Srbija

Tokom zime građani Prijepolja vodiće brigu o beloglavim supovima

Udruženje građana Jadovnik iz Prijepolja objavilo je na svojoj fejsbuk stranici da je pokrenulo inicijativu Zaštitimo beloglavog supa, čiji je cilj redovno snabdevanje ptičijeg hranilišta Kašan.Kako je najavljeno, u projektu koji traje od 1. decmbra do 28. februara aktivno će učestvovati i lokalno stanovništvo, a poljoprivredna gazdinstva i klanice će otpad koji je nastao od uginulih životinja usmeravati na hranilište beloglavih supova. Dugoročni cilj projekta je da se doprinese uspostavljenom mehanizmu zaštite beloglavog supa u specijalnom rezervatu prirode Klisura reke Mileševke. Objašnjava se da će se to postići kroz odgovorno upravljanje otpadom.ZBOG ZAŠTITE BELOGLAVIH SUPOVA PREDLAŽE SE ZABRANA LETOVA KANJONOM UVCA "Smatrali smo da kroz ovu inicijativu možemo doprineti rešavanju problema nesanitarnog odlaganja životinjskog otpada u opštini Prijepolje i istovremeno pomoći zaštiti beloglavog supa", navode u udruženju.Prema njihovim rečima, tako će se obezbediti "prirodna reciklaža" otpada, a cilj je i da se stanovništvo podstakne na odgovorniji odnos prema njemu.Dodaje se i da je inicijativu Udruženja Jadvnik podržala u organizacija Orca, kroz projekat "Tvoje mesto u Srbiji".

Sarajevo zabranjuje grejanje na ugalj od naredne godine

Tokom još jedne grejne sezona Vlada kantona Sarajevo i najavljuju zabranu korišćenja uglja za grejanje, prenosi poral Balkangreenenergynews. Ako se usvoji, zabrana bi mogla da važi već od 1. novembra sledeće godine.Iz glavnog grada BiH dolaze vesti da Vlada Kantona Sarajevo priprema strategiju za smanjenje upotrebe čvrstih goriva, sa ciljem da se smanju zagađenje vazduha. Sada je kako se dodaje najavljen i akcioni plan za njenu primenu te strategije, u okviru kojeg će se zabraniti upotreba uglja u kućama i u stambenim zgradama, kao i u objektima koje koriste firme i javni sektor. Ta odluka bi, kako se ocenjuje mogla da bude revolucionarna u regionu.Najavljuje se da će akcionim planom biti jasno definisano ko, šta i u kom vremenskom periodu treba da uradi u vezi sa moratorijumom na korištenje čvrstih goriva. "U prvom redu se to odnosi na zabranu posjedovanja i korišćenje uglja, dok će se neke druge mjere uvoditi postepeno, s obzirom da je riječ o desetogodišnjem planu", rekao je Faruk Kapidžić, ministar prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine.On je dodao i da će zabrana biti uvedena naredne godine,ukoliko se sprovedu sve mere iz akcionog plana. Njim se kako je dodao utvrđuju subvencije i dinamika realizacije za moratorijum.Ističe se i da je za ovaj potez potrebno da se promene zakoni i propisi u Federaciji BiH i Kantonu Sarajevo.MERENJA KAŽU DA JE VAZDUH OPASAN PO LJUDEVlasti Kantona Sarajevo inače su već ove grejne sezone oglašavale upozorenja na zagađenost vazduha, koje povlače hitne mere, jer je koncentracija suspendovanih čestica PM10 premašila 150 mikrograma po kubnom metru na dnevnom nivou.Većem zagađenju, kako je objašnjeno pogodovale su i vremenske prilike.Prema aplikaciji koju je razvila ekološka organizacija Eko akcija, dnevna koncentracija PM10 bila je 182 mikrograma 26. novembra, dan kasnije 282, a 28. novembra iznosila je 286. Ukupni indeks kvaliteta vazduha je 27. novembra bio na 303 a sledećeg dana na 323, što znači da je zagađenje vazduha bilo opasno za ljude.Dnevne vrednosti su se u međuvremenu smanjile, ali su očitane vrednosti na više stanica išle iznad 150 poena, što znači da je vazduh u Sarajevu bio nezdrav, upozorio je portal Eko akcija.MERE PROTIV ZAGAĐENJAVlada Kantona Sarajevo 1. decembra, u okviru epizode "Upozorenje" ukinula je mere protiv zagađenja u zonama A, B, C i D na području tog kantona koje su donete 27. novembra i odnosile su se na smanjenje emisije štetnih čestica.Obrazloženje je bilo da je u međuvremenu zabeležen "značajan pad" svih zagađujućih čestica u vazduhu.O štetnom uticaju uglja na kvalitet vazduha, često se govori i u Srbiji, Poslednja značajna polemika bila je tokom prošlog meseca kada je pažnju javnosti privukla ranija izjava direktora Istraživačke stance Petnica, Vigora Majića.On je na debati pod nazivom "Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh", koja je održana 20. februara izjavio da se na domaćem tržištu prodaje lignit lošeg kvaliteta, kao i da je to jedan od glavnih uzroka zagađenja.Debatu je organizovala grupa nezavisnih medija Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti, uz podršku Ambasade Švedske.Majićeva izjava je međutim privukla pažnju nekoliko meseci kasnije, kada je nova grejna sezona već uveliko krenula.

Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Nakon „Protesta upozorenja male privrede“ mali privrednici predstavili su listu zahteva i predloga za rešavanje trenutne situacije u kojoj se nalaze, navodi se u saopštenju Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.„Sektor MSPP zapošljava preko milion i po zaposlenih i bez adekvatnih mera pomoći mnogi neće preživeti, a ekonomija će se urušiti. Privrednici Srbije godinama izdašno finansiraju javni sektor i nisu na teretu države nego obrnuto. Sad je vreme da država pokaže solidarnost i pobrine se da mala domaća privreda preživi nastalu krizu, umesto što se našim novcem finansiraju mnogobrojni strani „investitori““, dodaje se u saopštenju.Zahtevi malih privrednika su sledeći:- Otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćeni minimalci ili deo minimalaca.- Mere pomoći u skladu sa zahtevima svakog pojedinačnog sektora koji je ugrožen.- Pravedan model uvođenja frilensera u poreske tokove. Promenu poreskog sistema na progresivan, pravedniji i transparentniji način, uključujući ukidanje kategorije akontacije poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno deset odsto.- Uvođenje progresivne poreske stope.- Prestanak korišćenja inspekcije kao sredstvo iznude.- Stopiranje novih i parafiskalnih nameta kao što je eko taksa koja se ne troši na ekologiju za koju svi znamo da se ne troši na ekologiju i- Jednaka primena zakona za sve.Pored toga, pojedinačni sektori kao što su turistički, ugostiteljski i firlenseri takođe su izneli svoje liste zahteva. Neki od zahteva turističkog sektora su:- Fond za razvoj Republike Srbije pod hitno, a u roku ne daljem od 31.12.2020. godine, reši sve prispele zahteve turističkih agencija.- Otpis obaveza po osnovu poreza i doprinosa za 5 meseci primljene pomoći u vidu COVID19 dodatka.- Moratorijum na otplatu kredita sa rokom minimum 6 pa do 9 meseci.- Odlaganje poreza na imovinu preduzeća, i poreza na dobit preduzeća u vremenu trajanja vanrednog stanja, i vanrednih mera, koje su još uvek na snazi.- Hitno rešavanje problema polisa osiguranja za turističke agencije organizatore, uz izmenu i dopunu Zakona o turizmu i podzakonskih akata koji se odnose na deo o polisi. Osiguravajuće kompanije su u dogovoru, van tržišnih pravila, formirale jedinstven stav prema turističkim agencijama, i nametnuli obavezu uzimanja polisa koje su 300 odsto skuplje u odnosu na ponude iz februara meseca tekuće godine. Takođe formirati radnu grupu u Ministarstvu pravde koja će ispitati nameru Osiguravajućih kuća i pojedinaca iz turističkog sektora da stvore nepodnošljivuposlovnu atmosferu, i onemogućavanje ostalih konkurenata da ostvare ista prava na tržištu.- Jednokratno pomoći turističkim vodičima i turističkim pratiocima.- Prekinuti lažno izveštavanje medija o „pomoći turističkom sektoru“, jer se ne radi o sektorskoj pomoći, već linearnoj pomoći koju je Vlada izdvojila za celu privredu.Ugostiteljski sektor želi pre svega direktno učešće njihovih predstavnika na sastancima na kojima se odlučuje o merama usko vezanim za ugostiteljski sektor.Pored toga i smanjenje PDV-a, otpis različitih taksi i poreza, posebno onih taksi koje naplaćuju Sokoj i OFPS i prestanak etiketiranja ugostiteljske delatnosti kao „leglo zaraze“ jer, kako kažu, nema nikakvog naučnog osnova za to.

