img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ekološki projekti: Kineskoj kompaniji dodeljen posao vredan 3,2 milijarde evra

U vreme kada se u Srbiji beleže brojni ekološki problemi, poslovi izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda, izgradnje kanalizacije, kao i regionalnih deponija vredni 3,2 milijarde evra, dodeljeni su kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corp (CRBC), prenosi Balkangreenenergynews. Radovi će se izvoditi u 65 lokalnih samouprava i trajaće najviše 35 meseci.Ugovore o tom poslovima potpisali su ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović i dirеktor kompanije China Road and Bridge Corp-a u Srbiji Đang Šoujen (Zhang Xiaoyuan).Ministarstvo je saopštilo da će se tim projektima brojnim opštinama i gradovima omogućiti da posle više decenija reše brojnaekološka pitanja.Naglašavaju i da je to najveća planirana investicija u zemlji, kao i da je deo programa Srbija 2020-2025. Momirović je izjavio da će zemlja dobiti "najmodеrnijе saobraćajnicе, najbržе žеlеzničkе linijе, digitalnе autoputеvе, ali i еkološki bеzbеdno okružеnjе".Pomenuti ugovori, kako se navodi, otvaraju vrata za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, stanica sa pumpama i kanalizacione mreže na teritoriji koje se nalaze u 65 lokalnih samouprava.Biće realizovano 73 projekta, a saniraće se ili izgraditi šest regionalnih deponija, navodi se u saopštenju ministarstva. Prema najnovijim informacijama, svaki poduhvat će imati rok završetka od 39 meseci, a svi projekti moraju da se završe u roku od pet godina od izdavanja građevinske dozvole.KONTROVERZE PRATE KINESKU FIRMU KOJA BI DA PREČIŠĆAVA VODU U BEOGRADU UČEŠĆE LOKALNIH PREDUZEĆA U POSLOVIMASistemi kompanije CRBC koji se koriste za prečišćavanje otpadnih voda uključivaće i preradu mulja, dodaju u ministarstvu i naglašavaju da će udeo firmi iz Srbije u tim poslovima biti najmanje 49%.Ministarstvo je saopštilo da će se radovi izvoditi prema modelu takozvane "žute knjige" Međunarodne federacije inženjera konsultanata (FIDIC), gde će gradovi i opštine imati status investitora.CRBC, koji posluje u okviru kineskog China Communications Construction Co. (CCCC), u Srbiji već gradi puteve i železnice. Ta kompanija obavlja i poslove izvođača na projektu auto-puta u Crnoj Gori.KINEZI POSLE METROA ZAINTERESOVANI I ZA KORIDOR "VOŽD KARAĐORĐE" PROJEKTI U BEOGRADUGrad Beograd je pre godinu dana sklopio sporazum o saradnji sa drugom kineskom kompanijom China Machinery Engineering Corp (CMEC) o finansiranju sistema sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. Drugi potpisani ugovor ovlašćuje CMEC da počne sa istražnim radovima za projekat, koji je procenjen na 771 milion evra. U međuvremenu nije bilo zvaničnih informacija o statusu tog projekta.Kako je ranije pisala Nova ekonomija, kompanija CMEC, koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta.Ti projekti su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova.

Srbija

Pokrenut prekršajni postupak protiv JKP “Čistoća” u Kraljevu nakon pogibije radnika

Inspekcija rada podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv JKP „Čistoća“ zbog smrti radnika “Čistoće” u Kraljevu septembra 2019. godine, piše portal Radnik.Do povrede na radu došlo je „usled nepažnje zaposlenog“, navedeno je u zapisniku inspekcije rada kao mišljenje inspektora povodom slučaja smrti radnika.U zapisniku se navodi i da je smrtno stradali radnik bio „osposobljen za bezbedan i zdrav rad teoretski i praktično“, ali istovremeno preduzeće nije donelo Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, zbog čega je inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.Ono što je iz samog zapisnika ostalo nejasno je da li se i kako radnici mogu osposobljavati za bezbedan i zdrav rad bez programa osposobljavanja, kako je navedeno u zakonu.Iz JKP „Čistoća“ tvrde da je spomenuti program donet 30.9.2019, istog datuma kada je, prema zapisniku, inspekcija donela rešenje kojim nalaže preduzeću da program donese.Radnik je od svojih povreda preminuo 22. septembra 2019. godine.Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara ukoliko poslodavac „ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad“, ali u kaznenim odredbama nije navedena kazna za poslodavca koji nije doneo Program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.Ovaj slučaj smrtne povrede na radu privukao je 2019. pažnju medija, između ostalog, i jer je stradali radnik radio na privremeno-povremenim poslovima u preduzeću, u okviru programa javnih radova „Živimo lepše“ koji se sprovodio u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Cilj programa je bio radno angažovanje nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe.

Srbija

Osiguranje ili zašto je važno da unapred razmišljamo o ‘neće valjda’ situacijama

Prethodna godina stavila je pred nas brojne izazove, ali nam je i pružila priliku da nešto novo naučimo, prilagodimo se i spremniji dočekamo ovu godinu. Vođeni prošlogodišnjim iskustvom, moguće je da ste već doneli neke odluke koje će vam ovu godinu učiniti izvesnijom, a preporučljivo je da neke od njih budu i one koje se tiču finansija. Naime, finansijska sigurnost nam omogućava da rasterećenije pristupamo svim svojim odlukama, kao i suočavanju sa izazovima pri planiranju budućnosti. Pandemija je značajno izmenila svakodnevicu većine nas, ali priznaćemo da smo se i pre nje često nalazili u situacijama za koje jednostavno nismo bili spremni, kao što su neplanirani kvar na kolima, pad i povreda usled zaleđenih stepenica ili pokvarena veš mašina. Mogućnosti za nepredviđene izdatke su beskonačne, a naše finansijske mogućnosti ipak ograničene. Šteta na automobilu prouzrokovana elementarnom nepogodom ili poplavom, usled krađe ili obesti trećih lica može da bude izuzetno velika i retko ko takve nemile događaje može da dočeka potpuno finansijski spreman. Pozajmice su kratkoročno rešenje kojem tada često pribegavamo, ali postoji i pouzdan način da se prema ovakvim i sličnim situacijama odnosimo odgovorno i preventivno, a to je osiguranje.Iako mnogi osiguranja vide kao jednu od tekovina modernog društva, prvi oblici obezbeđivanja ljudi i njihove imovine datiraju čak nekoliko milenijuma pre nove ere. Rani vidovi osiguranja postojali su još pre pet-šest hiljada godina u Vavilonu. Trgovci bi uzimali zajam u svrhu transportovanja robe, odnosno osiguranja u slučaju da se ona izgubi ili ošteti. Na taj način, ukoliko bi došlo do takvog scenarija, makar ne bi morali da vrate uzetu pozajmicu. Gledajući u skoriju prošlost, prilikom velikog požara u Londonu 1666. godine izgorelo je nekoliko hiljada kuća, prodavnica i pabova, a taj događaj bio je zamajac za pokretanje osiguranja od požara.Kako osiguranja funkcionišu danas?Današnji sistem osiguranja zasnovan je na verovatnoći, odnosno riziku da se nešto desi. Iako nemamo mogućnost da znamo kada i da li će se neka nezgoda dogoditi, uvek možemo da, analizirajući podatke i date okolnosti, izračunamo kolika je verovatnoća da se nekome nešto desi u određenoj situaciji. Ta verovatnoća je u načelu mala. Međutim, ukoliko se nezgoda desi, šteta je velika. Zato sistem osiguranja funkcioniše po principu da se pojedinačnim uplatama malih iznosa, mnogo manjih od troška štete, stvori veliki fond iz kog je moguće isplatiti adekvatnu naknadu onda kada do nezgode dođe.Zakon o osiguranju naše zemlje poznaje dve osnovne vrste osiguranja: životno i neživotno. U životno osiguranje spadaju i: osiguranje života, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste. Kada je u pitanju neživotno osiguranje, ono se deli na čak 19 vrsta, a neke od njih su osiguranje u slučaju nezgode, povrede na radu i profesionalnih oboljenja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine, motornih vozila, robe u prevozu, kredita. Prema podacima iz 2019, ukupna premija osiguranja u Srbiji iznosila je 107,5 milijardi dinara. Životna osiguranja čine oko 23, a neživotna 77 odsto tog iznosa*. Ne samo sigurnost, već i investicijaOsiguranje ne bi trebalo posmatrati isključivo kao vid zaštite od neplaniranih finansijskih izdataka, nesreća i nezgoda, već i kao sigurnu i pametnu investiciju. Naime, osiguravajuće kuće ulažu novac koji im poveravate i na taj način ostvaruju dobit, pritom čuvajući vrednost vašeg novca. Ovde je važno napomenuti da je njihova politika u pogledu ulaganja sredstava klijenata veoma restriktivna. Ona podrazumeva načelo manje, ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava, te se novac uglavnom ulaže u državne obveznice, depozite kod banaka, nekretnine i slično. Stabilnost poslovanja osiguravajućih kuća nadzire i Narodna banka Srbije, kroz izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti osiguranja, ocenu zakonitosti, tržišnog ponašanja, investicione aktivnosti, dobrih poslovnih običaja i poslovne etike i putem brojnih drugih mehanizama. Takođe, zakonom je propisan način na koji su društva za osiguranje obavezna da upravljaju prikupljenim premijama, tako da se ne dovedu u pitanje naknade za štete.Mali rečnik osiguranjaU slučaju da se odlučite na osiguranje kao korak ka većoj finansijskoj sigurnosti u 2021, evo objašnjenja nekoliko važnih pojmova koje bi trebalo da znate kako biste bolje razumeli ponude osiguravajućih kuća i doneli ispravne odluke:Ugovarač osiguranja – Fizičko ili pravno lice koje sa osiguravajućom kućom, tj. osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju, plaća premiju i vlasnik je polise osiguranja.Premija osiguranja – Novčani iznos koji ugovarač osiguranja plaća za procenjeni rizik da bi zauzvrat imao osiguranje.Osigurana suma – Iznos koji se isplaćuje u slučaju nastanka osiguranog slučaja.Karenca – Kod nekih vrsta osiguranja, osiguranje ne počinje da važi odmah po potpisivanju ugovora. Na primer, ako ugovorite dobrovoljno zdravstveno osiguranje, tek posle dva meseca ćete moći da počnete da koristite ugovorene usluge. Razlog je sprečavanje mogućih zloupotreba.Polisa osiguranja – Dokument o zaključenom osiguranju, koji sadrži najvažnije elemente ugovora o osiguranju.

