Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Crnogorski lanac supermarketa planira da dođe u Srbiju?

Najveći maloprodajni lanac u Crnoj Gori "Voli", planira da uđe na srpsko tržište, piše portal Retail Serbia, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama. Osim Srbije, kompanija je, kako se navodi, ispitivala i ostala tržišta u regionu.Retailserbia naglašava da predstavnici kompanije inače nisu odgovorili na njihove upite o izlasku na srpsko tržište.Najveći prehrambeni trgovinski lanac u Crnoj Gori završio je 2020. godinu sa novootvorenim hipermarketom u Zeti, čija je površina 1.600 kvadrata.Potrošačima se u novoj trgovinskoj radnji nudi oko 10.000 artikala, kao i usluga TAKE&GO. Novi hipermarket ima i 150 parking mesta, a zapošljava 50 radnika.RUSKI TRGOVINSKI LANAC KREĆE U OSVAJANJE NEMAČKE Sa više od 60 maloprodajnih objekata u 27 mesta, "Voli" je, kako se navodi, najveći trgovački lanac u Crnoj Gori.Predstavnici te kompanije nedavno su najavili širenje mreže marketa i izlazak na regionalno tržište.Kompanija u Crnoj Gori posluje sa marketima, supermarketima i hipermarketima, kao i sa distributivnim centrom u Podgorici koji se prostire na 16.000 kvadrata. "Voli" je nedavno otvorio i svoju online prodavnicu koja nudi oko 4.500 artikala.

Srbija

Humanitarne licitacije na Fejsbuku prikupljaju gotovo 25.000 evra dnevno za humanitarne svrhe

Fejsbuk grupa „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje ljudi prodaju polovne ili nove stvari, i gde kupci ne uplaćuju novac prodavcima, već humanitarnim fondacijama trenutno broji oko 289.000 članova, a prema rečima osnivačice grupe, dnevno se prikupi oko 25.000 evra, piše portal Biznis i finansije.Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece.Zarić ukazuje da je zbog sve većeg broja korisnika sve teže voditi evidenciju o tome koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou, ali da se prema njihovim poslednjim procenama dnevno prikupi oko 25.000 evra za humanitarne svrhe.Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.Grupa funkcioniše tako što neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.Prema rečima Branke Zarić, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.

Srbija

Poreska uprava kontroliše i onlajn nastavnike engleskog

U Udruženju radnika na internetu (URI) kažu za Novu ekonomiju da pozivi za kontrolu od strane Poreske uprave masovno stižu i frilenserima koji su počev od 2015. godine putem interneta radili predajući engleskog jezika i zarađivali od 200 do 300 dolara mesečno."U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je broj ljudi tačno, ali se zaista javilo dosta ljudi, koji su radili predavali engeski jezik na internetu", kaže za naš portal predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima uglavnom su u pitanju ljudi koji su radili za kompaniju Bibo i koji su zarađivali iznose od 200-300 dolara mesečno."Naš neki savet jeste, kao i svima da se jave Udruženju radnika na internetu, da dobiju pravnu pomoć preko udruženja, odnosno pravnika i advokata sa kojima mi sarađujemo", objašnjava Miran Pogačar.On podseća da to važi za sve ljude kojima stižu pozivi Poreske uprave u koji su radili ili rade putem interneta, one koji predaju engleski i oni koji su radili ili rade druge vrste poslova."Činjenica je da je dosta ljudi dobilo pozive, a da su zarađivali male sume novca", kaže Pogačar.Objašnjava da je neko radio dve, tri ili pet godina, ali da se u svakom slučaju to odnosi na ljude koji su radili od 2015. do ove godine.Smatra i da je nedopustivo da tim ljudima neko unapred nešto naplati, uzme im skoro sve što su zaradili i to da državi."Videćemo šta će se da tim dešavati, ali u svakom slučaju to je apsolutno, nedopustivo i katastrofalno.To mi nećemo dati ne samo njima da se desi", objašnjava sagovornik Nove ekonomije. Smatra i da je nedopustivo da im neko uzme unazad skoro sve što su zaradili i da to daju državi.On podseća da su predavači engleskog jzeika na internetu često zarađivali manje od prosečne zarade u Srbiji, kao i manje od minimalne zarade."To u stvari pokazuje u kojoj je meri država spremna da ide i da uzme pare svima, pa i ljudima koji su zarađivali neku crkavicu", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu.Drugi sagovornik Nove ekonomije koji je želeo da ostane anoniman već četiri godine predaje engleski preko interneta, radeći za agenciju Bibo."Moja zarada je nešto veća od prosečnih primanja u Srbiji, oko 60 hiljada dinara na mesečnom nivou, sve zavisi od broja radnih sati", kaže sagovornik nove ekonomije.Prema njegovim rečima do sada mu od Poreske uprave nije stigao nikakav poziv za kontrolu prihoda. Kako dodaje i ako stigne, ne planira da bilo šta plati državi.Međutim, ocenjuje da bi mnogo bolja bila opcija kada bi država frilenserima retroaktivno naplatila radni staž, odnosno neku obevezu od koje bi koristi imali i jedni i drugi.

