Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Valjevo menja politiku subvencionisanja ovčarstva u 2021. godini

U Komisiji za selo i poljoprivredu Grada Valjeva smatraju da u oblasti ovčarstva treba sprovesti promene u vezi sa dodelom subvencija, preneo je Agroklub. Naglašeno je da če za podsticaje namenjene poljoprivredi lokalna samouprava naredne godine izdvojiti 60 miliona dinara."Za podsticajnu meru sinhronizacije estrusa kod ovaca naredne godine neće biti odvojena sredstva, a Komisija za selo i poljoprivredu smatra da je struka ta koja treba da se pita", kaže njen predsednik Dragomir Vitorović. Prema njegovim rečima, kod te mere obično se na kraju dobiju dva ili tri jagnjeta, koja se ne koriste za priplod, već u komercijalne svrhe, pa se investicija ne vraća u nekim narednim godinama.Valjevo se u poslednjih nekoliko godina prepoznalo kao ovčarski kraj, stočni fond je stabilizovan, ali je trenutno slaba potražnja za ovčijim mesom. Ponuda je daleko premašila potražnju i potpuno je neracionalno da se i dalje mera sinhronizacije estrusa kod ovaca primenjuje. Naglašava se i da je jedna od mera koju treba preispitati veštačko osemenjavanje krava."Gase se gazdinstva koja imaju po jednu ili dve krave, ostaju veliki proizvođači i možda bi njima moglo da se pomogne", kaže veterinar i član Komisija za selo i poljoprivredu Aleksandar Drinčević.Prema njegovim rečima, u valjevskom kraju, krave prosečno daju 16 litara mleka, pa bi trebalo da se razmotri eventualno bolja selekcija semena.  NABAVKA MEHANIZACIJENapominje se da je zbog pandemije, otkazan i odlazak mladih poljoprivrednika u inostranstvo, kao i poseta sajmu u Novom Sadu.Sredstva od 2,5 miliona dinara, koja su zbog toga ostala neutrošena, preusmeriće se u skladu sa zahtevima poljoprivrednika, odnosno za nabavku mehanizacije za koju je ove godine vladalo veliko interesovanje.

Srbija

Najsjajnije odličje u kategoriji Kreiranje identiteta

Udruženje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) tradicionalno je organizovalo takmičenje za najbolje advertajzing projekte u 2020. godini. Kao i prethodne dve godine, brend Booster  je osvojio srebro u kategoriji Ambalaža proizvoda i industrijski dizajn, dok je najsjajnije zlatno odličje osvojio u kategoriji Kreiranje identiteta! Booster i agencija Ovation BBDO su i treću godinu zaredom osvajači najviših odličja!Ova prestižna priznanja zvanična su potvrda da Booster limenke prate nove najnovije tržišne standarde u dizajnu ambalaže. Ovogodišnji dizajn pet različitih Booster ukusa dodatno je modernizovao izgled brenda i ispratio njegov razvoj. Uz redovne aktivnosti na polju gejminga i muzike, gde je Booster nužan izvor energije svojih potrošača, nagrađeni dizajn dalje podiže energiju brenda, ali i lestvicu u kategoriji energetskih pića.MORE ENERGY. MORE FUN. 

Srbija

HORES: Produžiti rad hotelskih restorana za Novu godinu

Udruženje hotelijera i restoratera Hores zatražilo je da nadležni organi promene odluku i dozvole hotelskim restoranima da 31. decembra 2020. i 1. januara 2021. rade do 21h, umesto do 18 kako je ranije odlučila Vlada Srbije. Kao razlog navode činjenicu da večera u hotelskim restoranima ne može da se posluži na vreme.U HORES-u navode da je prethodnom odlukom Krizni štab propisao da se večera servira od 18 do 21 čas, dok bi prema najnovijoj odluci Valde restorani u hotelima posle 18 časova mogli da služe večeru jedino kroz uslugu room servisa i dostavljanjem lanč paketa.Napominju da najveći broj hotela nije u prilici da se za to pripremi, ni tehnički, ni organizaciono.To je, kako naglašavaju, nemoguće da se obavi za dan ili dva, da se angažuje veliki broj konobara i nabavi veliki broj plastične ambalaže za dostavu hrane u sobama. Veli je problem da se to obavi u hotelima koji, na primer imaju 200 soba."Takođe, gosti hotela su uplatama boravka za novogodišnje praznike, uplatili i večeru, koju sada niti hoteli mogu da adekvatno usluže, niti da gosti dobiju plaćenu uslugu, onako kao je to ponudom dogovoreno", dodaje se u saopštenju udruženja Hores.Pored toga naglašavaju i da su mnogobrojni restorani, koji primenjuju sve propisane higijenske i saniratne mere, izvršili potrebne nabavke u cilju pripreme za organizaciju usluga za 31. decembar i 1. januar.UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE "Oni su takođe uskraćeni, budući da mnogi gosti neće korsiti njihove usluge kako su prvobitno planirali", tvrde u udruženju hotelijera i restoratera.Dodaju i da veliki broj gostiju predstavljaju porodice sa decom, pa je prema njihovoj proceni teško prihvatljivo da se večera zavarši u 18 časova.U Horesu tvrde da su zbog toga uputili molbu nadležnima da hitno preispitaju ovakvu odluku i da, kao pre tri nedelje, odluče da gostima hotela bude omogućeno da hotelski restorani mogu da rade do 21 čas.Tako bi bilo omogućeno da se servira pansionska večera."Nadamo se da će nadležni uvažiti našu molbu i doneti novu odluku da se hotelskim restoranima, za goste hotela, omogući rad do 21 čas", kažu u Horesu.