Budžet Vojvodine za narednu godinu oko 640 miliona evra

Vlada Autonomne pokrajine Vojvodini je na današnjoj sednici usvojila predlog pokrajinske skupštinske o budžetu za 2021. godinu, kojim bi pokrajinskoi budžet bio 75,2 milijarde dinara (oko 639,75 miliona evra).Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 2,4 milijarde dinara, odnosno 3,4 odsto ukupnih prihoda.Pokrajinska vlada navela je da će budžet za 2021. godinu prioriteti u novom mandatu biti ekonomska i razvojna politika, zaštita životne sredine, kultura i informisanje, poljoprivreda i ruralni razvoj, kao i zdravstvo.Budžetom za narednu godinu za kapitalna ulaganja predviđa se 15,1 milijarda dinara.Među najznačajnijim novim ulaganjima u 2021. godini jesu obnova i izgradnja objekata u okviru kompleksa Doma za duševno obolela lica u Čurugu, izgradnja automatskog sistema odbrane od grada na teritoriji Raketnog centra Bajša i Samoš, izgradnja objekta Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu i Doma kulture u Ravnom Selu.Sredstva su obezbeđena i za nastavak mera demografske i socijalne politike, agrarni i ruralni razvoj, kao i razvoj turističkog potencijala i za podsticaje preduzetništvu.U novom budžetu planirana su i sredstva za širi delokrug rada Fonda za izbegla, prognana i raseljena lica AP Vojvodine, koji prerasta u Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju u regionu.

Objavljen Poreski kalendar za decembar

Prvi koji imaju obaveze da dostave obaveštenja o zaključenim ugovorima su oni koji posluju na estradi, kao o poslodavci koji su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom, saopštila je Poreska uprava. Njima, kako se dodaje rok ističe danas, 7. decembra.Sledeći rok koji je određen u Poreskom kalendaru odnosi se na podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja.Pored njih, rok ističe i za za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV (za prethodni mesec) poreskih dužnika iz člana 10. Zakona o PDV-u.Sredina meseca, 15. decembar, kako se navodi rezervisan je za veliki broj obaveza.Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec, ističe 15. decembra.U te obaveze, kako se navodi spadaju preduzetnici koji vode poslovne knjige, kao i oni koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.Sredinom meseca, ističe i rok podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2021. godini, kao i rok za plaćanje doprinosa sveštenicima, verskim službenicima, zaposlenima u inostranstvu, kao i stranim penzionerima.Rok 15. decembra ističe i za podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje osnivačima i članovima privrednog društva, zatim za plaćanje PDV-a, kao i akontacije poreza na dobit pravnim licima.Sredinim meseca ističe i rok za plaćanje obračunate akcize (od 16. do kraja prethodnog meseca), kao i rok za podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za prethodni mesec, takođe spada u red obaveza kojima je krajnji rok sredina decembra.PORESKE OBAVEZE DO KRAJA GODINEKako se navodi u Poreskom kalendaru, plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade i to za prethodni mesec ističe poslednjeg dana 2020.Tu spada i rok za plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu.

Vlada imenovala novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu

Vlada Srbije imenovala je Dejana S. Miletića za novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU), saopštila je ta institucija. Miletić doktor je ekonomskih nauka i univerzitetski profesor, a u svojoj dugogodišnjoj karijeri bavio se istraživačkim i obrazovnim dužnostima u okviru Instituta za strategijske studije i razvoj, kao i obrazovanjem studenata, od osnovnih do doktorskih studija, na nekoliko privatnih i državnih Fakulteta."Idejni je tvorac i predsednik nevladine organizacije Centar za proučavanje globalizacije/Center for Globalization Studies (CGS). Jedan je od osnivača International Counter-Terrorism Academic Community (ICTAC), organizacije osnovane u Atini 2004. godine, kao i International Negotiation Teaching and Researching Asociation (INTRA), osnovane 2013. godine, takođe u Atini", dodaje se u saopštenju.Objavio je više od 60 naučnih radova i analiza o temama globalizacije, ekonomske politike i bezbednosti, a takođe je i član nevladine organizacije East West Bridge (EWB). Ujedno je i koautor knjige "Liderstvo svetlošću – priručnik za lidere 21. veka", u izdanju Zavoda za udžbenika, Beograd, 2018."U 2021. godini startujemo sa novim Programima obuka državnih službenika i službenika u jedinicama lokalne samouprave, koji će u potpunosti biti prilagođeni njihovim potrebama. Nastavljamo dobre prakse, pa ćemo dodatne napore uložiti u unapređenje naše LMS onlajn platforme za učenje, koja nam je u ovom turbulentnom periodu epidemije omogućila da edukacija službenika nikada ne prestane, jer ljudi su naš najvažniji resurs. U narednoj godini Akademija će nastaviti da pomera granice i unapređuje javnu upravu, reformiše sistem i doprinosi svojim delovanjem višem cilju modernizacije i digitalizacije Republike Srbije", izjavio je Miletić prilikom stupanja na dužnost v.d. direktora NAJU.Nacionalna akademija za javnu upravu je centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih.Osnovana je Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu („Sl. glasnik RS“, br 94/2017 od 19.10.2017. godine), a sa radom je počela januara 2018. godine.Nadzor nad radom Nacionalne akademije za javnu upravu vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Od svog osnivanja pa do danas sprovedeno je 754 obuke koje je pohađalo 18.515 službenika

