Srbija

Produžen rok za zamenu kaveza za koke nosilje

Proizvođači konzumnih jaja mogu do kraja 2023. godine da zamene kaveze za koke nosilje, što znači da će imati dovoljno vremena da se prilagode zakonodavstvu Evropske unije i da koriste sredstva iz IPARD programa, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Produženje roka za tri godine je rezultat inicijative Grupacije za proizvodnju živinskog mesa i jaja PKS, upućene Ministarstvu poljoprivrede, koje je izmenilo Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja.Prvobitni pravilnik je predviđao da rok za zamenu kaveza ističe 1. januara 2021. godine, novi rok je 31. decembar 2023. godine."Da pravilnik nije izmenjen, proizvodnja bi se smanjila za oko 40 procenata i verovatno bi morali da se oslonimo na uvoz, dok bi mnogi proizvođači čak i odustali od proizvodnje jaja", rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimirović.On je podsetio da je na predlog PKS, IPARD program omogućio proizvođačima konzumnih jaja da konkurišu za sredstva usmerena za nove, obogaćene kavezne sisteme.Istakao je da prema pravilniku o uslovima za dobrobit životinja novi kavezi treba da imaju veću površinu, posebnu opremu za stajanje, veće hranilice i pojilice, drugačiji materijal na podu, nagib ne veći od 14 odsto.