Srbija

URI pozvao frilensere da se izjasne o predlogu za naplatu poreza

Udruženja radnika na internetu pozvalo je svoje članove da se izjasne o predlogu koji je dala država za naplatu poreza frilenserima. Zbog tog predloga, ovo udruženje je u petak obustavilo pregovore sa Vladom Srbije, jer smatra da on frilensere dobvodu u "dužničko ropstvo"."Mi smatramo da je ovaj predlog neprihvatljiv jer ni na koji način ne rešava problem frilensera, već nas osuđuje na deset godina dužničkog ropstva", navodi se u saopštenju Udruženja radnika na internetu (URI). Svoje mišljenje o najnovijem predlogu Vlade Srbije, radnici a internetu mogu da iskažu putem sledećeg LINKA.Mesečno opterećenje nekog frilensera, pod uslovom da ima stalne prihode sa jednakim iznosima za period koji se računa unazad, kao i u budućnosti, iznosilo bi oko 50% prihoda, u narednih 10 godina, naglašava Udruženje radnika na internetu.Prema mišljenju predstavnika URI-ja, radnik na internetu bi se u narednih 10 godina, prema najnovijem predlogu Vlade Srbije doveo u sledeću situaciju:- ne sme izgubiti posao,- ne sme postojati neredovnost primanja (usled porođaja, bolesti i drugih nepredviđenih životnih okolnosti),- ne sme zakasniti sa plaćanjem jedne rate,- gubi se pravo na kredit kao fizičko/pravno lice,- gubi se pravo na subvencije od države u toku trajanja reprograma."Smatramo da je potrebno da se svako od vas pojedinačno izjasni. Molimo vas da popunite anonimnu anketu koja sadrži samo jedno pitanje", poručuju iz URI-ja.ŠTA JE VLADA SRBIJE PREDLOŽILA FRILENSERIMA?Prema predlogu Vlade Srbije zbog kog su obustavljeni pregovori, obustavljaju se sve poreske kontrole i naplata poreza i doprinosa na prihode iz inostranstva do maja 2021. godine.Tada se očekuje usvajanje izmena Zakona o porezu na dohodak građana koji bi za frilensere predvideo sledeća rešenja: - visina obaveze iz prethodnog perioda će se utvrditi poreskim rešenjem (rok zastarelosti 5 godina unazad + tekuća godina) i ista će se plaćati u ratama u periodu do 10 godina,- kamate se neće obračunavati za period do donošenja rešenja Poreske uprave,- normirani troškovi se priznaju u iznosu od 43% ostvarenih prihoda.URI: OBUSTAVLJENI SVI PORESKI POSTUPCI DOK TRAJU PREGOVORI SA VLADOM SRBIJEUDRUŽENJE RADNIKA NA INTERNETU: "PREDSTAVNICI VLADE SRBIJE NISU USVOJILI NAŠE ZAHTEVE I ARGUMENTE" Vlade Srbije i Poreska uprava ranije su odlučili da radnicima na internetu, odnosno frilenserima retroaktivno naplate porez za nekoliko godina unazad.Frilenseri su se u međuvremenu pobunili, osnovali Udruženje radnika na internetu i organizovali ulične proteste tokom kojih ih je Vlada Srbije pozvala da pregovaraju o aktuelnim problemima.Jedan od osnovnih argumenata frilensera je da država nije radila svoj posao na vreme i da sada odjednom hoće da naplati poreze i doprinose u iznosu koji premašuju 50% ukupne zarade frilensera tokom svih prethodnih godina, od 2015. godine.Među frilenserima se nalaze i ljudi koji su tokom studiranja radili honorarne poslove i nisu zarađivali velike iznose, ali sporna odluka Vlade i Poreske uprave odnosi se i na njih.Neki frilenseri su se žalili i zbog toga što im je stiglo rešenje o poreskoj kontroli, iako su honorarno radili za firme koje čak imaju svoje predstavništvo u Srbiji.