Glavni odbor SLFS-a pokrenuo peticiju podrške doktoru Paniću

Nakon Otvorenog pisma Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) upućenom predsedniku Srbije i javnosti, Glavni odbor SLFS-a pokreće peticiju za podršku doktoru Radu Paniću, predsedniku Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u „borbi za istinu“, navodi se u saopštenju.SLFS poziva sve lekare, medicinske sestre i tehničare, zdravstvene saradnike, i sve zaposlene u zdravstvenom sistemu, kao i sve građane, koji smatraju da je „istina samo jedna i koji žele da stanu na put pretnjama i manipulaciji informacijama“ da potpišu peticiju.Peticija SLFS-a zahteva:- Poštovanje slobode i različitosti mišljenja, „Razlika u mišljenjima ne znači automatski napad na državu ili vlast“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS).- Poštovanje prava na istinu. SLFS naglašava da „Naša istina je istina sa terena...“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS). Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju – prema Članu 51. Ustava RS.- Stručnost ispred politike.Rok za potpisivanje peticije je tri nedelje.Peticiju možete potpisati OVDE.

Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do Loznice

Vlada Srbije prosledila je Narodnoj skupštini zakon o zaduživanju kod Unukredit banke za finansiranje projekta izgradnje saobraćajnica od Rume do Loznice. Projektom je predviđena izgradnja auto-puta, mosta na reci Savi i brze saobraćajnice.U obrazloženju zakona navodi se da je Vlada sa Unikredit bankom potpisala Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu za Projekat Ruma-Šabac-Loznica krajem novembra, kao i da je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata u domaćem drumskom transportu. Njegovom realizacijom, kako se naglašava povezuje se 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, Podrinju, Zapadnoj Srbiji i Vojvodini, kao i veza sa Bosnom i Hercegovinom i ostalim zemljama u regionu. Vlada Srbije podseća i da je novembru 2019. potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova u okviru projekta sa Putevima Srbije, Кoridorima Srbije i kompanijom AzVirt.Ugovorena vrednost projekta, za završetak projketno-tehničke dokumentacije i izgradnju tri deonice je do 467.500.000 evra.Deonica 1 obuhvata izgradnju autoputa Ruma-Šabac do mosta preko Save u Šapcu. Dužina deonice je 21,14 km, a vreme za izgradnju tri godine.Deonica 2 podrazumeva izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu, dužine 1,327.5 m, a rok za izgradnju je takođe tri godine.Deonica 3, kako je predviđeno, obuhvatiće izgradnju brze saobraćanice od Šapca do Loznice, dužine 54,58 km, na kojoj će projektovana brzina biti 100 km/h.POD KOJIM USLOVIMA SE DRŽAVA ZADUŽUJE?Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. odobreno je zaduživanje kod Unicredit banke u iznosu do 14.208.000.000 dinara. Dodaje se da će direktno zaduženje Republike Srbije biti 11.288.640.000 dinara, otplata zajma biće polugodišnja, 30. juna i 31. decembra svake godine.Rok dospeća je devet godina, uključujući i period počeka od dve godine, uz otplatu glavnice u 14 jednakih rata. Prva rata dospeva 30. juna 2023, a poslednja 31. decembra 2029. godine.Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita biće 0,30% na ukupan iznos zajma, dok je predviđeno da naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30% na godišnjem nivou.Ugovoreno je da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 2,70% godišnje, kao i da naplata prve kamate stigne šest meseci nakon prvog povlačenja sredstava.Kako se dodaje rok za povlačenje sredstava je 31. decembra 2021. godine, a rok raspoloživosti može biti i produžen od strane banke.Napominje se da je predviđena i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.