Srbija

Svetska banka revidirala procene, pad domaćeg BDP-a dva odsto 2020. godine

Svetska banka (SB) procenila je pad BDP-a Srbije na dva odsto za 2020. godinu, što je nešto blaža prognoza od prethodne junske koja je iznosila 2,5 odsto, pokazuju podaci novih globalnih ekonomskih prognoza ove institucije.Svetska banka u svom dokumentu „Globalne ekonomske pespektive“ predviđa rast Srbije u 2021. godini od 3,1 odsto, a potom ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2022. godini.Međutim, prognoza rasta srpske privrede za 2021. godinu je smanjena za 0,9 procentnih poena u poređenju sa junskom.Pored toga, Svetska banka očekuje veći pad BDP-a na Zapadnom Balkanu, pa se tako očekuje negativan rast od 4,5 odsto u poređenju sa procenom iz juna 2020. godine.Takođe očekuje slabiji rast regiona u 2021. godini od 3,5 odsto, što je za 1,1 odsto manje nego što je predvidela letos, dok za narednu godinu prognozira rast od 3,7 procenata, preneo je Biznis.rs.Što se tiče zemalja u okruženju, ova finansijska institucija sada procenjuje pad BDP Hrvatske u prošloj godini na minus 8,6 procenata, ili za 0,7 procentnih poena blaži od prvobitne prognoze, za tekuću godinu predviđa rast od 5,4 odsto, isto kao i pre, a za 2022. rast od 4,2 procenta.Projekcija BDP Bosne i Hercegovine za 2020. je pogoršana za 0,8 odsto, na minus četiri procenta, a smanjena je i prognoza rasta za 2021. za 0,6 procentnih poena na 2,8 odsto.SB je takođe „produbila“ prognozu pada Crne Gore za proteklu godinu za 9,3 odsto, na minus 14,9 procenata, dok je za 2021. povećala očekivanu stopu rasta za 1,3 p.p. na 6,1 odsto.Stopa privrednog pada Severne Makedonije u prošloj godini će, prema Svetskoj banci, biti veća nego što se ranije mislilo za tri procentna poena i iznosiće minus 5,1 odsto, a pogoršana je i projekcija ekonomske ekspanzije za tekuću godinu za 0,3 procentna poena na plus 3,6 odsto.

