Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

United Grupa kupuje bugarsku Novu

United Grupa saopštila je danas da je postigla dogovor o preuzimanju Nova Broadcasting Group, najveće bugarske medijske kompanije sa više platformi, od Advance Media Group.U okviru United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi, u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Očekuje se da će nova transakcija biti završena početkom sledeće godine, nakon uobičajenih odobrenja regulatornih tela. NOVA TV, nacionalna televizija u Bugarskoj, 10 televizijskih kanala, najveća online platforma - Net Info, koju u toku svakog meseca prati u proseku čak 80 % stanovnika te zemlje i četiri radio stanice, deo su Nove.Victoriya Boklag, izvršna direktorka United Grupe izjavila je: „Veoma smo zadovoljni postignutim dogovorom. Kupujemo uspešnu kompaniju dva istaknuta preduzetnika, sa velikim izgledima za dalji rast u okviru Grupe. Nova akvizicija je u skladu sa celokupnom strategijom poslovanja United Grupe koja poseduje telekomunikacione i medijske kompanije na tržištima na kojima poslujemo. Nova Broadcasting Group upotpunjuje naš postojeći medijski portfolio i uverena sam da ćemo pronaći mnogo sinergija, što će nam na svakom tržištu omogućiti dalja ulaganja u lokalni sadržaj koji će brzo doći do publike.“Georgi Domuschiev, izvršni dirketor Advance Media Group rekao je: „Ova akvizicija je veliki uspeh i sjajna prilika za Novu, njene gledaoce, slušaoce i posetioce. Želeo bih da se zahvalim svima koji su nam pomogli da razvijemo vodeću bugarsku komercijalnu medijsku grupu. Dogovor sa United Grupom će obezbediti kontinuirani razvoj Nove.“Investicija predstavlja četvrtu veliku transakciju otkako je BC Partners postao većinski vlasnik United Grupe, u martu 2019. godine.Poslujući istovremeno u telekomunikacionom i medijskom sektoru, platforma United Grupe kombinuje vodeće operatore i najbolje proizvođače medijskog sadržaja u Jugoistočnoj Evropi. Kompanija ima približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih.

Srbija

Vlada pozvala ugostitelje da se prijave za dodelu vaučera

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pozvalo je zainteresovane ugostitelje da se prijave na program vaučera za 2021. godinu. Vaučeri će moći da se koriste zaključno sa 20. novembrom 2021. godine.Svi preduzetnici, privredna društva, , druga pravna i fizička lica kao i zdravstvene ustanove koje pružaju usluge smeštaja, mogu da se prijave na program ako su evidentirani u centralnom sistemu e-turista.Uputstvo i potrebni obrasci mogu se preuzeti direktno sa sajta Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Prvi spisak ugostitelja kod kojih će turisti moći da iskoriste državne vaučere, biće objavljen na internet stranici ovog ministarstva najkasnije do 31. decembra i ažuriraće se sedmično. Prijavljivanje građana za vaučere od minimum pet besplatnih noćenja u registrovanim objektima trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine ili do utroška raspoloživog broja vaučera. Navodi se da vrednost jednog vaučera iznosi 5.000 dinara, kao i da to predstavlja maksimalni iznos koji po vaučeru može da se refundira ugostitelju.Naredna godina biće sedma za redom kako se preko besplatnih vaučera realizuje "Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije".DA LI ĆE DOMAĆI GOSTI SPASITI TURISTIČKU SEZONU

Srbija

Grad Subotica počinje sa preradom otpadnih voda

Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Grada Subotice završilo je rekonstrukciju sistema i pustilo u rad fabriku vode i pogon za preradu otpadnih voda, piše Balkan Green Energy News. Naglašava se da je proširena mreža kanalizacije koja obezbeđuje pokrivenost od 60%.Nalglašeno je da je projekat vredan 27 miliona evra, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila skoro 20 miliona evra u kreditima.Grantove i tehničku podršku vredne sedam miliona evra, obezbedila je Evropska unija, kao i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)."EBRD, Evropska unija i zemlje koje daju donacije usredsređeni su na podršku prelasku na zelenu privredu", izjavila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan i Srbiju.EBRD ukazuje i na činjenicu da se u Srbiji obradi tek 10% otpadnih voda i da je samo 46 odsto stanovništva povezano na kanalizacioni sistem. Podseća i da je infrastruktura na mnogim mestima zastarela.SUBOTICA BESPLATNO DAJE ZEMLJU NEMAČKOJ KOMPANIJI PLIĆ ZAŠTIĆEN OD OTPADNIH VODANova fabrika vode u Subotici ima kapacitet od 80 litara u sekundi i rezervoar OD 2.500 kubika.U njoj se nalazi i jedinica za preradu mulja, a preduzeće je sagradilo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako se dodaje, mulj se koristi za proizvodnju energije, a učinak može da pokrije 40% potreba za rad.Izgrađeno je i 11 kilometara vodovodne mreže, kao i još devet kilometara kanalizacionih cevi i kolektora.Naglašava se da to omogućava domaćinstvima sa više od 12.000 stanovnika da se priključe na tu mrežu i da udeo pokrivenosti kanalizacijom poraste do 60 odsto.Neprerađene otpadne vode su ranije ispuštane u jezero Palić, jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji, i ugrožavale staništa biljaka i životinja.

