Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Vlada Srbije: Ukupno 170 miliona za inovacije u preduzetništvu

Vlada Srbije donela je uredbe kojima su definisani podsticaji za inovacije u preduzetništvu u ukupnom iznosu od 170 miliona dinara. Veći deo tih sredstava, 100 miliona dinara, namenjeno je za projekte koji se odnose na inovacije u ženskom preduzetništvu.Za podršku inovaicjama u ženskom preduzetništvu dodeljivaće se do 23 miliona dinara po odobrenom projektu.Prema podacima iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, osnivači, vlasnici i rukovodioci malih i srednji preduzeća u Srbiji većinom su muškarci (77,9%), dok su žene najčešće vlasnice radnji (34,3%) i srednjih privrednih društava (22,1%). Zato je kako se objašnjava cilj ovog programa da podrži razvoj ženskog, inovacionog preduzetništva i doprinese stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta za preduzetnice.Bespovratna sredstva se mogu koristiti za različite aktivnosti kojima se promoviše značaj ženskog inovacionog preduzetništva, za programe mentorstva i obuka.Cilj je unapređenje i razvoj poslovnih, inovacionih kapaciteta preduzetnica, navodi se u tekstu posebne uredbe koju je usvojila Vlada Srbije.70 MILIONA ZA PROMOCIJU "OSTALIH" INOVACIJA U PREDUZETNIŠTVUPosebnom uredbom Vlada Srbije odredila je 70 miliona dinara za popularizaciju i promocija inovacija i inovacionom preduzetništvu i taj novac namenjen je organizacijama i lokalnim samoupravama za projekte koji promovišu i popularizuju inovacije, kao i inovaciono preduzetništvo.Za određene namene u cilju promocije inovacija u preduzetništvu definisani su posebni iznosi za određene vrste projekata:- Maksimalan iznos od 23.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje o značaju razvoja inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 20.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za organizaciju manifestacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva, na nacionalnom i lokalnom nivou;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka;- Iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za  istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Republici Srbiji;- Maksimalan iznos od 10.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji; - Maksimalan iznos od 5.000.000 dinara po odobrenom projektu namenjen je za projekte digitalizacije kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda. Srbija se ovom programima rukovodi, kako se navodi ugledajući se na zemlje poput Švajcarske, Finske i Izraela.Opšti cilj programa je, kako se objašnjava informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih.Realizacijom ovog programa Republika Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju kao preduzetnici, a naglasak je kako se objašnjava na jačanju lokalnih i regionalnih inicijativa.ISKUSTVA PREDUZETNICA: KAKO RADI PRIVATNI STOMATOLOG U DOBA KORONE NAČIN PRIJAVEPravo učešća na konkursima imaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju propisane uslove.Polovina sredstava namenjena je za usluge po ugovorima, a polovinu mogu da očekuju "ostali nivoi vlasti", budući da pravo učešća imaju lokalne samouprave, kao i organizacije koje žele da sa njima zajedno nastupe na konkursima.Po raspisivanju konkursa, sve informacije će biti objavljene u dnevnim novinama i na sajtu www.inovacije.gov.rs. Rok za podnošenje prijava je od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu: Vlada, Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Ul. Nemanjina 11, 11000 Beograd.

Srbija

UTAS: Do sada zatvoreno 200 turističkih agencija

Zbog krize koju je izazvala pandemija prestalo je da radi oko 200 turističkih agencija i očekuje se da će se taj broj povećavati, upozorilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS). Prema njihovim rečima Ministarstvo finansija i dalje izbegava da im pomogne, iako su turističke agencije među delatnostima koje beleže najveće gubitke.Pored toga, turističke agencije često su i male firme koje su mnogim porodicama važan izvor prihoda.UTAS je podsetio da zamenska putovanja i povraćaj novca putnicima zavise od opstanka agencija i da je zato još važnije da turističke agencije dobiju bespovratna sredstva kako bi očuvale poslovanje."Ne razumemo zašto država izbegava da pomogne onima koji beleže gubitke veće od 90 odsto, a od kojih zavisi i povraćaj novca građanima Srbije koji su uplatili putovanja pre početka krize", navodi se u saopštenju UTAS-a.Prema podacima Agencije za privredne registre, od 15. marta 2020. godine su izbrisane 94 agencije, od čega 20 organizatora putovanja, dok je rad prekinulo 105 privrednih subjekata, među kojima je 10 organizatora putovanja.U UTAS-u očekuju da se problemi povećaju tokom februara, kada stiže plaćanje odloženih poreza i doprinosa koje agencije ne mogu da plate, jer ne rade već skoro godinu dana. "Ponovo apelujemo da se ovaj dug otpiše, da se dodeli jednokratna pomoć kao i drugim ugroženim kategorijama, te da se ubrza odobravanje kredita iz Fonda za razvoj čije sednice ponovo stagniraju", dodaje se u saopštenju UTAS-a.UTAS PREDLOŽIO REŠENJE ZA TURISTIČKE AGENCIJE, OGLASIO I PETICIJU Udruženje je pohvalilo mere kojima je država pomogla gradskim hotelima i najavljene subvencije za prevoznike, jer je njihovo poslovanje takođe ugroženo.Pored toga očekuje da se uvaže i njihovi argumenti koji su, kako je navedeno, bazirani na bilansima i činjenicama o gubicima.Predstavnici turističkih agencija više puta su apelovali da im država pomogne, a zbog izostanka pomoći protestovali su nekoliko puta.Pored slabog poslovanja, mnoge turističke agencije imaju i problem sa novim zakonom koji propisuje dobijanje dozvola za rad.Za nju su im potrebne bankarske garancije, koje većina nije mogla da dobije, ili osiguravajuće polise koje su postale preskupe.