Infodemija: Kad je politička kampanja važnija od zdravstvene

Za vreme pandemije prekršena su sva pravila krizne komunikacije. Trećina građana ne veruje da koronavirus uopšte postoji. Da li je ovakav neslavan rezultat posledica toga što je politička kampanja bila preča od one zdravstvene?U apoteke je stigao test kojim se možete sami testirati na koronu, ali se nikako ne preporučuje da to radite sami. On jeste za kućnu upotrebu, ali bris treba da vam uzimaju isključivo medicinski radnici. Test je povučen iz prodaje jer ne poseduje dozvolu Agencije za lekove (kaže premijerka), iako se nalazi u bazi iste agencije i postoji i rešenje kojim mu se daje dozvola. Ako vam ništa nije jasno, nije do vas, ne brinite.Oprečne informacije koje do građana stižu još od početka pandemije rezultirali su time da u decembru, nakon što devet meseci živimo sa virusom, više od trećine građana Srbije ne veruje ili sumnja da pandemija COVID-19 uopšte postoji, kako pokazuju rezultati istraživanja Beogradskg centra za bezbednosnu politiku (BCBP).Ovaj podatak trebalo bi da nam dovoljno o tome da država nije dobro komunicirala sa građanima i da nijedna mera nije dovoljno objašnjena, smatra profesor Fakulteta bezbednosti Želimir Kešetović."Vi da pitate ljude sa simptomima na koji telefon da pozovu, kome da se jave... Ako imate nekog vašeg u bolnici koga ćete da pitate kako mu je... Mislim da su to sve nejasna pitanja", rekao je Kešetović.Ko poziva na šoping, ne može dobrom da se nadaKešetović, koji je stručnjak upravo u oblasti kriznog menadžmenta, objašnjava kako su u toku pandemije prekršena gotovo sva pravila kriznog komuniciranja. Ključna greška napravljena je na samom početku, kada je na konferenciji za medije rečeno kako je virus smešan i kako bi žene trebalo da pohrle u šoping u Italiju. "Ta prva poruka u kriznoj komunikaciji je jako važna. To se zove golden hour ili golden two hours, prvi zlatni sat ili zlatna dva sata. Zapravo, prva poruka koja se plasira, cela dalja krizna komunikacija se gradi na njoj i ne može biti suprotna. Ovde je morala da bude suprotna i tri nedelje kasnije smo dobili SMS u devet uveče, da smo na pragu italijanskog scenarija, da će ’groblja će biti tesna’..."Da je nedovoljno dobro informisanje građana u toku pandemije samo nasleđe već godinama polarizovane i nezdrave komunikacije smatra scenarista i satiričar Vojislav Voja Žanetić. On objašnjava kako ju je dodatno opteretilo i to što se početak pandemije poklopio i sa predizbornom kampanjom."Akcenti su bili prenaglašeni, drama je bila prenaglašene, restrikcije su bile prenaglašene i čini mi se, možda nisam u pravu, da su se sve te stvari bile u funkciji više političke propagande nego što je politička propaganda bila u funkciji zdravstvene. I to nije bio dobar odnos", ocenjuje Žanetić.Cilj je uvek političkiIako navodi da su se sada i politička i zdravstvena komunikacija utišale jer je akcenat na spašavanju ekonomije, objašnjava da je naše društvo preterano ispolitizovano te da se sve pretvara u političku kampanju."Koji god aspekt zdravstvene komunikacije iliti komunikacije o pandemiji i preventivne komunikacije za potrebe otkud znam kakve zaštite građana i društva da okrenete i da pitate, odgovor je otprilike isti – sve je to super, ali to ne služi tome što mi mislimo da bi trebalo, nego njegov primarni cilj jeste da ostvari određeni politički efekat", rekao je Žanetić.Čini se da i rezultati upravo oslikavaju šta je to primarni cilj – vlast je na izborima osvojila ubedljivu većinu glasova, istraživanje BCBP-a pokazuje da gotovo polovina građana smatra da je predsednik Republike najbolje rukovodio pandemijom, a skoro 40 odsto da je Krizni štab dobro radio u ovom periodu. Doduše, u obzir treba uzeti i relativno visoke procente onih koji nisu bili zadovoljni radom ovih institucija – trećina građana misli da je predsednik države loše rukovodio, a 40 odsto da je to bio slučaj sa Kriznim štabom.Ipak, za našu temu od još većeg značaja ima informacija da je na pitanje šta je trebalo da institucije urade kako bi bolje upravljale krizom najveći broj ispitanika odgovorio kako je bilo neophodno bolje informisanje.A loše informisanje, nedovoljno informativni tekstovi u medijima, neprecizne izjave vlasti, populističke mere proizvele su mnoštvo lažnih vesti kao i teorija zavera.Laganje nije krivično deloIako smo svi u manjoj ili većoj meri žrtve, pitanje je kako se od toga odbraniti. Izvrtanje činjenica, neistinito izveštavanje ili izgovaranje neistina u javnosti nije krivično delo samo po sebi ukoliko ne proizvede paniku, teže remećenje javnog reda i mira ili ne ometa sprovođenje mera i odluka koje je propisala država, objašnjava za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Radovan Lazić.Takođe, on ističe je da onaj koji iznosi neistine mora biti svestan toga da to nije istina. To jeste, laganje iz nehata se ne računa.Ipak, vesti koji mediji objavljuju, izjave sa kojima nas političari svakodnevno zasipaju, podaci sa kojima svakodnevno izlazi Krizni štab čini se više nego ikada odlučuju o našim životima. Na osnovu onoga što gledamo, slušamo ili čitamo donosimo zaključke o tome koliko bi trebalo da budemo zabrinuti, da li je u redu da odemo kod roditelja na ručak, kada ćemo moći u prodavnicu narednog dana, da li ćemo moći da otputujemo na odmor i hoće li nam dete ići naredne nedelje u školu. Osim toga, mnogi privrednici donosili su svoje poslovne odluke na osnovu informacija koje su dobijali putem medija i na osnovu onoga što su govorili članovi kriznog štaba ili predstavnici vlasti. Ukoliko se ispostavi da ste svoje poslovne planove gradili na neistinama, pogrešnim informacijama i skrivenim podacima, imate pravo da se obratite sudu, objašnjava Lazić."Ukoliko biste vi imali neko preduzeće koje posluje i čije je poslovanje značajno otežano usled takvih informacija ili ste te informacije koje ste čuli od određenih državnih zvaničnika, računali ste s njima i ukalkulisali ste na neki način u poslovanje svog preduzeća pa ste zbog toga pretrpeli štetu svakako vam ostaje pravo da tražite naknadu štete", kazao je Lazić.On takođe skreće pažnju i da su političari i javni funkcioneri najpre dužni da govore istinu, a da iako njihove izjave uglavnom ne povlače krivičnu odgovornost to ne znači da ne treba da povlače političku.I istina i nadaAli, čak i ako nekontrolisana količina informacija kojom nas zasipaju svakodnevno poslednjih meseci ne proizvede kod nas takvu štetu da bismo mogli da se obratimo sudu ili ako ne iznudi građansku paniku ne znači da u nama nije probudila stres.Šta nas više plaši – kada baratamo sa toliko informacija da više ne znamo koja je tačna ili kada napipavamo u mraku, ne znajući šta se dešava? Psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar objašnjava za Novu ekonomiju da je dosta toga indivualno."Postoje ljudi koji se osećaju sigurnije kada barataju sa većom količinom informacije jer tako osećaju da imaju veću kontrolu. Sa druge strane, postoje i oni koje mnoštvo informacija preopterećuje".Ipak, veliki značaj igra i to na koji način je informacija servirana, kaže ona."Važno je reći istinu, ali je podjednako važno uliti nadu. I te dve informacije zajedno su nešto što psiha može da prevari. Znači – to i to se dešava, ali imamo to i to rešenje. Ukoliko izostane drugi deo, pojačava se konfuzija", dodala je Glušac Draslar.Dodaje, u slučaju aktuelne pandemije to bi moglo da znači da se uz informacije o tome koliko ima zaraženih, koliko osoba je preminulo ili koliko se nalazi na respiratorima, govori i o tome koliko ih je izlečeno, koliko onih koji koji su pozitivni na kovid je zapravo bolesno, koje su nove metode lečenje, dokle se sa ispitivanjima stiglo i slično. Strah gasi imunitetKako objašnjava, toga u medijima nedostaje, ali to nije karakteristika samo domaćeg terena."Postoji jedan globalni trend u kome se više informacije serviraju na način da se ljudi uplaše da bi poštovali određene mere", dodala je ona.Ovakav vid komunikacije može da da rezultate samo kratkoročno, dok na duže staze može da bude štetan, kaže Glušac Draslar. Kako ona objašnjava, kada je telo pod stresom i kada pokreće hormone za neku vrstu akcije, ono gasi sve sisteme koji mu troše puno energije."Prvi se isključuje imunološki. Znači, strah jednako isključivanje imunološkog sistema. Što više straha, imunološki lošije radi. Tako da, u tom kontekstu, zaista je neophodno uliti nadu", zaključuje Glušac Drasler.

Preduzetnici i frilenseri na današnjem protestu ponovili svoje zahteve

Prema navodima organizatora, protestna kolona vozila je bila duža od tri kilometra.Oni su dodali da ŠTA SVE MALI PRIVREDNICI ZAHTEVAJU OD VLADE SRBIJE?

