Strani i domaći državljani koji u Srbiju dolaze zbog posla od prošle nedelje granicu mogu da pređu po pojednostavljenoj proceduri, drugačijoj od pravila koja važe za ostale putnike, navodi se u saop&s...
Sedmi po redu, regionalni forum komunikacionih lidera – IZAZOV 2021 biće održan 6. i 7. aprila u Beogradu, pod sloganom „MAKE IT BIGGER“. Reč je o interaktivnom poslovnom događaju, prvom ov...
Uprava za javni dug objavila je da je u utorak reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2025. godine.Prvi put je emitovana 28. januara 2020. godine.Obim aukcije iznosio je 86.867.950.000 dinara sa kuponskom stopom od 3,00 odsto.Ukupan obim tražnje iznosio je 15.475.100.000 dinara, a realizovano je 954.433 državnih obveznica, nominalne vrednosti 9.544.330.000 dinara.Odlukom o izmeni i dopuni odluke o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti povećan je obim emisije za dodatnih 50 milijardi dinara, tako da ukupan obim emisije iznosi 150 milijardi dinara.Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 2,23 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2025. godine.Isplata kupona u iznosu od 3,00 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 30. januara i 30. jula do datuma dospeća.
Gotovo 90.000 domaćinstava i 600 škola i javnih institucija u ruralnim područjima u Srbiji dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu zahvaljujući projektu digitalizacije vlade Srbije koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), navodi se u saopštenju ove banke.Kredit EBRD u iznosu od 18 miliona evra i grant od WBIF-a od 1,7 miliona evra omogući će Srbiji da finansira dizajn i izgradnju optičke širokopojasne infrastrukture u ruralnim regionima zemlje. Projekat je deo inicijative za promociju digitalizacije kao pokretača ekonomskog rasta i pozicioniranje zemlje kao središta za razvoj IT sektora.Trenutno je samo 69 procenata ruralnih srpskih domaćinstava povezano sa fiksnim širokopojasnim mrežama, u poređenju sa 85 procenata u urbanim sredinama (na osnovu podataka iz 2019. godine). „Mere karantina zbog pandemije Covid-19 širom sveta pokazale su da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom“, navodi se u saopštenju.Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) podržava socijalno-ekonomski razvoj i pristupanje EU širom zapadnog Balkana pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateške investicije. Do danas je WBIF dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde evra za projekte u sektoru transporta, energetike i digitalne mreže, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, sisteme vodosnabdevanja i otpadnih voda, zaštitu od poplava, obrazovanje i slično.
Imovina kompanije za pružanje finansijskih usluga Dajners klub internacionala, koja je u stečaju, ponuđena je na prodaju po početnoj ceni od 61,8 miliona dinara, objavio je danas stečajni upravnik.Nekretnine, dva stana i dva poslovna prostora, u Baba Višnjinoj ulici u Beogradu procenjene na 121,4 miliona dinara najvredniji su deo imovine, a u paketu su nameštaj, oprema, klime i agregati.Imovina Dajnersa u stečaju prodaje se javnim nadmetanjem koje je zakazano za 11. mart.Vlasnici "Dajners klub internešenel" podneli su 2017. godine sudu zahtev za pokretanje stečajnog postupka, zbog prezaduženosti, koja je, kako su tada naveli, "rezultat dugogodišnje zloupotrebe i neodgovornog upravljanja od strna bivšeg menadžmenta".
Buru u javnosti nedavno je digla objava EPS Distribucije da će putem posebnog ugovora od svojih potrošača preuzeti električna brojila i drugu priključnu opremu, koju su platili potrošači. Tim povodom oglasil...
Vlada Srbije donela je više odluka o promenu naziva zdravstvenih i drugih institucija čiji osnivač je Republika Srbija. Shodno odluci objavljenoj u Službenom glasniku, Klinički centar Srbije, u beogra...
