img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada

Diskriminisanjem žena starosti preko 45 godina na tržištu rada država gubi prihode, povećava rashode, a građani i građanke gube svoje samopouzdanje, osećaj pripadanja, manje su zadovoljni, dok su i materijalno ugroženi. U ovakvoj situaciji se pak mnogo češće nalaze žene nego muškarci, pa se tako nova studija koju je objavilo udruženje "Žene na prekretnici" bavi upravo ekonomskim efektima manjeg učešća žena na tržištu rada, ili jednostavnije – kako bi nam svima bilo mnogo bolje kada bismo imali jednake šanse.Kako ističu autori ovog istraživanja, Jelena Žarković i Marko Vladisavljević, aktivnost žena na tržištu rada raste uporedo sa njihovim godinama, ali samo do jednog momenta.Naime, kako i pokazuje studija, žene prvo "stasavaju" za posao, odnosno verovatnoća da će biti aktivne na tržištu ide uzlaznom putanjom sve do 40-ih godina. Nakon toga verovatnoća opada, pa tako žene sa oko 60 godina imaju sličnu mogućnost da budu aktivne, to jeste da imaju ili traže posao, kao i one žene na početku karijere, u svojim 20-im godinama.Imajući u vidu ovu prekretnicu koju žene doživljavaju oko 40. godine, ne čudi što mnogi strateški dokumenti koji se odnose na zapošljavanje i rodnu ravnopravnost upravo prepoznaju žene sa više od 45 godina kao jednu od najranjivijih grupa na tržištu rada.Poslednja Anketa o radnoj snazi koja se odnosi na drugi kvartal 2020. godine pokazuje da u Srbiji ima ukupno 974.200 žena između 45 i 64 godine, to jeste onih koje još uvek nisu ispunile starosni uslov za penziju, a spadaju u kategoriju "starije radne snage".Od tog broja, oko 548.000 žena je zaposleno, nešto više od 24.000 nezaposleno, a čak 401.400 žena ove starosti je neaktivno na tržištu rada.Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, neaktivni su svi oni koji nisu zaposleni, ne zarađuju, ali ni ne traže posao, niti su spremni da počnu da rade.TRAŽE, TRAŽE, PA ODUSTANUVisok stepen neaktivnosti je tipičan za žene starije od 45 godina i karakterističan za ovu grupu. Naime, imajući u vidu brojeve koje smo malopre naveli, možemo izračunati da je oko 41 odsto žena između 45 i 64 godina neaktivno, dok je kod muškaraca istog starosnog doba taj procenat gotovo upola manji – tek oko 24 odsto njih je neaktivno."Za razliku od muškaraca kod kojih je ’zrelo’ doba povezano i sa višom stopom zaposlenosti (uporedite stope zaposlenosti mlađih i starijih muškaraca), ženama se šanse da budu zaposlene smanjuju posle 45. godine”, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem žena koje imaju više od 45 godina na tržištu rada, a koje je sprovelo udruženje "Žene na prekretnici".Ukoliko pak uporedimo starije žene sa ženama između 24 i 44 godine, dolazimo do sličnog podatka kao i kod muškaraca – među ovim ženama ima oko 26 odsto neaktivnih.Veća neaktivnost svojstvena je i mlađim ženama, između 15. i 24. godine, o čemu smo pisali i na početku teksta, pa je tako i ovde procenat visok, čak oko 80 odsto, ali treba imati u vidu da se u neaktivne uračunavaju i učenice, kao i studentkinje.Međutim, ono što predstavlja veliki problem kada su u pitanju žene 45+ jeste da razlog njihovog netraženja posla i neučestvovanja na tržištu rada jeste da su često obeshrabrene i da se zapravo prinudno "deaktiviraju", navodi se u istraživanju "Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+"."U ovom poslednjem aspektu je izražena velika razlika između njih i mlađih žena, jer je kod mlađih žena viša stopa nezaposlenosti, što znači da ne odustaju tako lako od potrage za zaposlenjem”, navodi se u istraživanju.ŽENE 45+ UMORNE I OBESHRABRENEOvo udruženje je, zajedno sa lokalnim organizacijama, sprovelo niz obuka i sastanaka sa ženama koje spadaju u ovu starosnu kategoriju ne bi li im pomoglo da nađu zaposlenje ili pokrenu svoje sopstvene biznise.Iskustva sa ovih obuka potvrđuju tvrdnje da su ove žene prošle "i sito i rešeto" tražeći zaposlenje i da su na ovom putu često izgubile i motivaciju i samopouzdanje, što im je sve kasnije predstavljalo značajan teret.Gotovo sve žene koje su učestvovale na obukama su bezuspešno pokušavale da se zaposle, konkurisale su mnogo puta za različite poslove, a u međuvremenu su učile da se bave različitim zanimanjima, da šiju, heklaju, pletu, idu na kurseve za kozmetičara, frizera, pekara, odlaze na