Privatne zdravstvene institucije i dalje van borbe sa koronavirusom

Iako je većina evropskih zemalja još na početku pandemije odlučila da iskoristi potencijal privatnog sektora u borbi protiv korona virusa, u Srbiji takve najave još uvek ne postoje, a sa inicijativom koja je upućena još letos da se privatnicima dozvoli da makar rade PCR testove, se još uvek nije desilo ništa, piše Danas.Kako kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova, u poređenju sa prethodnim periodom njihovi članovi imaju veći priliv pacijenta, s tim da nemaju precizne podatke o broju pregleda koji se svakodnevno urade.Trenutno, oni građani koji imaju novca mogu u privatnim ustanovama uraditi serološke i antigenske testove na korona virus.Takođe, pojedini privatni domovi zdravlja pregledaju pacijente kod kojih postoji sumnja na koronavirus. Kako objašnjavaju iz Asocijacije, pregled podrazumeva ambulantni pregled lekara i dijagnostiku (laboratoriju, test na virus, rentgen ili skener).Preporuke za uključivanje privatne prakse u borbu protiv epidemije ranije su dale mnoge organizacije, uključujući Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj, zatim Amcham, ali i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida.„Ako lekar proceni konsultujući važeći algoritam da pacijent treba da se uputi na dalje lečenje, upućuje ga u trijažne centre. Rezultati pregleda i mišljanje lekara iz privatne zdrasvtvene ustanove se prihvataju u državnim zdravstvenim ustanovama“, obajšanjavaju iz Asocijacije. Na drugoj strani, podaci izneti u studiji o epidemiji u Srbiji, koju su radili Amcham, Ekonomski institut i Institut za epidemiologiju, pokazuju da je veliki broj razvijenih evropskih država uključio privatni sektor, što je bila i preporuka SZO.Tako je Nemačka još krajem februara odlučila da sve organizacije zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove testiranja, što je motivisalo privatne laboratorije da se uključe u proces.To je omogućilo da se u Bavarskoj, od 13.000 urađenih testova dnevno, 11.000 uradi u privatnom sektoru.Pored uključivanja privatnika u testiranje, pojedine evropske zemlje poput Velike Britanije iskoristile su kapacitete privatnih ustanova za pružanje usluga pacijentima koji nemaju kovid i koji nisu mogli da dođu do lekara zbog usmerenosti zdravstva na zbrinajavanje obolelih od korone.Francuska je privatnike uključila u zbrinjavanje kovid pacijenata.Pulmolog Tatjana Radosavljević, vlasnica privatne ordinacije u Beogradu, ističe za Danas da su mnoge evropske zemlje odavno integrisale privatnu praksu u zdravstveni sistem, što kod nas nije slučaj, te da je malo moguće da će se to desiti sada u vreme pandemije.„U Sloveniji ili Hrvatskoj postoji uigran sistem po kome privatne ustanove dobijaju od fonda određenu sumu novca za preglede pacijenta i te isplate su redovne i ne kasne. Na drugoj strani, svaki raniji pokušaj da se tako nešto uradi i kod nas završavao se odgovorom vlasti da za to nema para. Privatni sektor kod nas ima uslove da prihvati nekovid pacijente, međutim ja imam rezerve kako bi se to sistemski rešilo. Zapravo, bilo bi potrebno da se reši sve ono što je nagomilano tokom godina, kada zdravstveni sistem nije hteo da uključi privatnu praksu“, kaže sagovornica Danasa i dodaje da ne vidi nijedan razlog zbog koga privatne laboratorije ne bi mogle da rade PCR testiranje.„PCR testovi mogu kvalitetno da se rade u privatnim laboratorijama i njih treba uključiti. A zašto se to ne dešava, to je pitanje za zdravstveni menadžment“, navodi Radosavljević.

Zaštita imovine i života u jednom paketu

DDOR osiguranje predstavlja posebnu kombinaciju polisa osiguranja, kojom se ugovara osiguranje najvrednije imovine, kao i osiguranje sopstvenog života – Osiguranje za 10! Zajedničkim zaključivanjem ovih polisa osiguranja, ostvaruju se dodatne pogodnosti kojima se štiti imovina, kao i sopstveni život čak i u slučaju infekcije korona virusom.Za sve osiguranike i građane koji planiraju da zaključe ili obnove polisu kasko osiguranja za svoj automobil ili razmišljaju o osiguranju domaćinstva kroz jedinstveni paket DDOR osiguranja – Moja kućica, pripremljen je i poseban paket životnog osiguranja, koji uz osnovno pokriće za slučaj smrti, sadrži pokriće i za čak pet dopunskih osiguranja, među kojima je i Epidemik protekt sa isplatom za dane provedene u bolnici u slučaju pandemije. Dodatno, svim klijentima koji zaključe ovu kombinaciju polisa odobrava se i popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja Pomoć na putu, uz kasko polisu, a osiguranje domaćinstva Moja Kućica sa popustom od 10%.Kombinacija ovih proizvoda komplementarnih osiguranja, nudi kvalitetno pokriće po posebnim uslovima prilikom zaključivanja polisa kasko osiguranja ili osiguranja domaćinstva – Moja kućica i paketa životnog osiguranja, sa čak pet dopunskih pokrića – smrt usled nezgode, invaliditet usled nezgode, smrt usled saobraćajne nezgode, potpuni invaliditet i EPIDEMIK PROTEKT. Na kraju, polisa životnog osiguranja nudi pokriće od smrti usled bolesti ili nezgode, sa isplatom ugovorene sume u osiguranom slučaju i zbog obolevanja od Kovid-19.Zaključivanjem imovinskih i životnih osiguranja, klijenti dobijaju kvalitetno obezbeđenje i dodatni popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja za Pomoć na putu uz kasko polisu, kao i 10% popusta za ugovaranje osiguranja imovine – Moja kućica.Briga o svojoj imovini, time što će ona biti osigurana, pruža sigurnost za neočekivane i nepredviđene situacije. Prava polisa u pravom trenutku, može da pokrije iznenandne troškove i spase imetak koji je godinama stican. Briga o svojoj imovini jednako je važna kao i briga o sebi i svojoj porodici.