Srbija

Spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle godine imala pad od 3,4 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2020. godini iznosila je 40 milijardi evra i imala je pad od 3,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Izvoz robe imao je vrednost od 17,05 milijardi evra, što je pad od 2,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a i uvoz je smanjen 3,8 odsto, na 22,95 milijardi evra.Deficit je iznosio 5,9 milijardi evra, što je smanjenje od 6,8 procenata u poredjenju sa 2019. godinom.Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,3 odsto i bila je veća od pokrivenosti u 2019. kada je iznosila 73,4 procenta.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,4 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partneri bile su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,1 milijardu dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od žitarica), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Srbija

DRI započela reviziju 104 korisnika javnih sredstava

Savet Državne revizorske institucije (DRI) usvojio je Program revizije za 2021. godinu, u skladu s kojim je započela postupak revizije 104 korisnika javnih sredstava, navodi se u saopštenju te institucije.S obzirom da je Program revizije poverljiv, DRI će u toku godine sukcesivno objavljivati preostale subjekte revizije u skladu sa izdavanjem Zaključaka o sprovođenju revizija.DRI će za subjekte iz Programa sprovoditi reviziju finansijskih izveštaja, reviziju pravilnosti poslovanja ili kombinovanu reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2020. godinu.U okviru prvog dela realizacije Programa revizije za 2021. godinu, DRI je započela postupak revizije kod sledećih korisnika javnih sredstava:1. Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu2. Ministarstvo finansija, Beograd3. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Beograd4. Ministarstvo kulture i informisanja, Beograd5. Ministarstvo odbrane, Beograd6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd7. Uprava za igre na sreću, Beograd8. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Beograd9. Državno veće tužilaca, Beogradu10. Vrhovni kasacioni sud, Beograd11. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Beograd12. Osnovno javno tužilaštvo, Čačak13. Pravosudna akademija, Beograd14. Upravni sud, Beograd15. Visoki savet sudstva, Beograd16. Prekršajni apelacioni sud, Beograd17. Više javno tužilaštvo, Sremska Mitrovica18. Osnovno javno tužilaštvo, Novi Sad19. Više javno tužilaštvo, Niš20. Osnovo javno tužilaštvo, Niš21. Građevinski fakultet, Beograd22. Učiteljski fakultet, Beograd23. Autonomna Pokrajina Vojvodina24. Grad Beograd25. Gradska opština Zemun26. Gradska opština Palilula27. Gradska opština Voždovac28. Gradska opština Zvezdara29. Gradska opština Lazarevac30. Gradska opština Barajevo31. Gradska opština Mladenovac32. Gradska opština Rakovica33. Gradska opština Grocka34. Gradska opština Čukarica35. Gradska opština Novi Beograd36. Gradska opština Sopot37. Gradska opština Savski venac38. Gradska opština Niška Banja39. Gradska opština Pantelej40. Gradska opština Medijana41. Opština Kovačica42. Opština Aleksandrovac43. Opština Kuršumlija44. Opština Malo Crniće45. Opština Trgovište46. Uprava za agrarna plaćanja, Beograd47. Javno preduzeće "Projektovanje", Pećinci48. Javno komunalno preduzeće "Zelenilo Pančevo", Pančevo49. Javno komunalno preduzeće "Vodovod", Sremska Mitrovica50. Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća", Novi Pazar51. Javno komunalno preduzeće "Toplana Valjevo", Valjevo52. Javno komunalno preduzeće "Komunalne službe", Požarevac53. Javno komunalno preduzeće "Gradska toplana", Užice54. Javno komunalno preduzeće "Šumadija", Kragujevac55. Javno komunalno preduzeće "Obrenovac", Obrenovac56. Javno preduzeće "Vodovod i kanalizacija", Loznica57. Javno komunalno stambeno preduzeće "Komstan", Trstenik58. Javno komunalno preduzeće "Putevi", Kraljevo59. Javno preduzeće "Autoprevoz Kikinda", Kikinda60. Javno komunalno preduzeće "Vodovod Zlatibor", Čajetina61. Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroizgradnja" d.o.o. Beograd62. Sportski centar "Tašmajdan" d.o.o. Beograd63. Ministarstvo zdravlja, Beograd64. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd65. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd66. Nacionalna služba za zapošljavanje, Kragujevac67. Republički fond za zdravstveno osiguranje, Beograd68. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Beograd69. Centar za socijalni rad Opštine Bosilegrad70. Centar za socijalni rad Vranje71. Centar za socijalni rad Vršac72. Centar za socijalni rad "Sava Ilić", Aranđelovac73. Centar za socijalni rad opština Varvarin i Ćićevac74. Dom zdravlja "Dr Mladen Stojanović" ,Bačka Palanka75. Doma zdravlja "Ruma", Ruma76. Ministarstvo privrede, Beograd77. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Beograd78. Javno preduzeće "Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje", Velika Plana79. Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. Beograd80. Akcionarsko društvo za proizvodnju i promet otkovaka "Zastava kovačnica", Kragujevac81. Građevinska direkcija Srbije, Beograd82. Društvo sa ograničenom odgovornošću "Utva-avio industrija", Pančevo83. Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroistok-izgradnja" d.o.o. Beograd84. Preduzeće za vodne puteve "Ivan Milutinović – PIM" a.d. Beograd85. "Politika" – Akcionarsko društvo za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost Beograd86. Grafičko preduzeće kompanije "Borba" a.d. Beograd87. Javno preduzeće za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija "Mreža-most", Beograd88. Javno preduzeće "Pošta Srbije", Beograd89. Javno preduzeće "Nacionalni park Fruška Gora", Sremska Kamenica90. Javno preduzeće "Srbijagas", Novi Sad91. "Železnice Srbije" a.d. Beograd92. Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja, Resavica93. Akcionarskodruštvo za železnički prevoz robe "Srbija Kargo", Beograd94. Akcionarsko društvo za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima "Transnafta", Pančevo95. Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika "Srbija Voz", Beograd96. Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i distribuciju energije i fluida i pružanje usluga "Energetika", Kragujevac97. "Koridori" d.o.o. Beograd98. Operator distributivnog sistema EPS Distribucija d.o.o. Beograd99. Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume", Beograd100. Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Beograd101. Javno preduzeće "Službeni glasnik", Beograd102. Direkcija za mere i dragocene metale, Beograd103. Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd104. Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", Vinča.