-270x152.jpg)
U 2020. godini, kompanija Galenika a.d. Beograd zabeležila je konstantan rast u svim segmentima svog poslovanja. Na tržištu Srbije, ostvareno je povećanje prodaje za 19 odsto u odnosu na 2019. godinu. Tokom 2020. godine, Galenika je rasla 50 odsto brže od tržišta, čime se utvrdila na stabilnom drugom mestu po udelu na farmaceutskom tržištu Srbije. Direktan rezultat nove vizije i poslovne strategije rezultovao je procesom otvaranja 6 novih tržišta, a Galenika je već aktivno prisutna na 10 međunarodnih tržišta u zemljama EU, Bliskog istoka i Afrike na kojima je povećala prodaju za 68 odsto.Tokom 2020. na tržištu Srbije registrovano je četiri proizvoda, a na EU tržištu dva. U postupku je registracija 22 nova proizvoda, dok se u prvoj polovini 2021. očekuje da 4 nova proizvoda budu puštena u promet. Galenikin Institut za istraživanje i razvoj je u završnoj fazi razvoja dva nova proizvoda, dok se uz strateško partnerstvo sa sestrinskom kompanijom iz Brazila - EMS, radi na transferu tehnologije nekoliko proizvoda iz novije generacije generičkih lekova. Dodatno, u 2020. povećana je proizvodnja za 4% u odnosu na 2019. godinu.Na polju digitalizacije, Galenika je već ušla u transformaciju Industrija 4.0 i Smart Manufacturing sa implementacijom Internet-of-Things u proizvodnji. Pored toga, u integraciji sa jednim od najnaprednijih rešenja za planiranje resursa preduzeća SAP S/4HANA Cloud, implementirana je inovativna B2B platforma koja klijentima omogućava proces kupovine kroz najsavremenije digitalno iskustvo, u bilo koje vreme, bilo gde. Takođe, pokrenut je i projekat za Businesss Inteligence & Advanced Analytics platformu koja će pomoći kompaniji u dobijanju informacija za brže i kvalitetnije strateške i operativne odluke.,,Proteklu godinu obeležili smo generisanjem pozitivnih vrednosti kroz održanje tradicionalanog poverenja i kvaliteta, kao i daljom modernizacijom kompanije. Predanost koju je tim Galenike uložio u sve procese, su jasna ilustracija odlučne usmerenosti kompanije ka zdravijoj i boljoj budućnosti. Jer Galenika i njeni zaposleni su čuvari zdravlja već 76 godina i nameravamo to da budemo u godinama i decenijama koje dolaze.’’, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike. Sa ciljem daljeg unapređenja efikasnosti poslovanja i zaštite životne sredine, Galenika u 2021. godini kroz investicione projekte planira da poveća energetsku efikasnost i smanji emisiju CO2 za daljih 25% u odnosu na sadašnji nivo emisije.Značajna energija i sredstva su uložena u društveno odgovorne projekte, sa fokusom na one od nacionalnog značaja. Pokrenuta je i onlajn platforma ,,Zdravo dvadesete’’ namenjena edukaciji mladih o zdravim životnim navikama. Organizovana je velika humanitarna kampanja ,,Roze oktobar’’ povodom obeležavanja međunarodnog Meseca borbe protiv raka dojke ove godine, u okviru koje su prikupljena sredstva donirana Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Konačno, Galenika je, zahvaljujući svojoj inovativnoj filozofiji poslovanja prepoznala važnost i podržala održavanja izložbe ,,Ljubav je Ljubav: Radost venčanja za sve Žan Pol Gotje’’ u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čime je u ovim izazovnim vremenima, građanima obezbeđena odgovorna i bezbedna konzumacija kulturnog sadržaja, kao i da se kulturna scena u Srbiji za korak približi svetskim trendovima.
Rast izvoza voća i žitarica se nastavlja, a posebno je velika tražnja za kukuruzom. Resorno ministarstvo je saopštilo da ne planira da uvodi meru zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge žita...
Ovogodišnje, šesto izdanje manifestacije "Noć ideja" posvećeno je pitanjima bliskosti među ljudima, ličnog i kolektivnog odnosa prema svetu i suživota u modernom društvu, održaće se u sredu 28. januara, saopštio je Francuski institut u Beogradu. Među učesnicima su ugledni sociolozi, filozofi, režiseri, astornauti, pisci, muzičari i mnogi drugi.Tema performansa i debata, na svim kontinentima i u svim vremenskim zonama, je solidarnost kao ključni izazov u izgradnji zajedničkog života."Noć ideja" u Srbiji, predstaviće francuski ambasador Žan-Luj Falkoni, a na programu su sledeće debate, koje se organizuju sa učesnicima iz Francuske:- Debata "Afera Drajfus, današnja gledišta" - u razgovoru sa publikom na francuskom i srpskom učestvovaće istoričar Lisijen Grije (početak u 15:00 h).- Debata "We all play that game - žene u video igrama" realizuje se u saradnji sa Srpskom asocijacijom industrije video igara. U razgovoru na engleskom jeziku, od 16:30 h, učestvuju žene iz gejming industrije: Žan Ruso, Milica Todorović, Marija Ilić i Kristina Janković. - "Putinov kontinent" - francusko-srpski razgovor o Rusiji sa francuskom novinarkom i književnicom An Nivom, novinarkom Ljubinkom Milinčić i istoričarom Florijanom Herberom. Debata se organizuje u saradnji sa Akademskom knjigom, na francuskom i srpskom jeziku, od 18:00 h.Programi se realizuju preko Zum platforme i Fejsbuk stranice Francuskog instituta u Srbiji.