prekvalifikacije i slično, objašnjava Snežana Milisavljević iz udruženja "Putokaz" iz Kragujevca."Vidljivo je njihovo razočaranje, a čuli su se i komentari ’ko će mene u ovim godinama’, ’zapošljavaju se samo oni koji imaju vezu’, ’samo stranka može da ti pomogne’. Žene koje su pak bile pozivane da dođu na razgovor za posao su, kako kažu, bile dodatno razočarane, pa čak i ogorčene. Jedna od njih nam je rekla da joj je poslodavac kod kojeg je bila na razgovoru za posao rekao da je ’debela’", dodaje ona u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".U mestima u kojima se stanovništvo pretežno bavi poljoprivrednim delatnostima, kakav je na primer Aleksandrovac, žene često rade teške fizičke poslove, a nemaju ni slobodno vreme niti godišnji odmor, objašnjava za "Novu ekonomiju" Biljana Petrović iz udruženja "Miona" iz ovog grada."Njihov rad u porodici je neplaćen jer se smatra da je briga o deci, porodici, domaćinstvu i starijim članovima porodice isključivo njihova obaveza. Veliki broj žena nema sopstvene prihode i u potpunosti zavise od muških članova porodice, a zbog patrijarhalnih normi retko nasleđuju imovinu", objašnjava ona.S obzirom na to da su ove godine, s obzirom na okolnosti izazvane pandemijom, potražnja i prodaja slabije nego prethodnih godina, udruženje "Miona" se sa svojim saradnicama dogovorilo da će na društvenim mrežama reklamirati njihove proizvode i na taj način pomoći ženama iz ove sredine.Ljiljana Petrović iz čačanskog udruženja "Laris", koje je takođe učestvovalo u seriji obuka, objašnjava da su iz razgovora sa ženama iz njihovog kraja došli do zaključka da su žene odustajale od traženja posla zbog toga što se uglavnom, za njihov nivo stručne spreme, nude poslovi koji im nisu prihvatljivi."To su poslovi u butiku, roštilj majstori, restoranski poslovi... I onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće i da se bave neplaćenim poslovima, brinu o starijim članovima, brinu o deci, unučićima i slično. Takođe, nadoknade za te poslove su veoma male i onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće jer misle da na taj način daju veći doprinos svojoj porodici nego što bi ako donesu to malo novca," objašnjava za "Novu ekonomiju" Ljiljana Petrović.VREDI LI ONO ŠTO SE UČILO U ŠKOLI PRE 30 GODINA?Poslodavci se uglavnom opredeljuju za mlađe za takve poslove, za devojke koje su tek završile srednju školu. Takođe, ono na šta Petrović još skreće pažnju jeste da žene 45+ nemaju dovoljno veština i kompetencija koje se danas traže na tržištu rada."Obrazovanje koje su one stekle pre 30 godina i ovo sad koje je potrebno na tržištu rada je totalno drugačije. I ovde u Čačku samo se otvaraju neke proizvodnje i to što je namenjeno više muškoj populaciji."Kako ona dalje objašnjava, formalno tržište rada kakvo trenutno postoji u Srbiji ne može na odgovarajući način da odgovori potrebama žena koje imaju više od 45 godina. S obzirom na to da one uglavnom ne mogu svoje dane da organizuju na taj način da osam sati fiksno budu prisutne na poslu, a da istovremeno za to dobijaju veoma niske naknade, odlučili su da im pruže nešto drugačije – posao kome mogu da se prilagode i koji može da odgovori na njihove potrebe.Zbog toga osnivaju Udruženje građana "Dar" u kome se desetak žena koje su učestvovale na obukama trenutno bave krojačkim delatnostima, šiju ili vezu. Trenutno popravljaju i prekrajaju garderobu zdravstvenih radnika iz svog kraja, a plan im je da počnu da se bave i popravkama odeće svojih sugrađana.NE MOGU DA OSTAVE STOKU I ODU NA OBUKUDa muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja."Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica", objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za "Novu ekonomiju" dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda.Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same."Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma", zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić.Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu."Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela."Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke."I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru.U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti", objašnjava JelenaRužić. Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih

Srbija

Zapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja

Šta je osim hrabrosti potrebno da se razgovor sa prijateljima pretvori u biznis ili da se sati besplatnog rada pretvore u pristojne plate? Da li Srbija ima vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu "imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet"?"Iskreno, jedina misao mi je bila – kad ću ako neću sad", započinje svoju priču Marina Zec, koja je pre nešto više od dve godine pokrenula sajt Oblakoder.U trenutku kada se rodila ideja, Marina je imala 22 godine, dok je sajt lansiran kada je Marina napunila 23."To je bio jedini trenutak kada sam ja završila fakultet, imala dovoljno prostora i energije da znam da sam dovoljno mlada, da mogu da radim jedan posao plus još jedan, pa da se borim za neku ideju."Ideja je, kako objašnjava, bila da stvori nešto novo, ali i da napravi mesto na kome će ona i kolege moći da imaju dostojanstvenu zaradu, jer dok je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bila je okružena prijateljima koji su do unedogled volontirali u većim redakcijama bez ikakve nadoknade.Prvo je sa koleginicom poželela da pokrene blog, a zatim je ideja u razgovoru sa drugima rasla sve do momenta dok nisu oformili ekipu od njih petoro i krenuli u razradu zamisli."Mi smo prvih šest meseci samo razmišljali, o imenu, o konceptu, kako će sve to da izgleda", kaže Marina.DUGAČAK PUT OD IDEJE DO NOVCAOblakoder, portal za mlade, lansiran je 25. maja 2018. godine, ali je put do prvih zarada još uvek bio dugačak."Mi smo sve vreme bili u minusu, to jest od samog nastanka... Bez novca smo radili do maja 2020. Dve godine rada bez ikakvog novca, u ozbiljnom minusu zbog toga što smo mi i organizovali događaje i imali dizajnerku koja je i dan-danas sa nama, radili na izradi sajta... To su sve stvari koje nisu besplatne i trudili smo se da naš sadržaj bude kvalitetan, da imamo na primer neke fotografije, da možemo nekoga za to da platimo. Tu je bilo puno dovijanja", navela je onaKako kaže, godinu dana nakon zvaničnog pokretanja sajta, to je postao posao sa punim radnim vremenom i momenat kada to već postaje opterećujuće, imajući u vidu da prihoda i dalje nema."Svi smo radili druge poslove, neki su dobijali novac od roditelja i uvek je postojalo to kao krajnja instanca i prostor za pomoć, ali recimo ja sam radila u marketinškoj agenciji, radila sam kao PR, kao frilenser. Tako da, uglavnom smo od tih para finansirali sve ostale aktivnosti."Marina objašnjava da su Oblakoder, osim što su ga zaveli u registru medija, registrovali kao nevladinu organizaciju. Razlozi za takav potez su se pre svega odnosili na mogućnost projektnog finansiranja, ali i na ambiciju da Oblakoder u budućnosti ne bude samo magazin, već i mesto okupljanja mladih koji bi bili okrenuti aktivizmu."To nam je ostavilo najviše prostora i najmanje imate troškova, to je isto veoma bitna stvar. Jer mi prve dve godine nismo imali nikakav obrt novca i da smo bili bilo kako drugačije registrovani imali bismo troškove, a ne bismo imali odakle da platimo."KONKURSI NISU PODRŠKA ZA MALE, NEGO DOTACIJE ZA VELIKEIako kao nevladina organizacija ne mogu da konkurišu na državne konkurse koji se odnose na pomoć mladim preduzetnicima i startapima koji su pre svega tržišno orijentisani, Marina kaže da su kao medij koji se bavi kulturom pokušali da konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, ali i na one koje je raspisivao Grad Beograd.Međutim, tu su veoma brzo naišli na razočaranje."Mi smo se prve dve godine prijavljivali na sve konkurse i ni na jednom nismo dobili nikakvu podršku. Poslednji je bio na gradskom nivou, konkurs za javno informisanje i na tom konkursu su pojedine redakcije, iako je uslov da ne možete da se prijavite sa više od jednog projekta, i koje nisu samo orijentisane na grad, a mi jesmo lokalno orijentisani, dobile finansije za različite projekte i to za nekoliko njih. I u tom trenutku smo rešile da više nećemo tražiti pare ovde. I isti taj projekat koji nije prošao na gradskom nivou, prošao je na evropskom", kaže Marina.NEDOSTATAK MENTORSKE PODRŠKEKada su od jedne evropske organizacije dobili novac za projekat na kome trenutno rade, počelo je i sve ono što su na početku sebi zacrtali kao cilj – redovne plate, stalno zaposlenje za Marinu i još tri koleginice, tim honoraraca, prostor u kome je smeštena redakcija...Uz sve to Marina sa ponosom ističe da je u prethodne dve godine kroz Oblakoder prošlo oko 50 saradnika i da je sve to deo misije koju su sebi zadali, a to je da podrže i razvijaju vršnjačko obrazovanje, ne bi li jedni od drugih učili.Marina dodaje da im je u radu najteže bilo to što na putu od ideje do njene realizacije nisu imali nikakvu podršku, a naročito ne podršku od strane države.Kako objašnjava, sve je zavisilo od ličnih kontakata i to pre svega u drugim nezavisnim medijima koji su im pomagali svojim savetima."Bilo bi idealno da su postojala neka vrata na koja smo mi mogli da pokucamo i da neko nama da i pruži pomoć, ne samo finansijsku, već baš tu mentorsku u razvoju naše biznis ideje i koliko ona može da se razvije i na koje načine."DRŽAVA OBEZBEDILA NEPOVRATNA SREDSTVAU Srbiji postoji nekoliko vrata na koja mladi mogu da pokucaju kada reše da pokrenu svoj biznis – Fond za razvoj koji malim privrednicima nudi bespovratna sredstva u visini do trećine ukupnog ulaganja, Nacionalna služba za zapošljavanje koja dodeljuje sredstva za samozapošljavanje, ali kao najznačajniji vid podrške za pre svega tehnološke startape Digitalna Srbija u svom istraživanju "Startap skener" ističe podršku Fonda za inovacionu delatnost.Ovaj Fond počeo je sa radom 2011. godine i od tada je dodelio ukupno 15,8 miliona evra za 352 projekta koja su realizovala 288 preduzeća u 59 istraživačko-razvojnih organizacija, navodi se u "Startap skeneru".To je, primera radi, oko 40 puta manje sredstava nego