Srbija

Broj umrlih u novembru oborio desetogodišnji rekord

U Srbiji, u periodu od januara do novembra 2020. godine, broj živorođenih pao je za 2,7 odsto, dok je broj umrlih u istom periodu porastao za 5,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Broj živorođenih od januara do novembra 2020. godine je iznosio 56.587. U poređenju na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 58.131, beleži se pad od 1.544 odnosno za 2,7 odsto. S druge strane, broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do novembar 2020. godine iznosio je 97.633 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 92.160, beleži se rast od 5.473 ili za 5,9 odsto.Prema podacima RZS-a ove godine bio je najveći broj preminulih u novembru u poslednjih 11 godina i to 10.835, a od aprila 2020. umrlo je 6.294 više u odnosu na prosek.Prema zvaničnim podacima, ukupan broj umrlih od Kovida iznosi 2.931‬.

Srbija

Ne davimo Beograd: Gradski odbornici u utorak glasaju o planu za Makiš

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) tvrdi da će odbornici Grada Beograda na novoj sednici skupštine, zakazanoj za utorak 29. decembar, odlučivati o "Predlogu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja na teritoriji opštine Čukarica".NDMBGD podseća da je reč o planu kojim se područje vodoizvorišta pretvara u stambeno-poslovnu zonu i priprema za investitore bliske vlastima.Smatraju da će na taj način investitor dobiti lokaciju od "neprocenjive vrednosti" za budućnost Beograda, njegovo vodosnabdevanje i kvalitet životne sredine.Inicijativa podseća i da taj plan od početka prate problemi, kao i da je na javnoj sednici komisije za planove gde se raspravljalo o tom planu javnost bila sprečena da prisustvuje.NDMBGD poziva Skupštinu grada Beograda i njenog predsednika da se taj plan skine sa dnevnog reda.Gradske vlasti se pozivaju i da organizuju široku javnu diskusiju o tom planu gde bi bila uključena i stručna javnost.Odbornici se pozivaju da glasaju protiv tog plana, ukoliko on ostane na dnevnom redu gradske skupštine."VLAST GRAĐANIMA USKRATILA PRISUSTVO NA JAVNOJ RASPRAVI O MAKIŠU"

Srbija

NIN: MUP prodavao oružje „GIM“-u, dug izmirila firma bliska SNS-u

Nedeljnik NIN eksluzivno je objavio objavio ugovore u kojima se vidi da je Ministarsto untrašnjih poslova, prodavalo oružje iz policije kompaniji "GIM", prenosi televizija N1. Kako se naglašava, dug koji je tom prilikom nastao policiji je isplatila firma bliska Srpskoj naprednoj stranci.N1 ukazuje i na činjenicu da je ugovor zaključen u vreme mandata bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, dok je tada kompaniju "GIM" zastupao njegov otac, Branko Stefanović."Vidimo da je MUP trgovao sa GIM-om u 2015. godini, tada je potpisan prvi ugovor za prodaju malokalibarskog oružja i nekog artiljeriskog oružja, u ugovoru nije specifikacija koje je oružje", kaže novinar NIN-a Vuk Cvijić.Prema njegovim rečima ugovor je bio potpisan na milion i 600 hiljada. Međutim, kako naglašava i pored stavke u ugovoru da se sve isplati u roku od 180 dana, odnosno šest meseci, to se nije desilo."To je trebalo da bude početkom 2016. godine", ističe Vuk Cvijić.Dodaje i da se roba, barem kako priše u ugovoru, prodavala "na kilo".U ugovorima se vide, kako se navodi, dugovanja koja su namirena tek krajem 2018. godine kada se MUP-u isporučuju džipovi, a kompenzaciju završava novi igrač, firma bliska SNS-u."To je ta firma 'British motors', to je firma čiji je vlasnik član GO SNS, bio je nekada i poslanik vladajuće stranke", objašnjava Cvijić.On naglašava činjenicu da se prva trgovina dešava u vreme dok je Nebojša Stefanović ministar policije."Taj ugovor je praktično sklopljen između oca i sina", ocenjuje Cvijić.NIN ODGOVARA STEFANOVIĆU: GIM IPAK BIO POVLAŠĆEN U ODNOSU NA SDPR Navodi se da je vlasnik firme "British motors" Ostoja Mijailović, nekadašnji član Nove Srbije, a od 2015. godine član SNS-a. Komapnija se obavezala da će MUP-u dostaviti 49 vozila marke "lend rover", ugovorena cena za ta vozila je, prema pisanju NIN-a, 2.449.510 evra sa PDV-om.Ista firma je u 2020. godini Gradu Beogradu isporučila iste "lend rovere" za sistem "Oko sokolovo". N1 tvrdi da kompaniju "British motors" nije bilo moguće dobiti, kao i da su nadležne institucije bez reakcije na ove navode.Kompanija GIM je, prema saznanjima BIRN-a, kupovala naoružanje po povlašćenim cenama od Krušika iz Valjeva. Zbog ukazivanja na to da se novac nezakonito isisava iz Krušika, posledice za sada, jedino snosi uzbunjivač Aleksandar Obradović. 