Srbija

KRIK: Kum predsednika Srbije kupio avio-kompaniju od Stanka Subotića

Jedan od najbližih ljudi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, njegov kum Nikola Petrović, kupio je aviokompaniju „Air Posh“ od kontroverznog biznismena Stanka Subotića, otkrivaju KRIK i OCCRP.Ovaj posao obavljen je van očiju javnosti, jer ga je Petrović sklopio skriven iza ofšor firme registrovane u Luksemburgu.Predsednikov kum je kompaniju koja poseduje avion vredan više od pola miliona evra kupio jeftino, sudeći po ugovoru do kojeg je KRIK došao, za svega 100.000 evra.Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osnovao je firmu u Luksemburgu početkom 2019. godine posredstvom koje je tajno ušao u niz poslova u Srbiji – razvoj tehnologije za solarnu energiju, uvoz lekova i avio-prevoz.Kompaniju u čijem je vlasništvu avion Petrović je kupio od Stanka Subotića, moćnog biznismena koji je imao poslovne veze u svetu kriminala, otkriva KRIK u međunarodnom novinarskom projektu „OpenLux” („Otvoreni Luksemburg”).U pitanju su podaci iz luksemburškog poslovnog registra do kojih su došli novinari francuskog „Monda“ i međunarodne novinarske mreže OCCRP i koji otkrivaju stvarne vlasnike kompanija osnivanih u ovoj maloj zemlji u srcu Evrope, koja je ofšor destinacija. KRIK je bio među 16 partnera lista „Mond“ koji su pretraživali prikupljene podatke i bavio se istraživanjem poslova koje su biznismeni iz Srbije sklapali preko Luksemburga.KRIK ukazuje da podaci pokazuju da je Subotić blizak centrima moći u Srbiji i ima veze sa ljudima predsednika Aleksandra Vučića.Njegov poslovni partner Nikola Petrović jedan je od najbližih Vučićevih ljudi, zbog čega se smatra da je među najuticajnijim ličnostima u zemlji.Petrović je odmah po dolasku Vučića na vlast 2012. postavljen za direktora državne firme „Elektromreža Srbije“.Sa te pozicije otišao je krajem 2016. i nastavio sa privatnim biznisom proizvodnje struje u mini-hidroelektranama, koju prodaje državi za milione evra.On i supruga su prethodnih godina kupili dve luksuzne vile u elitnim beogradskim naseljima.Subotić je kontroverzna ličnost među čijim poslovnim partnerima se nalazio i čuveni narko-bos Darko Šarić, nedavno osuđen na 15 godina robije zbog šverca blizu šest tona kokaina.Ceo tekst dostupan je na sajtu KRIK-a OVDE.

Srbija

Danas: Poskupljenje rudne rente neće se odnositi na NIS

Iako je država najavla povećanje rudne rente, iz Ministarstva rudarstva i energetike ne odgovaraju na pitanje za koliko bi ta naknada zapravo trebalo da se poveća, piše list Danas. Prema pisanju tog  dvevnog lista, čak i ako dođe do povećanja rudne rente, to neće važiti za rusku kompaniju Gaspromnjeft, koja je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).Da je zahtev za povećanje rudne rente upućen Ministarstvu finansija potvrdila je i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i to na javnoj raspravi o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje bi uskoro trebalo da budu usvojene u Narodnoj skupštini.Najavljene izmene tog zakona trebalo bi da se usvoje zajedno sa  nekoliko zakona iz oblasti energetike, za koje mnogi eksperti smatraju da ne prepoznaju interes građana Srbije.Posebno u slučaju predloženih izmena Zakona o rudarstvu, gde tvrde da se "forsiraju" interesi privatnih kompanija, naročito u eksploataciji metala poput nikla ili litijuma.Iznos rudne rente u Srbiji se trenutno kreće se od tri do sedam odsto od prihoda, Hrvatskoj 10 odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12 odsto, Sloveniji 18 odsto a u Rusiji 22 odsto od prihoda i očigledno je jedan od najmanjih u okruženju.ZAŠTO POVEĆANJE NE VAŽI ZA GASPROMNJEFT?U slučaju da Ministarstvo finansija usvoji zahtev Ministarstva rudarstva i energetike i odobri povećanje rudne rente za kompanije koje se bave eksploatacijom ili istraživanjem ruda u Srbiji, prema pisanju Danasa, to ipak neće važiti za rusku kompanija Gaspromnjeft, koji je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).NIS sada plaća niži iznos rudne rente od drugih kompanija koje posluju u Srbiji, u iznosu od tri odsto. Tako je precizirano Sporazumom između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede od 25. januara 2008. godine.Tim sporazumom je predviđeno da to ostane tako sve dok se ne završi period investicija Gaspromnjefta u NIS, odnosno do kraja 2023. godine.O ovom "slučaju" mediji su pisali i godinama ranije, a prodaja NIS-a ruskoj kompaniji često je osporavana."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" Stručna javnost smatra da je odluka o podizanju rudne rente u Srbiji dobra jer je sada ona mala.Nakon što istekne važnost sporazuma, koji to u ovom trenutku onemogućava, veću rudnu rentu treba uvesti i ruskoj kompaniji koja u svom vlasništvu drži NIS, smatraju eksperti."Povećana rudna renta treba da služi za sanaciju velikih ekoloških problema koji nastaju prilikom istraživanja i eksploatacije ruda", privatizacioni savetnik Branko Pavlović.Prema njegovim rečima, Gaspromnjeft ne treba da bude izuzetak, pa kada istekne njegov aktuelni sporazuma sa Srbijom, rudnu rentu toj kompaniji treba povećati u iznosu "propisane rudne rente u Rusiji"."Prilikom izrade izmena Zakona o rudarstvu analizirana su iskustva i dobra praksa u zemljama regiona kao i u vodećim zemljama sveta u oblasti rudarstva. "Analizom se došlo do podataka da se u svetu koriste četiri vrste obračuna naknade i utvrđivanja osnovice, različite stope i visine obračuna koje zavise i od fiskalnog režima u pojedinim zemljama gde je visina poreza na dobit različita i kreće se od 15 do 35 odsto", kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.Prema njihovim rečima, praksa nekih zemalja je da visinu rudne rente povećavaju i sa povećanim obimom eksploatisane rude ili sadržajem metala. U ministarstvu napominju da je vrednost mineralnog bogatstva Srbije veća od 200 milijardi dolara, kao i da je cilj da se to bogatstvo koristi na održiv način.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Predstavnik CEKOR, ekološke organizacije koja se bavi uticajem rudarstva na životnu sredinu, Zvezdan Kalmar, rekao je povodom novih izmena aktuelnog Zakona o rudarstvu, da je to zapravo bruto vrednost rudnih bogatstava u Srbiji.Naglasio je da tu treba uračunati i cenu izgradnje rudnika, kao i cenu polsova zaštite životne sredine prilikom rudarenja.Kalmar je na javnoj raspravi koju su povodom izmena i usvajanja zakona koji su u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI) govorio i o problemu naplate rudne rente.Naglasio je da se u Srbiji često dešava da kompanije koje kopaju rudu  "fingiraju" svoje poslovne rezultate i državi Srbiji plaćaju manju rudnu rentu.

Srbija

Priznanje za najpoželjnijeg poslodavca i još 3 nagrade od početka godine

Kompanija dm našla se na prvom mestu u kategoriji Najpoželjniji poslodavac u oblasti ritejla, prema istraživanju preferencija mladih, koje je sproveo Belgrade Youth Fair u saradnji sa The Employer Branding Agency. Pored toga, dm je od početka godine dobio još tri nagrade, među kojima su „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“, „Najbolji u Srbiji 2020“ i priznanje redakcije PC Press „Top 50 – najbolje online stvari“ u kategoriji Instagram.Istraživanje na osnovu kojeg se dm izdvojio kao najpoželjniji poslodavac u oblasti ritejla sprovedeno je u decembru 2020. i obuhvatilo je 2.870 ispitanika iz svih regiona Srbije. Ovo nije prvi put da dm drogerijski lanac dobije ovu titulu budući da se u julu prošle godine našao u top 15 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši prvo mesto među maloprodajnim lancima, a u okviru istraživanja „TalentX“, koje je sproveo specijalizovani portal Poslovi Infostud.  „Ponosni smo što stručna zajednica, ali i mladi, prepoznaju našu kontinuiranu brigu o zadovoljstvu, zdravlju i razvoju kolektiva i što dm prepoznaju kao mesto koje zaposlenima pruža lični i profesionalni razvoj. Za nas je zaista velika satisfakcija što ovo priznanje stiže upravo od generacije koja u ovom trenutku bira svoj životni put i koja je dm prepoznala kao poslodavca koji gradi budućnost kakvu oni za sebe žele. Pored toga, priznanja koja stižu na ostalim poljima rezultat su posvećenosti našeg tima koji kontinuirano igra u ritmu vremena i prati trendove u digitalnom svetu. Kako nam sva ova priznanja dolaze za godinu koja je pred sve nas postavila brojne izazove, još su dragocenija i predstavljaju potvrdu da smo odabrali pravi put“, izjavila je direktorka dm Srbija i Severna Makedonija Alexandra Olivera Korichi. Podsećamo, u januaru ove godine, dm je dobio i priznanje za „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“ i nagradu „Najbolji u Srbiji 2020“ koje dodeljuje Komora menadžera ljudskih resursa Srbije. Pored toga, kompanija je nedavno osvojila nagradu za Instagram profil u okviru izbora „Top 50 – najbolje online stvari“, koje tradicionalno dodeljuje PC Press, najrelevantnija IT redakcija u našoj zemlji.