što je Srbija izdvojila samo za jednu isplatu univerzalne pomoći "100 evra svakom punoletnom građaninu".DIGITALNO OBRAZOVANJE ZA SVEMeđutim, postoje startapi koji su zahvaljujući grantovima Fonda za inovacionu delatnost uspeli da značajno razviju svoj proizvod. Jedan od njih je platforma "Shtreber" koja osnovcima nudi školsko gradivo predstavljeno na zanimljiv i jednostavan način, kroz različite igrice, zadatke ili kvizove."Nas je 2019. godine podržao Fond za inovacionu delatnost kroz program ranog razvoja. Grant je za nas bio ključan i zahvaljujući njemu smo ovde gde smo danas. Novac nam je pomogao da razvijemo proizvod, a uspešna saradnja sa Fondom, investitorima je poslala signal da smo dobar potencijal za ulaganje", objašnjava za "Novu ekonomiju" Stefanija Lukić, suosnivačica i vođa projekta "Shtreber".Kako Stefanija objašnjava, ideja je bila da se svakom detetu obezbedi besplatan pristup digitalnom obrazovanju. Ono je međutim svoj potpuni potencijal pokazalo upravo u toku pandemije.O tome svedoči i podatak da je od početka pandemije ova platforma zabeležila povećanje broja korisnika i poseta za čak 260 odsto, dok se istovremeno produžilo i vreme koje korisnici provode za "Shtreberu".Osim državnog Fonda, Stefanija ističe da im je od velike pomoći bila i mentorska podrška koju su dobili učešćem na Startap akademiji koju organizuje organizacija Startit, ali i nagrada koju su 2018. godini dobili od Fondacije Đoković za najbolju tehnološku inovaciju u službi čoveka, a zahvaljujući kojoj su učestvovali na Gugl laučpedu (Google Launchpad)."Shtreber" trenutno ima sedam zaposlenih i oko 50 stručnih saradnika, a samo u oktobru imali su oko 300.000 jedinstvenih korisnika i preko pola miliona poseta.BEZ POREZA I DOPRINOSE U PRVIH GODINU DANAOsim direktnih novčanih davanja, Vlada Srbije je krajem 2019. godine donela set mera koji se odnose na niz poreskih olakšica novoosnovanim startapima, kao i na podršku u vidu neplaćanja poreza i doprinosa za osnivače ovih firmi, kao i za do devet zaposlenih u prvoj godini poslovanja.Ovakva vrsta olakšica prilikom zapošljvanja mogla bi umnogome da pomogne startapima, o čemu svedoči i priča Jovana Milovanovića, jednog od suosnivača startapa Trastid (Trusteed) i Skajlid (Skylead) koji je sa svojim kolegom u ovu priču ušao pre donošenja olakšica, pa im je zapošljavanje dodatnih ljudi bilo veoma otežano.Jovan je sa svojim kolegom Nikolom prvo započeo izgradnju Trastida. Tada su sa idejom da naprave alatku koja bi u radu pomogla influenserima na Instagramu prijavili da učestvuju u Inkubatoru koji je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu.Osnovali su startap Trastid (Trusteed) i počeli sa radom, finansirajući se uglavnom od besplatnih kredita koje su dobijali učešćem u različitim projektima.Ipak, kako kaže Jovan, do finalne verzije same alatke nikada nije došlo. Razlozi su bili različiti – nisu svi članovi tima uspeli da se u potpunosti posvete radu u nastajućem startapu jer su radili druge poslove, ali se i naplata korišćenja njihovog proizvoda za klijente iz inostranstva pokazala kao izazovna jer u Srbiji u tom momentu za ovako nešto nisu postojali razvijeni načini.KAKO STRANCU NAPLATITI USLUGU?Na problem deviznog poslovanja, na koje se startapi mahom oslanjaju, skreće pažnju i inicijativa Digitalna Srbija u svom istraživanju. Oni ističu kako je glavni kočničar u digitalizaciji deviznih transakcija Zakon o deviznom poslovanju (ZDP)."Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu", navodi se u istraživanju "Startap skener".Jovana, međutim, odustajanje od Trastida nije sprečilo da nastavi da radi na novim idejama. Kroz rad na samom Trastidu, uvideo je značaj Linkdina (Linkedin) uz pomoć koga su stupali u kontakt sa potencijalnim klijentima, pa je tako sledeći korak bilo osnivanje novog startapa, Skajlida (Skylead), koji je imao za cilj da napravi alatku koja bi automatizovala slanje zahteva i poruka na ovoj mreži.Skajlid su osnovali zajedno sa još dvoje kolega koji su, za razliku od Jovana i Nikole, iz programerskih voda. Pa su, dok su oni radili na razvijanju biznisa i vođenju firme, dvojica drugih suosnivača radili na razvijanju samog alata. Na taj način su uštedeli, jer, osim dizajnerke i još jednog programera, nisu imali potrebe za angažovanje dodatnog kadra."Dobra stvar kod pravljenja softverskog proizvoda je to što troškovi nisu veliki. Potrebni su laptop i znanje, to su najvažniji resursi. Za razliku od nekog biznisa za koji vam trebaju mašine i stvari koje povećavaju troškove", objašnjava Jovan.Jovan i Nikola su prodali svoj udeo u Skajlidu i trenutno rade na razvijanju agencije koja će upravo koristiti Skajlid kao alatku pomoću koje će drugim firmama pronalaziti potencijalne klijente.DRŽAVA DA OHRABRI PRIVATNIKE DA ULAŽU U STARTAPIpak, nemaju svi mladi u Srbiji jednake mogućnosti da pokrenu svoj sopstveni posao. Mnogo zavisi od toga odakle dolaze i gde se školuju. Pre svega zato što je startap scena pre svega koncentrisana na Beograd.Kako pokazuju rezultati "Startap skenera" 71 odsto startapa dolazi iz Beograda, iz Novog Sada 15 odsto i iz Niša 4 odsto. Takođe, iako startap ekosistem u Srbiji ide uzlaznom putanjom, Digitalna Srbija u svom istraživanju ističe da je neophodno povećati ulaganja u finansiranje startapa na samom njihovom početku, koje je u Srbiji trenutno 90 odsto niže u odnosu na svetski prosek.S obzirom na to da iskustvo širom sveta pokazuje da su investicije privatnog sektora mnogo delotvornije od onog koji dolazi iz sfere javnog. Zbog toga država treba pre svega da podstiče privatna preduzeća da ulažu u startap ekosistem i da radi na stvaranju novih lokalnih investitora i novih fondova, kao i da uz pomoć poreskih olakšica umanji rizik investitora koji se odluče da novac ulože u neku startap ideju.Katarina BaletićOvaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group

