Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

18 godina poslovanja u Srbiji

Wiener Städtische osiguranje (WSO), osnovano 2003. godine kao greenfield investicija vodeće austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group (VIG), obeležava danas 18 godina poslovanja u Srbiji. Svih ovih godina, WSO odgovorno brine o osiguranju celokupnog društva sa naglaskom na osiguranje velikih infrastrukturnih projekata izgradnje mostova i saobraćajnica, osiguranje korporativnog sektora, zaštite od sajber rizika i ostalih važnih projekata u kojima se prepoznaje kombinovana snaga ekspertize VIG grupe i lokalnog menadžmenta. Jednako važan i odgovoran aspekt poslovanja WSO je briga o pojedincu i zaštiti od rizika svakog građanina, što dokazuje i pozicija u samom vrhu domaćeg tržišta životnog osiguranja. Tokom proteklih 18 godina, WSO mreža raširila se na preko 40 lokacija u Srbiji i  broji više od 1.300 zaposlenih. Po ukupnom portfelju i visini premije WSO je među četiri vodeće kompanije na srpskom tržištu, kao dokaz da je iskustvo i znanje VIG-a, lidera u oblasti osiguranja u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom dugom skoro dva veka, uspešno preneto i na domaće tržište. WSO obezbeđuje finansijsku sigurnost kroz proizvode i usluge koji zadovoljavaju najviše standarde. Klijenti i poslovni partneri važna su karika u lancu uspeha, a njihovo poverenje glavna je motivacija za dalji razvoj.”Svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Tokom prethodnih godina, zajedno sa našim klijentima prolazili smo kroz razne izazove, a godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše društvene odgovornosti. Naš rast je stabilan a naša ambicija je da rastemo još brže. U centru naše pažnje je naš klijent. Njegove potrebe su naš putokaz.” Izjavio je Zoran Blagojević, Predsednik Izvršnog odbora.U želji da svojim delovanjem promovišemo zdrave životne navike i pomognemo savladavanju svakodnevnih izazova kojima smo svi izloženi, u godini kada proslavljamo punoletstvo, Wiener Städtische osiguranje omogućava 18% popusta na ugovorenu premiju Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja svim novim osiguranicima, fizičkim i pravnim licima. Wiener Städtische osiguranje 18 godina posluje u Srbiji kao deo jedne od najvećih evropskih osiguravajućih grupacija - VIG, prisutne u 25 zemalja i sa više od 25.000 zaposlenih. U 2019. godini VIG je zabeležio preko 10 milijardi evra premije i profit od preko 522 miliona evra. Ključna vrednost WSO-a – različitost, proizilazi upravo iz pripadnosti Vienna Insurance Group. Bogato lokalno iskustvo, razmena znanja, ideja i kulturnog nasleđa unutar grupe predstavljaju jedinstvenu osnovu na kojoj se baziraju najviši standardi usluga za klijente u Srbiji.

Srbija

Bankarske usluge poskupele od 15 do 60 odsto

Dok država najavljuje pomoć građanima od 30 evra tokom dva meseca sredinom godine, bankarske usluge poput održavanja računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenja bankomata već su početkom 2021. godine poskupele od 15 do 60%, pišu Biznis i finansije.Na poskupljenja svojih usluga banke su se spremale još tokom decembra, i obavestile su  klijente preko interneta i mejlom o novim cenama.U pojedinim bankama, vođenje platnog i ostalih dinarskih računa sada košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca će umesto 70 biti potrebno 100 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 koštaće 200 dinara.Za 200 dinara, ili gotovo 70% poskupeće usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena i umesto dosadašnjih 300 biće 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.Provizija za podizanje gotovine na bankomatu banke kod koje građani nemaju račun prema novom tarifniku iznosi od 20 do 240 dinara za najniže iznose.NBS: UBUDUĆE BANKE NEĆE MOĆI DA KAŽU "MI SMO NAJBOLJI" Iz Udruženja banaka kažu da je prema Zakonu o bankama, svaka od njih u obavezi da donese i objavi Opšte uslove o poslovanju.Objašnjavaju i da im banke ne dostavljaju izmene cenovnika i da je to poslovna politika svake od njih. Tvrde da nema ustaljenih pravila i da svaka banka donosi svoju tarifnu politiku, ali da korekcija cena ne ide uvek u pravcu povećanja i da se često dešava da se cene naknada za pojedine usluge snižavaju, kao i da su mnoge besplatne.Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da banke u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, imaju obavezu da informišu svoje korisnike pismenim putem najmanje dva meseca ranije, 15 dana pre početka primene.Kako u NBS objašnjavaju, svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu. CENE BANKARSKIH USLUGANa tržištu Srbije prema podacima NBS posluje 26 banaka, 14 platnih i dve institucije elektronskog novca. Nove provizije za podizanje novca sa svog bankomata kreditnom karticom Eurobanke košta najmanje 200 dinara, kod Unikredit 250, a Adiko – 240 dinara. Za istu uslugu, Komercijalna banka naplaćuje od 100 do 150 dinara, a Kredi agrikol 60 dinara. Provizija za podizanje novca sa bankomata ili šaltera druge banke platnom karticom Eurobanke sada je najmanje 200 dinara, Komercijalne 60 dinara, Halk banke 20, Banke Poštanska štedionica 50, Inteze 90, a u Rajfajzen banci 210 dinara.