Srbija

Kad dekoraciju slatkiša preuzme mašinski inženjer

Svoj privatni biznis pravljenja i dekoracije torti Radmila Gajić iz Beograda je počela u periodu nakon 1999. godine. Iako se ranije nije bavila tim poslom, uspela je da se snađe i nabavi neophodan alat koji je u to vreme mogao da se kupi samo u inostranstvu.„Na ideju je došla moja sestra, ona je volela da radi torte i onda me je zvala da joj pomažem. Ja sam radila dekoracije“, počinje svoju priču Radmila koja je gostovala u podkastu nove ekonomije „Neću da ćutim“. Kada je odličila da se ozbiljnije bavi tim poslom, uspela je da nabavi alat preko prijatelja vlasnika jedne privatne firme u kojoj je nekada bila zaposlena.Predlog da otvori svoju firmu stigao je od strane predtavnika firme Wilton, sa kojima je stupila u kontakt putem interneta.„Novac smo pozajmili i uspeli smo da napravimo nešto“, kaže Radmila.Radmila kaže da je po zanimanju mašinski inženjer, kao i da je pre dekracije torti radila u fabrici auto-motora u Rakovici, kao pogonski inženjer, koja je u međuvremenu propala. Radmila je tu firmu napustila preko socijalnog programa. „Ja sam u ovom poslu (dekoraciji torti) uživala, tu sam sebe prepoznala. Zanemraila sam sve ostalo što je bilo iza mene i krenula nekim novim putem, nikad se nisam pokajala“, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.PROMENE U POSLU DONELA KORONARadmila sada prodaje materijal, ali i znanje za pravljenje torti. Objašnjava da je situacija tokom pandemije korona virusa veoma teška za poslovanje, jer nema venčanja i sličnih događaja, za koje prave torte, a i ugostiteljski objekti slabije rade. „Mi smo povezani sa ljudima koji imaju restorane, bave se organizacijom svadbi, proslava, rođendana. Posle 17 godina uzlazne putanje, počinjemo lagano da idemo nizbrdo“, objašnjava Radmila. Kaže da ne zna dokle će ta situacija da traje, znamo dokle, ali se nada da će se sve zaustaviti i život vratiti u normalu. Rezervnih planova uvek ima, postoje neke opcije za druge poslove od ranije, jer svašta može da se radi. „Mi smo mnogo strpljivi, pa računamo, proći će. Ako ne prođe, verovatno ćemo se preorijentisati na nešto drugo“, zaključuje Radmila.Naglašava da nikada nije imala problem da sa nekim poslom krene iz početka, jer potiče iz seoske porodice u kojoj nije bilo podele na muške i ženske poslove, pa je naučena da se snalazi u životu.„Ne plašim se ničega, pa taman i da sutra u gradu na pijaci prodajem nešto. Znam da ću se snaći i da ću uspeti i da od toga napravim nešto“, kaže Radmila Gajić.