Srbija

Bus plus kartice starijih građana važiće do juna

Sve kartice za javni prevoz u Beogradu moći ćeda se dopune na uobičajenim mestima, preneo je Beoinfo. Naglašava se da je to urađeno sa ciljem da se građani zaštite od pandemije."Pozivam ih da bez potrebe ne odlaze na mesta za vađenje kartica, s obzirom na to da ćemo im omogućiti da svoju godišnju pretplatnu kartu uplate na postojeću karticu", rekao je gradski sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević.Beoinfo je dodao i da će Bus plus kartice za ljude starije od 65 godina, biti produžene od 30. decembra u 12 časova do 1. juna 2021. godine. Ti korisnici, kako se objašnjava, mogu nesmetano da uplate dopunu za 2021. godinu, a do juna meseca imaju rok da zamene kartice.Prema zvaničnim podacima, njih je 46.000, a prilikom zamene starih za nove dopuna će im biti automatski preneta na nove kartice, tako da će im karte za prevoz važiti praktično tokom cele 2021. godine. NEJASNO DA LI GRAD BEOGRAD ŽELI DA PREUZME BUS PLUS

Srbija

Frilenserima iz Srbije manja satnica tokom pandemije

Nakon prvog talasa pandemije, broj "digitalnih" radnika iz Srbije na globalnim platformama za frilensere relativno je stabilan, ali je pala prosečna cena njihovog radnog sata, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika. Jedan od glavnih izazova frilensera je namera države da ih oporezuje.Rezutati su prikupljeni u okviru njihovog istraživanja digitalne geografije Srbije i zemalja u okruženju, pod nazivom Gigametar.U istraživanju se napominje se da je prosečna cena radnog sata "gig" radnika u Srbiji zabeležila pad, kao i da je tu negativan uticaj pandemije najočigledniji.Ipak radnici sa iskustvom i dalje rade po istoj ceni, od 19,40 dolara po satu, dok je ukupna prosečna cena 15 dolara za jedan sat.Razlika u ceni rada po satu je najmanja kod najbrojnije populacije, u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Cena rada po satu, kako se navodi, veća je kod muškaraca u svim profesijama, bez obzira da li su u pitanju radnici sa iskustvom ili novi "gig" radnici.Ono je da su se domaći digitalni radnici suočili i sa novim izazovima: većom konkurencijom (zbog povećanja broja tih radnika širom sveta), smanjenim obimom tražnje ovakvog tipa rada i sa regulatornim naporima države usmerenim na oporezivanje "gig" (digitalnih) radnika.Kako se objašnjava, promene u tražnji otežale su dolazak do poslova, naročito za nove radnike bez iskustva, što znači da je zaustavljen i dalji rast tržišta, iako ga pandemija nije značajnije oštetila. U istraživanju se navodi da 70% celokupne populacije domaćih digitalnih radnika radi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.Iz Vojvodine dolazi skoro svaki treći radnik (28,34%), u Beogradu živi i radi skoro polovina(44,23%), dok je relativno manji broj stalih gradova koji imaju značajniju koncentraciju tih radnikaSkoro svaki četvrti radnik, kako navode istraživači, bavi se razvojem softvera, dok je više od četiri na svakih deset radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji (četvrtina bez iskustva u online radu)."Tokom pandemije porasla (je) potreba za IT stručnjacima globalno, pa je i srpsko tržište IT stručnjaka reagovalo na kreirane šanse”, navodi se u istraživanju.UČEŠĆE ŽENA RELATIVNO VISOKOIstraživanje je pokazalo i da čak 37,6% populacije digitalnih radnika predstavljaju žene."Od deset gig radnika čak četiri su žene", navodi se u istraživanju. Ipak naglašava se da digitalne radnice, iako u ukupnoj populaciji imaju važan udeo, spadaju u manje frekventne radnike u poređenju sa muškarcima.U oktobru su, primera radi predstavljale oko 30% u novoj populacije te vrste radnika.Istog meseca činile su 40%, ukupnog broja digitalnih radnika, ali je bio manji udeo u njihovim ukupnim prihodima - 35,1%.PODELA POSLOVA PO REGIONIMAU Beogradu se izdvaja razvoj softvera, pisanje i prevođenje, a najizraženija je  komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga.U Vojvodini se izdvajaju administrativne usluge i unos podataka, prodaja i marketing i razvoj softvera.U Južnoj i Istočnoj Srbiji "gig" radnici dominiraju u oblastima profesionalnih usluga, multimedijalnim i kreativnim uslugama u prodaji i marketingu.Region Zapadne Srbije i Šumadije ima najmanju "gig" populaciju, a najpopularnije su administrativne usluge, unos podataka i multimedijalne i kreativne usluge.