Srbija

Mladi u Srbiji odabrali Maxi

Poverenje koje Maxi kontinuirano gradi sa svojim kupcima prepoznali su i mladi u Srbiji, izabravši ovaj supermarket kao omiljeno mesto kupovine. Ovo priznanje dodeljeno je brendu Maxi na osnovu istraživanja preferencija mladih, sprovedenog u okviru Belgrade Youth Fair projekta. U saradnji sa Employer Branding Agency, istraživanje je realizovano na reprezentativnom uzorku dela populacije koju čine mladi iz svih regiona Srbije. U obzir su uzeti segmenti Employer Branding-a i omiljenih brendova, u okviru kojih su dodeljivane nagrade u nekoliko kategorija na osnovu izbora učesnika istraživanja. Prema mišljenju mladih, Maxi supermarket se izdvojio kao omiljeni brend u kategoriji “Trgovinski lanac”. Kroz ovaj segment odaje se priznanje najuticajnijim i najpopularnijim brendovima među mladima starosti između 18 i 30 godina.„Istraživanje je vršeno na velikom uzorku, od oko 3000 mladih. Anketa je bila zatvorenog tipa, sa opcijom dodavanja ličnog izbora, čime je omogućeno da budu obuhvaćene cele kategorije i industrije koje su bile ispitivane. Planirano je da istraživanje postane tradicionalno i da se sprovodi svake godine, kako bi se iz godine u godinu pratilo koji brendovi su najbolji i najuspešniji u Srbiji među mladima“, kaže Miloš Čevizović, direktor The Employer Branding Agency.Cilj ovog istraživanja je određivanje najpoželjnijih poslodavaca iz svih kategorija industrije i najpoželjnijih programa prakse za mlade koji sprovode kompanije, radi nagrađivanja najboljih i motivisanja ostalih da se unaprede.

Srbija

Kako je pandemija uticala na interesovanje za keš kreditima u 2020. godini?

U pojedinim mesecima 2020, tražnja za finansijskom podrškom u vidu keš i refinansirajućih kredita bila je veća no u 2019. godini – tokom februara, jula i decembra odobren je veći broj novih kredita u ovom segmentu, dok je u junu, avgustu i novembru iznos novih pozajmljenih sredstava bio veći u odnosu na iste periode 2019. godine. Kad je reč o stanju gotovinskih i refinansirajućih kredita, koje obuhvata i pozajmice odobrene prošle godine i one koje klijenti otplaćuju od ranije, ostvaren je rast ukupnog iznosa od pet odsto u odnosu na 2019. godinu. Prosečan odobreni gotovinski i refinansirajući kredit u 2020. iznosio je približno 619.000 dinara.U svetlu novonastale situacije, građani su prošle godine i češće nego ranije koristili digitalne servise, imajući u vidu njihovu jednostavnost i dostupnost, kao i bezbednost po zdravlje. To se dobrim delom odnosilo na učestalije otvaranje računa onlajn, a ovim putem su često podnosili i zahteve za kreditima, pa su tako onlajn keš krediti u 2020. godini činili značajan udeo od više od petine gotovinskih kredita plasiranih na nivou Banke. „U jeku pandemije i kriznog perioda prošle godine najvažnije nam je bilo da u svakom trenutku budemo tu za naše klijente, na raspolaganju za svakodnevnu komunikaciju i savetovanje, kako bismo im pomogli da u neizvesnoj situaciji dobiju adekvatnu podršku i za sebe donesu najbolje moguće finansijske odluke. Naš savetodavni pristup bio je usmeren na njihove potrebe i nalaženje odgovarajućih rešenja koja doprinose njihovoj finansijskoj sigurnosti“, ističe Zorana Aleksić, direktorka Sektora prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci, i dodaje: „Krizni period uticao je na to da građani lako pređu na onlajn servise i koriste ih u većoj meri no ranije. Između ostalog, ohrabrivali smo ih i nastavljamo da ih podstičemo da podnošenje zahteva za gotovinskim i refinansirajućim kreditima obavljaju onlajn, jer je povoljnije, jednostavnije, a u aktuelnoj situaciji i bezbednije po zdravlje“. Erste Banka je i ove godine pripremila specijalnu ponudu gotovinskih kredita sa mogućnošću refinansiranja, bez naknade za obradu kreditnog zahteva, bez troškova održavanja partije kredita i uz 12 meseci besplatnog održavanja za onlajn otvaranje dinarskog tekućeg računa. Osim u filijali, zahtev mogu podneti koristeći mobilno ili elektronsko bankarstvo, ili na sajtu Banke kao vrsti onlajn filijale, u kojoj od nedavno putem čet opcije mogu da se posavetuju sa predstavnicima Banke u realnom vremenu i dobiju brze odgovore na svoja pitanja. Građanima su na raspolaganju iznosi kredita od 50.000 do 3.000.000 dinara, u zavisnosti od kreditne sposobnosti i visine redovnih mesečnih primanja, sa efektivnom kamatnom stopom od 7,45% za onlajn apliciranje. Rok otplate može varirati od šest meseci do 71 mesec za gotovinski kredit i kredit za refinansiranje u drugim bankama uz mogućnost dobijanja dodatne gotovine. Maksimalan rok otplate za refinansiranje obaveza u drugim bankama sa iznosom kredita koji ne može biti veći od iznosa duga koji se refinansira je 95 meseci. Nakon apliciranja onlajn, potrebno je samo jednom posetiti filijalu prilikom potpisivanja ugovora u odabranom terminu. 

Srbija

Od proleća se priznaju pekari, mesari i krojači bez formalne škole

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da će u 22 srednje stručne škole od ovog proleća biti testiran postupak priznavanja prethodnog učenja, odnosno alternativnog načina za sticanje kvalifikacije.Kroz ovaj pilot-program Ministarstvo utvrđuje i razvija postupak priznavanja prethodnog učenja kako bi omogućilo građanima koji su određena znanja i veštine stekli van formalnog sistema obrazovanja – kroz obuke, životno i radno iskustvo, da dobiju kvalifikaciju koja je jednaka onoj stečenoj kroz formalno obrazovanje i priznata na tržištu rada.Na osnovu analize potreba tržišta rada i nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstvo je izabralo devet obrazovnih profila za pilotiranje – zidar, armirač, tesar, rukovalac građevinskom mehanizacijom, pekar, mesar, kuvar, stolar i modni krojač.Reč je o kvalifikacijama za koje je utvrđeno da ih je kroz neformalne obuke ili radno iskustvo stekao najveći broj nezaposlenih. Ovi građani mogu da budu kandidati za postupak priznavanja prethodnog učenja.Nakon što se predložena rešenja, kroz pilotiranje provere u praksi, postupak priznavanja prethodnog učenja trebalo bi da postane procedura kroz koju će srednje stručne škole, verifikovane za postupak priznavanja prethodnog učenja moći da proveravaju i potvrđuju znanja odraslih stečena kroz obuke ili radno iskustvo.Prema Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija, kroz priznavanje prethodnog učenja mogu se steći kvalifikacije na II, III i V nivou obrazovanja.Pripreme za uvođenje postupka priznavanja prethodnog učenja Ministarstvo sprovodi uz podršku projekta „Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Republici Srbiji“.Projekat pruža podršku resornom ministarstvu za uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, što će doprineti usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada, a projekat finansira Evropska unija.