Srbija

Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja

Nakon puštanja u rad dugo najavljivanog gasovoda Balkanski tok, očekuje se manja nabavna cena gasa, a u skladu sa tim i manja cena grejanja u Srbiji, obećavaju u ministarstvu energetike, piše Dojče vele (DW).Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković za DW podseća da su Sjedinjene Američke Države instistirale da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG)."To je, međutim, za Srbiju nemoguć zahtev, jer ona nema gasnu vezu ni sa jednim LNG-terminalom. Uz to, taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog, a to je nepovoljno za potrošače, pa prema tome i za samu državu Srbiju", kaže Putniković.Ona podseća da će cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biti 155 dolara za hiljadu kubika, dok je direktor Srbijagasa nedavno naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Direktor Srbijagasa je najavio i da će nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. biti od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi."Konkretno transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije", podseća Putniković. Prema njenim rečima kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara, ali još nije poznato koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.U Ministarstvu energetike Srbije, kojim ponovo rukovodi Zorana Mihajlović, kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo i najavili su promene s tim u vezi."Postoji uredba kojim se reguliše cena kojom je predviđeno da predlog za promenu cene toplotne energije, zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata", navode u Ministarstvu energetike. Objašnjavaju da to znači i sniženje cena grejanja. "Ministarstvo će pratiti kako opštine i gradovi primenjuju tu uredbu i preko nadležnih inspekcija nećemo dozvoliti da se ta uredba ne poštuje", navode u Ministarstvu energetike.Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe prebacuje Srbijagasu. Kažu da je ona "nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo". Neki građani tvrde i da se još od 2008. godine raspituju da li svoje domaćinstvo mogu da priključe na gas."Ja se grejem na drva, i ceo moj kraj se greje na drva, a nismo daleko od užeg centra grada. Drva su mi preko glave. Još tada sam hteo da uvedem gas, ali su mi rekli da gasovod nije prošao kroz moju ulicu i da moram sam da platim kopanje", kaže Milan Petrović iz Niša. U Ministarstvu energetike kažu da mora da postoji diverzifikacija izvora, odnosno snabdevača, kao i da ćemo samo tada iamti "gasnu bezbednost"."Potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu", tvrde u Ministarstvu.Takođe navode da se smanjenje određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga Ministarstvo energetike najavljuje da će budnim okom kontrolisati ovaj proces kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje. Često se naglašava da novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti, pa se otvara i mogućnost izgradnje gasnih elektrana, a to podrazumeva nove investicije. "Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih", kaže Jelica Putniković.U Ministarstvu energetike navode i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kažu, opet potrebno "da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas".Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno so Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka. Takođe, 2021. godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom od Niša do Dimitrovgrada koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će i da se transportuje gas iz Grčke, iz Južnog koridora.Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj, podseća Jelica Putniković. "Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena", kaže Jelica Putniković.

Srbija

RAS: Novi program promocije izvoza u prehrambenoj i drvnoj industiji

Razvojna agencija Srbije (RAS) koja rukovodi projektom, saopštila je da je krajnji rok za prijavu na "Program podške privrednim društvima za promociju izvoza u prehrambenoj i drvnoj industriji" 23. februar, kao i da je za njegovu realizaciju izdvojeno 150 miliona dinara.U agenciji navode da je program podrške privrednim društvima za promociju izvoza kreiran sa ciljem da se podrži unapređenje izvoznih potencijala domaćih privrednih društava.Program je namenjen proizvođačima u okviru prehrambene industrije i proizvođačima nameštaja u drvnoj industriji, a cilj je i da se uvećaju njihovi prihodi od izvoza, poveća stepen iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta , kao i da se unapredi njihova konkurentnosti i uravnoteži platni bilans Srbije i poveća plasman domaćih proizvoda na stranim tržištima.Ističu da bespovratna sredstva mogu da se dodele za realizaciju projektnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim tržištima.Tu spadaju mere intervencije poput konsultantske podrške za aktivnosti izvoznog marketinga, izlaganje na međunarodnim sajmovima i poslovnim susretima i ulazak na ciljano tržište, konsultantska podrška za unapređenje izvoznih sposobnosti i unapređenje proizvodnih sposobnosti.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE

Srbija

PKS: Godina za oporavak privrede kroz ciljane mere i podsticaje

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije pripremili su niz programa za rešavanje problema koje je uzrokovala pandemija, podseća Privredna komora Srbije (PKS). Ukoliko se svi oni ostvare i iskoriste, kako se navodi, u domaću privredu biće investirano najmanje 9,2 milijarde dinara. Iz Ministarstva privrede poručuju da završavaju pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditu od 200 miliona evra i napominju da su to krediti sa povoljnim kamatnim stopama i dugim rokom otplate, podseća PKS.Privrednici u 2021. godini, kako je naglašeno, mogu da računaju i na podršku kroz programe Razvojne agencije Srbije.Ukupan iznos bespovratnih sredstava iz budžeta koji je planiran za sprovođenje četiri programa podrške je dve milijarde dinara. Od toga se 1,55 milijardi dinara odnosi na "Program za podršku malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme", 200 miliona namenjeno je "Programu za razvojne projekte", a 150 miliona dinara ide na "Program za podršku početnicima u poslovanju". Za podršku ženama, početnicama u poslovanju, iz budžeta je planirano da se izdvoji 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.Mala i srednja preduzeća moći će da se prijave krajem prvog tromesečja za sredstva za nabavku nove opreme za proizvodnju, a subvencije će biti, kako se navodi do 25% neto vrednosti nabavke opreme, firme će obezbeđivati pet odsto, a ostatak će biti krediti ili lizing. Privreda će i u 2021. godini moći da se prijavi za Program podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija.Tu će moći da konkurišu firme iz automobilske industrije, proizvođači uređaja i komponenti za automobilsku industriju, preduzeća koja se bave obradom metala, sektor mašina i opreme za druge namene, gumari i sektor plastike.Sufinansiraće se, između ostalog i digitalizacija proizvodnje, a javni poziv, kako se navodi biće raspisan početkom drugog kvartala 2021. godinePočetkom drugog kvartala očekuje se poziv za učešće u Programu podrške promocije izvoza MMSP, a ciljna grupa su mikro, mala i srednja privredna društva koja posluju u sektoru prehrambene industrije i proizvodnje nameštaja.AKTIVNOSTI FONDA ZA RAZVOJFond za razvoj, kako je naglašeno planira da tokom 2021. plasira 18,7 milijardi dinara u različite programe podrške domaćoj privredi.Za finansijsku podršku startap preduzećima u Srbiji, u kombinaciji sa bespovratnom pomoći (30 odsto/70 odsto) i kredita Fonda za razvoj, biće plasirano 500 miliona dinara, od čega 150 miliona dinara bespovratnih sredstava i 350 miliona dinara kredita.Startap krediti za žensko preduzetništvo, planirani su kao kombinacija bespovratne pomoći (35 odsto/65 odsto) i kredita Fonda za razvoj. Za plasman u te svrhe planirano je  285,7 miliona dinara, od čega će 100 miliona biti bespovratna sredstva, a ostatak krediti koje dodeljuje Fond za razvoj.Finansijska podrška za razvojne projekte/investicije u privredi za preduzetnike, mikro i mala pravna lica planiranih u vidu kombinacije bespovratne pomoći (20 odsto/80 odsto) i kredita Fonda. Ukupni planirani plasman u toj oblasti će iznositi milijardu dinara, od čega su 200 miliona dinara bespovratna sredstva, a 800 miliona krediti Fonda za razvoj.Za dugoročne kredite namenjene mikro, malim, srednjim preduzećima i velikim privrednim subjektima planirano je 500 miliona dinara za trajna obrtna sredstva. Za investicione kredite Evropske investicione banke predviđeno je 30 miliona evra. Krediti za likvidnost tomom pandemije Kovida 19, kao i Krediti za turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj Evropske investicione banke tokom 2021. iznosiće 110 miliona evra.

Srbija

NBS: U novogodišnjoj noći gotovo 11.000 instant plaćanja

NBS: Novogodišnja noć zabeležila gotovo 11.000 instant plaćanjaTokom novogodišnje noći, u periodu od 18 sati do osam sati ujutru, realizovano je 10.975 plaćanja u Instant platnom sistemu NBS, saopštila je ova institucija.Prema podacima NBS, u periodu od 23 časa 31. decembra 2020. godine do 3 časa 1. januara 2021. godine, realizovano je 1.540 plaćanja u okviru Instant platnog sistema (IPS).Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije predstavlja jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu i koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, zahvaljujući kojem su građani Srbije bili u mogućnosti da svoje transakcije obavljaju i u novogodišnjoj noći, ističe centralna banka.U IPS NBS sistemu za 31 dan u decembru realizovane su 2.696.833 transakcije.Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 86.995, s prosečnim vremenom izvršenja transakcije u IPS NBS sistemu od 1,2 sekunde.Vrednost prometa iznosila je 26,1 milijardu dinara, a prosečna dnevna vrednost prometa bila je 843,7 miliona dinara.