Srbija

Uprkos protestima, usvojen plan za Makiško polje

Više desetina demonstranata pokušalo je da uđe na sednicu Gradske skupštine Beograda koja se održava u Sava centru, jer se protive izgradnji na Makiškom polju, javila je agencija Beta. O planu detalje regulacije Makiša, gradski parlamet bi trebalo da odluči na današnjoj sednici.Građani iz udruženja Bitka za Košutnjak jutros su se okupili ispred Sava centra. Sednicu gradske skupštine , kako se navodi, obezbeđivali su pripadnici policije, Komunalne milicije i obezbeđenje.Nakon što su se povukli malobrojni pripadnici Policijske brigade, učesnici protesta su uspeli da uđu na prva vrata Sava centra, nakon čega ih su ih obezbeđenje i Komunalna milicija zaustavili pred drugim ulazom.Građani su skandirali protiv namere gradskih vlasti da izgrade naselje na Makiškom polju i traže da sednica Skupštine Beograda bude prekinuta jer smatraju da je nelegitimna.Takođe zahtevaju da na sednicu dođe ministarka za zaštitu životne sredine i da se izjasni o tom planu.Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS) i tim "Kreni-Promeni" saopštili su da je potrebno da se raspiše referendum gde bi se odlučilo o gradnji na području Makiškog polja, kao i za eventualnu gradnju na Košutnjaku."Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana", navedeno je u njihovom saopštenju.Apel odbornicima da odlože usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja dok o tom pitanju ne pribave mišljenja relevantnih naučnih institucija u Srbiji juče je uputila i grupa profesora sa Univerziteta u Beogradu.Plan detaljne regulacije Makiškog polja, koji je na dnevnom redu današnje Skupštine grada, omogućiće da se na tom području izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.Gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić, izjavio je da gradnja na Makišu smeta onim ljudima koji su protiv metroau Beogradu.

Srbija

Protest frilensera zbog pokušaja da im se porez naplati unazad

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da stotine frilensera dobija pozive od Poreske uprave, kojim se namerava njihovo oporezivanje za ukupno šest godina. Zbog toga 30. decembra ispred zgrade vlade organizuju protest, koji počinje u 17 časova."Našim kolegama je podrška potrebna ne za mesec dana, ne za nedelju dana, već odmah", navodi se u njihovoj objavi na Fejsbuku.Pozov na protest upućen je i sa ciljem da se, kako se navodi, odgovori na "organizovanju hajku Poreske uprave na radnike i radnice na internetu".Udruženje je saopštilo i da će organizovati i prevoz svim frilenserima iz drugih gradova Srbije, iz Niša i Novog sada.Napominje se i da je na protestu neophodno poštovanje svih mera zaštite, nošenje maske i držanje odstojanja, u cilju zaštite od pandemije.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA

Srbija

Potrošačka udruženja objavila „crnu listu“ internet trgovaca

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) saopštilo je da je u saradnji sa članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo proveru određenih trgovaca fejsbuku i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.Kako se navodi, na fejsbuku je zapaženo najviše onih koji posluju "na crni".Na rast prometa u onlajn trgovini, kako se navodi, svakako je uticao i porast broja trgovaca na internetu, a skreće se i pažnja na činjenicu da je mnogo onih koji ne rade u skladu sa zakonima, dobrom praksom, pa čak ni u skladu sa etičkim normama.Podsećaju i da Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac onlajn trgovine obavezan da posedujeMeđu njima su kako naglašavaju ime i prezime ili naziv, sedište pružaoca usluga, podatke za nesmetanu komunikaciju, podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar.U navedenom članu se prema njihovim rečima takođe navodi da cene "moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene", kao i da treba da se naznače troškovi dostave, porez i drugi troškovi.Ukoliko trgovac poseduje sve te podatke smatra se da on posluje u skladu sa zakonom.Potrošačke organizacije napominju da je sve to važno jer im svakodnevno raste broj ljudi koji kupuju putem društvenih mreža i kod neregistrovanih prodavaca.Napominju da su provera i spisak urađeni na osnovu u Člana 6. Zakona o elektronskoj trgovini, kao i drugih zakona, kao i da lista nije konačna.Ona ne predstavlja reprezentativni uzorak o broju trgovaca "na crno", kao ni listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Srbija