Srbija

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu pod nazivom „Ananas“, koja će biti aktivna već u prvoj polovini ove godine. Kako navode iz kompanije, investicije u Ananas u narednih pet godina iznosiće sto miliona evra, javlja portal eKapija.„Uvereni smo da možemo da stvorimo regionalnog džina u onlajn trgovini. Ananas će korisnicima ponuditi nešto na šta nisu navikli u domaćoj trgovini, a što imaju samo najveći globalni trgovci poput Amazona ili AliExpressa. Na samom početku pokrićemo tržište Srbije, ali sa namerom da vrlo brzo budemo prisutni na tržištima bivše Jugoslavije, plus Albanija“, kaže Marija Desivojević Cvetković, potpredsednik Delte za strategiju i razvoj.Prema rečima Milke Vojvodić, više potpredsednice za finansije i ekonomiju za 30 godina poslovanja Delta je ostvarila 24 milijarde evra prihoda, najviše u Srbiji, ali i u zemljama regiona, Rusiji i Kini.

Srbija

PKS formirala Alijansu za zelenu tranziciju

Privredna komora Srbije (PKS) formira Alijansu za zelenu tranziciju koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti „zelene“ cirkularne ekonomije u srpskoj privredi, navodi se na sajtu PKS.Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.„S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje“, kaže Mitrović.Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima, objašnjava Mitrović. Prema njegovim rečima, to dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi. „Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonski i resursno efikasnu proizvodnju“, najavio je Mitrović.Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a Mitrović kaže da PKS u tom smislu zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada.„Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada“, kaže Mitrović.U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima, navodi, završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe, ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.Potrebno je, ukazuje, obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad.Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji.„Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije“, objašnjava Mitrović.U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole, kaže Mitrović.Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

Srbija

Iskustva preduzetnica: Kako radi privatni stomatolog u doba korone

Zdravstveni radnici su i dalje na prvoj liniji odbrane protiv korona virusa. Stomatolozi su zbog prirode svog posla veoma izloženi njegovom dejstvu, pa su mnogi znatno smanjili svoje poslovanje tokom pandemije. O toj temi za Novu ekonomiju, nedavno je u podkastu “Neću da ćutim” govorila Dijana Raščanin-Kraus, stomatolog iz Beograda. Ona je privatni preduzetnik i radi u  svojoj porodičnoj ordinaciji."Moj otac je krenuo da radi u ordinaciji, čim je to bilo moguće u bivšoj Jugoslaviji, a to je bilo negde oko 1989. godine", kaže Dijana.Pričajući o nevoljama poslodavaca tokom pandemije korona virusa, Dijana se priseća u vremena bombardovanja.Kaže da je tada bila na stažirnju koje je te 1999. Godine zbog bombardovanja prekinuto."Moj otac je radio u privatnoj ordinaciji, tako da se sećam te atmosfere, postoje neke sličnosti sa (ovim vremenom, ali) i mnogo razlika", objašnjava Raščanin-Kraus.U njenj porodičnoj firmi pacijenti su i prijatelji onih "redovnih" pacijenata koji su dugo godina kod njih. Oni pacijenti koji žive u inostranstvu kako kaže uglanom dolaze na leto, za gregorijanski Božić (25. decembra) i to uglanom za neke "velike radove", dok se manje dolazi u vreme Uskrsa.Neki stomatolozi su se bazirali i na rad sa strancima koji žive dve ili tri godine ovde u Srbiji, zbog posla, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Prema Dijaninim rečima, tokom prvog talasa pandemije, prošle 2020. Godine, mnoge veće ordinacije sa više zaposlenih našle su se u problemu zbog obustave rada.Dijanina ordinacija, u kojoj ona radi sa svojom sestrom, tokom perioda zaključavanja na početku pandemije prošle godine nije imala previše problema zbog obustave rada, jer nema mnogo zaposlenih."Samo sam ja dolazila ako je nekom stalnom pacijentu bila potrebna hitna intervencija, pomagali smo ljudima (na taj način)", kaže Dijana.Objašnjava da je dosta zubarskih ordinacija koje su se orijentisale na dentalni turizam, ne samo na našu dijasporu, već im dolaze i stranci koji su privučeni tim istim cenama."Ako su imali većinu pacijenata koji dolaze iz inostranstva da to odrade u Beogradu, onda je taj udarac za njih stvarno bio još veći", ukazuije Raščanin-Kraus, dodajući da su i njima ranije dolazili strani pacijenti, "ali mnogo manji broj (njih)".POMOĆ DRŽAVE TOKOM PANDEMIJEDijana kaže da je državna pomoć u vidu minimalca svim preduzetnicima bila od koristi, jer kako kaže “svaka pomoć je ipak pomoć”. "U našoj struci kada ne radite vi niste na nuli, nego u mninusu, tako da svaka pomoć smanjuje taj minus, što svakako vrlo znači", objašnjava naša sagovornica Nove ekonomije naglašavajući da će se ubuduće oslanjati na "svoje snage".Smatra da će zajedno sa svojim kolegama uspeti da “preživi” krizu, ali naglašava da period neizvesnosti ne bi trebalo da traje previše dugo.Ocenjuje i da u njenoj branši niko neće biti toliko ugrožen da će zbog toga morati da prestane da sa radom.