Srbija

eBay onlajn trgovcima u Srbiji počinje da naplaćuje PDV

Najpoznatija svetska platforma za onlajn aukcionu prodaju Ibej poslala je obaveštenje korisnicima u Srbiji da će od januara, u skladu sa poreskim propisima, početi da obračunava PDV u iznosu od 20%, piše Politika.Sasvim očekivano, vest o novim pravilima i većim troškovima trgovanja na internetu mnogi korisnici su dočekali sa negodovanjem, jer Ibej naplaćuje visoke provizije. Preko ove platforme danas trguju mnogi građani Srbije i to ne samo nvom već i polovnom robom koja uvek nađe kupca sa Zapada.Korisnici naglašavaju da uplate najčešće stižu preko Pejpala."Siguran sam da država i Poreska uprava imaju uvid u moje devizne prilive, ali to nije čista zarada. Mnogo je troškova koji idu uz to i na kraju ostane tek toliko da pokrijem manju platu", kaže jedan dugogodišnji trgovac starim stvarima, koji prodaje preko Ibeja. Navodi i da postoje troškovi poštarine koja je često viša od cene predmeta koji prodaje, plus provizije koje naplaćuje Ibej."Prošlog meseca sam platio 1.200 dolara provizije", kaže ovaj trgovac koji uglavnom prodaje staru i polovnu robu sa buvljaka.On naglašava da ne beži od plaćanja obaveza, ali da bi voleo da ono bude pravedno. Drugi kažu da će odustati od trgovine ili će pokušati da registruju svoje naloge u drugim državama, kako bi izbegli plaćanje poreza.Naglašavaju i da preko ovog ili sličnih sajtova trguju oni ljudi koji ne mogu da žive od plate od 30.000 dinara.Jedan od trgovaca preko Ibeja, koji živi u Hrvatskoj, ima više naloga među kojima je jedan iz Srbije. Kaže da ovu vest nije primio ozbiljno budući da preko srpskog naloga i ne prodaje mnogo."Glavna prodaja ide preko naloga u Italiji na kome radim više od deset godina. Nikada nisam plaćao porez, jer u Italiji takve obaveze imaju ozbiljni trgovci sa registrovanim internet-prodavnicama", keže jedan od trgovca koji živi u Hrvatskoj.Prema njegovim rečima, obični trgovci, poput njega nikada nisu imali takvu obavezu niti je bilo kontrola. "Ja čak sumnjam da je ovo način da Ibej kao kompanija pokušava da uveća svoje prihode", kaže sagovornik Politike.On dodaje da mu je nedavno na nalog koji je registrovan u Italiji stiglo obaveštenje da se od februara zahteva VAT broj, koji podrazumeva registraciju ako korisnik želi da nastavi prodaju."Mislim da će većina prodavaca, u slučaju da krene naplata poreza, trgovinu preseliti na Fejsbuk gde postoje brojne ciljne grupe, recimo kolekcionara koji međusobno prodaju i menjaju stare stvari", smatra ovaj trgovac iz Hrvatske.Prema našem zakonu, promet robe između fizičkih lica se ne oporezuje, ali platforma ne zna da li ste vi fizičko ili pravno lice."Ibej nema registrovano pravno lice u Srbiji i da bi se zaštitio svima je uveo PDV. To su verovatno učinili zato da ne bi morali da "gledaju u pasulj" ko je sa druge strane, da li prodaje ili da li se identifikuje", objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta. Prema njegovim rečima, u suprotnom, Ibej bi bio obveznik poreza na dohodak. Radosavljević kaže i da je to slična priča kao sa Pejpalom, a Ibej je registrovan na teritoriji Evropske unije, gde zemlje članice međusobno ne plaćaju PDV. Sa druge strane Ibej u Srbiji nema registrovanu firmu, što rezultira određenim ograničenjima."Najveći problem pravi naš zakon o deviznom poslovanju koji je prilično krut i o kome pričamo gotovo dve decenije. Taj zakon u suštini nalaže da ukoliko hoćete da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji morate imati registrovanu firmu", smatra Radosavljević.On napominje da su međunarodne platforme registrovane na nekim drugim destinacijama sa kojih rade i da bi se zaštitile od zakona u svojim zemljama, zaračunavaju poreze ili u slučaju Pejpala zabranjuju trgovinu na teritoriji Srbije. "Njima naša Poreska uprava ne može ništa, ali može da urgira kod njihove Poreske uprave i onda ona njih može da goni što krše zakon određene zemlje", naglašava profesor FEFA fakulteta.Dodaje sse da prema ranijim odgovorima Poreske uprave, poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine "od slučaja do slučaja" ili je to stalna aktivnost nekog fizičkog lica.Radosavljević kaže da se problem u vezi sa frilenserima može da reši jednostavno, osnivanjem preduzetničke radnje i plaćanjem paušalnog poreza, koji je niži od onog koji bi plaćali kao fizička lica.Naglašava i da otvaranjem firme njihove finansije postaju transparentne.