Krizni štab: Nema organizovanog dočeka Nove godine

Već nedeljama se svi građani pitaju da li će biti popuštanja nekih mera uoči Nove godine ili rigoroznijih restrikcija u cilju sprečavanja širenja korona virusa.Na sednici Kriznog štaba koja je upravo završena odlučeno je da 31. decembra 2020. godine i 1. januara 2021. ugostiteljski objekti rade do 18 sati.Maloprodajni objekti radiće ta dva dana do 20 sati.Odluka je doneta jednoglasno.Dosadašnje mere se, osim za ta dva dana, produžavaju do 11. januara. To znači da 29. i 30. decembra sve radi do 20.00, kao i od 2. do 11. januara.Nema organizovanog dočeka Nove godine.Krizni štab se još prošle nedelje usaglasio da Novu godinu sigurno nećemo dočekati u kafanama, klubovima ili kafićima, a razmatralo se do kada će upravo ovi ugostiteljski objekti u četvrtak biti otvoreni, do 17 ili 20 sati.

Srbija

UNS: Većina novinara radi bez ugovora za plate ispod proseka

Novinari nisu zadovoljni platama, uslovima rada, stresom koji posao donosi, a koji je u doba pandemije koronavirusa pojačan. Neke je novinare i medijske radnike koronavirus već ostavio bez posla, jednom broju njih je uvećao količinu posla, a da za taj dodatni rad nisu plaćeni. Strah novinara i medijskih radnika da ne ostanu bez posla još je prisutniji, jer kada se ukida ili smanjuje broj sportskih i kulturnih događaja, putovanja o kojima bi izveštavali, prestaje potreba za njihovim angažovanjem, zaključci su istraživanja „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“ koje je sproveo UNS i predstavio na današnjoj konferenciji.UNS je od 15 nacionalnih novinarskih udruženja, Evropske federacije novinara, kao krovne organizacije, i nacionalnih sindikata novinara iz 11 zemalja, računajući i Srbiju, tražio odgovore na pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj novinara.Prema tim podacima procena je da u Srbiji ima najveći broj medijskih radnika i novinara u odnosu na ostale zemlje nekadašnje Jugoslavije, odnosno oko 9.000, a da je u tom broju oko 5.000 novinara (podaci Sindikata novinara Srbije). Kako je objasnila istraživačica Ruža Ćirković, podaci pokazuju da su veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.Istraživanje takođe navodi da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, dok 34 odsto njih mora da radi posao, jer su plate ispod republičkog proseka, odnosno između 38.000 i 45.000 dinara.Prema rečima Ruže Ćirković, plate u javnim servisima su nešto više od republičkog proseka zbog visokih plata direktora.Istraživanje UNS-a pokazuje da je u RTS-u prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).Ćirković je dodala da su plate više i u javnim servisima u Severnoj Makedoniji (11,7 odsto), Federaciji BiH (20 odsto) i u Sloveniji (oko 21 odsto), ali da je to ponovo zbog visokih plata direktora koje utiču na prosek.Takođe je ukazala na to da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata.Kao veći problem Ćirković je izdvojila novinare „opšte prakse“, odnosno činjenicu da je privatnim medijima neisplativno da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već jedan novinar obrađuje različite oblasti. Kako je ona zaključila, u regionu se samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se jedva preživi mesec.Ona je dodala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo novinska agencija Hina i HRT, a da su plate nestabilne i često padaju, dok se neprofitni sektor u kojem često ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva uopšte ne dodeljuju ili kada se dodele to bude na veoma „sumnjiv način“.Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije objasnio je da su razlike u platama novinara velike, da ima onih koji primaju višu platu od prosečne, ali da je veći broj onih koji zarađuju minimalac i dodao da se njihov sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.Kada se govorilo o položaju novinara u Crnoj Gori, Dražen Đurašković, predstavnik Sindikata medija Crne Gore rekao je da su plate u privatnim medijima tajne, da postoji problem prekovremenog rada, da tokom korona-krize novinarima nije obezbeđen minimum tehničkih uslova za rad od kuće, a ni obaveze zaposlenog nisu bile definisane.Đurašković je dodao da prema njihovom istraživanju, novinarstvo u Crnoj Gori nije popularno među mladima.„Svaki treći student novinarstva tokom studija promeni mišljenje i hoće da bude u PR vodama“, rekao je on.Predstavnik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović takođe je rekao da su plate novinara tajne, da novinari u privatnom sektoru rade za plate od 350 do 400 evra.Istraživanje UNS-a je pokazalo da od 11 analiziranih zemalja u čak osam ne postoji kolektivni granski ugovor, a u tom broju su i sve zemlje bivše Jugoslavije uz izuzetak Crne Gore koja, iako ima kolektivni ugovor, prema podacima novinarskih i medijskih organizacija, on predstavlja prevaziđen dokument zbog izmena zakona. Od istraživanih zemalja kolektivni granski ugovori koji na nacionalnom nivou štite novinare i medijske radnike postoje u Italiji i Francuskoj. Najveći problem za donošenje kolektivnog granskog ugovora su nepostojanje reprezentativne organizacije koja bi predstavljala poslodavce u pregovorima, kao i nedostatak volje od strane poslodavaca smatraju u novinarskim i medijskim organizacijama.Kao ključne probleme sa kojima se novinarska profesija u EU suočava, Evropska federacija novinara (EFJ)  je navela da su to biznis modeli koji se nalaze pred novim izazovima, nedostatak ulaganja u medije i kvalitetno novinarstvo, iskorišćavanje slobodnih novinara, loši uslovi rada, kao i napade na novinare koji čine profesiju više prekarnom (nesigurnom). Kao najveći probleme novinarstva u svim istraživanim zemljama istaknuti su loši uslovi rada (prekarnost rada), niske plate i velika opterećenja, pretnje i slaba zaštita novinara, gušenje slobode informisanja, politički i ekonomski pritisak, kao i slabe sindikate.