-270x152.jpg)
Izuzetni uslovi za zaposlene, kontinuirano ulaganje u njihov profesionalni rast i razvoj, kao i briga o njihovom zdravlju i blagostanju, je ono što Japan Tobacco International (JTI) izdvaja od ostalih kompanija. Upravo zbog toga, ova kompanija je šesti put zaredom dobila Top Employer sertifikat, kao jedan od najboljih poslodavaca u Srbiji i svetu.Milena Rajić, direktorka Odeljenja za zaposlene i korporativnu kulturu, izjavila je: „U nesigurnim vremenima koje je donela pandemija, fokus nam je bio na stvaranju sigurnog okruženja i pružanju najboljih mogućih uslova našim zaposlenima. Bilo je važno da ljudi znaju da nisu sami, već da su deo jednog velikog tima. Počastvovani smo ovim priznanjem i nastavićemo da osluškujemo želje i potrebe naših zaposlenih, i pružamo im mogućnosti da napreduju u svojoj karijeri, i da ujedno ostanu dosledni sebi“.„Uprkos izazovnoj godini koju smo doživeli, JTI je ostao posvećen strategiji ulaganja u svoje zaposlene. Sa ponosom objavljujemo ovogodišnje dobitnike i čestitamo organizacijama koje su sertifikovane kroz program Top Employers instituta“, rekao je Dejvid Plink, izvršni direktor Top Employers instituta.Ovaj prestižni holandski institut dodeljuje sertifikate kompanijama na osnovu rezultata o najboljim praksama u oblasti ljudskih resursa. Sertifikovane kompanije moraju da ispune vrlo striktne kriterijume, uključujući: razvoj radnog okruženja, strategiju pronalaženja talenata, raznolikost i inkluzivnost, razvoj liderskih sposobnosti, mogućnosti za dalje učenje i razvoj, i druge. Antrfile 1Najveći poslodavac u industrijiJapan Tobacco International (JTI) je najveći poslodavac u duvanskoj industriji budući da od polja duvana, preko fabrike u Senti, i kancelarije u Beogradu pa do prodavnica širom zemlje angažuje 3,000 ljudi. Jedan je od pet najvećih poreskih obveznika sa 2,6 milijarde dolara uplaćenih u budžet od 2006. Jedina je inostrana kompanija koja otkupljuje domaći duvan, i ujedno najveći proizvođač duvana u Srbiji. Dobitnik je priznanja Virtus koje se dodeljuje za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje. Od kupovine fabrike u Senti 2006. godine, kompanija JTI je utrostručila udeo na tržištu, istovremeno izvozeći cigarete na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Albanije, i duvana u EU.Antrfile 2 Ulaganje u novi prostor vredno 3 miliona evraO tome da je JTI jedan od najboljih poslodavaca u Srbiji govori i činjenica da kompanija, čak i u uslovima poslovanja koje je donela pandemija, nastavlja da ulaže u zadovoljstvo i razvoj svojih zaposlenih. Početkom godine, JTI je izdvojio čak 3 miliona evra za novi poslovni prostor u jednoj od najmodernijih poslovnih zgrada na Novom Beogradu – Navigator Biznis centar 2. Ova investicija omogućiće zaposlenima da svoje dnevne aktivnosti obavljaju u modernom prostoru otvorenog tipa, u skladu sa najnovijim tehnološkim trendovima. Novi prostor nudi idealne uslove za razmenu ideja i timski rad, ali isto tako pruža mogućnost zaposlenima da koriste male konferencijske sale ili privatne radne stanice, čime je obezbeđen balans između privatnog i zajedničkog prostora.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da podneo je tužbu protiv Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), zbog "ugrožavanja zdravlja građana Republike Srbije". Prema njihovim navodima, zdravlje građana srbije je ugroženo zbog aerozagađenja koje se ispušta iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac, čiji je vlasnik EPS.O aerozagađenju u Srbiji se inače govori poslednjih nekoliko godina, predlažu se alternative za zelenu energiju i za izbacivanje prljavih energenata iz upotrebe, ali država i dalje gradi termoelektrane na ugalj (primeri: Kostolac i Kolubara). Govori se i o gasifikaciji domaćinstava, ali se u tome ne uspeva u dovoljnoj meri.Tužbom Višem sudu u Beogradu koja je pokrenuta zbog "višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor dioksida" RERI, kako navodi, nastoji da zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu.Drugi cilj je, objašnjavaju, da se obezbedi da termoelektrane ubuduće ne emituju sumpor dioksid "iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija". "U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona godišnje", navodis e u saopštenju RERI-ja.Tužba je usledila, kako se dodaje, nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om."Izgleda da nam je jedino preostalo da od suda očekujemo da obezbedi primenu propisa, jer Vlada Srbije i nadležno ministarstvo to ne žele da učine" izjavio je Jovan Rajić, advokat RERI-ja.RERI: PLANIRA SE DRASTIČNO POVĆANJE RUDNE FLOTACIJE U MAJDANPEKU On je podsetio je da je poštovanje NERP-a i usaglašavanje sa emisijama koje su utvrđene tim planom zakonska obaveza koja proističe iz međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala i obavezala se da ga primenjuje. Rajić je naglasio i da "prekoračenje emisija sumpor dioksida ozbiljno ugrožava i vladavinu prava i ustavni poredak Republike Srbije".Prema navodima RERI-ja EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor dioksidom u Evropi, a TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor dioksida od prosečne termoelektrane u EU. Na teritoriji EU emituje se oko 600 hiljada tona sumpor dioksida godišnje. Samo TENT i Kostolac emituju 300 hiljada tona sumpor dioksida godišnje, količinu koja je jednaka polovini one koja u atmosferu stiže sa teritorije EU."Jasno je da je neminovna posledica značajno oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika u izloženim oblastima Republike Srbije", stoji u zaključku izveštaja o uticaju sumpor dioksida na zdravlje, koji je priložen uz tužbu RERI-ja.Naglašeno je da su taj zaključak izradili pulmolozi i doktori medicinskih nauka, koji su između ostalog upozorili da manje PM čestice, koje se sagorevanjem ispuštaju u atmosferu, lakše prodiru u ljudski organizam, dospevaju duboko u pluća i izazivaju različita oštećenja organa. "Svedoci smo, nažalost, loše prakse da u Srbiji sudovi moraju da obavežu državu i javna preduzeća (koja su) pod njenom kontrolom, da poštuju sopstvene propise i međunarodno prihvaćene obaveze, a sve kako bi zaštitili zdravlje sopstvenih građana", navode predstavnici RERI-ja.
Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Stanje u društvu je bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj, samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivijaPo struci japanolog i yoga instruktor, a zaposlena u IT kompaniji, Dragana Katić je ipak većinu svog slobodnog vremena posvetila akciji čišćenja grada. Ideju o organizaciji „Trash Hero Beograd" je sprovela u delo zajedno sa programerom Borisom Nikolićem i uspeva da okupi sve veći broj volontera posvećenih proširivanju ekološke svesti građana i konkretnim akcijama u kojima dobrovoljno čiste otpad u svojim sredinama. Beogradski ogranak međunarodne organizacije Trash Hero akcije sprovodi skoro svake nedelje, nastojeći da očisti različite delove grada, za koje se često ne bi na prvi pogled ni reklo da su toliko zagađeni, a „heroji" sakupe i po tonu otpada.Šta je Trash Hero ovde, a šta u inostranstvu?Trash Hero je globalni pokret koji ima za cilj da kroz akcije čišćenja sprovodi jednu vrstu neformalne edukacije o smanjenju količina otpada koje ostaju za nama i o održivim ekološkim rešenjima. Pokret involvira volontere i na zabavan način poziva ljude na ličnu odgovornost. Mislim da je ovo veoma važno jer je narod izgubio osećaj da išta može da se promeni i stav da mi sami možemo da preuzmemo odgovornost da menjamo svoju okolinu je izuzetno motivišući i vraća osećaj dostojanstva i moći. Kako ste uopšte došli na ideju da pokrenete takvu akciju kod nas? Obično kažem - pa, neko je morao nešto da uradi. Primećujem da dosta ljudi smatra da za sve