Srbija

Evropski parlament: Vlast u Srbiji koristi dezinformacije protiv opozicije

U zemljama, poput Srbije i Crne Gore, u kojima politikom dominira jedna stranka, dezinformacije teže da slede „partijsku liniju“, služeći interesima moćnika i podrivajući opoziciju, pokazuje najnovija studija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.Dezinformacije su endemski i sveprisutan deo politike na čitavom zapadnom Balkanu, bez izuzetka. Ali dok se o dezinformacijama često raspravlja u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju uprave i demokratije, strani akteri nisu najistaknutiji krivci.U konkurentnijim političkim okruženjima, poput Albanije, Kosova i (donekle) Severne Makedonije, dezinformacije teže oportunistički da koriste sve strane, težeći kratkoročnim ciljevima, a ne dugoročnim strategijama.Međunarodni akteri igraju relativno malu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji. Uprkos tome što je jedan od centralnih distributivnih kanala za transnacionalne dezinformacije u regionu upravo ruski Sputnjik Srbija sa sedištem u Beogradu.U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakterišu povoljno izveštavanje i nedostatak kritika predsednika Vučića i njegovih saradnika.Primarnu ulogu u kampanjama dezinformacija koje sponzoriše država igraju TV stanice (istaknuto TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za odjek kampanja klevetanja vladajuće stranke protiv opozicije, pokazuje studija.Analiza društvenih medija sprovedena za ovu studiju u međuvremenu je otkrila da je niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Tsrvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicina uglednih pojedinaca (uključujući političare i istaknutog ekonomskog komentatora) imalo posebno važnu ulogu u širenju dezinformacija. Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO-u i zapadu uopšte, dok istovremeno neguju proruski diskurs.Štaviše, postoje navodi o velikom broju lažnih profila, grupa i stranica na društvenim mrežama koji su korišćeni u dezinformacione svrhe. Na primer, u aprilu 2020. godine Tviter je u Srbiji izbrisao 8.558 Tviter naloga, uz obrazloženje da su to lažni računi podržani od države povezani sa glavnom vladajućom strankom.Iako su kampanje dezinformacija koje vodi Sputnjik Srbija istaknute u celom regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, one nisu posebno vidljive u samoj Srbiji.Čini se da su srpske i ruske državne poruke široko koordinisane na višem nivou. Međutim, postojala su dva značajna izuzetka. Prvi je bio 2016. godine kada je predsednik Vučić podržao tvrdnje da je ruski GRU stajao iza pokušaja puča u Crnoj Gori, iznoseći osude iz Moskve. Drugi izuzetak je bio letos kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila Vučića, vulgarno, da se prodao Vašingtonu zbog predloženog posla o ekonomskoj normalizaciji Kosova. Vladimir Putin se na kraju izvinio u njeno ime.Generalno, čini se da se Sputnjik Srbije ne uključuje nezavisno u srpsku politiku na način na koji to čini u drugim zemljama regiona. Međutim, on proizvodi materijal koji srpski mediji (i drugi u regionu) mogu prenameniti kako bi postigli svoje ciljeve kroz dezinformacije.Kao takva, glavnina srpskih dezinformacija ima za cilj da širi mišljenje u odnosu na izbore, javne ličnosti ili unutrašnju srpsku politiku. Diskurzivna polja na kojima se vode ove bitke, međutim, veoma se razlikuju. Otprilike trećina pregledanih kampanja usredsređena je na NATO ili EU, trećina na posledice jugoslovenskih ratova i posleratnog „pomirenja“, a ostatak na izbornu politiku i COVID-19.I domaći i strani akteri koriste dezinformacije da potkopaju kredibilitet Evropske unije na zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama između „idealista EU“ (koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje) i „realista EU“. (koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da će se verovatno dogoditi).Iako su Kina i Turska aktivne na ovom polju, u naporima za diskreditaciju EU dominira Rusija, koja održava široku infrastrukturu medijskih manipulacija širom regiona.Nikola Momčilović

Srbija

VOICE: Nakon propalog sporazuma s Tenisom, država njive daje lokalnim moćnicima

Hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je Srbija, prema dogovoru tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i Klemensa Tenisa, vlasnika nemačke kompanije Tenis, trebalo da dodeli u dugoročni zakup ovom investitoru, sada obrađuju domaće propale firme i lokalni moćnici, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).Umesto Tenisa koji je, kako je 2016. godine najavio Vučić, planirao da u stočarsku proizvodnju u Srbiji investira 300 miliona evra, a da od naše države zakupi njive na 30 godina, danas nemamo nijedan uložen evro, ali imamo „hajdučiju na oranicama“.Tako su na području Zrenjanina, gde je u nekoliko katastarskih opština za Tenis bilo predviđeno  2.420 hektara državnih njiva, neke od tih parcela izdate firmi u stečaju – Industriji mesa „PKB Imes“ na čijoj je farmi u Farkaždinu prošle godine došlo do pomora svinja zbog gladi. Prema istraživanju VOICE-a, „PKB Imes“ je u zrenjaninskim atarima, na osnovu prava prečeg zakupa koje imaju stočari, ukupno dobio na raspolaganje 2.256 hektara.VOICE je uvidom u ugovore ustanovio da je, u okviru programa za izdavanje državnog zemljišta u zakup za 2019. godinu, ova firma, koju zastupa stečajni upravnik, u februaru 2020. godine potpisala 31 ugovor o zakupu na godinu dana. Ugovori su potpisani za 1.802 hektara i za jednogodišnju arendu „PKB Imes“ je platio 283.591 evro, odnosno u proseku oko 150 evra po hektaru. Za ostale površine, odnosno 600 hektara oranica, data je saglasnost u novembru prošle godine i očekuje se potpisivanje ugovora.PKB Imes uzeo je njive i u Banatskom Despotovcu, gde je prema planu koji je 2017. objavio grad Zrenjanin, predviđena izgradnja Tenisovog radnog kompleksa i farme svinja kapaciteta 70.000 tovljenika godišnje. U ovom mestu, nesuđenoj Tenisovoj polaznoj tački u srpskom agrobiznisu, za izdavanje lokalnim ratarima ostalo je 40 hektara, od toga obradivih tek osam, i to na 12 lokacija, otkriva VOICE.Među stočarima, najveći zakupac na teritoriji Zrenjanina je firma „Ćorić agrar“ iz Bašaida. I ona je u arendu uzela parcele u Banatskom Despotovcu, ali i drugim katastarskim opštinama. Kako se može videti u godišnjem programu izdavanja zemljišta, najveći je zakupac u zrenjaninskim atarima koji je njive dobio po pravu prečeg za stočare - 498 hektara. Reč je o firmi čiji je gazda Krsta Ćorić, zemljoposednik u Srbiji koji ide uz rame Petru Matijeviću, Miodragu Kostiću, Miroslavu Aleksi - prema informacijama VOICE-a obrađuje oko 20.000 hektara oranica, a oko 15.000 ima u vlasništvu.U dugogodišnji zakup od 2018. do 2028. njive u Tomaševcu dobila je firma "MIO MAR agrar" doo čiji je vlasnik Marko Kešelj. Ova firma dobila je 1.428 hektara, a godišnje plaća oko 160 evra po hektaru. Kešelj je zajedno sa Mledenom Pešutom zakonski zastupnik i vlasnik u preduzeću Fud planet. Pored tužbe zbog Tenisa, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, vodi sudski spor protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i zbog Fud planeta, jer je dao saglasnost na dugogodišnji zakup zemljišta firmi koja, kako paori tvrde, nema investicije iza sebe i nema reference. Za Fud planet je, kao investitoru na zakup od 30 godina, bilo odvojeno 900 hektara ali taj ugovor nije potpisan, piše VOICE.Na pitanja novinara ovog istraživačko-analitičkog portala nisu odgovorili ni iz Tenisa ni iz Grada Zrenjanina. Na pitanje zbog čega je kompanija Tenis odustala od ulaganja u Srbiji u Ministarstvu poljoprivrede je VOICE-u rečeno da, do ovog momenta, Komisija za ostvarivanje prava prvenstva nije dobila zvanično obaveštenje o odustajanju od realizacije projekta u Srbiji. Zbog pojave afričke kuge svinja u regionu, kompanija Tenis invest je tražila prolongiranje ulaska u posed i započinjanje planirane investicije, rečeno je novinarima ovog portala u Ministarstvu.Savez udruženja poljoprivrednika Banata očekuje ovih dana presudu Upravnog suda u Novom Sadu, gde je krajem novembra održano drugo ročište u postupku koji paori vode protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Kako se navodi u tužbi u koju je VOICE imao uvid, ovaj sekretarijat je omogućio da Tenis na 30 godina u zakup dobije 75.000 hektara.