Srbija

Svaka jedinica Poreske dobila nalog da prekontroliše po 50 frilensera

I pored toga što je Poreska uprava svih ovih godina izbegavala da šalje pozive za poresku kontrolu, neki frilenseri su počeli da ih dobijaju sada uoči nove godine i u situaciji kada vlada epidemija, kažu za Novu ekonomiju u Udurženju radnika na internetu. Prema informacijama kojima raspolaže to udruženje, svaka poreska jedinica u Srbiji dobila je po 50 imena frilensera koje treba da pozove radi poreske kontrole.Prema rečima predstavnika tog udruženja, Mirana Pogačara iz Udruženja radnika na internetu, ove nedelje stiglo je oko 50 poziva za svaku poresku upravu. On međutim naglašava da je to procena, jer za sada zvaničnog podatka nema."Mi ćemo najverovatnije reagovati brzo, sigurno da ćemo morati na neki način da reagujemo. To što rade i to pred Novu godinu u situaciji epidemije, to je neverovatno", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju.Prema njegovim rečima, sve se pripremalo odranije, a jedan od koraka koji bi mogao da se preduzme jeste taj da se na odgovornost pozovu oni koji su poslali pozive."Oni će na kraju doći na naplatu, a ne mi koji smo radili pošteno i ostvarilvali doprinos ovoj zemlji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Miran Pogačar ocenjuje da radnici na internetu i dalje rade, a država samo gleda kako da napuni praznu kasu: "To joj je jedini cilj i drugog cilja nema". ZAŠTO DRŽAVA "PRITISKA" FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE DRŽAVA KASNI SA POZIVIMAU Udruženju radnika na internetu ocenjuju da je država pozive za poresku kontrolu trebalo da šalje ranije, svih prethodnih godina, jer "zakonski ima obavezu da to radi" i sama je ranije priznala da 99,7% frilensera, odnosno ljudi koji zarađuju preko deviznog računa, tačnije iz inostranstva, nije plaćalo porez."Oni to nikada do sada nsiu uradili do sada, do oktobra kad su krenuli u naplatu. Bilo je potrebno da to radi Poreska uprava da obaveštava na godišnjem nivou", podseća Pogačar.Ocenjuje i da to što sada radi Poreska uprava, "neće tek tako proći", kao i da će preduzeti odgovarajuće korake. Podseća i da svi ljudi kojima je potrebna pomoć mogu da se jave na internet adresu Udruženja radnika na intenrentu: pomoc@uri.rs."Mi se trudimo da svakome pojedinačno pomognemo i pružimo informaciju", obajšnjava sagovornik Nove ekonomije. KOLIKO IMA FRILENSERA?Pogačar podseća i na podatak da prema jednoj ranijoj izjavi Ane Brnabić u Srbiji 2018. godine bilo oko 100.000 ljudi koji rade u kreativnoj industriji IT industiji, dizajnu i svim poslovima koji spadaju u frilensing. "Mi računamo od neke 2015. godine, pa nadalje, sigurno ih ima 100 hilajda koji su se bavili ovim načinom zarade u tom nekom periodu od pet godina", kaže Pogačar.Kaže da se sada broj ljudi koji se bave tim poslom, sigurno meri desetinama hljada, kao i da je u porastu.Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave može da se pronađe na sledećem linku.Čedomir Savković