Srbija

Privredne komore Zapadnog Balkana: Ukinite vize, dajte nam budućnost

Privrednici Zapadnog Balkana apelovali su na predstavnike vlasti u regionu da učine sve kako bi privreda poslovala na što jednostavniji način, kao i da se okrenu budućnosti i zajedničkoj regionalnoj saradnji, saopšteno je iz PKS."Građanima regiona dajte budućnost, a ne prošlost", zajednička je poruka predsednika privrednih komora Zapadnog Balkana vladama svojih zemalja, poslata sa sednice Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke (Kif ZB6), asocijacije koja okuplja privredne komore Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore, Kosova i Srbije.Privrednici traže hitno ukidanje svih poslovnih i ekonomskih barijera u regionu, posebno onih koji su poslednica loših političkih odnosa Beograda, Prištine i Sarajeva.Od Vlada u Sarajevu i Prištini zatraženo je međusobno ukidanje viza i svih drugih ograničenja za slobodu kretanja.Zatraženo je priznavanje registarskih tablica i osiguranja vozila koja onemogućuju potpunu slobodu kretanja i poslovanja što dovodi do nepotrebnih troškova u poslovanju privrede."Privredne komore Zapadnog Balkana poslale su i jasnu poruku Evropskoj uniji da je nedopustiva dalja blokada uvođenja vizne liberalizacije za stanovnike Kosova. Sprečavanje građana i privrede da slobodno putuju u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim ljudskim i evropskim pravom. Privredne komore regiona podsećaju Brisel da je upravo vizna liberalizaca bila prekretnica i najveći zamajac ekonomskog razvoja svih zemalja Zapadnog Balkana", dodaje se u saopštenju.Zajednički je ocenjeno i da je inicijativa o ukidanju PCR testa za putovanje građana u zemlje regiona, koja je usvojena upravo na incijativu privrednih komora, imala velikog efekta na poslovanje kompanija.

Srbija

Grad Beograd najavio subvencije za poljoprivrednike

Sekretarijat za privredu grada Beograda za mesec dana će raspisati javne pozive za dodelu podsticaja u oblasti poljoprivrede, prenosi novinska agencija Tanjug.  Svi zainteresovani poljoprivrednici, iz budžeta prestonice ove godine za tu vrstu podsticja mogu da očekuju 180 miliona dinara.Kako je najavio gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, biće raspisana četiri javna poziva.Novac od podsticaja će biti namenjen za nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina za povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo i ratarstvo.Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom će podržati nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja u kojima su teži uslovi rada, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava država će ove godine izdvojiti oko 53 milijarde dinara.ZA SUBVENCIJE POLJOPRIVREDI IZDVOJENO 53 MILIJARDE DINARA

Srbija

Transparentnost: Poreska krije informacije o oporezovanju frilensera

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da Poreska uprava bez osnova krije informacije od javnog značaja koje su u vezi sa naplatom poreza "radnicima na internetu". Transparentnost se zbog toga ponovo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti."Da je reč o svesnom pokušaju onemogućavanja pristup informacijama svedoči činjenica da je TS tražila samo statističke podatke koji se odnose na broj obveznika i kontrola koje je vršila Poreska uprava", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Prema njihovim rečima, Poreska uprava se prilikom odbijanja zahteva pozvala na zaštitu podataka o poreskim dužnicima, što je u ovom slučaju, kako ocenjuju nije relevantno, jer podaci nisu ni traženi za pojedine poreske dužnike. "Ovakvo postupanje otvara i pitanje da li Poreska uprava uopšte ima statističke podatke o ovoj oblasti svog rada i o kontrolama koje je trebalo da vrši tokom prethodnih godina", kažu u Transparentnosti.Dodaju da su tražili dokumente koji sadrže informacije o tome koliko građana podleže obavezi podnošenja poreske prijave sa obračunatim porezom po osnovu zarade ostvarene pružanjem usluga i rada na internetu od 2015. godine do danas.UDRUŽENJE RADNIKA NA INTERNETU POZVALO NA DIGITALNI PROTEST U Transparentnosti objašnjavaju da su te informacije tražili po godinama, kao i da ih je zanimalo koliko je Poreska uprava kontrolisala naplatu poreza od tih građana od 2015. do danas.Transparentnost Srbija podseća da je Poreska uprava prethodnih godina odbila desetine sličnih zahteva koje su im slali.Podsećaju da je Poreska, nakon toga ipak dostavljala te informacije, ali po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Transparentnost Srbija saopštila je da je i ovog puta uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.Retoraktivna naplata poreza radnicima na internetu,, odnosno frilenserima, uzburkala je javnost, a Vlada Srbije je nakon uličnih protesta Udruženja radnika na internetu koje je u međuvremenu oformljeno, pristala na pregovore sa njima.

Srbija

Regionalni Challenge Fond podržava projekte dualnog obrazovanja

Regionalni Challenge Fond (RFC) objavio je poziv za podršku investicijama u projekte dualnog obrazovanja, u iznosu od 150.000 do 600.000 evra po projektu, sa ukupnim fondom od 18,8 miliona evra, navodi se u saopštenju Fonda.Otvaranju onlajn događaja koji najavljuje početak ovog projekta, prisustvovali su predstavnici međunarodnih organizacija i inicijativa, regionalnih organizacija, javnih institucija zaduženih za stručno obrazovanje i obuku, privrednih komora, institucija za stručno obrazovanje i obuku i firmi. Cilj Fonda je da unapredi kvalitet i relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada kroz finansiranje investicija u opremu i infrastrukturu odabranih projekata dualne obuke koje se sprovode u okviru partnerstava između Insitituta za obrazovanje i obuku i kompanija. Kroz podršku RCF-a kompanijama će biti olakšan proces obučavanja učenika, potencijalnih budućih zaposlenih, jer će oni dolaziti u radno okruženje sa prethodno usvojenim bazičnim tehničkim veštinama koje će sticati zahvaljujući savremenoj opremi i alatima u svojim školama. Poršku RCF-a kompanije mogu iskoristiti i za dodatnu obuku svojih zaposlenih.Poziv je objavljen na sajtu www.rcf-wb6.org i traje od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijave važe za konzorcijume iz ekonomija Zapadnog Balkana koji se sastoje od jedne institucije za stručno obrazovanje i obuku i najmanje dve kompanije. Pročitajte još: Đaci iz dualnog sistema vole praksu u kompanijama