Srbija

Drinom i njenim pritokama pluta velika količina smeća

Desetine hiljada kubika smeća pluta po Drini i njenim pritokama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, jer ove tri države nisu unapredile svoj sistem upravljanja otpadom, piše Balkangreenenergynews. Pored razaranja životne sredine, smeće otežava i proizvodnju struje u hidroelektranama.Sliv Drine kako se navodi zadesila je ekološka katastrofa koja je zapretila i hidroelektranama, po ko zna koji put.Kada reke narastu zbog kiše i snega, voda zahvati divlje deponije po obalama i tone otpada završe u vodotokovima.Kako se ocenjuje, istem upravljanja otpadom u oblastima koju dele Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina nije efikasan.Pored toga i deo lokalnog stanovništva baca otpad u reke.Popustila je jedna lančanica od povezanih burića iznad brane u Višegradu u Bosni i Hercegovini i do te građevine je stiglo do četiri hiljade kubika materijala. Uprava hidrocentrale od 315 megavata intervenisala je i uspela da ponovo postavi barijeru i tako sprečila da se nagomila još više otpada.Nedjeljko Perišić, direktor Hidroelektrana na Drini, firme koja upravlja hidrocentralom, izjavio je da ka Višegradu plovi više desetina hiljada kubnih metara otpada. Naveo je da je najveća količina primećena na Limu, koji prolazi kroz sve tri zemlje.Po rekama Prači, Tari i Pivi, pritokama Drine, takođe pluta otpad, naglasio je Perišić i upozorio da bi padavine pogoršale situaciju. Njegovo preduzeće godišnje iz reke inače izvuče do 8.000 kubika čvrstog materijala.Ogromna količina smeća se nakupila i kod brane Potpeć na Limu u Srbiji i tamošnje hidrocentrale, snage 56 megavata. Deo otpada tone i zapušava rešetke kroz koje ulazi voda, rekao je direktor Hidro-elektrane "Limske", preduzeća koje upravlja tim pogonom.Naglašava se da ta firma, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije,već 15 godina angažuje ronioce da uklanjaju smeće. Višegradsku hidrocentralu kontroliše Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Ove dve državne kompanije planiraju da na Drini postave niz hidroelektrana, a Republika Srpska ima i projekat kaskade od tri postrojenja na reci Bistrici, pritoci Drine.Predstavnici BiH, Crne Gore i Srbije su već potezali pitanje plutajućeg otpada, ali ga po svemu sudeći, ni izbliza nisu rešili.

Srbija

Imenovan predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja

Za predsednika Izvršnog odbora Sava osiguranja, imenovan je Bojan Mijailović, saopštila je ta osiguravajuća kompanija.Široko iskustvo u finansijskom sektoru stekao je na rukovodećim pozicijama u osiguravajućim društvima, bankarskom sektoru, kao i u Narodnoj banci Srbije.U prethodnom izvršnom mandatu rukovodio je kompanijom Sava životno osiguranje koja je postigla značajan rast na tržištu osiguranja, unapredila poslovanje i posebno se pozicionirala sa digitalnim i inovativnim uslugama za postojeće i nove klijente. Bojan Mijailović je diplomirao na Matematičkom fakultetu, oženjen je i ima troje dece.

Srbija

Raspisani prvi konkursi za sufinansiranje medija u 2021. godini

Prve lokalne samouprave u Srbiji koje su raspisale konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2021. godinu su Obrenovac i Pirot, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. U odnosu na prošlu godinu, Obrenovac je iz budžeta za 2021. izdvojio manje novca za medije, dok je Pirot predvideo veća sredstva.Beogradska opština Obrenovac je 30. decembra prošle godine raspisala dva konkursa za sufinansiranje projekata za 2021. godinu za koje je ukupno izdvojeno 22,5 miliona dinara. Prošle godine, ova lokalna samouprava za medije je izdvojila 500.000 dinara više, odnosno 23 miliona dinara.Iz budžeta Obrenovca je za 2021. godinu za sufinansiranje televizijskog sadržaja predviđeno 15.750.000 dinara, dok je za proizvodnju sadržaja za radio, štampane i onlajn medije izdvojeno 6.750.000 dinara. Rok za dostavljanje predloga projekata, kao i članova konkursne komisije je 20 dana od objavljivanja konkurs.Grad Pirot je za ovogodišnji medijski konkurs opredelio 29 miliona dinara, što je za dva miliona veći iznos u odnosu na 2020. godinu. Javni poziv je otvoren do 15. januara 2021. godine.UNS će konkurse, kao i prethodnih godina, objavljivati u rubrici „2% za medije“ kao i na sajtu finansiranjemedija.rs na kojem će biti postavljena i rešenja o formiranju konkursnih komisija i raspodeli novca projektima.