Srbiji potrebni zakoni kojima se mediji efikasnije štite od pritisaka

Publikacijom "Mediji i nove politike upravljanja internetom" BIRN želi da pokrene debatu o uticaju interneta i digitalnih tehnologija na razvoj medija. U narednim publikacijama, kako je naglašeno, ispitaće se i status medijskih sloboda u digitalnom prostoru.Navodi se da mdijske slobode u tom prostoru podrazumevaju otvorenost, inkluzivnost i pristup informacijama, kao i ekonomsku održivost medija i nove biznis modele. Na važnost interneta i digitalnih tehnologija, kako se navodi u publikaciji pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu.Prema njima u Srbiji je preko 3,81 miliona ljudi koji koriste internet, a njih 70% ima naloge na društvenim mrežama.Za pristup "svetskoj mreži" najčešće koriste mobilni telefon, a internet se najviše koristi za traženje informacija, slanje onlajn poruka, slušanje muzike i učešće na društvenim mrežama.Iako razvoj novih platformi treba da se zasniva na otvorenom internetu, ukazuje se na činjenicu da u praksi to nije tako. "Internet i digitalni prostor sve više postaju mesto gde se sloboda izražavanja i medijske slobode susreću sa brojnim izazovima i problemima", navodi se u BIRN-ovoj publikaciji.Razlog za to je "algoritamsko i platformsko usmereno informisanje", koje dovodi do toga da se ljudi informišu u zatvorenim krugovima svojih istomišljenika ili poznanika, pa katkad zabrinjava i količina dezinformacija koja pri takvim oblicima komunikacije nastaje.BIRN ukazue na činjenicu prema kojoj se nedostatak domaćih medijskih politika ogleda i u tome što su one usmerene na tradicionalne modele regulacije, pa kao takve nisu prilagođene digitalnom okruženju. Same promene, kako se navodi treba da odgovore na probleme kojima se umanjuju medijske slobode i slobode izražavanja. NEOVLAŠĆENO PRAĆENJE NOVINARABIRN ukazuje na primer koji se dogodio 2020. godine i koji pokazuje neovlašćen nadzor nad novinarima.Tadašnji ministar odbrane javno je komentarisao tekst jednog od svojih prethodnika koji nije bio ni objavljen, a mediji bliski režimu Tanjug, TV Pink kao i nekoliko drugih prenelo je njegovu izjavu.Slučaj je, kako je naglašeno u publikaciji, otovorio pitanje prisluškivanja novinara.Među preporukama za unapređenje regulatornih i samoregulatornih mehanizama, prema BIRN-ovoj publikaciji, trebalo bi da se ide u pravcu Izmene Zakona o elektronskim komunikacijama.To kako se navodi podrazumeva novo definisanje i ograničenje kruga prava za zakonito presretanje elektronske komunikacije.Sa druge strane dodaje se da sami novinari i mediji treba da prošire znanja u vezi sa digitalnom bezbednošću i bezbednošću komunikacija.To kako se navodi podrazumeva izradu i uvođenje sigurnosnih protokola u svoj svakodnevni rad kako bi zaštitili sebe i svoje izvore.BORBA PROTIV LAŽNIH VESTIKoliko brzo napreduju tehnike širenja toliko brzo treba da reaguju institucije. U Srbiji trenutno nema regulatornog okvira za borbu protiv dezinformacija, jer se tajpojam pominje jednom u delu Medijske strategije, sledećom konstatacijom: "Promena preferencija publike i tehničke mogućnosti dovele su i do negativnih pojava koje se ogledaju u širenju govora mržnje ili dezinformacija (fake news)". Napominje se i da je u aprilu ove godine, Tviter uklonio je više od osam hiljada profila koji su isključivo služili "promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera". "Krajem prošle godine, identifikovali smo niz povezanih naloga uključenih u koordinisanu akciju namenjenih promociji vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa našim propisima i predstavljaju nameran pokušaj ugrožavanja slobode javnog izražavanja", saopštio je tada Tviter.Među preporukama koje se navode sa ciljem da se stanje u toj oblasti popravi navodi se sprovođenje kampanje medijske pismenosti, uvažavanje preporuka Etičkog kodeksa novinara i jačanje kapaciteta Saveta za štampu. Ukazuje se i na nedostatak transparentnosti u korišćenju algoritamskih sistema pri identifikaciji digitalnih tragova na internetu i profilima društvenih mreža.Naglašava se i da "na domaćoj medijskoj sceni gotovo da nije bilo nikakve debate o algoritamskom upravljanju sadržajem".Navodi se da su perspektiva ljudskih prava i zakonske obaveze pri korišćenju ili promeni algoritama, glavni nedostaci algoritamskih informacionih sistema.

SOKOJ: Muzički dinar nije stigao onima koji nisu radili

Organizacija muzičkih autora Srbije (SOKOJ) tvrdi da račun za muzički dinar nije uputila onim privrednicima koji nisu radili zbog pandemije koronavirusa, ako su ih oni obavestili o tome, kao i da je ostalima odobrila popust, prenosi Beta. Dodaje se da će biti obezbeđeno i 50% popusta za decembar."Privrednicima i drugim korisnicima autorskih dela koji nisu radili i koji su obavestili SOKOJ nije fakturisana autorska naknada", rekao je direktor SOKOJ-a Dejan Manojlović.Dodao je da "svi korisnici javnog saopštavnja muzičkih dela u ugostiteljskim objektima koji nisu radili dobili popust od 100% u periodu vanrednog stanja, od 15. marta do 15. maja, 30% za jul i avgust".Manojlović je precizirao i da je autorska naknada za živu muziku koja je naplaćena od ugostiteljskih objekata u 2019. godini iznosila 70 miliona dinara, dok je u 2020. godini zabeležen pad od preko 40%.Taj novac se, prema njegovim rečima, raspoređuje na skoro 8.000 domaćih autora i u mnogo većem broju inostranim autorima."Ove godine posledice će osetiti svi, a među prvima na udaru je upravo muzička industrija u celosti jer su otkazani nastupi, koncerti, festivali, što je prilično veliki egzistencijalni udar za sve koji od tog posla žive", ocenio je direktor SOKOJ-a.UZ RAČUN PRIVREDNICIMA STIGAO I POPUST ZA "MUZIČKI DINAR", ZA KAŠNJENJE SLEDI KAMATA Raspodela tih sredstava se, kako je rekao, vrši na osnovu podataka o korišćenju dela i plaćenoj naknadi.Skupština SOKOJ, sastavljena od autora, prema njegovim rečima, donosi plan raspodele, koji je usklađen sa međunarodnim standardima i definiše poene za dela, pravila vrednovanja koja važe za domaća i inostrana dela.Manojlović je rekao da ta organizacija pokazuje "maksimalno razumevanje, ne samo u ovoj godini već i u prethodnim.Objasnio je da se sporovi protiv neplatiša pokreću nakon opomena i onda kada se približi rok da slučaj zastari, dok se pre izvršenja šalje se još jedna opomena."U 2019. godini pokrenuto je oko hiljadu sudskih sporova, a svaki predmet je sadržavao fakture najviše iz prethodne tri godine", rekao je Manojlović.