Srbija

BIRN: I stranci se besplatno vakcinišu u Srbiji

Portal E-uprave omogućava da se za vakcinaciju prijave i strani državljani koji nemaju boravak u Srbiji, piše Birn.  Dok praktično u svetu traje "rat" za vakcine, nadležne institucije ne žele da odgovore kako je moguće da se u Srbiji vakcinišu i stranci, dok mnogi srpski državljani tek čekaju da budu pozvani na vakcinaciju. Da bi se neko od stranaca vakcinisao u Srbiji, prema pisanju Birna, dovoljno je da ima srpski broj mobilnog telefona, pa su tu pogodnost, kao i činjenicu da je vakcinacija besplatna iskoristili mnogi državljani Severne Makedonije. Sonja iz Skoplja koja ima 64 godine objašnjava da je čula od prijatelja i onih koji su se već vakcinisali da je procedura za prijavu za vakcinaciju u Srbiji veoma jednostavna. Mnogi građani Severne Makedonije prelaze granicu i kupuju kartice srpskih operatera zbog vakcinacije, dok su mnogi od njih shvatili da mogu da se prijave i preko mobilnog broja prijatelja ili rođaka koji žive u Srbiji. Nakon što nabave srpski broj telefona, prijavljuju se na portalu E-uprave gde je omogućeno da se vakcinišu i stranici koji nemaju prebivališe u Srbiji. Potrebno je još samo upisati broj makedonskog ili bilo kog drugog važećeg pasoša, a oni koji su se vakcinisali, kažu da ih u domovima zdravlja u Srbiji niko ništa nije pitao, niti je bilo šta proveravao, kao i da je procedura trajala svega par minuta.U prvi mah verovalo se da se za vakcinu mogu prijaviti samo oni državljani Severne Makedonije koji imaju i državljanstvo Srbije ili barem privremeni boravak u Srbiji, ali veoma brzo je neko shvatio da sistem omogućava prijavu i onima koji to nisu. Kao i za građane Srbije, ni građanima Severne Makedonije i drugim strancima, vakcina se ne naplaćuje. Sonja iz Skoplja se nada da će zahvaljujući vakcinisanju biti konačno u mogućnosti da vidi dve unuke koje žive u Holandiji koje je proteklih meseci videla samo preko Skajpa. EVROPLJANI U SUKOBU SA FAJZEROM OKO ISPORUKE VAKCINA Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče nedavno je izjavio da će prve vakcine protiv Covida 19 u tu zemlju doći tek u martu.Dnevni list Blic inače je pisao, kako Birn podseća, da je u Srbiji od ukupnog broja vakcinisanih, oko jedan odsto stranaca, što je brojka od oko četiri hiljade ljudi.Građani Severne Makedonije mahom se prijavljuju za vakcinisanje u mestima bliže granici u Nišu i Vranju, a prema nezvaničnim informacijama, u Vranju je prošle nedelje vakcinisano 70 građana Severne Makedonije. U Bujanovcu se juče vakcinisalo troje ljudi iz Severne Makedonije koji su imali dvojno državljanstvo, a u lokalnom domu zdravlja imaju uputstvo da vakcinišu samo ljude koji se prijave preko portala E-uprave. Neki građani Severne Makedonije koriste i sigurniju varijantu, odlaze u Srbiju kod rođaka, oni ih prijave kao goste, pa se kao stranci sa prijavljenim boravkom registruju za vakcinu.Procedura je lakša za ljude koji imaju srpsko državljanstvo, pa je Miroslav iz Kumanova prošlog utorka primio prvu dozu kineske vakcine "Sinofarm"."Registrovao sam se redovno na sajtu, zakazao sastanak i prošle nedelje bio pozvan u Beograd na vakcinisanje", kaže Miroslav koji je odlučio da prijavi i ženu i dvoje dece. Miroslav je dobio i dokument da je vakcinisan, pa se nada se da će mu ova kartica biti "pasoš " za putovanja i normalniji život.VAKCINACIJA STRANIH MEDICINSKIH RADNIKAZbog blizine granice, najviše vakcinisanih je iz Kumanova, malo je onih ljudi koji su spremni da razgovaraju sa medijima, ali mnogi potvrđuju da čak i bolničko medicinsko osoblje odlazi na vakcinisanje."I ja sam bila, vakcinisana sam sa kineskom vakcinom, samo molim vas nemojte da objavljujete moje podatke, bojim se da bi mogla da dobijem otkaz", kaže sestra iz doma zdravlja u Kumanovu.Predsednica Saveza udruženja medicinskih sestara Gordana Bešliovska izjavila je da nema organizovanog odlaska medicinskih radnika u Srbiju na vakcinisanje. Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Institut Batut, nisu odgovarali na pitanja Birna o ovoj temi.Birn dodaje se da nadležne državne istitucije u Srbiji nisu želele da odgovore ni na njihovo pitanje da li postoji još bilo koja druga zemlja u svetu u kojoj postoji ovakva praksa.