Srbija

Pevač Željko Joksimović navodno planira da kupi Tanjug

Novinsku agenciju Tanjug uskoro bi mogla da kupi privatna kompanija Minacord media, koja je u vlasništvu pevača Željka Joksimovića i suvlasnice K1 televizije Manje Grčić, prenosi Newsmax Adria, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama.Napominje se da u Tanjugu tu informaciju za Newsmax Adria nisu hteli ni da potvrde ni da demnatuju.Manja Grčić je u poruci za taj kanal odgovorila da nije reč o kupovini Tanjuga i da će se u narednih 7-10 dana znati više o toj transakciji.Inače, Minacord media je vlasnik nekoliko kablovskih kanala koji se emituju u Telekomovoj distributivnoj mreži.NOVI REKORDI U BROJU KORISNIKA VIDEO IGARA U SRBIJI Novinska agencija Tanjug Uredbom Vlade Srbije trebalo je da prestane sa radom 31. oktobra 2015. godine. Prema toj uredbi brisanje Tanjuga iz registra Agencije za privredne registre trebalo je da pokrene ovlašćeno lice nakon isplate zaostalih dugovanja, ali se to ni pet godina kasnije nije dogodilo.Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Srbija

Određene najniža i najviša osnovica socijalnog osiguranja za 2021. godinu

Ministarstvo finansija objavilo je iznose najniže i najviše osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji će važiti od od 1. januara do 31. decembra 2021. godine. Prema propisu objavljenom u Službenom glasniku, najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi iznosi 28.402 dinara.Najniža mesečna osnovica obaveznog socijalnog osiguranja u istom iznosu će važiti i za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike tokom 2021. godine.S druge strane, najviša mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi biće 405.750 dinara.Time je najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu dostigla 4.869.000 dinara.Najniža i najviša osnovica doprinosa se određuju jednom godišnje na osnovu prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu od oktobra prethodne godine do septembra tekuće godine.

Srbija

Vlada definisala kako će se plaćati odloženi porezi i doprinosi

Privrednim subjektima koji su se opredelili za odlaganje plaćanje poreza i doprinosa omogućeno je namirivanje tih obaveza na najviše 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate za period odlaganja, navodi se u uredbi koju je donela Vlada Srbije. Prva rata dospeva 10. februara 2021. godine, a svaka naredna istog datuma u mesecima koji slede.Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 jasnije definiše obaveze privrednika i produžava rok za plaćanje obaveza, obzirom da je početkom korona-krize slična mera odgodila to obavezu do 4. januara 2021. godine.Ko ima pravo na odlaganje poreza Novim propisom, privredni subjekti koji su se prethodno prijavili za poreske pogodnosti se obavezuju na plaćanje mesečne rate ne manje od 1.000 dinara.Privredni subjekti odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na mesečne rate ostvaruju bez sprovođenja posebnog postupka.Odlaganje plaćanja se može ostvariti za porez i doprinose na zarade i naknade zarada, kao i za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, u visini iznosa neplaćene obaveze.Dodatno, ista pogodnost se može ostvariti za akontacije poreza na dobit pravnih lica, najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu.Slična pogodnost dostupna je i za akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike, nezavisno da li su se opredelili za isplatu lične zarade, a najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi.Preduzetnicima-paušalcima koji su se opredelili za odlaganje dospelosti obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti takođe se odlaže plaćanje obaveza na 24 jednake mesečne rate bez kamateZa obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, koji konačnu poresku prijavu podnose do 31. januara 2021. godine, a čiji se poreski period završava u 2020. godini, prva rata takođe dospeva 10. februara 2021. godine, ali ona ne može biti manja od 2.000 dinara.Privredni subjekti mogu i pre isteka 24 meseca da u celosti isplate dugovanja.Doprinosi čije je odlaganje plaćanja odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao i ostvarivanja prava u druge svrhe.Pravo na odlaganje ne mogu ostvariti subjekti koji u propisanim roku ne podnesu konačnu poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.Pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa se gubi ukoliko se ne izmiri ratu u predviđenim rokovima.Neplaćeni iznos obaveze privrednok subjekta preuzima pravni sledbenik, koji je obavezan da nastavi sa plaćanjemmesečnih rata.Ako u statusnoj promeni pravnog lica koje prestaje da postoji ima više pravnih sledbenika, neplaćeni iznos dužna je da plati firma pre brisanja iz registra privrednih subjekata, koje se vodi kod Agencije za privredne registre.Neplaćeni iznos obaveze pravnog lica prema kojem je pokrenut stečajni postupak prijavljuje se i naplaćuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.U slučaju prinudne likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja smatra se dospelim danom pokretanja postupka prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.U slučaju likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja plaćanja, to pravno lice je dužno da plati do okončanja postupka likvidacije.