Zgrada Radničkog univerziteta prodata novosadskoj kompaniji Vega IT za 5,2 miliona evra

Novosadska kompanija Vega IT postala je juče vlasnik zgrade Radničkog univerziteta, a novo poslovno sedište kompanije kupljeno je na javnoj licitaciji po ceni od 5,2 miliona evra, prenosi Netokracija.Vlasnici Vega IT, Vladan Ostojić i Saša Popović, izjavili su da će se u narednom periodu izvršiti rekonstrukcija čitave zgrade, kao i da bi mogao biti raspisan poseban arhitektonski konkurs koji će odlučiti budući izgled zgrade Radničkog.Zvanično, vlasnik ove zgrade u ulici Vojvođanskih brigada biće firma Vega Properties Radnički doo iza koje stoji Vega IT.„Radićemo rekonstrukciju zgrade. Planiramo da napravimo ne samo najlepšu zgradu u Novom Sadu, nego i u Srbiji, te da nam ona služi za dalje ulaganje u naše poslovanje. Planiramo da zgrada bude prepoznatljiva u gradu i da bude na ponos našim kolegama i građanima Novog Sada. Dakle, radiće se potpuna rekonstrukcija, ali nećemo rušiti sadašnju konstrukciju“, rekao je Saša Popović, izvršni direktor kompanije Vega IT u izjavi za 021.rs.

Samo jedna kompanija u Srbiji proizvodi mineralno đubrivo

Prema novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo, nakon odlaska u stečaj Azotare Pančevo, piše portal Biznis i finansije.Od polovine 2018. godine, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo – Elixir Group. Ovo preduzeće je bilo i vodeći uvoznik đubriva u 2017. i 2018. godini, ali ga je na toj poziciji 2019. smenila kompanija “Promist”.Srbija je povećala uvoz mineralnog đubriva u prethodnoj godini za čak 62 odsto. Najviše đubriva se uvozi iz Rusije, oko 60 odsto, a potom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije, ali u daleko manjim količinama. Tokom prethodne tri godine, uvoz iz ovih pet zemalja činio je 92 odsto ukupnog uvoza mineralnih đubriva.Prosečna uvozna cena povećana je tokom tri godine sa 238 na 268 evra po toni, što je rast od 13 odsto. Prosečna cena đubriva uvezenog iz Rusije povećana je u posmatranom periodu za 20 odsto. Đubrivo uvezeno iz Rusije je postalo najskuplje na domaćem tržištu u poređenju sa drugim zemljama iz kojih se ono pretežno uvozi, navodi se u novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.Ukupan izvoz veštačkih đubriva imao je u trogodišnjem periodu rastući trend, tako da je u 2019. godini ostvaren porast izvezenih količina za 29 odsto i ostvarene vrednosti izvoza za 51 odsto u odnosu na 2017. godinu. Prosečna izvozna cena povećana je tokom tri godine sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16 odsto.Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH. U 2019. godini izvezene su značajne količine đubriva u Ukrajinu, tako da je ova zemlja postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije, ističe Komisja u izveštaju. U posmatranom trogodišnjem periodu, izvoz u ovih šest zemalja činio je oko 80 odsto ukupnog izvoza mineralnih đubriva.Sektorskom analizom je obuhvaćeno osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90 odsto ukupnog tržišta đubriva u 2019. godini. Prema proceni Komisije za zaštitu konkurencije, najveći promet u prošloj godini ostvarili su Elixir Group, Promist i Phosagro.

Uz račun privrednicima stigao i popust za „muzički dniar“, za kašnjenje sledi kamata