Srbija

Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji „Prokopa“

Prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje, izgradnja zgrade železničke stanice Prokop u Beogradu, na koju se čeka decenijama, koštaće 7,43 miliona evra, piše Politika. Ovaj dnevni list napominje da javnost još ne zna koji su detalji okvirnog ugovora za taj posao, kao i da u njegovu zakonitost sumnja i nevladina organizacija Transparentnost Srbija.Kako piše Politika cenu stanične zgrade potvrdio je Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu (RDI), ali se i dalje ne zna kada će ugovor između države i privatnog partnera kompanije Railway City Beograd biti konačan, od čega to zavisi, kao i da li neke njegove odredbe još mogu da se promene.Zajednička izgradnja, kako navodi RDI, predviđa da će Railway City o svom trošku, kao finansijer, sagraditi zgradu železničke stanice i parking mesta, dok će zauzvrat "dobiti pravo svojine na jednom delu parcela, pravo gradnje i isključivu svojinu nad određenim objektima, čiju će izgradnju u potpunosti finansirati".Prema Vorkapićevim rečima, zgrada železničke stanice i parkinga gradiće se po parametrima koji su opredeljeni urbanističkim projektom i po zakonu će biti u javnoj svojini Srbije, uključujući i poslove upravljanja i održavanja zgrade, kao i naplate naknada krajnjim korisnicima usluga, što ostaje prihod Srbije, odnosno nadležnih koji se bave javnim železničkim prevozom. OBJAVLJEN POZIV ZA IZGRADNJU ZGRADE NA STANICI "PROKOP" "Druga strana (kompanija Railway City) nema po ugovoru nikakva prava na ovom objektu u svojinsko-pravnom smislu, uključujući i pravo korišćenja, upravljanja ili prihodovanja po ovom osnovu", kaže Vorkapić.Upravo planovi za gradnju stanične zgrade i drugih sadržaja na Prokopu, odnosno samo partnerstvo države i Railway City-ja nedavno su, posle pisanja Politike, naišli na kritike Transparentnosti Srbija za nezakonit odabir privatnog partnera. Za Transparentnost, ova saradnja države i privatne kompanije je klasičan primer javno-privatnog partnerstva u kome država i Republička direkcija za imovinu nisu poštovali procedure i sve drugo što zahteva Zakon o javno-privatnom partnerstvu.Vorkapić u odgovorima Politici tvrdi suprotno, odnosno da ugovor sa Railway City-em nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer "u konkretnom slučaju druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade"."Zajednička izgradnja, procedura, postupak i svi elementi ovog posla zasnovani su na primeni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini, za čije sprovođenje je Direkcija nadležna", naglašava Vorkapić. Vorkapić dodaje da je Zakonom o javnoj svojini propisano da nosioci prava javne svojine mogu zajednički ili sa drugim licima da investiraju u izgradnju dobra od opšteg interesa i da po tom osnovu mogu da stiču određena prava i da ostvaruju prihode.Vorkapić dodaje da je ceo postupak u vezi sa projektom izgradnje zgrade železničke stanice Beograd Centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja "bio u svakom delu javan i transparentan", kao i da je od objavljivanja javnog poziva do zaključenja ugovora potvrđen odgovarajućim odlukama Vlade.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kako naglašava prvi čovek RDI, građevinsko zemljište u javnoj svojini može da se otuđi ili da u zakup neposrednom pogodbom. Podseća da je to dozvoljeno u slučaju izgradnje objekata za poslove iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini i realizacije projekta od javnog značaja. U ovom slučaju, kako se naglašava Vlada Srbije je projekat proglasila projektom od značaja za Republiku Srbiju i dala saglasnost za okvirni ugovor o zajedničkoj izgradnji koji je zaključen u maju prošle godine."Ovde nije reč o dugoročnoj saradnji između javnog i privatnog sektora, koja je osnova definisanja javno-privatnog partnerstva, niti postoji biznis plan druge strane (Railway City) da ima interes da eksploatiše zgradu stanice", izričit je Vorkapić.Kako su nedavno u odgovorima naveli u kompaniji Railway City Beograd, čiji je jedan od vlasnika domaći privrednik Branislav Grujić, gradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. U narednim fazama gradiće se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža, a plan je da ceo kompleks od oko 50 hiljada kvadrata sa svim saobraćajnicama bude završen tokom 2024. godine.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu. Ona po mišljenju nekih arhitekata, poput Dragoljuba Bakića, nije dobro povezana sa drugim delovima prestonice i nije dovoljno funkcionalna, a građani često ne znaju ni gde se ona nalazi.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Porezi i doprinosi na minimalac treba da budu 10 odsto

Sa ciljem da se smanje problemi koji ove godine očekuju privredu i građane, Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ponovo je predložilo smanjenje poreza i doprinosa na minimalnu zaradu, sa 60% na 10% mesečno. Prema njihovim rečima, iznos minimalca koji bi građani tada dobijali na svoj račun bio bi 45 hiljada dinara.Zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon, kaže za Novu ekonomiju da su smanjenje poreza i doprinosa na minimalac od države tražili još tokom novembra, organizujući i potpisivanje peticije.Prema njenim rečima, ako bi se iznos poreza i doprinosa na minimalne zarade smanjio na 10%, radnici koji primaju minimalac bi umesto sadašnjih 32 hiljade dinara, "na ruke" dobijali oko 45 hiljada dinara, pa bi se povećala razlika izemeđu nekog ko je na primer socijalni slučaj i nekog ko radi, a prima minimalac."Taj poreski sistem treba da bude progresivan, da se rasterete ti minimalci, kao što je to (slučaj) u uređenim državama", smatra Milena Amon.SEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE MINIMALAC Ona podseća da je država nedavno podigla nepoporezivi deo minimalca, ali da je u isto vreme povećana osnovica za doprinose."Mi imamo bruto minimalac od nekih pedesetak hiljada od kojih zaposlenom "na ruke" stigne samo 32 hiljade dinara, što je neprihvatljivo za uređene ekonomije", smatra sagovornica Nove ekonomije.Milena Amon naglašava da oni ne traže da se poveća bruto iznos minimalca, koji je 50 hiljada dinara, već da se smanje  nameti koji su i dalje veliki. Podseća i da država neke druge tokove novca, posebno one u sivoj ekonomiji, još nije dovela u red."Pet milijardi evra robe uđe u Srbiju "na crno", završi na tržištu u vrednosti od 10 milijardi evra, ne naplati se ni PDV (porez na dodatu vrednost) niti bilo kakav drugi porez", kaže predstavnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Prema njenim država treba da spreči i krađu struje, koja se često dešava i zbog koje se gubi mnogo državnog novca.U sprotnom, kako naglašava, najveći teret će i dalje padati na leđa onih koji u Srbiji najmanje zarađuju primajući minimalac.

Srbija

EIB prošle godine povećala finansiranje u regionu za 50%

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1.500 škola širom Srbije.Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini.EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima.Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput  Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF.Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19.EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.EIB igra i jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama COVID-19. U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima."Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora", kazala je potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu.U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje."Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan", navodi se u saopštenju.EIB je banka Evropske unije za dugoročne pozajmice i jedina je banka u vlasništvu njenih država članica koja ujedno i predstavlja njihove interese. EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine Banka je u regionu finansirala projekte u ukupnom iznosu od 8.6 milijardi evra. 