Srbija

Tradicija i moderno u mozaiku novog Dorćola

Dr Ljiljana Blagojević, dipl.ing.arh. Design Manager, Deka inženjeringIstorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mestoAsocijacija srpskih arhitekata dodelila je arhitekti Ljiljani Blagojević, dizajn menadžeru u kompaniji Deka inženjering, veliku nagradu za životno delo u arhitekturi „Dr Milutin Borisavljević“. „Velika mi je čast da sam prvi nosilac ove nagrade, koja nosi ime po jednoj od najsloženijih ličnosti u arhitekturi Srbije, doktora estetike arhitekture sa Sorbone, publiciste, kritičara, teoretičara i estetičara arhitekture i projektanta nekih od najrafiniranijih dela međuratne arhitekture Beograda. Takva nagrada ne samo da uvažava moje razumevanje složenosti arhitekture u njenoj estetičkoj, teorijskoj i istorijskoj perspektivi u mom dosadašnjem projektantskom, teorijskom i akademskom radu, već me upućuje da i sada, u Deka inženjeringu, arhitekturu posmatram u širem kulturološkom kontekstu i da iz tog ugla sagledavanja usmeravam proces projektovanja. U tome mi se stalno potvrđuje uverenje da je važno da se sačuvaju ne samo sećanje, ime ili istorijska slika grada, već i autentični urbani ambijenti, arhitektonski objekti, elementi i fragmenti istorijske arhitekture“, kaže Blagojević.Na koji način se vaša ljubav prema istoriji arhitekture ogleda u vašem višegodišnjem akademskom radu i poslednjih godina u praksi? Koji grad i koja arhitektonska ostvarenja su najviše uticala na vaš rad?Projektantsko iskustvo koje sam stekla radeći kao arhitekt u Velikoj Britaniji, na projektima koncertnih dvorana, opera i pozorišta u Mančesteru, Londonu, Kardifu i drugde, odlučujuće je opredelilo moje razumevanje detaljnosti i širine pristupa u očuvanju graditeljskog nasleđa, koje u prvom planu ističe autentičnost u svim detaljima i na svim prostornim ili društvenim nivoima istorijskih artefakata. Slikovito rečeno, o istoriji određene kulture svedoče upravo autentičnost očuvanih tipologija, od radničke kuće do palate, od industrijske hale do opere, kao i autentičnost arhitektonske celine, elementa ili detalja, od kvake i prekidača do materijala i boje fasade, profila prozora i vrata, linije venca i krova itd.Zašto je za Beograd, Beograđane, pa i za srpsku arhitekturu, važno da se sačuva istorijsko i industrijsko nasleđe lokacije „Novi Dorćol“?Istorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mesto. Kroz sačuvani i rekonstruisani najstariji deo objekta Platnare iz 1897. godine i pogodno restaurirane autentične segmente zidove starih fabričkih magacina građenih s početka dvadesetog veka, istorija lokacije će biti neposredno opipljiva u svojoj materijalnosti, boji, teksturi i razmeri, nepatvoreno i bez ulepšavanja. Da navedem samo jedan primer, ovde su segmenti zidova od opeke, debljine zida od oko 75 cm i težine od oko 15 tona, isečeni iz preostalih fabričkih magacina u svom originalnom konstruktivnom rasponu širine od oko 5 m, sa velikim prozorskim otvorom u sredini zida, a zatim su ojačani, učvršćeni i doslovno preneti na trg novog kompleksa. Na novom mestu, oni postaju fasada komercijalnog dela prizemlja kompleksa i, što je još važnije, preuzimaju simboličku ulogu u građenju identiteta lokacije i novog karaktera donjeg Dorćola i centra Beograda. Pri tome, naglasila bih da je ovakav pristup očuvanju arhitektonskog nasleđa izuzetno redak u savremenoj graditeljskoj praksi u Beogradu, možda baš zbog toga jer je u investicionom, tehničkom i tehnološkom pogledu reč o osetljivom procesu, koji iziskuje inkorporiranje više od sto godina starih segmenata u celinu koju je potrebno izgraditi današnjim standardima, kako tehnički tako i estetski.U čemu se ogleda autentičnost stambenog kompleksa „Novi Dorćol“ i po čemu se razlikuje od drugih poslovno - stambenih kompleksa na tržištu?