Srbija

Porezi i doprinosi koji u januaru stižu na naplatu biće udarac za mnoge

Pandemija je ugrozila sve poslodavce i malo je onih koji nisu osetili posledice u svom poslovanju, a kako je direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković rekao za Biznis.rs od 4. januara dolaze na naplatu porezi i doprinosi na zarade što će predstavljati ozbiljan udarac za mnoge.Kako je Drobnjaković objasnio, najlošije su, gledano po sektorima, prošla preduzeća u tekstilnoj industriji, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i u transportu, ne računajući železnički saobraćaj. Na osnovu ankete koju je sprovela Unija poslodavaca, 54 odsto preduzeća izjasnilo se da je pandemija veoma negativno uticala na njihovo poslovanje. Čak 40 odsto njih imalo je ugroženu likvidnost, dok su najteže pogođena mala preduzeća, sa do deset zaposlenih.Preduzeća su imala probleme sa finansiranjem, skoro polovina anketiranih izjasnila se da nemaju pristup finansijskim resursima, što posebno važi za mala preduzeća.Drobnjaković je ukazao da je u drugom talasu pandemije realni pad BDP-a u trećem kvartalu iznosio 1,4 odsto, ali da je u građevinarstvu pad bio veći. Industrija i IT sektori pokazali su rast u trećem kvartalu 2020. godine.Mere države u ovoj krizi pokazale su se kao finansijska injekcija, koja je mnoga preduzeća spasila od propadanja, objašnjava direktor UPS-a i dodaje da su u UPS veoma zadovoljni što su neke od njih donete direktno na njihovu inicijativu, što znači da su zahtevi privrede prihvaćeni.Unija poslodavaca apelovala je i da su pojedini ugostitelji ostali bez podške, a s obzirom da je ovaj sektor pretrpeo najozbiljniji udar krize, oni su tražili i pravo na bespovratnu finansijsku pomoć za sve ugostiteljske objekte, zbog otežanog poslovanja, skraćenog radnog vremena, ali i zabrane rada vikendom.Drobnjaković je zaključio da budućnost privrede dosta zavisi od toga kako će se povećati rashodi države, pre svega plate i penzije i dodao da će Unija nastaviti da traži bolje uslove za poslovanje, za manje poresko opterećenje i za smanjenje i ukidanje nepotrebnih parafiskalnih nameta.

Srbija

Od januara do novembra budžetski deficit dostigao 374,8 milijardi dinara

U periodu od januara do novembra 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 374,8 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. Kako se naglašava, tokom tog perioda prihodi su bili 1.139,5, a rashodi 1.514,2 milijardi dinara. U saopštenju se dodaje da je tokom novembra ostvaren deficit u iznosu od 27,2 milijardi dinara i tada su naplaćeni prihodi u iznosu od 108,3 milijardi dinara.Od toga su, kako se dodaje, poreski prihodi iznosili 92 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda, kako je naglašeno odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 46,1 i akciza u iznosu od 27,2 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,9 milijardi dinara, dok je priliv donacija tokom novembra iznosio je 0,5 milijardi dinara.Rashodi su, kako je naglašeno bili 135,5 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u novembru, su iznosili 25,6 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 19,7 milijardi dinara, kapitalne investicije 25,5 milijardi dinara, a subvencije 20,1 milijardi dinara.Navodi se i da je učešće javnog duga u bruto-domaćem proizvodu 56,8%, kao i da on iznosi 26,65 milijardi evra.