Srbija

Skoro 95 odsto građana smatra da rade više nego što je potrebno (REZULTATI ANKETE)

Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Najveći broj čitalaca koji je odgovorio na poslednju anketu, skoro 95 odsto njih, smatra da zaposleni u Srbiji rade više nego što je potrebno, odnosno da je ravnoteža između radnog i slobodnog vremena značajno narušena.Nešto više od polovine njih (oko 56 odsto) navodi da im na radnom mestu više odgovara fleksibilno radno vreme, do 44 odsto njih preferira tačno određen početak i kraj radnog dana.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDEKako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Srbija

Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel po pitanju ekonomskog napretka?

Održana je onlajn diskusija „Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija“ koja je imala za cilj da upozna novinare, organizacije civilnog društva i širu javnost sa napretkom Srbije u razvijanju funkcionalne tržišne privrede, sposobne da se nosi sa pritiscima evropskog tržišta i sa time kako je ekonomske reforme ocenila Evropska komisija (EK) u svom godišnjem izveštaju. Učesnici diskusije, Ranka Miljenović, Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP) i Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas govorili su između ostalog i o ulozi koju u reformskom procesu ima Program ekonomskih reformi (ERP) – najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Srbije i Evropske unije.Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, pored političkih kriterijuma jeste osnovni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, dok ekonomska poglavlja čine i najveći deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ona često bivaju zasenjena političkim temama.Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel kada su ekonomski pokazatelji u pitanju?„Brojke se ne mogu prevariti, samo treba pogledati sve, a ne birati one koje nam se dopadaju. Mi volimo da kažemo da smo imali privredni rast od 4,3 odsto prošle, a zaboravljamo da smo svih prethodnih godina imali rast od oko 2 odsto, pa smo imali recesije. Mi smo posle krize imali rast od 2 odsto, a kao zemlja u razvoju trebalo je da imamo 5 do 6 odsto i to pokazuje da se naša zemlja razvija vrlo sporo“, započeo je diskusiju Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas.Prema rečima Miloševića tvrdnje da se Srbija razvija istom brzinom kao Nemačka je tvrditi kao da „dete raste istom brzinom kao odrasla osoba“. Takođe naglašava da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi koji nije iskorišćen.Koliko je Srbija ekonomski spremna za članstvo u Evropskoj uniji? „Ako pogledate poslednji izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, videćete da i prema njihovoj proceni iako su pomenuli da je bilo određenog napretka, taj napredak nije suštinski. Mi se tu već godinama unazad ne pomeramo“, rekla je Ranka Miljenović Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP).Kako Miljenović objašnjava, kada bi postojala skala od jedan do pet, Srbija bi bila „na slaboj trojci“ što se tiče ekonomske pripremljenosti za zajedničko evropsko tržište i za sve izazove koji očekuju našu privredu što nije dovoljno.Da li je Srbija spremna za Poglavlje 8?„Poglavlje 8 je jedno od najtežih poglavlja u procesu pregovora, zaštita konkurencije i državna pomoć je jedno od osnovnih načela EU i Hrvatska je to poglavlje najduže pregovarala“, ukazuje Miljenović i dodaje da u Srbiji progresa po tom pitanju nema već šest godina.Dodaje da je minimalnog napretka bilo prošle godine usvajanjem novog zakona o državnoj pomoći, ali da u praksi stvarnog progresa nema po pitanju Poglavlja 8. „Pitanje državne pomoći je veoma osetljivo pitanje. Vi biste onda morali da se bavite i pitanje Er Srbije, Telekoma, Junajted grupe i ko je tu i koliko povlašćen. To su pitanja koja su politički i ekonomsko osetljiva i to će Srbija vrlo sporo rešavati“, rekao je Milošević.Kako je objasnio, potrebno je još mnogo rada da Srbija zatvori bilo koja ekonomska pitanja u pregovorima sa Evropskom unijom.Uobličavanje pokazatelja napretka u sprovođenju ERP-a i strukturnih reformi u Srbiji jako loše„Država i organi uprave koji rade na formulisanju tih strukturnih reformi, te pokazatelje formulišu na jednom bazičnom nivou. Ne pokazuju uticaj reformi, već samo šta je usvojeno“, objasnila je Miljenović.Prema rečima oba sagovornika, problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih kadrova iz Srbije. Mladi ljudi nemaju veru u budućnost u svojoj zemlji.Doseg tog problema postao je jasan posebno tokom pandemije, kada Srbiji fali stručnog kadra u zdravstvu. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, jer su odlučili da napuste zemlju.Kako bi Srbija bila bliža evropskoj integraciji potrebno je rešiti veliki broj problema i izazova, počev od vladavine prava, konkurencije, zaposlenosti, ekologije, pa i svih ekonomskih pitanja, zaključeno je na onlajn diskusiji.Diskusiju su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u okviru projekta “Pripremi se za učešće – P2P” koji je podržan sredstvima Evropske unije. 

Srbija

British Council najavio novi sezonu gejminga PlayUK

U okviru programa "PlayUK 20/21" Britanski konzul (British Council) saopštio je da organizuje onlajn i mentorski program za mlade kreativce u gejming industriji, pa će izabrani učesnici moći da se usavršavaju uz pomoć britanskih stručnjaka."PlayUK 20/21" je kako se objašnjava razigrani i inspirativni digitalni program koji okuplja kreativce iz industrije video igara širom Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana. British Council podseća da su se u poslednje tri godine uživo održali gejming događaji u većim gradovima Zapadnog Balkana, kao i uspešne onlajn sesije u između marta i avgusta ove godine.PlayUK je platforma kroz koju British Council podržava kreativnost u digitalnoj umetnosti, nudi pristup novim veštinama i znanju, stvara i jača interakciju između umetnosti i tehnologije. Kroz ostvarivanje veza između praktičara raznih digitalnih i umetničkih disciplina iz zemalja Zapadnog Balkana i Velike Britanije, PlayUK se bavi i istraživanjima u oblasti kodiranja, hardvera, igara i performansi, teorije igara, virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije, proširene stvarnosti, animacija, imerzivni i ostalih digitalnih postupaka u umetnosti.   Ove sezone u saradnju je uključena Marie Foulston, koja je višestruko nagrađivani kreativni producent revolucionarnih izložbi, video-igara, instalacija i digitalnih projekata. Ona je osmislila program podjednako interesantan i inspirativan kako za profesionalce, tako i za digitalne entuzijaste, a prošle godine proglašena je  jednom od 100 najuticajnijih žena britanske industrije video-igara. PRIJAVA NA MENTORSKI PROGRAMPrijavljivanje na mentorski deo programa počelo je prošle nedelje i trajaće do 10. decembra u 17 časova.Program će početi u januaru 2021. godine i 10 kreativaca na početku karijere u video igrama imaće šansu da 3 meseca rade sa posebno odabranim mentorima, ekspertima iz ove industrije iz cele Velike Britanije.   Svi učesnici programa imaće po 8 sati individualnih mentorskih sesija tokom kojih će im eksperti pomoći da ustanove svoje ciljeve, ambicije, razvojne potrebe, kao i da istraže načine da sve to i ostvare.  Program sadrži i razigrani onlajn događaj koji će učesnicima biti prilika da svoj rad prikažu publici iz celog sveta, navodi se u saopštenju Britanskog konzula.Dodaje se da će PlayUK u proleće 2021. godine organizovati specijalnu onlajn izložbu na kojoj će biti predstavljeni rezultati tog mentorskog programa. Sadržaj izložbe će, kako se dodaje, obogatiti i video-igre za široki spektar njihovih ljubitelja, kao i ljubitelja digitalne umetnosti.