Srbija

Delez iz prodaje povlači Premia susam

Delez Srbija saopštila je da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100 grama, proizvođača Moravka Pro d.o.o.  Odluka o opozivu i povlačenju...

Srbija

EWB: Srbija evropski lider u zagađenju vazduha

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je da je Srbija vodeća država u Evropi po stopi smrtnosti koja je uzrokovana zagađenjem, piše portal European Western Balkans. Kako se naglašava svake godine od posledica zagađenog vazduha u Srbiji umre oko 10.000 građana.U nekim gradovima, poput Bora aerozagađenje prisutno je tokom svih godišnjih doba, posebno ona koju izaziva sumpor-dioksid, povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), ali i visoka koncentracija teških metala.Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.Napominje se da je Ugovorom o strateškom partnerstvu sa tom fabrikom predviđena ubrzana proizvodnja bakra, pa je omogućeno i zaobilaženje domaćih propisa u zaštiti živorne sredine, dok je država kasnije ostala gluva i na upozorenja stručnjaka i građana koji su ukazivali na zagađenje.U pomenutom ugovoru Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile su se da snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor, ali je priprema predviđenog Ekološkog akcionog plana izostala.Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, ali nisu suštinski nisu promenile stanje jer nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.Pored Bora aerozagađenje je takođe pristuno u Smederevu, gde radi železara, koja je takođe u vlasništvu Kineza, kompanije HBIS grupa Srbija. Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.Foto: Nova ekonomijaPored Bora i Smedereva, individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležni za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, do sada ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije nisu reagovali i sprečili zagađenje. Čak, štaviše država je otišla i korak dalje pa je htela da nivo zagađenosti prividno "smanji", tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5). Time bi, kako se zaključuje povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio "rešen".Pored toga neki ljudi su otpušteni iz Agencije za zaštitu životne sredine, poput Milenka Jovanovića, jer se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.Nije dobro prošao ni Dejan Lekić, koji je zbog sličnog protivljenja premešten iz Agencije na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine.U Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, građani su se bunili raznim akcijama i protestima.Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana "Eko straža" koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.LAŽNA OPREDELJENJADržavu pored Ustava obavezuje i broj međunarodnih ugovora kao i usklađivanje sa Evropske unije, da se zagađenje reši.Tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama, jer se Srbija obavezala na posvećenost u ostvarivanju Agende 2030 UN čiji su ciljevi smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih zagađenjem.Zaštita vazduha je prvenstveno multisektorski izazov, pa se postavlja pitanje da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom. Procene su i da su potrebna ulaganja od 1,5 do 2,4 milijarde evra.Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine, što se nije desilo ni šest godina kasnije.VIŠE HILJDA GRAĐANA NA PROTESTU U BORU ZBOG ZAGAĐENJA IZ "ZIĐINA" PREPORUKE ZA REŠENJE PROBLEMANapominje se da bi Vlada Srbije trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta. Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku "zagađivač plaća", čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.Neophodno je i da se osnaži uloga Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, rad nadležnih inspekcija, povećanje održivosti industrije i korišćenje obnovljive energije, da se poveća broj mernih stanica koje će pravovremeno informisati građane o zagađenju. Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo bi da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha.Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha. U Srbiji je zagađenje bilo daleko veće negu u tim zemljama tokom perioda kada je zagađenje kod njih uočeno.

Srbija

Obeležava se Svetski dan močvarnih područja

Širom sveta obeležava se Svetski dan močvarnih područja. Tim povodom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je ugroženo tresetište na Pešterskoj visoravni, jer se sa njega iskopava i odnosi zemlja koja se koristi za saksije i plastenike.Iza Svetskog dana močvarnih područja, kako objašnavaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica, stoji Ramsarska konvencija, dokument čiji je cilj da se močvarama širom sveta obezbedi zaštita voda i biološke raznovrsnosti, ali se u Srbiji ne poštuje u potpunisti, iako je ratifikovana još za vreme bivše Jugoslavije. "Zabrinjava nas i plaši nemar koji pokazujemo prema jedinstvenom biseru prirode, Pešterskom polju i tresavama koje se na njemu nalaze. Neobnovljiv prirodni resurs završava u saksijama za cveće i plastenicima", kaže Milan Ružić, direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema Ružićevim rečima sve se dešava zbog nečijeg privatnog interesa, a institucije čija je nadležnost da prate i sprečavaju uništavanje prirode i prirodnih resursa, nemo posmatraju taj problem. DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA TVRDI: UGROŽENO TRESETIŠTE BLIZU TUTINA "Ukoliko se hitno ne preduzmu mere i zaustavi razorno delovanje na Pešterskom polju izgubićemo trasave, sve značajne biljne i životinjske vrste, a lokalno stanovništvo pijaću vodu i pašnjake od kojih žive", naglasio je Ružić.Ramsarska konvencija usvojena je 2. februara 1971. godine u Iranskom gradu Ramsaru, a tadašnja SFR Jugoslavija 1977. godine donela je Uredbu o ratifikaciji Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, naročito zbog zaštite ptičijih staništa. Foto: Marko Šćiban/ Peštersko poljeOd 1977. godine do danas proglašeno je ukupno 11 Ramsarskih područja, među kojima su Peštersko polje, Gornje Podunavlje Koviljsko-petrovaradinski rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Slano kopovo, Stari Begej – Carska bara, Vlasina, Zasavica i Đerdap.U saopštenju se napominje da ljudi na zemlji trenutno koriste znatno više vode nego što priroda može da obnovi, uništavaju se ekosistemi u kojima voda i čitav život zavise od postojanja močvara. "Očuvanje tresava na Pešterskom polju nije značajno samo za raznovrsni biljni i životinjski svet koji nastanjuje ovaj vrlo redak tip staništa, već je važno i zbog opstanka ljudi koji žive u ovom delu Srbije", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Objašnjavaju da tresave deluju kao sunđer i zadržavaju vodu u površinskom zemljištu na bezvodnom kraškom terenu, filtriraju vodu i obezbeđuju izdašnost pešterskih bunara i izvora, a time i čiste pitke vode.Napominju da je na Pešterskom polju do sada je zabeleženo 360 vrsta biljaka, 215 vrsta ptica, 122 vrste dnevnih leptira, zbog čega je ono dobilo status Specijalnog rezervata prirode. Pored statusa Ramsarskog vlažnog staništa od međunarodnog značaja (Ramsar Site) ovo područje uživa i druge međunarodne statuse kao što su Emerald područja (Emerald Network Site), međunarodno značajnog staništa biljaka (Important Plants Area), odabranog područja za dnevne leptire (Prime Butterfly Area) i značajnog područja za ptice (Important Bird Area).Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na naležne državne institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Inspekciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarsta i energetike i lokalnu samoupravu opštine Sjenica da spreče dalju eksploataciju i uništavanje treseta na Pešterskom polju. 