Rast privrede u trećem kvartalu predvodi IT sektor

Poslovni prihodi u domaćoj nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji tokom trećeg kvartala 2020. godine bili su veći za 9,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.U poređenju s drugim kvartalom tekuće godine, zabeležen je rast od 17,8 odsto.U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 7,7 odsto u odnosu na isti period lane, odnosno od 4,5 međukvartalno.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u trećem tromesečju bili su veći za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno za 14,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.U IKT sektoru poslovni rashodi su bili veći za 9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Međugodišnji rast zabeležen je u većini sektora, osim u oblastima "Saobraćaj i skladištenja", "Smeštaj i ishrana"i "ostalim uslugama".

Veća cena vode u Beogradu od Nove godine

Od 1. januara 2021. godine stanovnici Beograda plaćaće naknadu za isporučenu vodu i odvođenje otpanih voda za pet odsto skuplje nego do sada, saopštilo je JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Tak...

Frilenseri: Prinudna naplata poreza je nesprovodiva, pregovori jedino rešenje

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) je ispred inicijative "Ne uništavajte frilensere" ocenilo korisnom najavu Ministarstva finansija da će se o njihovim predlozima razgovarati iduće godine kada se bude pripremao novi set Zakona o porezu na dohodak gradjana.Kako prenosi agencija Beta, UZUZ je saopštio da će problem koji postoji pogoditi veliki broj porodica i da bi najava Poreske uprave o naplati nesporno ugrozila egzistenciju mnogih."Takodje i više je nego očigledno da Poreska uprava nema kapacitete da izvrši naplatu svih poreza koji nisu naplaćivani poslednjih 5 godina. Jasno je da bi naplata pogodila samo neke delove frilens zajednice i imali bismo na delu nejednaku primenu zakona", naveli su iz UZUZ-a.Istakli su da nije sporno to što zakon mora da se primenjuje, ali za njegovo ne primenjivanje 5 godina nisu odgovorni samo oni na koje se zakon odnosi već i oni koji su dužni da ga primenjuju."Pregovori o postizanju adekvatnog rešenja jedini su put za rešavanje ovog problema. Istovremeno smatramo da se otvara velika šansa da adekvatnim poreskim tretmanom Srbija postane zemlja koja prepoznaje potencijal poslova koji se obavljaju onlajn, što bi mogla postati značajna razvojna šansa", kazali su iz UZUZ-a.Oni su pozvali gradjane da nastave sa potpisivanjem peticije "Ne uništavajte frilensere" kako bi došli do 30.000 potpisa, što je jednako broju potrebnom za predlaganje zvaničnog zakona putem gradjanske inicijative."Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Udruženje frilensera i preduzetnika i Tim 'Kreni - Promeni' predložiće odredjena poreska rešenja koja bi trebala da prati izmena zakona", kaže se u saopštenju.

Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum

Predlog za promenu Ustava, koji je usvojen na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije odnosi se na sudove i javna tužilaštva, što znači da se građani o tome moraju izjasniti na referendumu, oce...

Organizacije: Agencija promenila kriterijume za ocenjivanje kvaliteta vazduha

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije nedavno je, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha, i to tako da se vazduh koji je do sada bi...