Srbija

Zaposleni na beogradskom aerodromu iščekuju otpuštanja

Novi vlasnik Aerodroma "Nikola Tesla", francuska kompanija "Vansi" moće će da otpušta zaposlene od 22. decembra, a za otpremninu se do sada kako piše Politika prijavilo 280 radnika.Prema koncesionom ugovoru francuska kompanija moći će da smanjuje broj zaposlenih, a gubitke u poslovanju zbog pada broja putnika pokušao je da ublaži tako što je ponudio otpremnine koje se kreću od osamsto hiljada do milion dinara za 1.326 stalno zaposlenih. Preostalih 300 radnika koji su angažovani po ugovoru obavešteni su da produžetka saradnje za većinu njih, kako se navodi, neće biti."Ne znamo šta će se dešavati u narednom periodu. Situacija je prilično nepovoljna. Sve je nekako nedefinisano. Šta će biti posle 22. decembra, ne znamo i svi strahujemo od toga. Poslodavac ništa nije najavio, samo su rekli da će biti nova sistematizacija", izjavila je Vesna Vilotić, predsednica sindikata "Zajedno" Aerodroma "Nikola Tesla".Ona podseća da je u vreme kada je koncesija startovala država izdejstvovala zaštitni period od dve godine za sve stalno zaposlene radnike u kom nikoga neće moći da otpuste po osnovu tehnološkog viška. Prema njenim rečima, trenutno pregovaraju o kolektivnom ugovoru, odnosno o godišnjim odmorima, platama i tehnološkim viškovima.Za socijalni program se kako kaže prijavilo 280 stalno zaposlenih, ali dodaje da ne zna koliko ih je dobilo otpremnine. KAKVO JE INETRESOVANJE ZA OTPREMNINE?Vesna Vilotić kaže i da je poslodavac program dobrovoljnog odlaska prvenstveno namenio za administraciju, ali da zaposleni u tom sektoru nisu preterano zainteresovani. Ona dodaje da su se za otpremninu mahom prijavili ljudi koji rade operativne poslove, ali napominje da oni potrebni poslodavcu, pa ne treba očekivati da će ih se lako odreći. Poslodavac je kako naglašava obećao i da će zadržati trećinu radnika pod ugovorom, kojih je trenutno 300.BEOGRADSKI AERODROM U KORONA KRIZI NAJPROMETNIJI U REGIONU RUKOVODSTVO: U TOKU RESTRUKTURIRANJEU kompaniji "Belgrade airport" kažu da je u toku restrukturiranje kompanije kroz program dobrovoljnog odlaska za zaposlene na neodređeno vreme."Odziv zaposlenih je na očekivanom nivou, s obzirom na to da su ponuđeni paketi konkurentni i usklađeni su sa dobrom tržišnom praksom", kažu u toj kompaniji.Tvrde i da će angažman onima koji su zaposleni na određeno vreme biti produžen u slučajevima kada postoji jasna poslovna potreba u okolnostima kada je značajno smanjen obima posla i avio-saobraćaja."Napominjemo da je kompanija zadržala sve svoje zaposlene na određeno vreme tokom trajanja kovid krize više od osam meseci, uprkos činjenici da su bili na plaćenom odsustvu", ističu u preduzeću "Belgrade airport".Predstavnici tekompanije uvreravaju i da će nakon restrukturiranja njena organizacija biti bolje usklađena sa trenutnim poslovnim potrebama i obimom saobraćaja. Napominju, cilj je da se održi poslovanje i sačuva što više radnih mesta za budući, "postkovid" rast. Objašnjavaju i da su usvojili model restrukturiranja sa ciljem da smanje troškove zbog drastičnog uticaja pandemije na vazušni saobraćaj.

Srbija

Domaća gaming industrija beleži rast i tokom krize

Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) objavila je kompletan izveštaj o stanju domaće gejming industrije za prošlu godinu, u kojem se navodi da je i pored izazovnog perioda izazvanog korona-krizom, gejming industrija u zemlji nastavila da raste, piše Netokracija.Izveštaj pokazuje da je industrija video igara u Srbiji vredela između 80 i 120 miliona evra, za šta je zaduženo 100 timova i kompanija koji zapošljavaju okvirno 2.000 ljudi, među kojima su jedna trećina žene.Tokom prošle godine objavljeno je 46 video igrama, a mobilni telefoni bili su glavna platforma.Pored toga, na razvoju sopstvenih igara je radilo 69 odsto kompanija i studija, dok je razvoj video igara za druge kompanije imalo 6,25 odsto, servisi za art produkciju činili su 9 odsto, dok su mediji u ovoj oblasti i e-sports imali udeo od 7,81 odsto. Treba napomenuti da 83 odsto kompanija radi upravo iz Srbije.Kada je reč o modelima monetizacije, besplatne igre, odnosno „free to play“ model sa reklamama imalo je čak 48 odsto domaćih igara. Premium model je činilo 26 odsto, freemium (besplatne igrice sa opcionim dodatnim plaćanjem) 11 odsto, samo reklame 9 odsto i ostalo 7 odsto. Što se tiče žanrova razvijenih igara u Srbiji, casual dominira sa 41 odsto, zatim slede simulacije 13 odsto, avanture 9, arkadne igre i kockanje 9, akcije svega 4 odsto i ostali žanrovi su činili 19 odsto.Vlada optimizam za dalji razvoj srpske game dev sceneNajzastupljenije platforme za koje se igre razvijaju su mobile sa 39 odsto, zatim PC i Mac sa 33 odsto.Industrija video igara u Srbiji u prethodnoj godini imala je i rast od 3,4 odsto kada je reč o zaposlenima kojih je 1.325, a među njima 292 žena i 62 ljudi iz inostranstva. Podaci su pokazali da je na domaćem tržištu najteže zaposliti developere (40%), zatim slede gejm dizajneri (32%), biz dev (16%) i oblast arta (12%).Oko 40 odsto članova SGA zaposlili su studente u prethodnoj godini i više od polovine njih je bilo zadovoljno radom novih talenata, dok je istraživanje pokazalo da 62 odsto kompanija planira da zapošljava više ljudi u 2020. godini.Prema podacima izveštaja, glavnih finansijskih izvora i finansiranja u domaćoj gejming industriji su prihodi ostvareni kroz direktnu prodaju proizvoda i usluga koji čine 52 odsto celokupnog finansiranja, prihod ostvaren kroz crowdfunding kampanje činio je 15 odsto, samofinansiranje 14, investitori van industrije 9 odsto i ostali izvori 10 odsto.SGA izveštaj otkrio je i listu negativnih faktora u industriji koje su u prvi plan stavili studiji i kompanije, a to su finansije, visoki porezi, pronalazak adekvatnih kandidata, birokratske procedure, teško dostupni dev kitovi za Srbiju i zakonske prepreke.Zanimljivo je da je 62 odsto ispitanika istaklo da i pored svih izazova optimistično gleda kada je reč o budućnosti srpske game dev industrije.