treba da postoji neka nadležna institucija, što bi građane trebalo da oslobodi svake odgovornosti, ali ipak i u mnogo razvijenijim zemljama, čije institucije rade besprekorno, ima mnogo više građanskih inicijativa i ljudi su ponosni da brinu o svojoj okolini.Plan je bio da se okupimo i počnemo sa čišćenjem parka ili šume, ali smo u međuvremenu istraživali i saznali da postoji globalna volonterska organizacija Trash Hero. Njihov moto je: Mi čistimo, mi edukujemo, mi menjamo. To je upravo ono što i nas pokreće! Organizacija je osnovana u Tajlandu i sada u Aziji broji stotine opština. Pozvali smo osnivače, Romana i Jana, i izrazili želju da pokrenemo Trash Hero u Srbiji. Zatim su nam se pridružili i Kraljevo i Ruski Krstur, a zatim i Pančevo, Vrnjačka Banja, Loznica, Begeč i mnogi drugi.S obzirom na to da imate svakodnevni posao i pored toga se bavite i jogom i još mnogo čim, kako uspevate da se organizujete i nađete vremena za sve?Dani su mi prilično popunjeni, ali me stvari kojima se bavim ispunjavaju, pa to ne doživljavam kao problem. Kada je aktivizam u pitanju, smatram da je važno da aktivisti budu profesionalno ispunjeni, kako im ekologija ne bi postala posao. Čini mi se da kada ekologija postane posao, onda ljudi rade stvari za platu, a ne iz ličnog ubeđenja, pa se tako često moralni kodeks dovodi u pitanje.Kako su ljudi nekada reagovali na Trash Hero, a kako reaguju sada?Kad smo tek počeli bilo je čudno, svaki početak je težak. Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Smatrali smo da se važnost takvih dela razume sama po sebi, ali je stanje u društvu bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivija. Na akcije dolaze sjajni ljudi, pa svi koji dođu prvi put odmah osete radost i ponos koji vladaju i nastave da dolaze na sve sledeće događaje. Na Mixer konferenciji smo dobili feedback da smo građanska inicijativa koja radi baš ono što bi građanska inicijativa i trebalo da radi, bez udvaranja sponzorima i bez političke konotacije.Dobili smo i nagradu „Zeleni list", a od magazina Sensa smo dobili nagradu za aktivizam. Mislim da je tako pozitivan niz reakcija delom i proizvod toga što se trudimo da ne ukazujemo samo na probleme, nego i na rešenja.Na našim stranicama ne delimo slike đubreta i ekoloških katastrofa, jer smatramo da je upravo takva aktivnost na društvenim mrežama dovela do tzv. „trashblindness", jedne vrste slepila za otpad, jer smo se navikli na slike otpada, tako da ga lako zanemarimo.Ljudi imaju osećaj da kada podele neki ekološki angažovan sadržaj na svojim profilima, kao da su već nešto uradili da to promene i tu se aktivnost završava, pa sada imamo veoma mnogo kritičara svega, a malo onih koji nešto rade. Kod nas ljudi prepoznaju to da želimo da delujemo, a ne da ukazujemo ko šta ne radi ispravno i dobro, prepoznaju dobru volju i entuzijazam i žele da budu deo promene.
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju 2020. godine, koju je obeležila pandemija i vanredno stanje, iznosili su oko 2.869 milijardi dinara i to je za 12% više nego 2019. godine, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.U saopštenju se navodi da su pozajmice privrede iznosile oko 1.606 milijardi dinara, kao i da su za 10,4% bile veće nego 2019. godine.Pozajmice preduzetnika bile su 63,5 milijardi dinara, što je rast od 20,4%.Dug stanovništva bankama uvećan je za 13,8%, na oko 1.200 milijardi dinara.Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su imali godišnji rast od 14,6%, potrošački 7,8%, zajmovi za refinansiranje 10%, stambeni 13,6%, a poljoprivredni 14%.U kašnjenju otplate na kraju prošle godine bilo je 3,5% ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je na kraju 2019. bilo 4,5%.Država je zbog pandemije i smanjenih ekonomskih aktivnosti prošle godine građanima u Srbiji omogućila moratorijume na otplatu kredita, u dva navrata.Privrednici su dobijali pomoć u vidu minimalca za zaposlene, pod uslovom da ih ne otpuštaju sa posla.Mere pomoći privredi najavljene su i za 2021. godinu.DRŽAVA ĆE GARANTPVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDAGARANTOVANI KREDITI DRŽAVE POGURALI KREDITNU AKTIVNOST BANAKA