Iako mnogi privrednici nisu radili, pa smim tim ni emitovali muziku, tvrde da su im stigli računi za muzički dinar iz Organizacije muzičkih autora (SOKOJ) i Organizacije proizvođača fonograma (OFPS), piše Beta. Napominje se da je SOKOJ na računima naveo da je odobrio popust za mart i april od 50% i za jul i avgust od 30%, a OFPS je oprostio naknadu za mart i april."Njihovi popusti mi ne znače ništa kad nisam radila i ostvarila gotovo nikakve prihode. To je velika nepravda, a kada to pokušamo da ukažemo SOKOJ i OFPS, samo se pozivaju na Zakon o zaštiti intelektualne svojine", rekla je Vlasnica noćnog kluba "Eskejp" u Bačkoj Palanci Milena Kralj.Prema njenim rečima, od početka pandemije klub je radio oko tri nedelje, a dobila je račun od obe organizacije da plati ukupno oko 31.000 dinara.Privrednici su u zahtevima Vladi Srbije, koje će saopštiti na protestu ispred ministarstva finansija i privrede, naveli da je jedan od besmislenih troškova muzički dinar, posebno u vreme pandemije kada su prihodi pali i do 100% i kada retko ko radi, a kamoli pušta muziku u poslovnom prostoru.Račun za naknadu se ispostavlja u novembru za prethodnih deset meseci i plaća se jednokratno u roku od dvadesetak dana, a OFPS je naveo da će obračunavati zateznu kamatu za prekoračenje roka.SVE JAČI UTICAJ STRANIH KOMPANIJA NA POSLOVANJE SRSPKE PRIVREDE Muzički dinar se inače plaća kao naknada za emitovanje muzičkih dela, a po osnovu autorskih prava, a visina zavisi od kvadrature poslovnog prostora, važnosti muzike za delatnost kojom se privrednik bavi i lokacije.Tarife za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u prevoznim sredstvima, bioskopima, pozorištima, bilijar salama i recepcijama obračunavaju se u bodovima, a vrednost boda zavisi od rasta potrošačkih cena.Tako su privrednici, kako se navodi, koji imaju poslovni prostor oko 50 kvadrata dobili račune od oko 30.000 dinara.Istakla je da visina naknade zavisi od zone u kojoj se posluje, ali da istu cenu ima prva zona u Beogradu i u gradovima u unutrašnjosti, "što je nelogično".Dodala je da su neki privrednici pokretali i sudske sporove, ali da ih gotovo niko nije dobio.

Nova multimedijalna platforma – iris TV

mts je ponudio potpuno drugačiji doživljaj gledanja televizijskog programa u vidu nove multimedijalne platforme pod nazivom iris TV. iris TV predstavlja unapređenu multimedijalnu platformu najnovije generacije sa nizom inovativnih funkcija za potpuno novo iskustvo pristupanja televizijskim sadržajima, serijskim i filmskim programima putem različitih uređaja. Pored novog dizajna, pojednostavljenih opcija i većeg izbora HD kanala, iris TV, poput vodećih svetskih platformi, koristi tehnologiju veštačke inteligencije koja mts korisnicima omogućava sasvim personalizovano iskustvo. Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, iris TV na osnovu ranijih izbora korisnika olakšava naknadnu pretragu omiljenih programa i preporučuje za gledanje one koji su više u skladu sa njegovim interesovanjima. Moderan dizajn interfejsa nove platforme dodatno omogućava korisnicima jednostavno i intuitivno korišćenje, brzo pretraživanje i kreiranje liste omiljenih kanala, kao i aktiviranje podsetnika za sadržaje koje žele da gledaju. Omogućena je i usluga slike u slici koja omogućava istovremeno gledanje dva kanala, što je idealno za paralelno praćenje ili listanje kanala sa zadržavanjem pažnje na aktuelnom. Istovremeno, korisnicima je na pojedinim kanalima na raspolaganju i mogućnost vraćanja sadržaja do čak 30 dana unazad, umesto dosadašnjih sedam. Praćenje programa svakako će dodatno olakšati i opcija Moj TV – izdvojeni deo menija u kojem korisnik brzo i jednostavno pronalazi sadržaj čije je gledanje ranije započeo, kao i izabrane omiljene kanale i programe. Kako bi u vreme praznika i ograničenog kretanja uživanje u kvalitetnom filmskom i serijskom sadržaju bilo još veće, otključan je veliki broj kanala iz iris TV ponude, kao i brojni filmski i serijski Video klub paketi. Otključani kanali, kao i 50 odabranih filmova u Video klubu, dostupni su sve do 15. januara 2021. godine. Pored toga, ljubiteljima najkvalitetnijeg filmskog i serijskog programa do kraja januara dostupni su i svi sadržaji u okviru HBO+ paketa na poklon.

Do kraja meseca stiže 395 miliona evra od prodaje Komercijalne banke

Nova Ljubljanska banka (NLB) uplatiće 30. decembra 395 miliona evra u budžet Srbije za kupovinu Komercijalne banke, čime okončava proces njenog preuzimanja, potvrdilo je Ministarstvo finansija. Srbija će od prodaje ukupno zaraditi 460 miliona evra.Navodi se da je Narodna banka Srbije (NBS) prethodno dala saglasnost slovenačkoj NLB za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva u Komercijalnoj banci, čime su se stekli uslovi za realizaciju njenog preuzimanja.Postupak po tom zahtevu NLB okončan je 9. decembra donošenjem rešenja NBS koje će joj omogućiti 83,23%, odnosno više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci.Preuzimanje Komercijalne banke podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB.U NBS objašnjavaju da je rok za okončanje transakcije najkasnije do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.Početkom decembra stigla je i neophodna saglasnost Evropske centralne banke za prezumanje Komercijalne banke koja je dostavljena NBS.Inače, državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi je jedan od uslova za zatvaranje transakcije. Srbija će pored 387 miliona evra za 83,2 odsto akcija u vlasništvu države do završetka preuzimanje Komercijalne banke prihodovati ukupno oko 460 miliona evra.Od već dobijenih 60 miliona evra ili oko sedam milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara odnosi se na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu.Privatizacija Komercijalne banke deo je sporazuma Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa Srbijom, koji ističe krajem godine, a na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke 11. decembra smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi.Ta odluka, kako se navodi stupa na snagu kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, koji se odnose na preuzimanje banke od strane njenih novih akcionara.Razrešena je dosadašnja predsednica Upravnog odbora (UO) Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Kneževic i Zoran Jović.Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a novi članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Ðuričin, objavljeno je na sajtu Komercijalne banke.