Srbija

Raspisani tenderi od 467 miliona za tri sportska centra u Beogradu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za rekonstrukciju i izgradnju sportskih objekata u Beogradu u vrednosti od 467 miliona dinara, prenosi Ekapija. Kako je najavljeno, Sportski centar Tašmajdan dobiće bazen za bebe, Sportski centar Aleksandar Nikolić (bivši Pionir) novu fasadu, a Sportski centar Rakovica biće potpuno rekonstruisan.Kako je najavljeno, na Tašmajdanu će se raditi rekonstrukcija dečjeg bazena i izgradnja mini bazena za bebe u okviru kompleksa otvorenih bazena, a tokođe i adaptacija i investiciono održavanje objekata oko otvorenog bazena sportskog centra. U julu 2020. je završena rekonstrukcija velikog otvorenog bazena na Tašmajdanu.Planirano je i parterno uređenje oko ledene dvorane Pionir, protivpožarna zaštita čelične konstrukcije ledene dvorane, adaptacija ulaznog hola i zamena spoljne stolarije. Zamena spoljne stolarije u planu je i na hali Aleksandar Nikolić.Prošle godine se od sanacije fasade hale Aleksandar Nikolić odustalo zbog, kako je navedeno, otežane finansijske situacije sa koronavirusom.DRI ZAPOČELA REVIZIJU 104 KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA U tenderskoj dokumentaciji napominje se i da će ponuđačima biti omogućen uvid u dva planska dokumenta koja se tiču i kompleksa za rekreativnu nastavu Pionirski grad i sportsko-rekreativnog centra Rakovica.U tim planovima navodi se mogućnost rekonstrukcije postojećih sportskih objekata u SC Rakovica.Grad Beograd bi uskoro treblo da reši imovinsko-pravne probleme u vezi sa tim sportskim centrom, kako bi zajedno sa Opštinom Rakovica mogao da pristupi njegovoj kompletnoj rekonstrukciji.Prošlog leta je najavljena obnova ovog dečjeg rekreativnog kampa  u Pionirskom gradu. Tender koji je u julu raspisao Grad za izradu projekta dogradnje i rekonstrukcije sportsko-rekreativnog centra Pionirski grad, obuhvata i izgradnju novog objekta za sportske aktivnosti na mestu sadašnjeg.Sportski centri bili su potpuno zatvoreni tokom proleća 2020. godine, a potom su za njih važila stroga pravila zbpg pandemije.Neki su privremeno korišćeni i kao kovid bolnice.

Srbija

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda lane skočio 10 odsto

Ukupna spoljno-trgovinska razmena poljoprivredne i prehrambene industrije u Srbiji tokom 2020. godine koju je obeležila pandemija korona virusa bila je preko 5,6 milijardi evra, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Izvoz je porastao za 10,7% u odnosu na 2019. godinu, a najznačajniji spoljno-trgovinski partneri Srbije bile su članice Ervopske unije.Prema podacima PKS domaća poljoprivredna i prehrambena industrija 2020. godine izvezle su robu vrednosti 3,63 milijarde evra što čini povećanje od 12% u odnosu na godinu dana ranije i učešće u ukupnom robnom izvozu Srbije od 21,3%. Uvoz robe je vredeo 2,02 milijarde evra, što je za osam odsto više nego u 2019. godini i učešće u ukupnom robnom uvozu od 8,8%.Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2020. godini, iznosio je 1,61 milijardu evra što čini povećanje od 32,5% u odnosu na 2019. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 179,6% i veća je od pokrivenosti u 2019. godini kada je iznosila 172,9% za nešto manje od sedam procenata.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI I DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE Najvažniji proizvodi u izvozu tokom 2020. godine bili su kako se dodaje kukuruz, vrednosti od 543 miliona evra, smrznute maline vredne 259 miliona evra, duvan za pušenje 186,3 miliona evra i  cigarete koje sadrže duvan 185 miliona evra. Prema strukturi izvoza agrara najzastupljenije su žitarice sa 23,9%, voće i povrće sa 23,7%, zatim pića 16,7 %, duvan i proizvodi od duvana sa 10,9 %.Najvažniji proizvodi koji su se uvozili tokom 2020. godine bile su banane u vrednosti od 54,7 miliona evra, ekstrakti i esencije od duvana 52,5 miliona evra, meso domaćih svinja 48,7 miliona evra i nepržena kafa u vrednosti od 48,6 miliona evra. U strukturi agrarnog uvoza najveće učešće ima voće i povrće sa 23,6%, kafa i čaj sa 11,1%i duvan sa 10,7%.Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu tokom 2020. godine su zemlje EU sa ućešćem u izvozu od 51,7 % (1.883,8 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa učešćem od 24,1% (876,4 miliona evra) i Ruska Federacija (RF) sa 8,9% (322,4 miliona evra).  U odnosu  2019. godinu vrednost izvoza u zemlje EU je povećana za 14,5 %, dok je izvoz u Rusiju povećan za 3,8%.Vrednost uvoza Srbije iz zemalja EU tokom 2020. godine bila je 1,32 milijarde evra  sa učešćem u ukupnom uvozu od 65,8%.Na drugom mestu je bio uvoz iz zemalja CEFTA regiona vrednosti od 189,9 miliona evra i učešćem od 9,4 procenata u ukupnom uvozu.Na trećem mestu je uvoz robe iz Ruske Federacije u vrednosti od 100,8 miliona evra i sa učešćem u ukupnom uvozu od pet odsto. U odnosu na  2019. godine vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 8,6%,  dok je iz Rusije povećana za 25,9%.

Srbija

NBS: Trgovanje binarnim opcijama potencijalno opasno

Narodna banka Srbije (NBS) upozorila je građane da je trgovanje binarnim opcijama, koje se sve češće reklamira, visokorizične transakcije koje često uključuju i različite oblike prevara. Centralna banka dodaje i da se kao pružaoci ovih usluga javljaju platforme koje ne podležu regulatornim, kontrolnim, niti nadzornim ovlašćenjima domćih organa."Pružanje investicionih i brokersko-dilerskih usluga u Srbiji ne može se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti. Stoga, je preporuka građanima da pre nego što odluče da povere nekome svoj novac ili da investiraju u neki finansijski proizvod provere da li lice ili platforma koji nude određene usluge imaju dozvolu za pružanje investicionih i brokersko-dilerskih usluga i davanje investicionih saveta, na internet prezentaciji Komisije", navodi se u saopštenju.Binarne opcije predstavljaju izvedene finansijske instrumente  u čijoj osnovi se mogu nalaziti različite vrste aktiv: roba (poput nafte), berzanskih indeksa, valutnih parova, kao i akcija velikih kompanija.Isplata po osnovu binarnih opcija u potpunosti zavisi od uspešnosti predviđanja da li će cena određene aktive zabeležiti rast iznad ili pad ispod određenog nivoa, u određenom periodu.Kupac ovakve opcije pokušava da predvidi smer kretanja cene izabranog instrumenta (rast ili pad cene), kao i vremenski period na koji glasi ovakva projekcija (minut, 15 minuta, 60 minuta…).U slučaju uspešno predviđenog kretanja cene, pojedinac ostvaruje dobit u formi fiksnog unapred poznatog dela uloženog novca (obično 70-80 odsto uloga), koju mu isplaćuje brokerska kuća (elektronska platforma), dok u slučaju neuspešnog predviđanja gubi ceo uložen iznos (100 odsto uloga)."Ovakva strategija je orijentisana na kratak rok i smatra se veoma rizičnom, čak i za investitore sa značajnijim iskustvom. Stoga ulaganje u binarne opcije u velikoj meri ima karakteristike klađenja", dodaje se u saopštenju.Zarada platformi se uglavnom bazira na sledećem:- U slučaju uspešne procene, pojedinac ostvaruje dobit u iznosu nižem od uloženog novca (npr. 70 odsto uložene sume),- U slučaju pogrešne procene ostvaruje gubitak celokupnog uloženog novca (100 odsto uložene sume).Internet platforme za trgovanje koje nude ove "usluge" ne ispunjavaju potrebne regulatorne zahteve, što ostavlja prostor za mnogobrojne prevare:- Odbijanje isplate inicijalno uplaćenih sredstava ili ostvarene zarade od strane platforme;- Zloupotreba podataka o korisnicima – neovlašćeno prikupljanje podataka o kreditnim karticama, podacima iz ličnih dokumenata (koji su neophodni za registraciju);- Diskonekcija između realnih tržišnih kretanja i kotacija prikazanih na platformi – jedan od ključnih izvora prevara odnosi se na manipulaciju podacima od strane trgovačkih platformi po pitanju stvarnog kretanja cena aktive."Ključni kanal promocije ovakvih platformi su veb-sajtovi i društvene mreže, čiji je domet veliki, pri čemu njihova popularnost konstantno raste, u skladu sa sve intenzivnijim korišćenjem socijalnih mreža, što posebno može biti izraženo u uslovima pandemije kada značajan deo vremena provodimo koristeći elektonske uređaje", dodaju u NBS.Potencijalne opasnosti za građane od poslova sa binarnim opcijama prepoznali su i evropski regulatori, koji su preduzeli regulatorne mere kojima se privremeno ili trajno zabranjuje tržište, distribucija i prodaja binarnih opcija stanovništvu.Tako je European Securities and Markets Authority (ESMA) tokom 2018. i 2019. godine svojim odlukama u više navrata privremeno zabranjivala stavljanje na tržište, distribuciju i prodaju binarnih opcija malim ulagačima, da bi od jula 2019. godine većina država članica EU (ukupno 25 država članica, kao i neke države van EU poput Norveške i V. Britanije) trajno zabranile stavljanje na tržište, distribuciju i prodaju binarnih opcija malim ulagačima.