Zbog nedostatka vladavine prava Srbija ove godine neće otvoriti nova poglavlja sa EU

Evropska unija do kraja godine neće otvoriti nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer više članica EU smatraju da vlasti u Beogradu, uprkos obećanjima, nisu sprovele dodatne nužne reforme u ključnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja, rekli su Beti izvori u Briselu, piše Euractiv.Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU objasnili su za agenciju Beta da i poslednje rasprave uoči ministarskih zasedanja i sastanka lidera EU pokazuju da "nema izgleda da se donese odluka o otvaranju bar jednog novog poglavlja, što se ranije smatralo mogućim".Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još nedavno ocenio da bi EU sa Srbijom mogla otvoriti pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na konkurentnost, ali su najnovije analize navele neke članice EU da je to zasad teško prihvatljivo jer je došlo do zastoja u bitnim reformama u Srbiji.Evropski diplomatski izvori su skrenuli pažnju na činjenicu da u nacrtu zaključaka za sastanak šefova diplomatija Unije, koji treba da bude održan 8. decembra, stoji da, kad je reč o Srbiji, "Savet EU žali što napredak u vladavini prava nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja vodi pregovore i poziva Srbiju da demonstrira političku volju, značajno ubrza reforme i pruži konkretne i opipljive rezultate u ovoj, kao i u drugim temeljnim oblastima".Zvaničnici u Briselu napominju da to nikako ne znači da EU na bilo koji način koči rešenost da podrži Zapadni Balkan na putu evropske integracije, ali ima i mišljenja da je bolje malo sačekati i dobiti kvalitetniju osnovu za dalji napredak.Na to se, kako je rečeno, nadovezuje i za većinu vrlo sporna odluka Bugarske da zaustavi početak pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, ali i stavovi, posebno Francuske i Holandije, da ni Albanija zasad ne zaslužuje da počne pregovore o članstvu zbog manjkavih reformi vladavine prava.Varheji je, međutim 2. decembra u Evropskom parlamentu, tokom raspave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona, rekao da se, kad je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, "jos uvek nada" ali da je "nažalost sve manje izvesno da se ove godine mogu usvojiti pregovarački okviri".Evropski komesar je pozvao parlamente u Skoplju i Tirani da pomognu da se prebrode teškoće, ali i rekao da "Severna Makedonija mora da učini dodatne napore da izađe u susret onome što brine Bugarsku i da se nađu prihvatljiva rešenja”, uz opasku da je to i stvar političke volje vlada te dve zemlje.I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak je u raspravi naglasio da se sad vidi da Evropska komisija nastoji da podstakne rešavanje svih problema u regionu, pa je tako i u dijalogu pokrenula pitanja koja su do sada bila po strani.Posebno je stavljen naglasak na postignute a neprimenjene dogovore i sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, podvukao je Lajčak, rekavši da "pacta sunt servanda', sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno" i da je zato EU utvrdila i nadzorni mehanizam koji će to pratiti.

„Zaštitnik preduzetnika i privrednika“: Isplata minimalca nije pomoć, već dodatna obaveza

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" ocenilo je danas da najavljena isplata jednog minimalca za određene delatnosti "nije pomoć, već dodatna obaveza za privrednike koji će na zaradu...

DRI: Završni račun državnog budžeta „blizu pozitivne ocene“

Generalni državni revizor Duško Pejović predstavio je poslanicima Narodne skupštine reviziju Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2019, saopštila je Državna revizorska instritucija. To je kako se dodaje prvi put da državni revizor pred poslanicima obrazlaže tu vrtstu izveštaja."Revizijom su obuhvaćeni finansijski izveštaji 26 subjekta, od čega je 17 direktnih i devet indirektnih budžetskih korisnika", naveo je dr Pejović. On je rekao da je izraženo 13 pozitivnih mišljenja i 13 mišljenja sa rezervom, dok negativnih mišljenja i uzdržavanja od davanja mišljenja nije bilo.U izveštaju se navodi da Završni račun budžeta RS za 2019. godinu sadrži 89 projektnih aktivnosti koje nisu realizovane i u okviru kojih nije bilo izvršenja rashoda i izdataka."Finansijsko upravljanje i kontrola nisu u potpunosti uspostavljeni kod korisnika budžeta. I dalje postoje greške u ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, ali su one manje po iznosima u odnosu na protekle godine", rekao je generalni državni revizor.U oblasti prihoda i primanja, prema njegovim rečima, uočene su nepravilnosti u iznosu od 5,8 milijardi dinara."Što se tiče rashoda i izdataka, revidirali smo 1,52 biliona dinara i utvrdili greške u vrednosti od 9,2 milijarde dinara, što je 0,6 odsto od revidiranog dela. To pokazuje da je budžet Republike Srbije blizu pozitivne ocene", zaključio je Pejović.On je napomenuo da utvrđivanjem rezultata za 2019. godinu, nisu obuhvaćeni rashodi i izdaci koji iznose najmanje 6,1 milijardu dinara.U oblasti popisa utvrđene su greške u vrednosti od 12,7 milijardi dinara. "To je oblast koja ima manjkavosti i kojoj je potrebno unapređenje", naglasio je dr Pejović.Dodao je da su u bilansu stanja utvrđene nepravilnosti u iznosu od 65,3 milijarde dinara.Pohvalno je, prema rečima generalnog državnog revizora, to što su prvi put u poslovnim knjigama evidentirane obaveze u vrednosti od 67,5 milijardi dinara. Prvi put je evidentirana i nefinansijska imovina u pripremi, u zalihama, kao i dotacije, donacije i avansi.Učešće duga opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze na osnovu restitucije, u bruto domaćem proizvodu iznosi 52,9 odsto.Državni revizori dali su ukupno 110 preporuka, i to: 19 preporuka u vezi sa Završnim računom budžeta RS, 44 preporuke direktnim i 47 indirektnim korisnicima republičkog budžeta. Generalni državni revizor očekuje da u predviđenom roku od 90 dana budu otklonjene nepravilnosti onde gde je to moguće.Dr Pejović je na sednici Odbora predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja Završnog računa budžeta Grada Niša za 2019. godinu. Ocenio je da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa zakonom, ali da zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, Nišu nije data pozitivna ocena, već mišljenje sa rezervom.„Ukazali smo na neke od slabosti koje se odnose na organizacionu i ekonomsku klasifikaciju, nedoslednost u popisu imovine i obaveza, nepostojanje pomoćnih knjiga u gradskoj upravi za određene oblasti, pitanja i evidencije, kao na nedovoljno efikasan sistem internih kontrola", rekao je Pejović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Može li RTS da preživi bez subvencija?