Srbija

Vrhunski LG Ultra monitori

Bez obzira na to da li ste zaljubljenik u video igre, profesionalni gejmer ili pak radoholik koji posao mora da obavlja na perfektnom monitoru, ukoliko izaberete neki od monitora kompanije LG Electronics iz Ultra linije, nećete pogrešiti. Jedan od naših favorita svakako jeste UltraFine „Ergo” 4K UHD monitor od 32 inča (model 32un880-b). Ovaj monitor dobitnik je i CES nagrade za inovaciju 2020. godine i predstavlja inovativno ergonomsko rešenje koje nudi vrhunske performanse i produktivnost. Jedinstveni koncept LG Ergo objedinjuje tri ključne komponente: preciznost slike, ergonomski dizajn i rešenje jednog USB-C kabla u vidu monitora koji pruža nenadmašive performanse, udobnost pri korišćenju i sređeniji radni sto kod kuće ili na poslu. UltraFine 4K UHD Displej Ergo nudi zapanjujući kvalitet slike i apsolutno zadovoljava potrebe najvećeg broja profesionalaca jer donosi slike visoke rezolucije sa odličnim detaljima, reprodukcijom i tačnošću boja.LG Ergo je razvijen za profesionalce i svakoga ko provodi značajno vreme za radnim stolom. Tehnološki i ergonomski napredni zglobni nosač sa visokim stepenom podesivosti korisnicima omogućava da kreiraju savršeno personalizovanu radnu stanicu. Stalak monitora LG Ergo može da se izvuče ka spolja ili da se postavi tik uza zid, da se podigne na nivo očiju ili da se spusti bliže stolu. Može čak i da se rotira da bi se okrenuo na suprotnu stranu radi praktične razmene informacija sa kolegom na poslu. Ergo monitor može se postaviti na savršenu visinu, razdaljinu i ugao zarad pružanja daleko udobnijeg i održivijeg korisničkog iskustva.Rešenje jednog USB-C kabla ovog uređaja omogućava obradu slike rezolucije 4K, brz transfer podataka i napajanje za laptop pomoću jednog, praktičnog kabla. LG Ergo takođe konvencionalno postolje monitora zamenjuje štipaljkom za sto čime štedi prostor, dok sistem postavljanja jednim klikom podešavanje displeja čini brzim i jednostavnim.UltraGear gejming monitori kompanije LG nadovezuju se na snažnu reputaciju serije koja je poznata po munjevitoj brzini i odličnom kvalitetu slike. Gejming monitori kompanije LG podižu standard za performanse u pogledu brzine i lepote slike.Monitor UltraGear 4K IPS monitor od 27 inča (model 27qn880) odlikuje IPS displej sa frekvencijom osvežavanja od 75 Hz i rezolucijom 2560x1440. Ovaj monitor reprodukuje detaljnu sliku uz sRGB 99% (tip.), a HDR 10 obezbeđuje dramatičniji, dinamičan i sveobuhvatan užitak u gledanju. Unapređena fleksibilnost Ergo postolja obezbeđuje potpunu pokretljivost ekrana, proširene opcije ergonomskih podešavanja za izvlačenje, uvlačenje, rotiranje, okretanje, podešavanje visine i nagiba, kao i savršen položaj ekrana za što prijatniju i bolju radnu atmosferu. Kompaktan dizajn zauzima veoma malu površinu stola, a takođe doprinosi jednostavnijem postavljanju. Pomažući korisnicima da organizuju prostor bez kablova, rešenje 27qn880 sa USB-C priključkom i jednim kablom praktično omogućava brz prenos podataka i napajanje za punjenje laptop računara pomoću samo jednog kabla.Za koji god monitor da se odlučite, nećete sigurno pogrešiti. Monitori kompanije LG prevazilaze očekivanja korisnika svojim performansama, kvalitetom slike i brzinom na profesionalnom nivou. 

Srbija

Vlada seli muzej Nikole Tesle na Dorćol

U saopštenju Ministarstva kulture navodi se da će Muzej nikole Tesle biti preseljen u zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost", koja u potpunosti odgovara njegovim potrebama. Nova zgrada muzeja se nalazi na Dorćolu, na samoj obali Dunava.Ministarstvo podseća da je reč o izuzetno značajnoj ustanovi kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle.Ona će na taj način dobiti adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka.Objekat Termoelektrane "Snaga i svetlost" sagrađen je u periodu od  1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela.Sastoji se iz zgrade Elekrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja i kako se dodaje "utvrđen je za spomenik kulture".Pokretna kulturna dobra koja govore o životu i delu  Nikole Tesle i čine zbirni fond muzeja, razvrstavaju se na način koji omogućava pravilnu zaštitu kulturnih dobara i savremenu muzeološku prezentaciju.Predmeti potiču iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, hemijske tehnologije, a tu su i lični predmeti velikog naučnika, kao i zbirka likovne i primenjene umetnosti Muzeja Nikole Tesle.KO ODLUČUJE O SELIDBI NIKOLE TESLE U ŽELEZNIČKU STANICU Muzej Nikole Tesle je 21. maja 2020. godine postao republička ustanova kulture.Ranije se govorilo o preseljenju tog muzeja u zgradu bivše glavne železničke stanice, ali se od te namere, po svemu sudeći odustalo.Više puta je naglašeno da je muzeju potreban adekvatniji prostor o vile u Krunskoj ulici.Ona je bila u vlasništvu nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srbije, Đorđa Genčića, koji je bio i jedan od inicijatora Majskog prevrata 1903. godine.Zgradu su nakon promena 2000. godine putem restitucije zatražili njegovi naslednici.

