ustavnom sudu Srbije i na taj način sprečiti njegovo usvajanje.Objašnjava i da pojam rudne rente koji definiše zakon mora da se izmeni. Prema njegovim rečima, često se dešava da kompanije "fingiraju" poslovne rezultate, obezvređuju rudu koju izvoze iz Srbije, pa samim tim prema važećem zakonu, plaćaju manju rudnu rentu."Privatni vlasnici postaće apsolutni vlasnici, javnosti neće biti dostupni nikakvi podaci, promoviše se apsolutno isključivanje javnosti, (kada se govori) o rudama i opasnostima od njihvog vađenja", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, ne postoji odrednica koja definiše zatvorene rudnike, poput onog u Zajači za koji se vezuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine.Kalmar smatra da zakonom treba odrediti naplatu takse, kojom bi se oformio budžetski fond.Taj fond bi se koristio, prema Kalmarovim rečima, koristio u slučaju da se desi neka rudarska nesreća ili onda kada se rudnici prestanu sa radom i kada je potrebno izvesti eventualne radove na nekoj sanaciji."Srbija će imati istorijski broj zagađenja, razvoj sela i turizma, voda, sve je to pod znakom pitnaja", ocenjuje Zvezdan Kalmar.Posebnu oblast predstavljaju, kako Kalmar naglašava istraživanja rudnih bogatstava, pa će njegovo udruženje insistirati i na tome da se zakonom definišu zaštitni pojasi u područjima u kojima se ona vrše, jer nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši tu vrstu istraživanja na ogromnim područjima, koja idu i do površine od sedamsto kilometara kvadratnih.Kalmar je napomenuo i da se često govori kako Srbija u svojim rudama poseduje oko 200 milijardi dolara, ali da predstavnici vlasti ne govore da je to u stvari bruto procenjen iznos u koji se uključuju i troškovi gradnje rudnika, kao i poslovi zaštite životne sredine koji nisu nimalo jeftini.Čedomir Savković

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.