Udruženje nvinara Srbije (UNS) podseća na činjencu da se u predlogu budžeta za 2021. nalaze samo novčana sredstva namenjena za Radio-televiziju Vojvodine (RTV). Predlogom budžeta izostavljena je državna pomoć za Radio-televizija Srbije (RTS), ali je drugim predlogom zakona predviđeno poskupljenje takse za javne medijske servise.U predlogu budžeta za 2021. godinu, koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri, u stavci pod nazivom „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa" određeno je 900.000.000 dinara samo za Radio-televiziju Vojvodine. UNS podseća da je u tom delu budžeta prethodnih godina bilo mesta i za RTS.Predlog Vlade Srbije, koji je takođe ušao u skupštinu je da se od 1. januara 2021. godine poveća taksa za javne RTV servise sa 255 na 299 dinara (poskupljenje bi bilo 44 dinara). To bi bilo novo poskupljenje jer je prošle godine pretplata takođe poskupela sa 150 na 220 dinara.Sve to je, kako se naglašava izazvalo podeljena mišljenja u javnosti, pa čak i da je reč o nekoj grešci.NAPLATA TAKSE ZA RTS PROŠLE GODINE BILA 55%UNS podseća da u finansijskom izveštaju RTS-a za 2019. godinu stoji da su prihod od ukupno 13.570.284.000 dinara činili: naplata takse (55 odsto), subvencije iz budžeta (23 odsto) i prihodi od marketinga (21 odsto).Ukupni troškovi i rashodi RTS-a u 2019. godini prema šemi bilansa uspeha ostvareni su u iznosu od 9,9 milijardi dinara, piše u finansijskom izveštaju javnog servisa za tu godinu. U izveštaju se dodaje i da su ostvareni troškovi manji za 9,4 odsto (1,02 milijardi) nego u prethodnoj godini, a u odnosu na plan, troškovi su manji od planiranih vrednosti za 24,3 odsto.RTS je od takse koja je u 2019. godini bila 220 dinara prihodovao 7.422.407.000 dinara, iz čega proizlazi da je 2.811.517 građana, odnosno vlasnika strujomera plaćalo taksu za javni medijski servis.Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine bila 255 dinara, RTS je od takse prihodovao oko 8,6 milijardi dinara, dok će mu 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara pripasti oko 10,08 milijardi dinara.Za 2020. godinu je za RTS za finansiranje osnovnih delatnosti iz budžeta bilo opredeljeno 2,15 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta taj iznos bio umanjen na 1,67 milijardi dinara. Predstavnici Ministarstva kulture rekli da će sredstva za RTS u budžetu za 2020. biti smanjena zbog dobiti koju je on ostvario u 2018. godini. Istovremeno je i taksa za javne servise 2020. godine porasla sa 220 na 255 dinara.Ove godine, obrazloženje da RTS može da opstane bez budžetskih sredstava je, kako se dodaje, izostalo.

Vlada Švajcarske podržava jačanje rodne ravnopravnos u 28 gradova i opšna

Program Swiss PRO je u okviru javnog poziva "Da ravnopravnost postane stvarnost" podržao 28 lokalnih samouprava da realizuju projekte koji imaju za cilj osnaživanje mehanizama za rodnu ravnopravnost. Direktn...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.