„Novi Dorćol“ čini deo šire urbane strukture mirnih stambenih ulica i venaca sa drvoredima i skverovima, koja je pešački povezana sa jedinstvenim tačkama centra Beograda kao što su Bitef teatar, Crkva sv. Aleksandra Nevskog, Muzej nauke i tehnike, Bajlonijeva pijaca, Skadarlija, Botanička bašta, pozorište „Atelje 212“, Radio Beograd i dr. Kompleks je osmišljen u duhu savremene interpretacije tradicionalnog urbanog kvarta, što podrazumeva celovitost i usklađenost raznih sadržaja u okviru integrisanog urbanističkog, pejzažnog, saobraćajnog i arhitektonsko-dizajnerskog sklopa, na način da se ostvari jedno novo iskustvo i visok komfor stanovanja i života u centru grada. Pored toga, za jedinstveni identitet kompleksa od posebnog značaja je njemu svojstvena estetika, koja se gradi kao složena šira slika ili, pre, mozaik sačinjen od mnogih međusobno različitih ali pažljivo uklopljenih elemenata dizajna: dobro osmišljeni urbani ambijenti sa očuvanim originalnim segmentima graditeljskog nasleđa lokacije, arhitektonski izražajne zgrade, komplementarna materijalizacija eksterijera i enterijera, koloritno-tonski sklad obloge fasada, boja fasadnih elemenata, popločavanje, zelenilo, spoljnje osvetljenje i slično. Čitav ovaj složeni proces projektovanja nove izgradnje i rekonstrukcije graditeljskog nasleđa kompleksa „Novi Dorćol“ razvijan je postepeno, kroz saradnju investitora i izvođača Deka inženjeringa i nekoliko projektantskih timova, urbanističkog studija „Urbointegra“ i autorskog tima arhitekata Mile Mojsilović, Vladimira Milenkovića i Maje Morošan, arhitektonskih biroa „Sintezis“, „Dizajn Arhitektura“ i „Studio TEN“, kao i u saradnji sa nadležnim institucijama i stručnjacima u oblasti zaštite graditeljskog nasleđa.Na koji način ćete rekonstruisati Platnaru i koja će biti njena nova namena? Da li je to izazov za vas i vaše kolege?Rekonstrukcija najstarijeg dela Platnare, odnosno upravne zgrade nekadašnjeg Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije, kasnije Tekstilne fabrike Koste Ilića i Sinova, zasniva se na principu očuvanja celovitosti konstrukcije u njenom autentičnom arhitektonskom izrazu, likovno-oblikovnom izrazu i materijalizaciji, i njene adaptacije i dogradnje u novoprojektovani objekat koji odgovara savremenim potrebama i standardima. Po svojoj poziciji, rekonstruisana Platnara ističe se u prvom planu kompleksa „Novi Dorćol“, kao slobodnostojeći objekat javne ugostiteljsko-kulturne namene, na trgu koji gleda na Venizelosovu ulicu. Prilikom definisanja nove namene, restoran je postavljen u istorijsko-tematski okvir „tekstila“ kao ključnog pojma, koji se kao nit provlači u obradi enterijera i koncipiranju pratećih prostorno-programskih sadržaja i događaja u budućoj Platnari. Arhitektonski identitet Platnare stvara se kroz minuciozni projekat mladih arhitekata iz Studio TEN, kao sklop stare i nove strukture sastavljen od autentičnih materijala i elemenata konstrukcije iz devetnaestog veka – lukova i svodova od opeke, livenih gvozdenih stubova, sitno-rebraste tavanice i fasadnih zidova od opeke – sa arhitektonskim elementima, fasadnim sistemima i enterijerskom opremom najsavremenije generacije. Ovakvim pristupom afirmiše se vrednost Platnare kao važnog arhitektonskog nasleđa, koje svojim posebnim estetsko-formalnim svojstvima doprinosi složenom savremenom izrazu „Novog Dorćola“. Već sledeće godine, nakon završetka prve faze izgradnje, budući stanari i posetioci kompleksa će biti u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama.