Srbija

PAKT sprovodi onlajn anketu o izgradnji rudnika litijuma u dolini Jadra

Organizacija Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštila je da je sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI( pokrenula anketu o nivou obaveštenosti građana o otvranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar. Rudnik bi trebalo da otvori anglo autstralijska kompanija Rio Tinto.Naglašava se da je na anektu do sada odgovorilo preko 200 građana iz svih delova Srbije, a najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta u Zapadnoj Srbiji.PAKT navodi da je do sada 39,25% građana izjavilo da je potpuno sigurno da rudnik ne može da se otvori bez ekoloških posledica, 35,48% misli da je to nemoguće, dok je 21,51% izjavilo da nije sigurno.Većina građana 71,51% njih ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu.U velikom procentu, u 88,71% slučajeva građani kažu da ne veruju obećanjima kompanije da će rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% kaže ne zna, a 3,76% veruje Rio Tintu.Nešto manje od trećine 30,11% ispitanika kaže da je detaljno upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% kaže da je upoznato sa njim, ali ne detaljno. Samo 5,38% građana koji su do sada odgovarali na pitanja nije čulo za projekat. Nešto manje od polovine ispitanika, njih 44,62% veruje da će se u slučaju nekog ekološkog akcidenta u oblasti gde bi trebalo da se sprovodi projekat posledice osetiti do Crnog mora, dok 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. SPROVOĐENJE REFERENDUMAPAKT dodaje i da 88,71% ispitanika podržava nameru meštana o sprovođenju referenduma o rudniku litijuma, dok je protiv referenduma 5,38% ispitanih.Polovina ispitanika 50,88% smatra da uplitanje politike u proteste meštana neće pomoći u rešavanju situacije, dok 10,62% smatra da može da pomogne nadležno ministarstvo, a 8,85% Vlada Srbije. Mali broj grđana 7,08% smatra da to može da uradi predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a svega 4,87% da u problemu može da pomogne Grad Loznica.Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% intervjuisanih građana je odgovorilo da ne zna, 24,73% odgovorilo da se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.Podrinjski antikorupcijski tim smatra i da početni rezultati ankete govore o tome "da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje", bez kamo dodaju predhodne konsultacije sa meštanima i javnošću.PAKT i BIRODI pozvali su sve zainteresovane građane da narednih dana popune anketu na portalu Tvoj stav, ili putem direktnog linka.

Srbija

Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Načela cirkularne ekonomije koja su usvojena u okviru "Zelenog dogovora" postignutog među članicama Evropske ističu da građani nisu više samo puki potrošači koji konzumiraju neki proizvod, već su i odgovorni za to kako ga troše. O tome ali i o drugim ekološkim problemima u Srbiji i EU govorilo se na onlajn konferenciji "Zelena agenda za Srbiju: Kružna ekonomija znači održivu budućnost", koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike.Prema rečima Antoan Avinjon iz Delegacije Evrpske unije u Srbiji, naša zemlja je u oblasti cirkularne ekonomije preduzela korake gde mapirala puteve u razvoju te oblasti. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka, pa će između ostalog pristupiti i reviziji svog Zakona o potrošačima."Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe. Cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju. Princip je da se ozbiljno prelazi na cirkularnu ekonomiju", naveo je Avinjon.On je podsetio da su se u bivšoj Jugoslaviji mnogo više nego danas, na primer popravljali televizori, umesto da se bacaju. On podseća i da je cilj cirkularne ekonomije da se stvara manje nusproizvoda tokom proizvodnje, što je dobro i za poslovne operatere kojima se smanjuju troškovi.Prema rečima Aleksandre Vučinić, rukovodioca Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine u maju je završen rad na "Mapi puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji"."Prepoznali smo četiri toka otpada koja su važna za Srbiju. To je prevedeno na engleski i okačeno evropsku platformu gde se razmenjuju mišljenja o cirkularnoj ekonomiji", kaže predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine.Aleksandra Vučinić ocenjuje i da su u oblasti cirkularne ekonomije ključna stvar inovacije. Dodaje da Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju njenu opredeljenost u toj oblasti. Napominje da je procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno odrediti rok od 10 godina za ispunjavanje standarda."U tih 10 godina da treba da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija. Sve je to cirkularna ekonomija i održivi razvoj, pratimo i ono što radi EU", objašnjava Aleksandra Vučinić.Prema njenim rečima radi se i na razvoju lokalnih puteva za cirkularnu ekonomiju. Suština je kako zaključuje da se dođe do održivih proizvoda, poput Ikeinih tepiha koji su napravljeni od poliamidnih vlakana sastavljenih biolepkom.DIGITALIZACIJA I EKOLOGIJA DA IDU "RUKU POD RUKU""Srbija je dala mnogo obećanja u razvoju cirkularne ekonomije koja treba realizovati. Sada je fokus na politikama održivih proizvoda, dizajnu, popravci, to je sveobuhvatniji pristup nije samo upravljanje otpadom", smatra Stefan Šipka istaživač Centra za evropsku javnu politiku u Briselu. On napominje da bi reciklaža trebalo da bude poslednji korak koji se preduzima u cirkularnoj ekonomiji, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti. Reciklažom se sa druge strane zadržavaju kritični materijali koje privrednici posle ne moraju da uvoze tokom neke eventualne krize, što im olakšava posao. "To je čitav uticaj na borbu protiv klimatskh promena, a popravkom proizvoda otvaraju se nova radna mesta", smatra Stefan Šipka.Napominje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i nesanitarne lokalne deponije. Ipak dodaje da treba imati u vidu da se promene ogledaju i u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije."EU je prepoznala digitalnu i zelenu agendu koje do sada nisu dovoljno komunicirale međusobno, već su išle odvojeno. Zelena (agenda) treba da podrži digitalnu, a digitalna treba da bude zelena", podseća Šipka. On se osvrnuo i na "data spaces" regulatorni okvir čiji je cilj da se poboljša korišćenje fragmentisanih digitalnih podataka kojima je teže pristupiti. To se kako naglašava odnosi na "ozelenjivanje infrastrukture informacionih tehnologija (IT)".TEKSTILNA INDUSTRIJA: ŠANSA ZA RAZVOJ CIRKULARNE EKONOMIJEUkazujući na probleme koji se javljaju prilikom stvaranja tekstilnog otpada, koji sve više zagašuje planetu, direktor modnog studija Click, Nenad Radujević, kaže da se sve više se govori o zelenoj, cirkularnoj, pa čak i o veganskoj (nenasilnoj) modi. "Minimum 30 puta treba da koristimo neku odeću da bi ona dobila upotrebnu vrednost, kada bi taj period povećali za 5 meseci smanjili bi emisiju štetnih gasova za 5%", dodaje direktor modnog studija Clik. Podseća da prilikom izrade neke robe za izvoz u Srbija treba da se ugleda na regulativu kojom se u Evropskoj uniji  rešava problem otpada koji je nastao tokom proizvodnje. "Kada uvuezemo materijal, napravimo proizvod i izvezemo ga problem otpada ostaje koda nas, dok EU ima dobru rgulativu, jer otpad mora da se isporuči zemlji koja je naručila određeni proizvod", podseća Nenad Radujević. Radujević napominje i da modna industrija u Srbiji nije previše razvijena, pa Srbija nema velike količine otpada koji nastaju u tekstilnoj industriji. Sa druge strane to je problem jer nema dovoljno tekstilnog otpada čija bi se prerada putem reciklaže isplatila."Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali je problem udaljenost tih centara. Pregovaramo sa domaćim firmama, pandemija je to malo usporila, nadam se da ćemo doći do rešenja", kaže Radujević.Direktor Clik-a smatra i da Srbija ne treba da "upadne u zamku" razvoja brze mode (fast fashion) u koju su upale neke zapadne i azijske zemlje gde tekstilna industrija proizovdi velike količine otpada. Izneo je i podatak da je modna industrija kroz razvoj fast fashion-a porasla čak 65 puta u prethodnih 15 godina.Čedomir Savković