Desetine Kineza koje je u Srbiju dovela rudarska kompanija Ziđin kako bi radili na izgradnji rudnika bakra „Čukaru Peki“ kod Bora, protestovalo je žaleći se na uslove rada, ali i širenje zaraze koronavirusa u prebukiranom i higijenski neuslovnom smeštaju.Intervjui, video snimci i fotografije do kojih je došao BIRN ukazuju na teške uslove života i rada kineskih radnika u Boru. Veliki broj njih bio je pozitivan na koronu i odveden u izolaciju u različite objekte van radničkog kampa, uključujući i hotel u Surčinu.U odgovorima koje su slali BIRN-u preko WhatsApp aplikacije, kineski državljani ističu brojna kršenja prava, uključujući ograničenje slobode kretanja, iscrpljujuće radne smene od po 12 sati, loše uslove u radničkom smeštaju. Poslodavca optužuju da im je oduzeo pasoše i zabranio kretanje van kampa.„Ziđin ne tretira nas, kineske radnike, kao ljudska bića. Ne dozvoljavaju nam da napuštamo kamp, jer se plaše da ćemo ispričati novinarima kako su nas prevarili da dođemo ovde da radimo“, kaže jedan od radnika.„Nemamo nikakvu slobodu, kao da smo zatvorenici“, ističe drugi radnik Ziđina u intervjuu za BIRN.Radnici ističu i da je većini njih zabranjen izlazak van kampa u kom su smešteni.Pojedini radnici navode da su nakon dolaska u Srbiju potpisali nove ugovore bez pravog znanja šta u njima piše, kao i da su kompaniji morali da predaju pasoše.„Često nas prevare da potpišemo, papir je prazan kada nam ga daju, a šta se piše na praznom prostoru nakon potpisivanja niko ne zna. Osim što zahtevaju da radimo ni o čemu drugom ne pričaju sa nama“, kaže jedan od radnika.„Takođe, kompanija nam je oduzela pasoše i preti nam da ćemo morati sami da snosimo troškove povratne avionske karte ukoliko želimo da se vratimo kući. Zbog pandemije, avionske karte su jako skupe, tako da većina nas samo može da nastavi da trpi“, dodaje on.„Nije nam dozvoljeno čak ni da idemo napolje, ne daju nam ni da izađemo van kapija smeštaja, moraš krišom da se iskradaš kada hoćeš da kupuješ stvari, a ukoliko te uhvate budeš kažnjen sa 30.000 dinara“, objašnjava radnik koji je u Srbiji od marta prošle godine.Kineski rudarski gigant, u čijem vlasništvu je od 2018. i RTB Bor, zvanično je negirao da su zaposleni protestovali zbog uslova rada i smeštaja, ističući da su se okupili u želji da dobiju vakcinu protiv koronavirusa kako bi mogli da otputuju na proslavu kineske Nove godine u februaru.Uz to je Ziđin demantovao tvrdnje da, između ostalog, zaposleni žive u neuslovnim i nehigijenskim smeštajima, navodeći da su „spavaonice radnika opremljene isključivo novim nameštajem, instalacijama i uređajima“.Ziđin je na srpsko tržište ušao 2018. godine kada je preuzeo Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor uplativši 350 miliona dolara za dokapitalizaciju. Kineski rudarski gigant je time stekao 63 odsto vlasništva, a obavezao se da u narednih šest godina investira 1,26 milijardi dolara.Projekat „Čukaru Peki“, bogato nalazište zlata i bakra gde su angažovani i pobunjeni radnici, Ziđin je postepeno preuzimao u protekle dve godine, otkupljujući za ukupno 1,8 milijardi dolara udele dotadašnjih vlasnika, američke kompanije Friport MekMoran i kanadskog Nevsuna.U prethodnih nekoliko godina veliki broj kineskih radnika je prošao kroz Srbiju koja je jedan od glavnih partnera Pekinga na trajektoriji Incijative „Pojas i put“, infrastrukturnog projekta čiji je osnovni cilj povezivanje Kine sa evropskim tržištem. Kineski državljani čine skoro trećinu stranih radnika u Srbiji, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u 2019. ih je 3.418 bilo angažovano.Ceo tekst možete pročitati na sajtu BIRN-a OVDE.