Srbija

Ugovor o kupovini Fajzerovih vakcina „strogo poverljiv“

Koliko je vakcina protiv koronavirusa Srbija kupila od kompanije Fajzer (Pfizer) i po kojoj ceni za sada je nepoznato, jer je ugovor između naše zemlje i te kompanije označen kao strogo poverljiv, navodi se u odgovoru koje je Ministarstvo zdravlja dostavilo Raskrikavanju.Kako navodi portal, oni su ovim institucijama zatražili kopiju ugovora koji je potpisan sa Fajzerom i Biontekom, kao i informacije o ceni, količini i datumu kada će vakcine biti isporučene, te o svim pravima i obavezama Srbije, koje proizilaze iz ugovora.Međutim, Ministarstvo zdravlja odbilo je da pruži tražene informacije, pozivajući se na Zakon o tajnosti podataka.„Ovaj ugovor označen je kao strogo poverljiv dokument u skladu sa odredbama Zakona o tajnosti podataka”, navodi se kratko u odgovoru, ali bez konkretnih članova tog Zakona, na koje se pozivaju.U Zakonu o tajnosti podataka navodi se da se stepen tajnosti „strogo poverljivo određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije”.Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić kaže za Raskrikavanje da u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama javnost ima nesporan interes da pristupi podacima koji su u posedu organa vlasti, a tiču se ugrožavanja i zaštite zdravlja stanovništva.„Čini se da je naša Vlada manje - više sve te informacije označila kao strogo poverljive, a to zapravo znači da oni misle da će, ako građani Srbije saznaju koliko je sredstava, za koje kolličine medicinske opreme i lekova potrošeno, Srbija pretrpeti štetu i to ne bilo kakvu štetu, nego tešku štetu”.„To je potpuno neobjašnjivo, u najmanju ruku, Vlada bi morala da objasni o kakvim je to interesima reč i o kakvoj šteti je reč”, navodi ŠabićŠabić podseća da je označavanje ovih informacija kao „strogo poverljivih” suprotno i Zakonu o budžetskom sistemu, koji sadrži princip transparentnosti. Izuzetak može biti bezbednost zemlje, odbrana zemlje ili međunarodni odnosi.„Ne vidim kakva bi šteta po bilo koja od ova tri interesa mogla biti prouzrokovana samom činjenicom da će, što je najnormalnija stvar u svakoj uređenoj zemlji, Vlada položiti račun o relevantnim činjenicama, posebno u ovakvim situacijama”, objašnjava Šabić.Nedavno je i kompanija Fajzer odbila da dostavi Danasu detalje tog ugovora, navodeći da su njegovi detalji poverljivi.Podsetimo, u Srbiju je juče stiglo 4800 doza Fajzerovih vakcina, a Vučić je danas najavio da će vakcinacija početi sutra. Vakcinu će, kako je najavljeno, prvo primiti korisnici staračkih domova.

Srbija

Mali magacini mogu da donesu veliku zaradu

Pored velikih početnih ulaganja izdavanje malih magacina nema velike troškove i uloženi novac se brzo vraća, a domaći preduzetnici kažu da taj biznis raste i da će biti hit za tri do pet godina, pišu Biznis i finansije. Kao dva velika razloga za razvoj tog biznisa navodi se prelazak na rad od kuće i činjenica da nove zgrade često nemaju podrumski prostor."Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika", objašnjava Zoran Stajić, vlasnik "Toro Box-a", najveće firme u Srbiji koja se bavi tom vrstom iznajmljivanja. Prema njegovim procenama ulaganja u taj posao isplate se nakon pet ili šest godina, mnogo brše nego investicija u iznajmljivanja stana. Stajić dodaje i da su davali u zakup velike magacine, dok danas iznajmljuju 200 malih, a još 800 je u pripremi.Naglašava da je za početna ulaganja neophodno od milion do dva miliona evra, dok je cena iznajmljivanja od 50 evra, pa naviše."Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj", kaže Zoran Stajić.Neki od klijenata su bili iz pogrebnih preduzeća, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili on-lajn prodajom."Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava", kaže Filip Savić, direktor firme "Skladištenje stvari".Kaže da imaju dosta klijenata koji rade onlajn, kao i da najmanji magacin, gde može da se smesti 45 kutija košta15 evra mesečno.Među klijentima su kafići i restorani koji tu čuvaju svoje letnje bašte, ljubitelji oldtajmera."Dešava nam se i da neko iznajmi magacin, smesti stvari, plati mesec ili dva, i više se nikada ne pojavi", kaže Savić. U tom slučaju, kako objašnjava, firma ima pravo da stvari proda na licitaciji, pa im se dešava da godišnje napune dvadesetak šlepera, stvarima koje niko ne uzima."Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno", objašnjava vlasnik firme "Rent a Box" Ivan Božović . Cena je kako naglašava 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata".Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za tri do pet godina. Sve one koji hoće time da se bave savetuje da prvo kupe zemlju, najmanje 10 ari, i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni. Zatim treba nabaviti i takozvane "kontejnere" koji su mini-magacini, a njihova cena zavisi od veličine i kvaliteta.Iskustvo koja ljudi imaju u ovoj oblasti poslovanja u Poljskoj, pokazuje da je bitno da su skladišta dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.Čitav kompleks treba da ima najmanje 1.000 kvadratnih metara i da bude smešten u centralnoj gradskoj zoni, a period iznajmljivanja bi trebao da bude što fleksibilniji.U toj zemlji jedna firma je od te vrste biznisa napavila i franšizu.