Srbija

Desetine hiljada građana protiv subvencija za električna i hibridna vozila

Srbija će i ove godine subvencionisati kupovinu električnih i hibridnih vozila sa u iznosu od 120 miliona dinara, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Nevladine organizacije reagovale su na tu odluku i pokrenule peticije sa ciljem da se namena tih subvencija promeni, piše Balkangreenenergynews.Organizacije civilnog društva smatraju da bi ovaj novac umesto u skupe automobile trebalo preusmeriti u povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima građana koji su u lošijoj materijalnoj situaciji.Petiicju je do sada podržalo više od 40.000 građana, a Vlada Srbije je u međuvremenu usvojila novu uredbu o subvencionisanju kupovine novih električnih i hibridnih vozila.Subvencije su inače uvedene tokom marta i to kao jedna od mera da se smanji zagađenje vazduha i one su u suštini bile i jedina mera za smanjenje zagađenja. Subvencije prema uredbi iznose od 250 do 5.000 evra, a najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra.GREJANJE - GLAVNI ZAGAĐIVAČ"Zahtevamo da se ... opredeljena sredstva preraspodele i njima subvencionišu mere energetske efikasnosti i kupovina energetski efikasnijih ložišta za građane koji su u lošijoj materijalnoj situaciji", navodi se u peticiji nevladinih organizacija.One ističu da je zagađenje vazduha u Srbiji u velikoj meri uzrokovano načinom na koji se grejemo, dok sa druge strane, kako se navodi, saobraćaj učestvuje u emisijama PM čestica sa 6%.Nevladine organizacije podsećaju i da je vlada u januaru formirala radnu grupu za smanjenje zagađenja vazduha, koja je kao jedini konkretan rezultat rada usvojila uredbu o subvencijama za automobile.Peticiju su pokrenule organizacije Beogradska otvorena škola, RES publica Kragujevac, UG "Novi put" Kraljevo, "Protok 21" Smederevo, "Eko straža" Šabac, Udruženje penzionera Opštine Stari grad, Društvo mladih istraživača, Kreni-Promeni i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Jedna od promena u novoj uredbi, u odnosu na staru je da se subvencije neće odobravati za kupovinu automobila na kredit, već samo za lizing i gotovinu.Inače, Ministarstvo zaštite životne sredine koje vodi proceduru dodele subvencija nije zvanično saopštilo rezultate tog programa u prošloj godini. Podseća se da je do kraja juna, od ukupno 45 podnetih zahteva, država pozitivnu odluku o subvenciji donela za samo dva vozila.

Srbija

„Upitna zakonitost nabavke opreme za kovid-bolnice“

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS), saopštila je da je Ministarstvo zdravlja nabavilo opremu za kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu bez primene Zakona o javnim nabavkama. Umesto toga, kako se navodi, ministarstvo se pozvalo na odredbu kojom se takvo postupanje omogućava u situacijama kada je to neophodno zbog zaštite bezbednosti države."Ministarstvo se u obrazloženju svoje odluke pozvalo isključivo na hitnost, a ne i na razloge bezbednosti, što dovodi u pitanje zakonitost ovog postupka nabavke", dodaje u saopštenju Transparentnost Srbija.Ova organizacija dodaje da je zbog toga pozvala Kancelariju za javne nabavke da izvrši monitoring navedene nabavke i podseća da je njena vrednost bila 1.760.129751,00 dinar bez PDV-a, odnosno nešto više od dve milijarde dinara sa PDV-om. Navodi i da u slučajevima izuzetne hitnosti, koja je u ovom slučaju bila neupitna, naručilac može da sprovede pregovarački postupak, a to je učinila Vojnograđevinska ustanova, kada je ugovarala izgradnju istih tih Kovid bolnica."Kako se može zaključiti na osnovu šturih informacija koje su objavljene naknadno, konkurencija je prilikom nabavke opreme postojala, ali je bila ograničena na firme kojima je Ministarstvo zdravlja, na osnovu nepoznatih kriterijuma, uputilo poziv da dostave ponude", ocenjuju u Transparentnosti Srbija.TS tvrdi i da je u dopisu koji je uputila Kancelariji za javne nabavke navela da je kao osnov da se ne primeni Zakon o javnim nabavkama naveden njegov član (član 20. stav 1. tač. 2), koji može da se koristi kao pravni osnov kada bi primena zakona "obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade". "Ta vrsta izuzetka nema veze sa hitnošću nabavke, već isključivo sa zaštitom poverljivih podataka i to samo u slučajevima kada nije moguće očuvati interese bezbednosti države na drugi način", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Međutim, Transparentnost navodi da u obaveštenju o dodeli ugovora koje je objavljeno na Portalu javnih nabavki, nema ni reči o razlozima zaštite bezbednosti.Prema njihovim rečima iz dostupnih obrazloženja proizlazi da je Ministarstvo zdravlja odluku o nabavci zasnovalo isključivo na razlozima "izuzetne hitnosti". Napominje se da je naručilac propustio da navede i formalni osnov za primenu izuzetka iz odgovarajućeg zakona. Transparentnost ocenjuje i da hitnost sprovođenja javne nabavke "ni u kom slučaju ne može biti valjani razlog za isključenje transparentnosti".Kao dodatni razlog za transparentnost ističe se i činjenica da je jedna ovakva nabavka privukla veliku pažnju javnosti u vreme pandemije korona virusa, kaoi da je od velikog značaja za brojne građane. U Transparentnosti Srbija podsećaju i da Kancelarija za javne nabavke vrši monitoring u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje su nastale u primeni Zakona o javnim nabavkama.Kada utvrdi nepravilnosti u primeni propisa, prema zakonu, Kancelarija za javne nabavke "podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje, zahtev za zaštitu prava i inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima", podsećaju u Transparentnosti Srbija.