Prema podacima Svetske banke na Zapadnom Balkanu funkcionalna pismenost je na veoma niskom nivou, pa đaci često ne znaju da primene svoje znanje, niti da razumeju ono što su naučili, kaže osnivač škole "Malac genijalac" Vladimir Novicki. U toj školi đaci uče mentalnu aritmetiku, koja predstavlja metodu računanja bez olovke ili kalkulatora."Neformalno obrazovanje mora da preuzme deo onoga na šta (formalni obrazovni) sistem nije odgovorio na pravi način", smatra Novicki koji je nedavno bio gost podkasta Nove ekonomije, "Neću da ćutim".On smatra da će uloga neformalnog obrazovanja sve više igrati ulogu u obrazovanju dece, jer se u učenju primenjuje sve više novih tehnika, tehnologija i metoda."U tom smislu i mi smo neki od aktera koji koristi neke nove metode", kaže Vladimir. Objašnjava da su te metode nekada predstavljaju i korak unazad, "mnogo važniji nego tri koraka napred"."Mudrost ili potreba za znanjem nije nekada mnogo daleka ili mnogo apstraktna. Ona je zapravo u prostim stvarima i nekim pojednostavljenjima", ocenjuje osnivač "Malca genijalca".Kaže da se čak i u istim školama od odeljenja do odeljenja, u samoj nastavi mogu videti različiti krterijumi, kao i da su roditelji toga svesni.Neki roditelji prema njegovim rečima prilikom obrazovanja svoje dece biraju liniju "manjeg otpora", dok drugi žele da im deca budu više opterećena kroz sistem osnovnog obrazovanja."Ja mislim da je možda najvažniji rani uzgoj. Ako postavite dobre temleje na početku, ako deci u početku usadimo 'radne navike', oni će kasnije bolje odreagovati na neke lošije situacije (u životu)", smatra Novicki.Ipak, čini mu se da je ponuda programa koji se bave ranim, predškolskim uzgojem u Srbiji slaba i da postoje samo neke radionice koje se bave učenjem kroz igru."Period između treće, pete i sedme godine je najvažniji, to su rekli i psiholozi", kaže Vladimir.Novicki smatra i da ništa ne može da zameni pravu klasičnu učionicu i čulno opažanje.Podseća da su brojni štrajkovi u prosveti i sama pandemija doveli do toga da sa decom neko mora da obrađuje redovno školsko gradivo, van školskih aktivnosti."Čini mi se da sve više postaje obaveza roditelja da rade sa decom, (ali) oni za to nisu ni sposobni ni spremni", smatra Novicki.Na pitanje ko sve pohađa njihove programe "mentalne aritmetike" kaže da ne postoji "idealni robot" takvog učenika.Napominje i da postoji jedna ogromna populacija roditelja koji žele da plate programe "Malca genijalca" za svoju decu.Međutim, ako se za te programe odluče, "jedva uspevaju" da izdvoje novac, pa im škola pomažu raznim bonusima, naročito ako imaju više dece.Malac genijalac u Beogradu i drugim gradovima Srbije, prema njegovim rečima, ima oko sedamdesetak obrazovnih centara.ŠTA MENTALNA ARITMETIKA?Vladimir kaže da bi mentalna aritmetika trebalo da predstavlja računanje napamet, odnosno "iz glave", ali da se zapravo radi o tehnici brzog računanja bez papira, olovke ili digitrona. To je napominje tehnika kojom se aktiviraju centri u mozgu koji se ne bi lako ili se ne bi uopšte aktivirali u smislu njihove primene."Učeći decu mentalnoj aritmetici učimo ih dređenim formulama, koje se svode na razne matematičke zakonitosti. Ovde nema sumiranja, već zamišljanja kuglica (takozvanih) 'abakusa' koje se slažu po nekom svom redosledu, a vi tek na kraju sumirate", kaže Novicki.Na taj način se razvija vizualizacija, dobra pažnja, koncentracija, neprestano ste angažovani, prelazi se dobar trening za mozak i dolazi se do sinhronizacije leve i desne hemisfere mozga.Vladimir kaže da je u Rusiji upotreba "abakusa" pitanje tradicije, dok sam metod potiče sa Dalekog istoka, iz Japana, Kine i Indokine.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u decembru 2020. godine registrovan je 17.321 smrtni slučaj, što je gotovo dvostruko više nego u istom mesecu prošle godine, kada je broj umrlih bio 8.803.Prosečan broj preminulih u decembru u prethodnih deset godina je 10.516.U Srbiji je u periodu od januara do decembra 2020. godine zabeležen je pad živorođenih i rast umrlih u odnosu na isti period prošle godine.Broj živorođenih ove godine je iznosio 61.693 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 63.484, beleži se pad od 1.791 odnosno za 2,8 odsto.S druge strane, broj umrlih ove godine iznosio je 114.954 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 100.963, beleži se rast od 13.991 ili za 13,9 odsto.Broj umrlih u Srbiji od 1. aprila do 31. decembra 2020. godine veći je za čak 15.372 u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za 13.069 u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, pokazuju podaci RZS. U tih osam meseci pandemija koronavirusa zvanično je odnela 3.227 života.
Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je da prema nalazima stručne komisije privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad. Fabrika vode u Zrenjaninu inače ne radi od 20. decembra, nakon eksplozije u kojoj je povređeno dvoje ljudi, a problem pijaće vode u tom gradu je decenijski.Stručna komisija je, kako stoji u saopštenju, utvrdila da od 105 analiza prečišćene vode urađenih u spornoj fabrici, 13 uzoraka nije zadovoljilo higijenski pravilnik, dok je 36 bilo na granici "maksimalnih dozvoljenih vrednosti".Napominje se da su stručnjaci nadzirali i analizrali rad fabrike vode tokom 29 dana, kao i da je njihov izveštaj dostavljen VD direktoru "Vodovoda i kanalizacije" Predragu Bodirogi, koji će doneti odluku o daljim koracima nakon što o detaljima izveštaja upozna Nadzorni odbor i osnivača fabike. Dodaje se da su ljudi iz lokalnog vodovoda u više navrata tražili da se dokažu parametri fabrike vode koji su definisani Ugovorom i konkursnom dokumentacijom, ali je to onemogućeno čestim prekidima u radu postrojenja.Prvi put to je usledilo u vreme kada je okončan upravni spor decembra 2018. godine, kada je nadležni sud utvrdio da italijanski investitor može da uslužno obavlja posao prečišćavanja vode za lokalni vodovod.Napominje se da je način dokazivanja svih tih parametara jasno definisan Sporazumom od 21.01.2020. godine i Aneksom Sporazuma od 21.09.2020. godine.To su sve bili pokušaji ugovornih strana da se Ugovor iz 2015. godine, o radu fabrike, održi na snazi, dodaje se u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET: EKSPLOZIJA U ZRENJANINSKOJ FABRICI VODE JE DRAMATIČNO UPOZORENJE OSTALI DETALJI IZVEŠTAJA STRUČNE KOMISIJE- U izveštaju o radu fabrike naglašeno je da su gubici vode u fabrici višestruko prevazilazili propisanu granicu do 5% gubitka, zbog čega je bilo ugroženo i izvorište sa kojeg se grad snabdeva vodom. - Otpadne vode pre upuštanja u sistem nisu tretirane, a njihova ukupna količina višestruko je prevazilazila dozvoljene vrednosti, a komisija napominje da takva otpadna voda utiče na koroziju betona i ubrzano propadanje kanalizacionog sistema. - Postrojenje nije uspostavilo obradu otpadnog mulja, a nije imalo ni priključak na atmosfersku kanalizaciju. - Utvrđeno je da je rad postrojenja nestabilan zbog čestih havarija, da njegovi pojedini delovi postrojenja nisu adekvatno zaštićeni od spoljnog uticaja, kao i da dezinfekcija prečišćene vode nije vršena na propisan način. - Zaključeno je da su česti prekidi rada postrojenja dovodili do znatnog broja kvarova na vodovodnoj mreži, kao i da komisiji nije dostavljen Elaborat zaštite od požara u postrojenju koji je deo projektne dokumentacije.U Zrenjanin su često dolazili ljudi iz vrha državne vlasti i najavljivali da će problem biti rešen.Zrenjaninski "Građanski preokret" lokalne političare revodno opominje zbog problema u vezi sa spornom fabrikom, kineskom fabrikom guma koja je u izgradnji, lokalnom kafilerijom i brojnim drugim problemima.
Kompanija MOL Serbia tokom decembra sprovela je istraživanje o ponašanju i potrebama svojih kupaca, tačnije vozača u toku zimskih meseci. Istraživanje je obuhvatilo preko 900 ispitanika sa teritorije ...
Potpredsednik BK grupe Dragomir Karić izjavio je da je ta kompanija odustala od izgradnje stambenog naselja Tesla grad na području Makiškog polja, javila je agencija Beta.Karić je agenciji Beta kazao da je ta odluka doneta nakon više razgovora s predstavnicima raznih udruženja građana i ljudi koji žive na Makišu."Naš plan je bio da izgradimo grad u gradu i da stanove prodajemo po ceni od 500-550 evra po kvadratu. Međutim, nismo naišli na razumevanje", rekao je Karić.Prema Karićevim rečima izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na Makiškom polju ne bi ugrozila vodoizvorište, ali je objasno da se za lokaciju Tesla grada traži nova lokacija.UPRKOS PROTESTIMA, USVOJEN PLAN ZA MAKIŠKO POLJE Izgradnji na Makiškom polju usprotivila su se mnog udruženja građana, poput Bitke za Košutnjak, fejsbuk grupe "Savski nasip", Ne davimo Beograd, Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS), tima "Kreni-Promeni" i drugih.Njihov glavni argument protiv gradnje je zaštita reni bunara, koji se nalaze na tom području i koji Beograd snabdevaju pijaćom vodom.Uprkos njihovim protestima, Skupština grada Beograda je usvojila novi plan za to područje kojim se reguliše izgradnja, koja bi između ostalog trebalo da uključi i jednu liniju budućeg Beogradskog metroa.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