Srbija

„Novi zakoni iz oblasti energetike i rudarstva uglavnom ne prepoznaju interes građana“

Prema rečemi Mirka Popovića iz RERI-ja, država i društvo se u ovom slučaju nalaze pred izazovom, a razlog za takvu ocenu prema njegovim rečima leži "zarobljena država predviđa da sprovede energetsku tranziciju"."Poštovanje procedura je temelj demokratije, (a) ovde nam se to onemogućava", smatra Popović.On podseća da je Zakon o državnoj uprvi koji je za to nadležan, veoma jasan u tom poledu, ali da država i pored toga nije obezbedila učešće u javnoj raspravi.Konsultaicje su kako podseća organizovane tokom novogodišnjih prazika, a svega sedam dana ostalo je za razgovor o propisima koji su od "fundamentalnog značaja za Republiku Srbiju"."Ne vidim da ima smisla da pozivam Vladu da čita svoj poslovnik, država se opredelila da ne razgovara sa javnošću", smatra Popović.U Nacrtu Zakona o obnovljivim izvorima energije, prema njegovim rečima, nije definsano šta je to korišćenje obnovljivih izvora energije,.Problem je kako objašnjava i to što je u tom nacrtu nejasno šta znači to kada se propisuje da država može da po sopstvenom nahođenju utvrdi javni inters za određene projekte.Podseća da u takvim slučajevima može doći do situacije da ograniče ljudska prava građanima, jer je u nekim slučajevim gradnje mini-hidroelektrana bilo negativnih iskustava sa eksproprijacijom zemljišta."Ovo je osnov da se privatni interes pretvori u javni", dodaje Popović.Popović zaključuje da se na ovaj način ne postiže energetska tranzicija, na koju državu Srbiju obavezuju institucije čiji je ona sama član, kao i Evropska unija, kojoj namerava da se pridruži."Eksproprijacija zemljišta za javni interes, sve to je loše, mi imamo (slična) iskustva sa MHE"."Bez opravdanog ekonomskog i ekološkog intersa zadržan je sistem podsticaja za MHE za koje se dokazalo da ne doprinose energetskoj tranziciji, već (one) ugrožavaju životnu sredinu". "Ne post nika opravdanost da se za mhe zadrže podsticajne mere".Ne vidimo da se radi o izmenanma bez obzira na energ zadruge u zakone za prozjumere."Na ovaj način nećemo dobiti energetsku tranziciju".UVODI SE POJAM "ENERGETSKO SIROMAŠTVO"Aleksandar Macura iz RES fondacije podseća da energetska tranzicija, ili dekarbonizacija energetike u nekoj državi ne može da se sprovede, ako se prethodno ne zabrani korišćenje uglja i lignita.Objašnjava i da društvo koje koristi ugalj i lignit treba dobro da razmisli o energetskoj tranziciji, jer ona podrazumeva zabranu upravo te vrste energenata.Prema njegovom tumačenju, predloženi set zakona konačno uvodi u domaće zakonodavstvo ono načela koja su preuzeta od Energetske zajednice.To se definiše, kako objašnjava u "Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energiju".Smatra da Narodna skupština treba da ima veću ulogu u donošenju planova za tu vrstu tranzicije i naglašava da će RES fondacija insistirati na tome."U suprotnom nećemo svojom voljom ostvariti energ tranziciju, može da se desi da nam to nametnu", kaže Macura.Energetsko siromaštvo nalazi svoje mesto u zakonima, dopada nam se jer je to pitanje otvoreno, prepozanto je kao prioritet.Kako naglašava to treba da doprinese primeni mera energetske efikasnosti kod siromašnih građana."Zakon ne pominje energetske zadruge već zajednice obnovljive energije, dobro je da se uvodi taj koncept, ostavaju se pitanja za međuenergetska partnerstva", smatra Aleksandar Macura.Treba, orema njegovim rečima raditi na uljučivanju stambenih zajednica u rešavanje tih problema, a sa drge strane neophodno je i zaštititi one ljud ekoji spadaju u kategoriju energetskog siromaštva.Prema rečima Slobodana Jerotića iz JKP "Toplana Šabac" koji je između ostalog podržao i osnovanje energetske zadruge "Sunčani krovovi" odgovarajućim predloženim nacrtom zakona ne definiše se pojam energetske zadruge."To mora da se izmeni mora da se u zakon unese termin 'energetska zadruga'", objašnjava Jerotić.Prema njegovom mišljenju zakonima treba definisati interese građana, jer "veliki igrači" na tržištu definišu i postavljaju uslove onako kako to samo onako kako njima odgovara."Ovaj zakon je sve samo ne prijateljski orijentisan prema građanima", smatra Jerotić.Sa njim se saglasila i Ana Džokić iz energetske zadruge "Elektro pionir".Prema njenim rečima Nacrtom Zakona o obnovljivim izvorima energije predlaže se model koji predstavlja polurešenje i prevaziđen je.Sa druge strane naglašava da su prozjumeri usmereni na EPS koji će biti otkupljivač njihove energije.Prema rečima Viktora Beriše iz Mreže za klimatsku akciju neophodno je da se nacrt jednog oslanja na nacrt drugo zakona, što vde nije slučaj."Svi treba da idu prema jednom pravcu, malo je neobično da se svi ovi zakoni u jednm periodu obrađuju", kaže Beriša.On naglašava da najpre treba doneti neku dugoročnu strategiju u energetici, kojom bi se definisalo kuda se ide, a ostali zakoni bi trebalo da budu "alati" kojima se ona sprovodi."(Ovi) zakoni važe do 2030, strategija (treba) da definiše šta treba da se radi posle", kaže predstavnij Mreže za klimatsku akciju.On naglašava da je to važno i zbog toga što će se zakoni koji se odnose na energetiku i obovljive izvore energije 2030. godine menjati i u Evropskoj uniji, a Srbija će morati da se sa njima usklađuje.Dodaje da bi trebalo imati i zakon o prostornom planiranju, kao i zakon o klimatskim promenama.Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) smatra da je netransparentan način na koji država organizuje javne rasprave o novim zakonima i dopunama postojećih o energetici i rudarstvu."Predlažem da uputimo pismo Evropskoj komijiji, Evropskoj delegaciji, Energetskoj zajednici u vezi sa procesom donošenja novih zakona i izmenama postojećh", izjavila je Dimović, tokom javne rasprave koju su organizovali BOŠ i RERI, Preloženi Nacrt Zakona o energetskoj efikasnosti prema rečima advokata koji se bavi oblašću energetike Aleksandra Đelića zadire u pitanje pravnog prometa nepokretnosti."Ne rešava tržište u pogledu energetske efikasnosti, ne reguliše ni jako bitnu oblast a to su stambene zgrade", podseća Đelić.On naglašava da građani od toga zakona treba da imaju benefit i korist.DOPUNE ZAKONA O RUDARSTVUPredstavnica Udruženja Inženjera zaštite životne sredine Nevena Nenadović, objašnajva da se predloženim izmenama, niti je poznato  šta se dešava sa već donetom Uredbom o rudarskom otpadu koja je trebalo da stupi na snagu 2020. godine.Sa druge strane, upitno je i koje su strateške mineralne sirovine za državu koje su definisane novim predlogom.Nenadović smatra da mnoge stvari u predlogu izmena Zakona o rudarstvu idu u korist rudnika litijuma, koji multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da izgradi o oblasti reke Jadar.U predlogu se kod geoloških istraživanja pominje geološko istraživanje strateški bitnih sirovina, ali kako napominje, nije navedeno o kojim sirovinama je reč."Vrši se porast u sektoru rudarstva, to treba da se iskontrališe", smatra Nevena Nenadović.Takođe, prema njenim rečima, u predlogu se kod definisanja javno-privatnog partnerstva kao strateški važne sirovine za ugovaranje tog poslovnog odnosa pominju uran, nikal i kobalt, ali se ne pominje Zakon o zaštiti životne sredine.Sa druge strane se, kako primećuje, u preglogu izmena Zakona o rudarstvunon stop se govori o zaštiti životne sredine.Ocenjuje da je dobro što će nove odredbe Zakona o rudarstvu definisati rekultivaciju rudnih jalovišta.Naglašava da zakon "nije spušten na lokal" iako se u lokalnim sredinama najviše zagađuje od rudarstva, dok država naplaćuje rudnu rentu.O opasnostima vađenja i eksploatacije rude, građani ne znaju mnogo, a nije im poznato ni koliko sve to utiče na zagađenje voda, ukazuje Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).On smatra da predlog izmena Zakona o rudarstvu treba prijaviti Ustavnom sudu Srbije i na taj način sprečiti njegovo usvajanje.Objašnjava i da pojam rudne rente koji definiše zakon mora da se izmeni. Prema njegovim rečima, često se dešava da kompanije "fingiraju" poslovne rezultate, obezvređuju rudu koju izvoze iz Srbije, pa samim tim prema važećem zakonu, plaćaju manju rudnu rentu."Privatni vlasnici postaće apsolutni vlasnici, javnosti neće biti dostupni nikakvi podaci, promoviše se apsolutno isključivanje javnosti, (kada se govori) o rudama i opasnostima od njihvog vađenja", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, ne postoji odrednica koja definiše zatvorene rudnike, poput onog u Zajači za koji se vezuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine.Kalmar smatra da zakonom treba odrediti naplatu takse, kojom bi se oformio budžetski fond.Taj fond bi se koristio, prema Kalmarovim rečima, koristio u slučaju da se desi neka rudarska nesreća ili onda kada se rudnici prestanu sa radom i kada je potrebno izvesti eventualne radove na nekoj sanaciji."Srbija će imati istorijski broj zagađenja, razvoj sela i turizma, voda, sve je to pod znakom pitnaja", ocenjuje Zvezdan Kalmar.Posebnu oblast predstavljaju, kako Kalmar naglašava istraživanja rudnih bogatstava, pa će njegovo udruženje insistirati i na tome da se zakonom definišu zaštitni pojasi u područjima u kojima se ona vrše, jer nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši tu vrstu istraživanja na ogromnim područjima, koja idu i do površine od sedamsto kilometara kvadratnih.Kalmar je napomenuo i da se često govori kako Srbija u svojim rudama poseduje oko 200 milijardi dolara, ali da predstavnici vlasti ne govore da je to u stvari bruto procenjen iznos u koji se uključuju i troškovi gradnje rudnika, kao i poslovi zaštite životne sredine koji nisu nimalo jeftini.Čedomir Savković