Srbija

Dogodine kreće masovna izgradnja postrojenja za otpadne vode

Tokom naredne godine u Srbiji bi trebalo da počinje gradnja između 20 i 30 postrojenja za preradu otpadnih voda i očekuje se da na taj način bude pokriven najveći deo zemlje, poručuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, prenosi Biznis.rs."Ovim smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju", kaže pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.Na online konferenciji o upravljanju otpadnim vodama Abramović je rekao da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre nekoliko nedelja, kada je u Narodnoj skupštini Srbije ratifikovan sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.Njime su kako dodaje,odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda."U Srbiji je, prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra", kaže Srđan Gajić iz Udruženja "3E".On naglašava da u borbi protiv zagađenja ne postoje stimulativne mere za privredu. Prema njegovim rečima, u tom poslu ključna je finansijska podrška države, malih i srednjih preduzeća, a deo problema gradovi i opštine mogu da reše i razvojem sopstvenih pogona za prečišćavanje.VRBAS: NEMA KO DA UPRAVLJA POSTROJENJEM ZA OTPADNE VODE OTPADNE VODE ZAVRŠE U REKAMAU Srbiji se pre ispuštanja u reke i jezera, zbog malog broja postrojenja, prečisti manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a dodatni problem su vode koje ispušta privreda u istu kanalizacionu mrežu ili recipijente. Kako bi se u što kraćem roku smanjilo zagađenje, neke od preporuka su da kompanije i lokalne samouprave zajedno grade postrojenja, da se u te svrhe obezbede podsticaji privredi i da se unapredi rad inspektora. Nataša Ðokić, savetnik NALED-a, navela je da uprkos ustaljenom mišljenju Srbija nije bogata vodama. Kako je objasnila, mi imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica iznosi 2.500 metara kubnih.Zbog toga naglašava da vode treba da čuvamo i dodaje da u Srbiji situacija nije ništa bolja ni sa kanalizacionom mrežom, jer je njome pokriveno svega 62% stanovništva.Onlajn konferencija o otpadnim vodama održana je u organizaciji Udruženja "3E", Mreže inspektora Srbije i u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i USAID-om.

Srbija

Da li će domaći gosti spasiti turističku sezonu?

Još uvek je nepoznato koliko će ova zdravstvena kriza trajati i kada će putovanja van zemlje biti moguća, međutim subvencionisani odmor u Srbiji, uz vaučere za koje će građani moći da konkurišu već od 1. januara, za sada je jedini izvestan, jer Vlada Srbije je budžetom za 2021. godinu predvidela izdvajanje od 500 miliona dinara za ukupno 100.000 vaučera za putovanja u Srbiji, piše Politika.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je već pozvalo zainteresovane ugostitelje da se prijave za realizaciju programa vaučera i najavilo da će prvi spisak domaćina kod kojih ih je moguće iskoristiti biti objavljen najkasnije do 31. decembra.Kao i ranijih godina, prijavljivanje građana za vaučere podrazumevaće minimum pet besplatnih noćenja u prijavljenim objektima, a trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine, a mogu se koristiti zaključno sa 30. novembrom. Kako su naveli u resornom ministarstvu, sledeća godina biće sedma zaredom kako se preko besplatnih vaučera realizuje Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije.Lista mogućih korisnika proširena je tokom ove godine, zbog epidemije i na studente, a i limit zarade je povećan na 70.000 čime je dodatno omogućeno znatnom broju građana da aplicira za vaučere za subvencionisanje troškova godišnjeg odmora u Srbiji, kažu za Politiku u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Prema njihovim podacima, u ovoj godini za vaučere se prijavilo 274.010 korisnika. I u 2021. godini, kažu, očekuju veliko interesovanje domaćih turista za destinacije širom Srbije, čime će kao i prethodnih godina znatno doprineti ukupnom turističkom prometu.Na pitanje koliko domaći turizam može da pomogne u spasavanju sezone, u ministarstvu navode da je za Srbiju domaći gost oduvek bio od izuzetnog značaja.„I u najboljoj godini srpskog turizma, gotovo 50 odsto turista činili su domaći gosti, tako da ne možemo govoriti samo o spasavanju sezone. Tokom 2020. godine najveći broj naših građana je usled zatvorenih granica i epidemiološke situacije, odabrao da odmor provede u svojoj zemlji. Na našim najposećenijim destinacijama poput Zlatibora, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Sokobanje, Divčibara se tokom leta tražio krevet više“, kažu u ministarstvu.Takođe, naši turisti su tražili tzv. alternativne destinacije poput Stare planine, Kosjerića, ostalih planina, etnosela, salaša, jezera i na tim ugostiteljima je sada da prikažu sve lepote i autentičnosti svog kraja, kažu za Politiku u navedenom ministarstvu.Stabilizacija ovog sektora se svuda u svetu, pa i kod nas očekuje tokom tokom 2021. godine, ali ipak sve destinacije i dalje očekuju najviše od domaćih turista. U Ministarstvu trgovine kažu da ni Srbija neće biti izuzetak.„Odavno je poznato da ne treba praviti razliku između domaćih i stranih turista kada je reč o kvalitetu turističke ponude i pružene usluge. Ova godina nam je dodatno pokazala koliko je važan domaći gost. Naši ugostiteljsko-turistički radnici znaju da se zadovoljni turista ponovo vraća na destinaciju i rado je preporučuje. Nadalje, ovo je prilika za domaće goste, da ukoliko nisu upoznali Srbiju kao turističku destinaciju i njenu turističku ponudu, da to učine tokom 2021. godine“, kažu u Ministarstvu trgovine za Politiku.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.