Srbija

Struja od sutra skuplja za još 3,4 odsto

Procenjuje se da će time prosečan račun za električnu energiju da bude  uvećan za oko 150 dinara. Struja će za potrošače koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, a to su domaćinstva i mali kupci, koštati 7,867 dinara po kilovat-času, bez taksi i poreza, pišu Novosti.Saglasnost za poskupljenje, na zahtev Elektroprivrede Srbije, dala je Agencija za energetiku u poslednjem mesecu prošle godine. Prethodno je cena električne energije korigovana 1. decembra 2019. godine za 3,9 odsto.Od januara je na računima za struju gotovo pet puta uvećana još jedna stavka - naknada za obnovljive izvore energije (OIE). Podsticaj povlašćenim proizvođačima struje iz OIE od ove godine iznosi 0, 437 dinara po potrošenom kilovat-satu, a prethodno je bio 0,093 dinara.

Srbija

Mali: Prijavljivanje za novi paket pomoći građanima počinje u aprilu

Ministar finansija Siniša Mali kaže za RTS da će prijavljivanje za novi paket pomoći građanima početi u aprilu. Ističe da paket ekonomskih mera predviđa da svi punoletni građani do kraja godine dobiju po 60 evra, a penzioneri po 110 evra.Celokupni paket koji uključuje i privredu sada iznosi 235 milijardi dinara, ako budu uključena i velika preduzeća stići će se do sume od 250 milijardi, poručuje Mali.Siniša Mali je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da je jedan deo velikog paketa ekonomske pomoći usmeren ka svim punoletnim građanima"Mi ćemo tokom ove godine u dve rate isplatiti ukupno 60 evra, prvih 30 evra sledi u maju, drugih 30 evra u novembru, pri čemu će naši najstariji sugrađani dobiti dodatnih 50 evra u septembru", naveo je Mali.Najavio je da će se sa prijavljivanjem krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine."Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati", objasnio je ministar."Naši najstariji sugrađani dobiće dodatnih 50 evra, ukupno 110 evra pomoći za one za koje smatramo da su i najugroženiji", istakao je Mali.Naglasio je da je jedan deo ekonomskog paketa usmeren na privredu."Ići ćemo sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike. Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći", rekao je Mali.Ističe da ova pomoć pokriva mart, april i maj. "Isplata sledi u aprilu za mart i naredna dva meseca", rekao je Mali.Pored toga, navodi, biće i sektorske pomoći za one za koje su istraživanja pokazala da su najugroženiji – to su autoprevoznici."Njima ćemo u periodu od šest meseci isplaćivati 600 evra po autobusu. Oni su najmanje posla imali usled ograničenja putovanja, tako da idemo sa tom sektorskom pomoći", naglasio je ministar.Naveo je da će biti proširena postojeća garantna šema za 60 milijardi dinara.Najavio je i još jednu garantnu šemu, ističe da su u pregovorima sa bankama da nivo garancije prema bankama država poveća kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji u mnogo lošijem položaju.Istakao je da je država na pravi način reagovala i prošle godine paketom mera, kao i da su to rekle i međunarodne finansijske institucije. "Srbija neće prekidati pomoć dok traje kriza", poručuje Mali.Naveo je da je za januar planirano oko 101 milijardu dinara prihoda, a izgleda da ćemo imati prohode od 110 milijardi.Dodao je da je naplata neto PDV-a za 30,4 odsto veća prošle godine nego 2019.Izneo je i podatak da je idustrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2020. za 4,1 odsto veća nego u decembru 2019. godine.Ukazao je da zbog toga sa optimizmom gledaju i na kraj godine.

Srbija

Otvorene prijave za drugu sezonu BizKviz lige

Prijave za drugu sezonu kompanijskog takmičenja BizKviz ligu 2021 su otvorene do 1. marta, a kompanije koje svoje timove prijave do 10. februara imaće posebne pogodnosti, saopštili su organizatori tog takmičenja.Tokom 12 ligaških nedelja i na dva finalna duela, od marta do juna 2021. godine, ekipe najuspešnijih kompanija iz Srbije će imati priliku da ojačaju timski duh, da u direktnom duelu odmere intelektualne snage, ali da se i zabave, druže i uspostave kontakte sa kolegama iz drugih kompanija.Svaki BizKviz traje približno dva sata i obuhvata deset različitih igara i više od 100 pitanja iz opšte kulture, a u njemu ravnopravno mogu učestvovati svi vaši zaposleni, bez obzira na pol, starost ili fizičku spremu.BizKviz liga predstavlja novi koncept "pab kviza", organizuje se kao potpuno interaktivno takmičenje (bez papira, olovaka i prepisivanja), uz kompletno elektronski obračun bodova i plasmana.Pored nadematanja u onlajn okruženju, postoje planovi da se finalno nadmetanje održi uživo, ukoliko to okolnosti i važeći epidemiološki uslovi dozvole, a najuspešniji, najzabavniji i najuporniji učesnici Lige dobiće prigodne pehare i medalje."S ponosom ističemo da smo prvu sezonu, uprkos pandemijskim okolnostima, uspešno realizovali s proleća 2020. godine i srećni smo da naše takmičenje postaje tradicionalno", naveli su organizatori.U saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, BizKviz liga stipendira najuspešnije srednjoškolce iz Srbije koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica i zato vas još jednom glasno pozivamo da nam se pridružite i pomognete ostvarenju jednog plemenitog cilja.Više informacija o konceptu BizKviza, uslovima učešća i izvod iz propozicija lige možete pronaći na internet stranici BizKviz lige.