Srbija

Na evidenciji Kreditnog biroa 2,4 odsto građana

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svega 2,4% građana i 4,2% poslovnih klijenata upisano je u Kreditnom birou zbog kašnjenja u otplati kredita. Dovoljno je da dva meseca ne platite kredit i ulazite na evidenciju Kreditnog biroa, dok za preduzeća važe strožija pravila od svega tri nedelje kašnjenja, podsećaju Večernje novosti.Na evidenciji Keditnog biora dužnik se nalazi sve dok ne isplati taj dug, nakon toga podaci se brišu, ali nastavlja da teče rok od tri godine, kada ne može da se pozajmljuje novac.Uprkos povećanoj zaduženosti žitelja Srbije za stambene, gotovinske, refinansirajuće i ostale kredite, na kraju prošle godine zabeležena su rekordno mala kašnjenja u njihovoj otplati. Oni kojima se dogodilo da ih Kreditni biro označi kao neredovnog platišu, bilo da su kasnili u izmirivanju dugova od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko stotina dinara, znaju koliko je teško da se ponovo zaduže. Nijedna finansijska ustanova im neće dati pozajmicu dok Kreditni biro ne izbriše prethodnu istoriju. Ponekad se čak dešava da protekne i mnogo više od tri godine dok banke ne povrate poverenje.Zbog pandemije korona virusa i manjeg obima poslovanja brojnih preduzeća, država je tokom prošle godine u dva navrata donosila odluke kojima su omogućeni moratorijumi u otplati kredita.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA

Srbija

Knedla koja ne stoji u grlu

Vlasnica brenda "Ferdinand knedle", Lana Nedeljković kaže za Novu ekonomiju da trenutno posluje u nekoliko objekata. U podkastu "Neću da ćutim" govorila je i o tome zašto je došla na ideju da tokom pandemije otvori još jedan lokal, kao i odakle potiče sam naziv njenog brenda."Krenuli smo krajem 2016. godine, otvaranjem prvog lokala u ulici Gavrila Principa u Beogradu", kaže Lana objašnjavajući zanimljivu vezu između naziva ulice i same radnje. Prema njenim rečima, Ferdinand o kome je reč i za koga se vezuje brend je u stvari austrijski car Ferdinand koji je ostao upamćen po izreci "Ja sam car i hoću knedle!", bez obzira na doba godine, a u suprotnom bi otpuštao svog kuvara. "Nema nikakve veze s Francom Ferdinandom (austrijskim nadvojvodom koga je u atentatu ubio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. godine), ali je to ljudima toliko ostalo urezano u pamćenje, da je ispalo kao super marketinški potez", objašnjava sagovornica Nove ekonomije. Nakon toga otvorili drugu radnju na Topličinom vencu, treću u Bulevaru Zorana Đinđića, a četvrta je prvog februara otvorena u TC "Ušće".Prošla 2020. je, kako kaže, bila veoma teška godina, kao i većini ugostitelja jer su izazove koji su došli s pandemijom dočekali nespremni. Najteže je bilo u periodu potpunog zatvaranja."Mi smo tad imali jedan jedini cilj, da možemo da platimo kirije koje su tog momenta ostale takve kakve su, da možemo da isplatimo plate i trudili smo se da na svaki način poboljšamo prodaju", kaže Lana.To se, prema njenim rečima, odnosilo na onlajn prodaju i dostavu tokom vanrednog stanja i ograničenog kretanja kada su pokrenuli kampanju "Ruka ruku mije" čiji je cilj bio da se pomogne najstarijim sugrađanima. "Kampanja je bila osmišljena tako da svako ko poruči knedle, obezbeđuje svojim starijim komšijama u krugu od 200 metara, poklon knedle od šljiva i kajsija, ljudi su to prihvatili širokog srca i nama se povećala prodaja", objašnjava Nedeljković.Pored toga inicirali su i Svetski dan knedli, peticijom na društvenim mrežama i izdejstvovali da 8. septembar bude Svetski dan knedli.  Da nije bilo korone, prelazak na onlajn dostavu bi, prema Laninim rečima, išao mnogo sporije.Ipak, smatra da ljudima fali lični kontakt, da ih neko ugosti i da se osećaju onako kako gosti treba da se osećaju.ZAŠTO "FERDINAND KNEDLE" OTVARAJU JOŠ JEDNU RADNJU U VREME PANDEMIJE?"Mi treba da se pojavimo negde gde ljudi neće doći namenski kod nas, nego će tu doći nekim drugim poslom, a onda će videti knedle i poželeti da ih jedu", objašnjava Lana glavni razlog zbog kojeg su odlučili da ovih dana otvore novu radnju u TC "Ušće". PRESLUŠAJTE DEO RAZGOVORA:Prema Laninom iskustvu, poslovanje u toj oblasti mnogo zavisi od vremenskih uslova: kad je hladno i padakiša, ili kad je prevruće kod njih "nema žive duše".Onda su se pitali gde su svi ti ljudi i zaključili da su oni tada obično u tržnom centru. To je, kako naglašava, bio glavni razlog da svoj četvrti lokal otvore u TC Ušće.TEŠKO JE BEZ DRŽAVNE POMOĆI  Vlasnica brenda "Ferdinand knedle" kaže da im je paket državne pomoći koji je bio namenjen privrednicima bio od velike koristi. Naglašava da je na početku 2021. godine situacija zbog pandemije nije ništa bolja nego prošle, kada bi bez paketa državne pomoći teško bi preživeli."Jedina je činjenica da smo došli do januara 2021. i da nismo morali da preduzimamo radikalne mere. Bi bilo bi dobro da se deo tih obaveza otpiše", smatra Nedeljković. Kaže da se sada čeka proleće, kao i da nisu otpuštali radnike. Ocenjuje i da će bolja situacija u ugostiteljstvu biti onda kada počnu da rade letnje bašte.Smatra da pomoć privrednicima treba određivati u skladu sa tim kako neko posluje, koliki mu je pad u poslovanju, koliko ima zaposlenih, odnosno koliko plata treba da isplati radnicima.Prema njenim procenama, na nekom širem planu, očekuje se mnogo otpuštanja radnika, biće mnogo nezaposlenih i pašće kupovna moć."Sreća je što naš proizvod nije skup, kod nas dolaze i ljudi koji nemaju dovoljno novca i oni koji ga imaju. Jedna knedla sa šljivama košta 95 dinara i za to će biti i naći će se (novca)", smatra vlasnica Ferdinand knedli Lana Nedeljković.