Danas novi protest preduzetnika i privrednika

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" danas organizuje novi protest protiv, kako navode, nedostatka mera pomoći tokom pandemije, a koji je podržalo više srodnih organizacija.Protest će se u 15 časova ispred Ministarstava finansija i privrede, Kneza Miloša 20, a deo ljudi koji će učestvovati vozilima kreću u 14 časova ispred zgrade SIV 3 i u koloni dolaze na isto mesto. "Mi jesmo kičma ovog društva, ali nećemo dozvoliti da se preko naših leđa održava čitav jedan zastareli i parazitski aparat koji sve manje služi svojim građanima, a sve više raznim interesnim grupama. Podsećamo resorna ministarstva i Vladu Srbije da bez uplata koje svakog meseca vrše privrednici neće biti plata državnim činovnicima", navodi se u pratećem saopštenju.Preduzetnici najavljuju "Veliki protest male privrede"Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Pandemija porodicama na selu donela nove izazove

Ljudima iz grada život na selu deluje idilčno, naročito u doba pandemije, međutim postavlja se ptanje kako ga podnose poljoprivrednici koji se tokom nje još više bore za svoju egzistenciju, prenosi portal UNDP, vodeće razvojne agencije Ujedinjenih nacija. Prema podacima koje navodi UNDP u Srbiji postoji oko 113.000 neregistrovanih farmi i one su bile posebno ugrožene tokom krize izazvane pandemijom koje nisu mogle da dobiju pomoć Vlade Srbije. Nisu mogle ni da angažuju radnike za vreme ograničenog kretanja, niti su bili u prilici da rade u nekim gradovima.Male firme, čak i kada su registrovane, ne primaju ni dovoljno subvencija od opštine i države kako bi lakše prebrodile finansijske teškoće.Porodica Mladenov iz Dimitrovgrada, jedne od najnerazvijenijih opština u regionu jugoistočne Srbije izdržava se od svoje male farme za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda koja se nalazi u okolini grada. Pre pandemije, prodavali su mleko i sir na gradskoj pijaci i tako izdržavali svoje devetogodišnje bliznakinje. Tokom vanrednog stanja sve je moralo da se obustavi i taj uspešno ilustruje kako neki poslovi ne mogu da se rade od kuće. Oni su na kraju morali da prodaju mleko lokalnoj mlekari, po znatno nižoj ceni."Nadamo se da će, kada ovo prođe, cena mleka ponovo porasti", kaže Aleksandar Mladenov.Mere ograničenog kretanja poremetile su lance snabdevaja, došlo se do problema da je cena proizvoda pala, a cena hrane za domaće životinje je porasla.Ta situacija dobro je poznata i porodici Anđelkov, koja zarađuje za život prodajući ovčiji i kravlji sir, oko 20 kilograma nedeljno. Nemaju kola, što ih ograničava u radu, a nakon vanrednog stanja cena sira je pala na 350 dinara po kilogramu, pa se smanjio porodični budžet. Dvoje njihove dece živi u Dimitrovgradu gde idu u srednju školu, a jedno dete je odbijeno za stipendiju jer je otac vlasnik farme.Mali broj poljoprivrednika je doživeo da im posao krene bolje, ali ima i takvih primera. Porodica Petrov gaji stoku nekoliko godina, u početku sa sedam krava u selu nedaleko od svog doma u Dimitrovgradu, sada mleko odnose u mlekaru, dok su pre toga prodavali sir "od vrata do vrata u gradu". Pandemija im nije ometala posao, nego im se prodaja mleka i sira utrostručila, pošto su mnogi ljudi ostajali kod svojih kuća i naručivali sve više od njih. ŠTA RADE PASTIRI?Aleksandar Manić, koji je pastir na Staroj planini i brine o stadu od 500 ovaca sa još dva pastira, imao je problema sa ispašom ovaca tokom vanrednog stanja kada je na granici bilo pojačano prisustvo policije. On inače ima 36 godina i zvanje mastera arheologije sa Univerziteta u Sofiji (Bugarska). "Počeo sam da radim kao pastir zato što, kada jednom provedete dan sa ovcama u polju, mir koji osećate u društvu sa njima čini da ne možete da prestanete to da radite", kaže Aleksandar.ŠTA RADE MLADI U GRADOVIMA?Danilo Pejčić je jedan od mladih ljudi koji je živeo čitavog života u Dimitrovgradu ali je pre dve godine u jednoj kompaniji u Bugarskoj pronašao posao koji mu je donosio bolju zaradu. Tokom pandemije nije mogao da radi onda kada su bile zatvorene granice, jer je svaki dan putovao u Bugrasku, pa je ostao bez posla."Nadam se da ću uskoro ponovo početi da radim", kaže Danilo.Naglašava se da se mnogi mladi ljudi bore se da za sebe nađu priliku u Srbiji, naročito oni iz ruralnih oblasti. Procenjuje se da 60.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a oko 15.000 do 20.000 više njih ode nego što se vrati. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je više od 650.000 ljudi, od kojih su većina mladi i visokokvalifikovani, napustilo zemlju tokom poslednje dve decenije.

Fond PIO podseća: Nova godina, novi uslovi za penziju

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane da u skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara 2021. godine važe novi uslovi za odlazak u starosnu i prevremenu starosnu penziju.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Кod muškaraca i dalje važe isti uslovi, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo da ostvare sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2020. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe do 31. decembra. Naglašava se da podnošenje zahteva 1. januara ili kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini. Svako ko želi da ostvari pravo na penziju po uslovima koji važe u 2020. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.KAKO SE PREDAJE ZAHTEV ZA PENZIJU?Zahtev za ostvarivanje prava na penziju sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru nadležne organizacione jedinice Fonda ili ga poslati poštom kao preporučenu pošiljku. Građanima je omogućeno i da zahteve za ostvarivanje prava na penziju podnose i elektronskim putem, korišćenjem veb portala e-Šalter, preko adrese esalter.pio.rs.Portalu se može pristupiti i preko sajta Fonda, a na njemu se nalazi i detaljno uputstvo za korišćenje, kao i uslovi koje je neophodno ispuniti da bi mogao da se koristi.

Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina

Procenat nezaposlenih mladih osoba iznosi oko 20 odsto od ukupnog nezaposlenog stanovništva. Najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga za samozapošljavanje navodi da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje sopstvenog posla su dobili od porodice ili prijatelja, pokazuju podaci istraživanja „Mladi i preduzetništvo“ realizovano u okviru EU projekta „Naša zajednica, naša budućnost“ – Veća saradnja i zapošljavanje mladih“.Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.Podaci ovog istraživanja pokazuju da je broj zaposlenih u 2019. godini iznosio 2,1 miliona, dok je broj aktivnih nezaposlenih lica iznosio 530.000, a stopa nezaposlenosti 2019. godine bila je 10,4 odsto.Ukupan broj preduzeća u Srbiji u 2018. godini bio je 103.413 preduzeća, od čega su mikro preduzeća činila 86,3 odsto, mala preduzeća 10,8 odsto, srednja 2,4 i velika 0,5 odsto, s tim što velika preduzeća zapošljavaju najviše i ostvaruju najveći prihod.Kada se govori o preduzetnicima u Srbiji, 2018. godine bilo je ukupno 272.969 preduzetnika.Broj nezaposlenosti mladih u Srbiji je 102.895, odnosno 20,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Praktično jednu petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.Pored toga, podaci pokazuju da je bilo više nezaposlenih žena, a kada se govori o tržištu rada za mlade od 15 do 29 godina, muškarci su bili nešto aktivniji od žena. „Dakle imamo taj rodni jaz kada govorimo o zaposlenosti između muškaraca i žena i on iznosi 11,4 odsto“, rekla je Milica Borjanić, koordinatorka programa iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Mladi u Srbiji retko biraju samozapošljavanje kao prvi izbor, što može da se dovede u vezu sa činjenicom da opredeljenje za samozapošljavanje među mladim generacijama nije dovoljno prepoznato kao put u izboru karijere. Po tome se mladi u Srbiji ne razlikuju mnogo od svojih vršnjaka u EU.Prema dostupnim istraživanjima iz 2016. godine, najviše mladih navelo nemogućnost pronalaženja posla za platu kao najveći razlog za samozapošljavanje i to čak 51,3 odsto ispitanika. Pored toga, veću nezavisnost navelo je njih 23,4 odsto, a fleksibilnije radno vreme 4,4 odsto ispitanika.Najveći broj mladih preduzetnika novac za započinjanje sopstvenog posla uzeo je od porodice ili prijatelja, slede oni kojima novac nije bio potreban za početak poslovanja, a zatim oni koji su za započinjanje sopstvenog posla iskoristili sopstvenu ušteđevinu. Samo je 1,2 odsto mladih preduzetnika uzelo zajam od banke. Podaci da nije potreban nikakav početni kapital za započinjanje sopstvenog posla ukazuju na to da se radi o malim biznisima.Značaj projekta je u podizanju svesti o poteškoćama sa kojima se susreću mladi u Srbiji po pitanju samozapošljavanja, te slanje konkretnih preporuka adekvatnim institucijama sa ciljem stvaranja boljih uslova za mlade nezaposlene u Srbiji.Glavna svrha ovog istraživanja jeste podizanje svesti šire javnosti, kao i prevrednih subjekata i mladih nezaposlenih osoba, i da ono treba da pruži bolje razumevanje položaja mladih u sferi samozapošljavanja i identifikuje izazove sa kojima se ovi mladi suočavaju. Istraživanjem su donete konkretne preporuke, koje će biti upućene Vladi Srbije, državnim institucijama i organizacijama koje se bave zapošljavanjem i podsticanjem samozapošljavanja. Tih preporuka iz istraživanja KOMS-a ima ukupno 15, a odnose se na neki strateški zakonodavni okvir, ali i na neke mere i mehanizme koje bi trebalo pokrenuti. Cilj istraživanja i iznesenih preporuka jeste kreiranje boljih uslova za samozapošljavanje nezaposlenih mladih, te otklanjanje prepreka koje se tiču nedostatka uslova za započinjanje sopstvenog biznisa. Opšti cilj istraživanja jeste poboljšanje dugoročne zapošljivosti mladih u Srbiji.Ova akcija deo je globalnog projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, ukupne vrednosti 4,7 miliona evra, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije.Istraživanje sprovela Krovna organizacije mladih Srbije (KOMS) u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, organizacijom “M-peeria” i Nacionalnom asocijacijom praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Mašinski fakultet i Zastava oružje će sarađivati na razvoju novih tehnologija

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Zastava oružje AD radiće zajedno na razvoju i implementaciji novih tehnologija. To je potvrđeno sporazumom o saradnji koji su potpisali dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović, šef Katedre za sisteme naoružanja Predrag Elek, a u ime kompanije "Zastava oružje" generalni direktor Mladen Petković."Cilj sporazuma je da se kroz povezivanje institucija obrazovanja, istraživanja i razvoja u tehničko-tehnološkim naukama i privrede radi na postizanju praktično primenjljivih inovativnih rešenja", saopštio je fakultet.Pored saradnje u oblasti obrazovanja i naučno istraživačkog rada, naglasak će biti i na zajedničkom učestvovanju u razvoju i implementaciji novih tehnologija koje će biti primenjene u konkretnim projektima."Na ovaj način se 'Zastava oružje' još jednom dokazuje kao društveno odgovorna kompanija koja poštujući i unapređujući svoje potrebe istovremeno doprinosi razvoju i unapređenju šire društvene zajednice", naveo je Petković.Dekan Mašinskog fakulteta je podsetio da je na fakultetu proteklih godina mnogo toga urađeno na osavremenjavanju nastave i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede."Kvalitet nastave, naučnoistraživačkog rada, privredne i međunarodne saradnje ostaju glavni razvojni prioriteti Mašinskog fakulteta i u narednom periodu. Zato me raduje što će naš fakultet prepoznat kao mesto gde se školuju vrhunski stručnjaci i što će biti deo razvojnog tima kompanije Zastava oružje", istakao je profesor Mitrović.