Srbija

Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)

Ni sanjali nismo pre godinu dana da će nam se škola useliti u kuću i još ne izlazi. Pretvorili smo kuhinje, spavaće sobe, svaki slobodan ćošak u prostor za onlajn nastavu. Po ceo dan zuje TV, kompjuteri, telefoni i aplikacije. Roditeljske vajber grupe se ne gase. Internet jedva izdržava. Za ekranom mesecima i zaposleni roditelji i njihova deca. Mnogi od nas, razumljivo, nisu "dočekali" nastavu u kovid režimu potpuno spremni.Stalno čujemo da je obrazovanje besplatno. Trebalo je, međutim, svašta kupiti i drugačije organizovati život oko nove porodične aktivnosti. Želimo da izračunamo koliki je trošak onlajn nastave za roditelje u Srbiji tokom pandemije. Molimo vas da odvojite tri minuta da popunite našu anketu. Anketa je anonimna. Hvala unapred. 

Srbija

Demograf Nikitović: Više umiremo i odlažemo rađanje zbog pandemije

Broj umrlih je u 2020. u Srbiji porastao za skoro 12% u odnosu na 20-ogodišnji prosek (2000-2019), što je  prevashodno posledica uticaja pandemije Covid-19, ocenio je za Novu ekonomiju Vladimir Nikitović, demograf iz Instituta društvenih nauka. Kako kaže, bila su dva skoka broja umrlih - u periodu jul-septembar sa vrhuncem u julu (porast od 25% u odnosu na 20-ogod. prosek) i novembar-decembar, pri čemu je vrhunac dostignut u decembru (porast od skoro 90% u odnosu na 20-ogodišnji prosek).Podsećamo, Republički zavod za statistiku je objavio da je ukupan broj preminulih u Srbiji u 2020. godini iznosio 114.954, što je rast od 13.991 (13,9 odsto) u odnosu na 2019. godinu, kada je broj umrlih bio 100.963.Nikitović objašnjava da je trend porasta ukupnog broja umrlih tokom 2020. koincidira sa trendom umrlih od Covid-19 prema zvaničnoj statistici umrlih od Covid-19 - skokovi su zabeleženi u istim periodima. Međutim, u poređenju ove dve statistike, zapaža se da je udeo umrlih od Covid-19 u porastu ukupnog broja umrlih tokom 2020. u odnosu na 20-ogodišnji prosek svega 27%. Drugim rečima, prema zvaničnoj Covid-19 statistici, izlazi da su za značajan skok smrtnosti u 2020. u 73% slučajeva odgovorni drugi uzroci smrti. "Čak i da zvanična Covid-19 statistika značajno potcenjuje broj umrlih od Covid-19 - ako bi se uvažile neke indicije koje su se letos pojavile u javnosti da je broj umrlih od Covid-19 možda i duplo veći od zvaničnog - može se zaključiti da je broj umrlih od indirektnog uticaja Covid-19 gotovo 50%, što je takođe šokantan podatak".On napominje da verovatno nikad pouzdano nećemo saznati koliki je bio direktan uticaj Covid-19 na smrtnost stanovništva zbog nekonzistentnosti metodologije identifikovanja uzroka smrti i kod nas, ali i između država, čemu je svakako doprinela velika brzina širenja virusa u odnosu na kapacitete zdravstvenog sistema ali i savremenog društva u celini da reaguje pravovremeno na ovakav globalni izazov. To znači da na osnovu osnovu porasta ukupnog broja umrlih možemo izvlačiti samo posredne zaključke o uticaju pandemije na taj trend. Merodavnije porediti Srbiju sa drugim zemljamaImajući u vidu da je Srbija među najstarijim svetskim državama u pogledu prosečne starosti stanovništva, kao i da je Evropa najstariji kontinent, trenutna poređenja sa evropskim državama po pitanju porasta umrlih u 2020. u odnosu na višegodišnji prosek pružaju dosta realnu sliku, ističe on. Porast broja umrlih u 2020. u odnosu na prosek 2000-2019. je u Srbiji bio veći samo u odnosu na skandinavske države (prema za sada kompletiranim podacima za 2020. u 16 država). "Zanimljivo, u Norveškoj nije bilo porasta, a u Švedskoj tek 6,9%, tj. skoro upola manje nego kod nas. S druge strane, u zapadnoj Evropi porast je bio mahom preko 20%, u Španiji je dostigao čak 30%! (VIDETI TABELU)Više dece kad sve prođe?Nikitović ističe da se uticaj pandemije može  odraziti još nepovoljnije na inače stabilno nisku stopu rađanja u Srbiji u ovom veku (prosečno 1,5 živorođeno dete po ženi u reproduktivnom periodu), te na ukupan broj živorođenih već u ovoj godini. Taj efekat Covid-19 na rađanje (odlaganje rađanja) i njegova dužina će zavisiti najviše od dužine trajanja pandemije i brzine i načina prilagođavanja na drugačije uslove života i rada. Kako ističe, nakon perioda u kojem dolazi do značajnijeg pada rađanja usled nepovoljnog "spoljnjeg" uticaja, kao što je sada slučaj sa pandemijom, obično po okončanju dejstva tog faktora, nastupa period kompenzacije u stopama rađanja, odnosno "nadoknadi propuštenog" kada su mogući i veći skokovi od zabeleženih padova tokom trajanja nepovoljnog perioda, tj. dostizanje stopa rađanja većih nego u pred-pandemijskom periodu. Koliki bi taj porast bio i koliko bi trajao zavisi od dužine nepovoljnog perioda, kao i društvene klime u postpandemijskom periodu - koliko će se kraj pandemije doživeti, pre svega kod stanovništva u reproduktivnim godinama, kao olakšanje u smislu optimizma da je došlo bolje vreme.