Srbija

PKS: Biorazgradivi stiropor najbolja inovacija u 2020. godini

Pobednik ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju je inovacija biorazgradivi stiropor "Biosporin" koja je osmišljena od strane beogradskog tima "Soma", saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Na Takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond je šest miliona dinara.Timu "HelikoStop" iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto sa inovacijom "Herbeliko", a treće valjevskom "Zanusu" za "Inovativnu produkcijsku robotiku".Četvrto mesto pripalo je timu "Protivpožarni" iz Kragujevca za  inovaciju "Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu". Među ostalim nagrađenim timovima su "Prim" sa inovacijom "Ozon" iz Krnjeva kod Velike Plane, novosadski "Enerdži puls", sa inovacijom "CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield".Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina.  PROGLAŠEN POBEDNIK "INOVACIJA" CROWDFUNDING HAKATONA Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić-Mijatović. U žiriju su bili Vesna Damjanić, urednica RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, vlasnik biznis inkubatora "Inokoa", Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.Takmičenje je, po šesnaesti put, organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije.

Srbija

Beogradski vodovod: Netačne izjave u vezi sa planom za deo Makiša

Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK) saopštilo je da najoštrije osuđuje "netačne izjave o tome da će Beograd ostati bez vode ako se usvoji Plan detaljne regulacije za deo Makiškog polja"."Takve tvrdnje su obična laž, a njihovo namerno plasiranje predstavlja krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja građana", navodi se u saopštenju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.Podsećaju da je njihovo preduzeće učestvovalo u izradi plana putem davanja uslova, kao nosilac javnih ovlašćenja, "kako sa aspekta zaštite izvorišta, tako i sa aspekta očuvanja vodovodnog i kanalizacionog sistema". Takođe, tvrde da su održali niz sastanaka sa Urbanističkim zavodom Beograda, koji je obrađivač plana. Prema njihovim rečima, zaštita izvorišta i rezervi površinskih i podzemnih voda "obezbeđuje se formiranjem zona sanitarne zaštite, definisanjem i sprovođenjem uslova, mera i ograničenja".JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u saopštenju naglašava i da se zaštita izvorišta sprovodi u skladu sa zvaničnim pravilnicima, rešenjima o zaštiti sanitarnih zona, i odgovarajućim elaboratima.

Srbija

UZUZ: Članarine za PKS neustavne

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) navodi da velikom broju građana pristižu zahtevi za naplatu članarine Privrednoj komori (PKS), koju ocenjuju kao "neustavnu". UZUZ dodaje da se to dešava ...

Srbija

Kon: Organizovan doček nove godine poguban u borbi protiv korone

Član kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon izjavio je za TV Prva da bi organizovanje dočeka nove 2021. godine bilo pogubno u borbi protiv korona virusa, kao i da su toga sada svesni i oni koji će najviše ekonomski izgubiti zbog toga, prenosi Beta."Stav medicinskog dela vrlo je čvrst po tom pitanju. Vi ste čuli da smo pominjali i protest", rekao je Predrag Kon.Na pitanje šta to znači, rekao je "ništa, ali znači ta reč" i izrazio nadu da tako nešto neće biti potrebno, jer svi shvataju da se ne može dozvoliti masovan doček Nove godine.Prema njegovim rečima, ako se sada napravi greška, onda će opet sredinom januara broj zaraženih početi da raste.Kon kaže da nije imao dilemu da li da primi vakcinu, kao i da postoji Agencija za lekove, koja određuje da li je nešto bezbedno i koja je odredila da je bezbedno.Dodao je da je država garant da je vakcinancija najbezbednija moguća u ovom trenutku i da ne treba razmišljati koju vakcinu primate, jer će sve dozvoljene vakcine biti bezbedne."Mi sad imamo oružje u ruci, vakcinu i uveren sam da će sledeće godine sve će biti drugačije u dobrom smeru", rekao je Kon.On je dodao da je optimista, ali da su bolnice i dalje pune i da je sada ptrebna veća opreznost.

Srbija

NDMBGD: I građani Batajnice protive se gradnji na atomskim skloništima

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) podseća da su potpise protiv nadziđivanja skloništa prikupljali i građani Batajnice, kao i da su im tom prilikom pružili podršku. Navodi se da je reč o sličnom planu koji je predložen za  atomska skloništa u Borči i na Čukarici."Trenutno je na ranom javnom uvidu plan za nadogradnju četiri skloništa u Batajnici, u bloku između ulica Majora Zorana Radosavljevića, Kralja Milana Zetskog i Stevana Dubajčića", saopštila je inicijativa NDMBGD.Prema njihovim rečima, tamo se planira izgradnja dve stambene šestospratnice ukupne površine oko 9000 kvadrata, kao i dva komercijalna objekta od 2000 kvadrata.Inicijativa tvrdi da su građani Batajnice nezadovoljni tim planom koji ugrožava zelene površine i igrališta u njihovom naselju, kao i da su skrenuli pažnju na mnoge netačne informacije u samom Nacrtu plana.Tako se u delu plana navodi da u okolini parcele koja je planirana za nadogradnju nema izgrađenih igrališta i da postojeći parking nema zelenilo. PREDATE PRIMEDBE, GRĐANI BORČE I ČUKARICE PROTIV NADOGRADNJE ATOMSKIH SKLONIŠTA Pored toga u primedbi se ističe da izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa može značajno da pogorša kvalitet života stanovnika Batajnice. Umesto dalje urbanizacije građani predlažu da se sačuvaju zelene površine i igrališta i da su njima potrebni zdravstveni, školski i rekreativni kapaciteti.Predaja primedbi za Nacrt plana je u ponedeljak 28. decembra u Sekretarijatu za urbanizam i građevniske poslove. Inicijativa Ne davimo Beograd je prethodne nedelje predala preko 1600 potpisa protiv sličnih planova za nadogradnju skloništa u Borči i na Čukarici.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.