Srbija

U naredne tri godine znatno manje subvencije za javna preduzeća

Država je za ovu godinu namenila 120 milijardi dinara za subvencije, međutim planira da u naredne tri godine znatno smanji subvencije javnim i državnim preduzećima, dok će nastaviti da subvencioniše oblasti poljoprivrede, nauke i zaštite životne sredine, piše Politika.Fiskalnom strategijom za naredni trogodišnji period planira se osetan pad izdvajanja za subvencije i druge vidove pomoći preduzećima u državnom vlasništvu (garancije i budžetske pozajmice). Ta strategija inače predviđa da će se subvencije u srednjem roku smanjiti sa 2,7 odsto  bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 1,9 odsto BDP-a u 2023. što bi bio njihov istorijski minimum u Srbiji i nivo koji je znatno bliži izdvajanjima za te namene zemalja centralne i istočne Evrope sa kojima se možemo porediti.Fiskalni savet smatra da planirano snažno umanjenje subvencija u srednjem roku predstavlja dobar smer fiskalne politike, ali malo je verovatno da će se realizovati u predviđenom obimu. Država je, kako ističu, za subvencije i neto budžetske pozajmice izdvajala u proseku oko tri odsto BDP-a u periodu od 2015. do 2019. što je preko dva puta više od izdvajanja koja za ove namene imaju druge zemlje centralne i istočne Evrope.Troškovi subvencija u Srbiji su onda naglo (i privremeno) povećani u 2020. na 5,2 odsto BDP-a zbog sprovođenja antikriznih mera, da bi budžet za 2021. predvideo njihovo vraćanje na 2,7 odsto BDP-a.Zbog lošeg stanja fizičke infrastrukture Fiskalni savet ne vidi mogućnost da se subvencije železničkim preduzećima osetno umanje u srednjem roku. Oni naglašavaju da je reforma najdalje odmakla u slučaju železničkih preduzeća. Međutim, uprkos i dalje izdašnim subvencijama iz budžeta (oko 14 milijardi dinara) železnička preduzeća ostvarila su ukupan negativan rezultat od skoro pet milijardi dinara u 2019. godini.Plan restrukturiranja EPS-a podrazumeva veliko povećanje cene struje što ga uz ostale mere iz Strategije čini nekredibilnim, navodi Fiskalni savet uz napomenu da je zbog izostanka suštinske reforme država u 2020. čak neplanirano dotirala EPS sa oko 40 miliona evra.„Mere koje su izložene u Fiskalnoj strategiji ne uveravaju da može doći do ozbiljnijeg zaokreta u poslovanju EPS-a. Optimizacija troškova radne snage, koja se pominje u ovom dokumentu, odnosi se samo na plan koji je istekao 2019,  bez naznaka da li će se sa racionalizacijom nastaviti u budućnosti. Predviđa se izmena pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo. Bez ulaženja u detalje navodi se namera sprovođenja svih potrebnih mera za poboljšanje naplate što nije kredibilno“, navodi Fiskalni savet. Fiskalni savet dodaje da je jedina Strategijom planirana mera koja može da unapredi bilanse preduzeća izmena tarifne politike. Ako povećanje cene struje, ne bude uvezano sa smanjenjem drugih troškova (najpre, radne snage), moralo bi da bude nerazumno veliko poskupljenje struje što i ovu meru čini malo verovatnom.Do sličnih zaključaka se dolazi i kada se analizira plan reformi u „Srbijagasu”. Za razliku od EPS-a, čiji je plan reformi nešto detaljnije prikazan u Strategiji, za „Srbijagas” se iskazuje namera „da preduzeće do kraja 2020. bude u mogućnosti da samostalno servisira finansijske obaveze nastale u periodu 2008–2012“.Fiskalni savet navodi da bez racionalizacije broja zaposlenih i izmene prodajne cene uglja nije moguće očekivati bolje poslovanje „Resavice” i smanjenje državnih davanja. To preduzeće posluje sa godišnjim gubitkom od oko 15 miliona evra, uprkos izdašnim godišnjim dotacijama iz republičkog budžeta od oko 40 miliona evra. Subvencije čine čak dve trećine svih prihoda preduzeća i jasno je da „Resavica” u sadašnjim okolnostima ne može samostalno da posluje.Država godinama iskazuje želju da se problemi preduzeća reše, ali se malo uradilo. Država je za „Resavicu” od 2013. do 2019. izdvojila preko 260 miliona evra, a još oko 80 miliona evra je planirano za 2020. i 2021. godinu. Prema oceni Fiskalnog saveta čak i poslednje najave iz vlade ne uveravaju da se zaista ide ka suštinskom rešenju. Srednjoročni plan za umanjenje subvencija bio bi uverljiviji, kažu, ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije.Kako navode u Fiskalnom savetu „Petrohemija” i MSK  su 2019.  ostvarili gubitak od po 20 miliona evra koji se delom može pripisati i nepovoljnim tržišnim okolnostima – više nabavne cene inputa od cena finalnih proizvoda za prodaju.