Srbija

Finale studentskog takmičenja „Izazov COVID-19“ početkom februara

Veliko finale studentskog takmičenja Izazov COVID-19 u Srbiji će se održati onlajn i na programu je 4. februara, saopštio je Britanski konzul (British Council). Prva nagrada je vaučer od 1500 britanskih funti za kurseve na univerzitetima u Velikoj Britaniji, dok će drugoplasirani osvojiti vaučer od 1000 britanskih funti.Na takmičenju će učestvovati pet timova koji su sastavljeni od studenata ekonomije, psihologije, arhitekture, biznisa i engleskog jezika, koji će predstaviti svoja rešenja, odgovarajući na sledeća pitanja:- Kako solarni paneli i pošumljavanje mogu odigrati važnu ulogu u održivom oporavku od COVID-19?- Zašto je krizna komunikacija, zasnovana na naučnim činjenicama, od najvećeg značaja za održavanje psihološkog blagostanja ljudi tokom pandemije?- Koje mere mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje starih tokom krize COVID-19?- Kako omogućiti svakom detetu pristup nastavi na daljinu?- Zašto su biorazgradive višenamenske maske za lice dobre za ljude, ali neophodne za planetu?Tokom finalnog takmičenja svaki tim će imati tri minuta da predstavi svoj predlog praktične politike, nakon čega će uslediti deo sa pitanjima i odgovorima za žiri. Po završetku celokupne prezentacije, žiri će imati 15 minuta da odluči pobednika. Događaji su otvoreni za javnost i dobrodošli su svi koji žele da se prijave i koji žele da pozovu prijatelje, kolege i porodicu.Jezik događaja biće engleski, a prijava je dostupna putem SLEDEĆEG LINKA.BRITISH COUNCIL NAJAVIO NOVU SEZONU GEJMINGA PLAYUK

Srbija

Vlada pomaže početnicima u biznisu sa do 40 odsto cele investicije

Vlada Srbije saopštila je da početnicima u biznisu dodeliti bespovratnu pomoć koja će iznositi 30% vrednosti investicije, prenela je Ekapija. Uredbom koja je nedavno usvojena, predviđeno je da u manje razvijenim područjima ta pomoć bude 40% odsto uložene investicije.Preostali novac za pokretanje biznisa početnici će moći da dobiju kroz kredite Fonda za razvoj, čiji će zajmovi će biti odobravani na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1% uz garanciju banke ili 2% uz ostala sredstva za obezbeđenje duga.Uslovi kredita su znatno povoljniji nego do sada, jer osim dužeg roka otplate kamata je niža za pola procenta, uz garanciju banke i 1% uz ostala sredstva obezbeđenja. Dodaje se da je za bespovratnu pomoć u budžetu opredeljeno 150 miliona dinara, kao i da će za taj program pomoći moći da konkurišu tek stasali privrednici koji planiraju da u svoj posao ulože od 400.000 do šest miliona dinara.Naglašeno je da je ulaganje u uslužne delatnosti ograničeno na iznos do tri miliona dinara.Novac je namenjen za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre bar dve godine ranije u odnosu na godinu podnošenja zahteva.Na konkursu će moći da učestvuju i oni korisnici čiji su osnivači, prethodno, bili osnivači najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra pre objavljivanja javnog poziva ili je još uvek aktivan.BIZNIS I FINANSIJE OBJAVILE LISTU NAJPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U SRBIJI Uslov je kako se navodi da je osnivač korisnika preneo svoja osnivačka prava na neko drugo lice, koje nije povezano sa njim, pre oglašavanja javnog poziva.Novac od pomoći može da se koristi za kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila, kao i za tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora i za operativne troškove.Pomoć koja je obuhvaćena ovom vladinom uredbom nije predviđena za poljoprivredu, trgovinu, igre na sreću, proizvodnju i prodaju oružja i vojne opreme, za građevinu (izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u toj oblasti), za transport i saobraćaj, finansijske usluge, usluge marketinga, iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja (izuzetak su potrebe turizma).Ministarstvo privrede će, kako se navodi raspisati javni poziv, a zahtev za dodelu bespovratnog novca podnosi se istovremeno kada i zahtev za kredit Fonda za razvoj.