Srbija

Fleš procena: BDP Srbije u četvrtom tromesečju pao 1,3 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije je u četvrtom kvartalu 2020. godine pao za 1,3 odsto na međugodišnjem nivou, ukazuju prve, fleš procene Republičkog zavoda za statistiku.Obračun kvartalnog BDP za četvrti kvartal 2020. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 1. marta 2021. godine.Podsećamo, u prehodnom, trećem tromesečju, ukupna privredna aktivnost Srbije opala je za 1,4 odsto u odnosu na isti period 2019. godine, a za 7,4 odsto desezonirano (u odnosu na drugi kvartal).

Srbija

Onlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine?

Najveći rast onlajn kupovine u Srbiji se, prema podacima portala Idealno.rs, dogodio u aprilu 2020. godine, prenosi portal Netokracija. Tada su, u odnosu na 2019. godinu, pretraživanja na internetu porasla za 50 %, a slično se desilo i tokom novembra i decembra."Uprkos lockdown-u i merama koje su uveliko ograničile naše kretanje, 2020. je bila jedna od najdinamičnijih godina za veb prodavce, korenite promene su se praktično odvijale preko noći, a ceo svet se odjednom i gotovo u potpunosti, preselio na Internet", smatra predstavnik portala Idealno.rs i Jeftinije.hr, Igor Martinović.Digitalni rast, posebno u pogledu internet kupovine, prema njegovim rečima bio je očekivan, ali niko nije mogao da predvidi okolnosti koje su taj rast značajno pospešile. Inače, podaci ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog u saradnji sa istraživačkom kućom Valiconom, u okviru Web Retailer Award konkursa za najbolje web prodavnice u regionu, pokazuju da je u Srbiji 61% od svih online kupaca kupovalo redovno ili intenzivno.ONLAJN KUPOVINA OPADA NAKON VANREDNOG STANJA, ALI E-NAVIKE OSTAJU ONLAJN KUPOVALI I MLADI I STARINavodi se da je Generacija X (rođeni od sredine šezdesetih do ranih osamdesetih) predvodila online bum u 2020. godini što je i očekivano, kao i generacija bejbi bumera (ljudi rođeni nakon drugog svetskog rata).Za bejbi bumere se veruje da će ostati na intenetu, pa se prodavcima savetuje da na to obrate pažnju tokom 2021. godine, jer oni najviše kupuju u domaćim prodavnicama.S druge strane tu je i Generacija Z (rođeni od sredine devedesetih do 2010. odine) koja najviše kupuje u inostranim šopovima.Naglašava se da je Aliexpress i dalje glavni sinonim za onlajn kupovinu u Srbiji i pored ukidanja besplatne poštarine, kao i da mnogi trgovci prodaju putem domaćeg Aliexpress-a.Prema rezultatima istraživanja, čak 7% svih onlajn kupovina u Srbiji obavljeno je putem sajta Kupujem Prodajem.Ipak, navodi se da glavni iskorak za jačanje internet trgovine u Srbiji i približavanju kupcima moraju da naprave sajtovi Gigatron, Tehnomanija, Tehnomedija ili neki poput Dijaspora.shop ili hibrid TV prodaje i online-a Shoppster."Tehnomanija je otvaranjem logističko distributivnog centra u CT Parku Beograd Sever krajem godine učinila veliki korak", napominje Martinović koji smatra da je to značajna investicija.Kako naglašava, slično se može očekivati i od Gigatrona, ali i drugih prdavaca.Martinović podseća da u Sloveniji, na primer, tržištem dominira lokalni (pure player) trgovac Mimovrste, dok je Aliexpress tek na 7. mestu uz Amazon. U Hrvatskoj je već dugi niz godina na prvom mestu klasični domaći onlajn šop Ekupi, dok Aliexpress i Ebay polako gube na  vrednosti svake godine.To, kako Martinović smatra, pokazuje da dobrim pristupom, sa naglaskom na kvalitetnu i brzu logistiku, lokalni prodavac može da zauzme poziciju na jakom međunarodnom onlajn tržištu.ONLAJN KUPOVINA TOKOM CRNOG PETKA OBORILA REKORDE ŠTA SRBI VOLE DA KUPUJU ONLAJN?U Srbiji je u tokom 2020. godine, prema podacima portala Idealno.rs, postoji podela na strane i domaće onlajn trgovce. Globalno gledano najviše se kupuju artikli iz kategorije mode, odeća i obuća koji zajedno čine 28% onlaln prodajne vrednosti.Odmah uz njih je elektronika sa 25%, i artikli iz grupe "Kuća i bašta" sa 13%.U stranim šopovima dominira elektronika sa 42%, dok je u domaćim to kategorija "Moda". Iste kategorije su dominantne i u Sloveniji i u Hrvatskoj .OMILJENI NAČIN PLAĆANJAPrema rezultatima istraživanja COD, odnosno plaćanje kešom u trenutnu isporuke naručene robe u Srbiji je i dalje dominantan način plaćanja, pa se praktično ne razlikuje među generacijama. U Srbiji od 55 – 60 % svih plaćanja je izvršeno putem COD-a, odnosno isplatom keša po dospeću robe.Generacija Y (rođeni od početka osamdesetih do sredine devedesetih godina) je ona koja je najnaprednija što se tiče plaćanja ostalim načinima, pre svega plaćanja karticama.Kada se to dovede u kontekst sa Hrvatskom ili Slovenijom, razlike su velike. U Sloveniji je gotovina drastično pala u 2020. godini, pa je prvi put plaćanje karticama ono koje je preuzelo primat nad COD-om, a glavni razlog je što su logističari, poput Pošta Slovenije, tokom pandemije zabranili lični dodir sa novcem. ŠTA OČEKIVATI TOKOM 2021. GODINE?Prošlu godinu web prodavci će zapamtiti po velikom rastu, a tradicionalni trgovci po brzoj, praktično preko noći, transformaciji iz offline u online prodaju. Generacije koje nikada nisu kupovale putem Interneta shvatile su lakoću web kupovine i mnogi više nikada neće otići u fizičku prodavnicu po određene kategorije proizvoda. "Urok varljive i nesigurne web prodavnice konačno je odbačen, a pitanje koje grupe potrošača kupuju online zamenjeno je pitanjem koliko svaka grupa potrošača kupuje online", smatra Igor Martinović.Prema njegovim rečima domaći trgovci treba da ulažu sve više, pre svega u marketing, ali i logističke operacije koje će morati da prate povećanu potražnju. 