Srbija

Ziđin: Narodnoj banci Srbije lane isporučeno dve tone zlata

Kompanija "Srbija Ziđin koper" saopštila je da je u protekloj godini zaradila 698 miliona dolara prodajom svojih proizvoda na domaćem ili inostranom tržištu. Kako prenosi RTS, Narodnoj banci Srbije kompanija je prodala više od dve tone zlata.Ziđin je najviše zaradio na prodaji 70,6 hiljada tona katodnog bakra, oko iznosio 340,4 miliona dolara.Najveći kupci na inostranom tržištu bili su Kina, Bugarska, Turska, Hrvatska i Italija.Dodatnih 245,7 miliona dolara Kompanija je prošle godine zaradila prodajom ostale robe: zlata, srebra, platine, paladijuma, selena i bakar-sulfata, a skoro polovina tog novca je dobijena od Narodne banke Srbije, kojoj je isporučeno 2.056 kilograma zlata.U istom periodu u Kinu je za deset miliona dolara izvezeno 15,4 tone srebra, dok je u Švajcarskoj prodato 11 kilograma platine i nepunih sto kilograma paladijuma, ukupne vrednosti oko sedam miliona dolara.Skoro hiljadu tona bakar-sulfata, vrednosti 1,7 miliona dolara, prodato je 2020. na domaćem tržištu i izvezeno u Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku.U januaru 2021. godine realizovana je prodaja robe u iznosu 65,6 miliona dolara, najviše od bakra 58,4 miliona dolara, dok je Narodnoj banci Srbije isporučeno sto kilograma zlata, što je doprinelo dodatnim milionima dolara prihoda od prodaje.

Srbija

Udruženje radnika na internetu: „Predstavnici Vlade Srbije nisu usvojili naše zahteve i argumente“

Nakon današnjih pregovora sa predstavnicima Vlade Srbije, Udruženje radnika na internetu saopštilo je na svojoj fejsbuk grupi da država nije usvojila njihove zahteve i argumente. Predstavnici radnika na internetu podsećaju kako žele da se problem koji je nastao jer država želi da im naplati porez za nekoliko godina unazad, reši u obostranu korist.Prema rečima prestavnika Udruženja radnika na internetu Vlada Srbije je predložila da se do donošenja odgovarajućih izmena zakona, koje se očekuju u aprilu, nastavi sa obustavom poreske kontrole.Sa druge strane, kako naglašavaju novim zakonskim odredbama bi se regulisale njihove prošle i kako kažu "navodne" poreske obaveze frilensera na nekoliko načina:- Otpisom kamata.- Podizanjem normiranih troškova sa 20 na 43%.- Reprogramom duga sa najdužim rokom otplate od 10 godina.Ovaj obračun bi, kako navodi Udruženje radnika na internetu, važio i za buduće prihode frilensera, odnosno radnika na internetu, sve do donošenja novog zakona koji bi regulisao takozvane "fleksibilne" oblike rada.Podsećaju i da je taj novi zakon je planiran za kraj ove ili za početak naredne godine."Mi smatramo ovu ponudu, odnosno predloženo rešenje Vlade potpuno neprihvatljivim", kažu u tom udruženju.Dodaju i da u Vladi Srbije nisu iskazali ni minimum razumevanja za trenutne probleme radnika na internetu koje su predstavnici države "sami izazvali dogogodišnjim nečinjenjem, a potom naprasnim delovanjem Poreske uprave i hajkom na ljude koju su pošteno radili i izdržavali se".Iz tog udruženja poručuju da neće i da ne mogu da stanu sa svojom borbom.Pozivaju sve ljude koji to žele, da iskažu svoje mišljenje o najnovijem predlogu vlade, koja će ga zvanično, prema njihovim rečima, predstaviti u ponedeljak.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE POSTANEM DUŽNIČKI ROB? Udruženje radnika na internetu nekiliko puta je organizovalo proteste zbog namere države da im jednokratno naplati porez, od 2015. godine do danas.Tokom poseldnjeg protesta koji je održan u Beogradu i na koji su došli mnogi frilenseri iz drugih gradova Srbije, kabinet predsednice vlade pozvao ih je na pregovore o aktuelnim problemima.Pre početka današnjih pregovora predstavnik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar, izjavio je da se frilenseri bore jer žele da ostanu, rade i da žive u Srbiji, kao i da je to suština njihove borbe."Ako pregovori ne uspeju, dići ćemo pola Srbije. Ja se nadam da će nadležni imati razumevanja, da ne treba da se igraju s nama i da se mi ne šalimo, već da ćemo preduzeti naredne korake", izjavio je Pogačar, a preneo portal Startit.Među frilenserima ima i dosta studenata koji zarađuju za džeparac predavajući engleski jezik putem interneta, pa su i oni, kao i mnogi drug koji ne zarađuju velike sume novca, bili ili se nalaze pod kontrolom Poreske uprave, o čemu je nova ekonomija već pisala.PORESKA UPRAVA KONTROLIŠE I ONLAJN NASTAVNIKE ENGLESKOG

Srbija

NBS: Rast udela javnog duga u BDP-u znatno manji nego u članicama EU

Prema najnovijoj analizi Narodne banke Srbije (NBS) rast učešća javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 4,8 procentnih poena na 56,8 odsto u 2020. godini, duplo je manji nego u članicama Evropske unije.U Evropskoj uniji posmatranoj u celini, zaključno sa trećim kvartalom, javni dug opšte države povećan je za preko 12 odsto BDP-a - sa 77,6 odsto BDP-a na kraju 2019. na 89,8 odsto BDP-a. Pritom, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 odsto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 odsto BDP-a, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20 odsto BDP-a.Učešće javnog duga centralne države u BDP-u tokom 2020. povećano je za svega 4,8 procentnih poena i zadržano je ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta, ukazuje NBS u saopštenju.Kada se posmatra opšta država, cifre su praktično iste. Javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 57,7 procenata na kraju prošle godine.Iz NBS ukazuju na činjenicu da je navedeno povećanje bilo mnogo manje u odnosu na druge zemlje EU i zbog povoljnijeg rezultata rasta BDP-a Srbije, te da je bilo usmereno na očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.Dodaju da je osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.Prema proceni Narodne banke Srbije, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio bi preko 6 odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina. Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti, naglašava NBS.Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada BDP-a u toj godini od 2,7 odsto, pretkrizni nivo BDP-a je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine.Donošenje obimnog paketa pomoći u najkraćem roku (ukupne vrednosti oko 12,5 posto BDP) i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije 2020, ispostavilo se kao klčuč brzog oporavka najvažnijih sektora privrede - industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza, ocenjuju u centralnoj banci.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.