Novi rok: Prijave za nagradu „Đorđe Vafert“ do 25. decembra

Privredna komora Srbije (PKS) podseća sve zainteresovane privrednike da je produžen rok Osmog konkursa "Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2020", kao i da će trajati do petka 25. decembra 2020. godine Popunjeni upitnik sa odgovoarajućim prilozima potrebno je da se dostavi na elektronsku adresu: csr@pks.rs do naznačenog datuma.Na konkurs mogu da se prijave sva privredna društva, bez obzira na svoju veličinu ili delatnostNeophodno je da su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, da vode brigu o zaposlenima i o ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini. PKS ORGANIZUJE BESPLATNE KONSULTANTSKE PROGRAME ZA MIKRO, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Naglašava se da je važno da privredno društvo odabere konkretan primer dobre prakse (projekat) koju je realizovalo u prethodne dve godine i da što detaljnije popuni odgovarajući upitnik. Za pravilan odabir projekta, može da se koristi i dokument "Smernice za pripremu dobrog DOP projekta".Putem sledećeg linka može da se dobije više informacija, kao i konkretnih primera koje su se kompanije prijavljivale u prethodnom ciklusu."Nadamo se da ćete se odlučiti da učestvujete i testirate nivo primene principa društvene odgovornosti u vašoj organizaciji, a time ćete se pridružiti nizu kompanija koje su svojim primerom spremne da podstaknu druge da ih slede", navodi se u saopštenju PKS.

Sutra onlajn predstavljanje programa stipendija za studije u Francuskoj

Institut

SBB digitalizacija se nastavlja

SBB korisnici u Nišu od sada će uživati u digitalnoj televiziji na do tri TV uređaja bez dodatnih troškova, više kanala u HD rezoluciji, visokom kvalitetu slike i zvuka i internetu do 1 Gbps.Brzine interneta se u Nišu povećavaju automatski, u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi! Korisnici Premium paketa u Nišu i ostalim digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1 gigabita po sekundi.Za potpuni doživljaj digitalne televizije preporučujemo EON pakete koji pružaju napredno iskustvo personalizovane televizije, EON Kids profil, gledanje TV sadržaja do 7 dana unazad na svim kanalima, Video klub sa preko 18.000 atraktivnih naslova, internet i telefoniju.Nakon Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina, a sada i Niša, SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, digitalizuje sve gradove u kojima pruža usluge i na taj način korisnicma omogućava vrhunsku inovativnu uslugu zabave, informacija i komunikacija. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika.Za više infromacija posetite sajt sbb.rs, najbližu poslovnicu ili pozovite Kontakt centar SBB-a na 19900.

U Srbiju stigle prve doze Fajzerove vakcine

Kako je javio RTS, 4.800 komada vakcina na beogradski aerodorom vakcine dopremljeno je specijalnim avionom i u posebnim kontejnerima. Prema ranijim najavama, prve doze vakcine namenjene su najpre korisnicima staračkih domova. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije dala je saglasnost za upotrebu i uvoz "Fajzerove" vakcine.Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina kompanija "Fajzer" i "Biontek".Vlada Srbije usvojila je opšte ciljeve plana imunizacije u Srbiji i predvidela aktivnosti za ostvarenje tih ciljeva, što stoji u Akcionom planu koji je izradio Institut "Batut".Ministar zdravlja formirao je Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju protiv kovida 19, čiji je predsednik državni sekretar Mirsad Đerlek. Portal Insajder prenosi da je ranije pokušao da dođe do odgovora na pitanje ko odlučuje o imunizaciji, redosledu i logistici, ali su pitanja MInistarstvu zdravlja i Vladi ostala bez odgovora.Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek juče je rekao da je Koordinacioni tim za imunizaciju ministar zdravlja formirao prošlog petka.AGENCIJA ZA LEKOVE ODOBRILA UVOZ "FAJZEROVE" I "BIOTEKOVE" VAKCINE ZA COVID 19

Zbog poskupljenja naknada za zelenu energiju veći i računi za struju

Umesto dosadašnjih 0,093 dinara po kilovat času, koliko se kroz račune za struju plaćala posebna naknada za podsticaj povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, građani će za ovaj namet ubuduće plaćati 0,437 dinara, odnosno 4,6 puta više nego do sada, odlučila je Vlada Srbije 18. decembra, a javlja Politika.Reč je o naknadi koju oko 3,5 miliona domaćinstava plaća svakog meseca poslednjih pet godina onima koji grade vetroparkove i druge izvore čiste energije i na taj način subvencionišu proizvodnju zelenih kilovata. Da ovaj teret novom odlukom Vlade nije sada prebačen na budžet građana, Elektroprivreda Srbije, koja otkupljuje ovu zelenu energiju, morala bi sama da pokriva razliku proizvođačima, što bi za njih bio veliki izdatak.Ova naknada koštaće građane više od najavljenog februarskog povećanja struje od 3,4 procenta, koji će uvećati račun za struju u proseku za oko 150 dinara.Ukoliko je neko do sada ovaj namet za zelenu energiju na potrošenih 1.000 kilovata plaćao 93 dinara, ubuduće će plaćati 437 dinara.Odluka, kako stoji na sajtu Vlade, stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.