Srbija

VIDI, GARI, MORAMO ZAJEDNO: Neophodno povezivanje lokalnih inicijativa

Igradnja projekta kolokvijalno poznatog kao "Novi Sad na vodi" bi tokom visokog vodostaja mogao da izazove potop delova glavnog grada Vojvodine, ali može da ugrozi i mesta uzvodno, saglasni su članovi inicijative "MORAMO ZAJEDNO!". Aktivisti su dodali i da nijedna organizacija nema šanse da uspe sama u sprečavanju tog projekta, zbog čega je neophodno povezivanje lokalnih inicijativa širom Srbije.Oni su na konferenciji koju je danas organizovala inicijative "VIDI, GARI, NE MOŽE!", Novi optimizam i druge partnerske organizacije iz Beograda naveli da je izgradnja "Novog Sada na vodi" kontroverznija od bilo kog investicionog projekta u Srbiji, zato što podrazumeva izmeštanje nasipa 500 metara u korito Dunava. Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine (NS) izjavila je da borba za levu obalu Dunava, takozvani Šodroš i Dunavac treba da spaja građane i da niko nema ekskluzivno pravo na tu temu."(Ova borba) treba da bude takmičenje u razlikama, podele treba da ustuknu pred idejom zajedništva...  Projekat 'Novi Sad na vodi' sadrži sve odlike investitorskog, tajkunskog urbanizma, koji nije namenjen Novosađanima, već određeim licima koji bi zaradila izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa na Dunavu  zarad dobijanja 165 hektara građevinskog zemljišta na glavnom poplavnom području", kazala je Radovanović.  Ona je navela i da su došli do informacije da prema najnovijim katastarske podatke, da je reka Dunav uknjižena kao građevinsko zemljište, "što je nepojmljivo"."Pomeranjem nasipa se dobija 165 hekatara građevinskog zemljišta, ali ujedno oni stvaraju realnu opasnost od poplava. Pored bezbednosnog, postoji i međunarodni problem, jer vi izmeštanjem nasipa ugrožavate međunarodnu plovidbu. Da biste (tako nešto) napravili, morate konsultovati zemlje kroz koje Dunav protiče, pre svega Hrvatsku i Mađarsku... Problem je i ekološki, jer potez na kom se planira gradnja obuhvata plavna područja, Ribarsko ostvro, Kamenjarsku adu, Šodroš i rukavac Dunavac, koji su staništa zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta", dodala je ona.Branislav Grubački Guta, osnivač organizacije Novi optimizam, je Bakiću tokom događaja arhitekti Dragoljubu Bakiću uručio posebno priznanje za počasnog građanina. Bakić je ocenio da je dobro što je struka podigla glas proiv projekta u Novom Sadu, da je Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" dao negatino mišljenje, ali da je u međuvremenu direktor te ustanove smenjen, što znači da će drugostepena odluka "biti drugačija".Kao najveći problem Beograda, Bakić je naveo planove za urbanizaciju Makiškog polja, za koju su aktivisti iz glavnog grada od Novosađana dobili podršku i "franšizu"."Pohlepna vlast ne kidiše samo na Makiš... Taj problem se sada nalazi na 25. strani novina ili u 25 minutu dnevnika. Kada taj problem dođe na prvu stranu, biće kasno - mi ćemo morati da skupljamo kišnicu i da pijemo vodu iz oluka. Novi Sad uspeva ono što Beograđani nisu uspeli, da se odbrane od svog "Beograda na vodi... 'Gari' će biti lozinka građanskog protivljenja bahatoj i pohlepnoj vlasti", smatra Bakić.Prema njegovim rečima, projekat urbanizacije Makiša podrazumeva izgradnju 4,5 miliona kvadrata, parkinga za barem 80.000 vozila, a da će bilo kakvi građevinski radovi biti potencijalna ekološka bomba."Beograđani sada sa svojih česmi piju skoro izvorsku vodu, koja se od Železnika spušta na Makiš, gde se akumulira. Vodosnabdevanja će biti ugroženo sa tih 50 hektara garaža, za koje će biti iskopano 20 miliona kubnih metara zemlje", rekao je Bakić.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.