Srbija

Objavljen poreski kalendar za januar

Do 5. januara svi koji posluju na estradi, kao i poslodavci koji imaju obavezu da zaposle osobe sa invaliditetom, dužni su da dostave obaveštenja o prijemu radnika tokom prethodnog meseca, saopštila je Poreska uprava Srbije.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec takođe ističe 5. januara, kao i rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Sredina meseca rezervisana je za veliki broj obaveza.Poreska uprva podseća da 15. januara ističe rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa  na prihode  od samostalne delatnosti za prethodni mesec.Tada ističe i rok za plaćanje doprinosa (za prethodni mesec) za sveštenike i verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu, kao i za strane penzionere.Podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva takođe se obavlja sredinom meseca, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec, kao i plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca isiče takođe 15. januara.Od ostalih obaveza koje treba ispuniti do tog roka navodi se podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju zabeleženu prethodnog meseca.KRAJ JANUARAPoreska uprava podseća da 29. januara ističe rok za plaćanje akcize koja je obračunata za period od 01. do 15. dana u mesecu.Do istog datuma treba da se izvrši i dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2020. godine.PROTEST FRILENSERA ZBOG POKUŠAJA DA IM SE POREZ NAPLATI UNAZAD

Srbija

Pola dece u Srbiji jede voće svaki dan

Samo pola dece u Srbiji svaki dan jede voće i povrće, pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je Republički zavod za statistiku objavio pred kraj 2020. godine.Svako drugo dete u Srbiji uzrasta 5‒14 godina svakodnevno konzumira voće (52,3%) i povrće (53,9%), dok ostala deca voće i povrće konzumiraju nedovoljno ili ga nikada ne konzumiraju.Više od četiri petine dece uzrasta 5‒14 godina (82,5%) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mleka ili mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, bela kafa ili kakao).Nešto više od dve trećine dece uzrasta 5‒14 godina (68,5%) bavi se najmanje jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima u slobodno vreme, odnosno van školskih aktivnosti.Organski šampinjoni iz "Padinjaka"

Srbija

Skoro pola Komercijalne banke za otplatu auto-puta Ljig-Preljina

Slovenačka NLB banka uplatila je u budžet 395 miliona evra za kupovinu Komercijalne banke od čega je oko 173 miliona evra iskorišćeno za vraćanje starog azerbejdžanskog kredita, otkrio je ministar finansija Siniša Mali.Reč je o kreditu od 308 miliona evra koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji 2012. za deonicu Ljig-Preljina,  na period od 25 godina, uz poček od tri godine i kamatnu stopu od četiri odsto godišnje. Deonicu je gradila azerbejdžanska kompanija AzVirt, koja je takođe angažovana i za izgradnju deonice Ruma  -Šabac na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Ovaj kredit je zanimljiv jer je sporazum o zajmu Azerbejdžana za izgradnju ove deonice Koridora 11 potpisao 2012. u Bakuu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.Zbog firme AzVirt je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi  autoputa Ljig – Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 300 miliona evra na izgradnji deonice od 40km autoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabavke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala ranije OVDE. Koliko će nas koštati Moravski koridor

Srbija

Poreska uprava započela prinudnu naplatu poreskih dugovanja frilensera

Poreska uprava krenula u prinudnu naplatu dospelih poreskih obaveza radnika na interneru, saopštilo je na svom tviter nalogu Udruženje radnika na internetu (URI) i priložilo kao dokaz opomenu Poreske.Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama."Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!", ocenjuje Udruženje.Podseća se da je protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i "obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu". "U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!", najavljuje Udruženje.Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva.  Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sami obračunaju i plate porez.Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda. Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu ,smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate. Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.