Srbija

Firmi Milenijum tima oko 10 miliona evra bespovratne pomoći za gradnju hotela

Komisija za kontrolu državne pomoći dodelila je sredstva u iznosu 10,14 miliona evra kompaniji Milenijum resorts iz Beograda za realizaciju investicionog programa „Resort“ u Vranjskoj banji. Milenijum resorts je ćerka firma u 100% vlasništvu kompanije Milenijum tim koja je nezakonito rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za "Beograd na vodi“ i koja je navodno povezana sa bratom Siniše Malog.Nezavršen hotel i zemljište u centru Vranjske Banje, avgusta 2019. godine je za oko 200.000 evra kupila beogradska firma Milenijum tim nakon višedecenijskog sudskog spora između Specijalne bolnice i Fonda PIO, o čemu je pisao portal Južne vesti 2019. godine.Spor je rešen je tako što je vlasništvo podeljeno na po 50 odsto, nakon čega je oglašena prodaja, a hotel i zemljište su već na prvoj licitaciji dobili novog vlasnika – upravo kompaniju Milenijum tim.Ova firma koja se, prema pisanju KRIK-a, blisko povezuje sa bratom ministra finansija Siniše Malog, angažovana je na jednom od najpoznatijih građevinskih projekata u državi – "Beogradu na vodi“, koji je sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispregovarao upravo - Siniša Mali. Policajci su saslušavali predstavnike ove kompanije u istrazi čuvenog rušenja u Savamali, jer je jedan od svedoka rekao da su bageri koji su srušili ceo kvart došli sa njihovog gradilišta.Privredni sud u Beogradu je 2017. godine utvrdio da je Milenijum tim nezakonito srušio dva objekta u Hercegovačkoj br. 4, koji su pukim previdom preživeli „fantomsko“ rušenje u noći između 24. i 25. aprila 2016, i time narušio državinu preduzeću Transport Peroni.Kako je tada KRIK pisao kompanija Milenijum tim je poznata i po tome što je radila gasifikaciju opština Smederevo i Grocka, dva posla koja su ukupno vredna oko 60 miliona evra, a zatim je dobila da gradi stanove za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju za 15 miliona evra. Osim toga, učestvovala je i u desetinama drugih poslova, a njeni prihodi iz godine u godinu skaču.Država sada pruža finansijsku podršku Milenijum resortsu za realizaciju projekta u Vranjskoj banji čijim sprovođenjem će biti zaposleno najmanje 145 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2023. godine i gde će Milenijum resorts uložiti najmanje 65,7 miliona evra u istom roku, navodi se u dokumentu Komisije.Milenijum resorts je u obavezi da obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć.Kompanija se takođe obavezuje da nova radna mesta, kao i samu investiciju zadrži na predmetnom području najmanje pet godina od završetka projekta.Kako Komisija navodi, projekat je označen kao ulaganje od posebnog značaja za Srbiju, imajući u vidu da se radi o ulaganju većem od pet miliona evra, a ulaganje se realizuje u Vranjskoj banji, koje pripada opštini grada Vranja, koji je kao jedinica lokalne samouprave razvrstan u drugu grupu prema stepenu razvijenosti.Milenijum resorts planira da izgradi velnes rezort sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije do kraja 2023. godine. Uložiće 65,7 miliona evra, od čega je 3,98 miliona za nabavku i oremanje zemljišta, 61,4 miliona za izgradnju i rekonstrukciju nedovršenog hotela, 9,8 miliona za novu opremu i 316.500 evra za patente i licence.Državna pomoć se dodelju u obliku bespovratnih sredstava, odnosno subvencija.

Srbija

Sve veći broj kafana „na dobošu“

Istražujući prodaju kafana, restorana, hotela i apartmana tokom pandemije u Srbiji, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata namenjenih hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju.Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212. i prodaje se za 750 hiljada evra.Među oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana.Jeftinije hotele nalazimo na Kopaoniku za 2,6 i u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i Niškoj Banji.Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.RAZLOG PRODAJE TEŠKOĆE U POSLOVANJUPrema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.“Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene”, kaže Rajić za Novu ekonomiju.Tim parama privrednici kako dodaje jednostavno spašavaju svoje matično preduzeće.Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže krodlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, opterećuju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.Sagovornik nove ekonomije aglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.“Veći hoteli mogu (lakše) da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (ranijih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu”, kaže Rajić.Rajić očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine. “To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto”, ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, “Neću da ćutim”i vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić. On je objasnio da se bavi proizvodnjom i čuvanjem rakije, dok mu je dodatna delatnost ugostiteljstvo.“Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati”, smatra Nešić. Rakija bar u Beogradu inače nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode, alkoholna pića prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču.Branko kaže da se teret krize izazvane koronom u bogatijim zemljama lakše podnosi.Oba sagovornika nove ekonomije slažu se u oceni da su ugostiteljstvo, a naročito turizam, pre korone u Srbiji, a naročito u njenom glavnom gradu dosta “rasli”.Čedomir Savković

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.