Srbija

Digitalna Srbija: Ulaganje u startape od ove krize pravi istorijsku šansu

Ukoliko ih država i tradicionalna privreda podrže, tehnološki startapi mogu da budu rešenje ne samo za oporavak celokupne domaće ekonomije, već i za njen eksponencijalni rast, zaključak je danas održanog razgovora na temu „COVID-19 kao šansa za ubrzani rast“ na konferenciji CEO Summit.U fokusu ovog dela konferencijskog programa bio je Zoran Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, jednog od svetskih lidera u oblasti mobilnog plaćanja, a od nedavno i člana nevladine organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“.Govoreći o aktuelnoj krizi kao ekonomskoj šansi, Vasiljev je dao primere globalno uspešnih tehnoloških startapa koji su nastali baš u vreme ili odmah nakon ekonomske krize 2008. godine, kao što su Uber, Spotify, Airbnb, Groupon ili Whatsapp.„Ovi startapi nisu dospeli u sam vrh zahvaljujući tehnologiji koju su ponudili. Mnogo bitnije, oni su na svetsko tržište doneli potpuno nove poslovne modele — koje je tehnologija omogućila“, rekao je Vasiljev.„Fokus čitave srpske privrede na tehnološke startape može biti presudan u borbi za njen izlazak iz aktuelne krize. U celom svetu, godinama unazad, startapi su najveći generator novih poslova. Podjednako važno, inovacije koje nastaju u saradnji tradicionalnih kompanija sa startapima mogu biti recept za njihov ubrzani oporavak, ali i dramatični rast i širenje na globalno tržište,“ naglasio je Vasiljev, ističući primere iz svog iskustva suosnivanja, izgradnje i investiranja u startape u zemljama Evropske unije, Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona.Rastko Petaković, Senior Partner u advokatskoj kancelariji „Karanović & Partners“ i član Upravnog odbora Inicijative „Digitalna Srbija“ je objasnio koliko je za ranu fazu razvoja u kojoj se nalazi naš startap ekosistem važno da se fokusiramo i na ulaganja fizičkih lica, tzv. anđela investitora.

Srbija

U naredne četiri godine cene duvanskih proizvoda dostižu evropske

U naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje cigareta i duvanskih proizvoda, prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizi, piše portal Biznis i Finansije.Izmene Zakona koje se nalaze u skupštinskoj proceduri predviđaju da akcizno opterećenje za cigarete sa sadašnjih 70 evra do 2025. godine dosegne minimum EU od 90 evra.Kako se navodi, do 2025. godine nivo akcize u Srbiji po paklici cigareta trebalo bi da dosegne najmanje 1,8 evra.Srednjoročnim planom predlaže se da se specifična komponenta akcize svakih šest meseci povećava za 1,5 dinara po paklici.Predložene su izmene i za način obračunavanja akcize za nesagorevajući duvan koji se sve više koristi kao supstitucija za cigarete kako bi se smanjila razlika između akcize na taj proizvod i akcize na cigarete.U Srbiji akciza na nesagorevajući duvan je 6,76 procenata maloprodajne cene a u EU je od 11,08 % u Holandiji do 51,04 % u Francuskoj, navodi se u obrazloženju.Navodi se i da je povećanje od 50 procenta u narednoj godini bilo prihvatljivo jer bi akcizu dovelo na nivo od oko 9,7 procenata maloprodajne cene.Predloženo je i da se akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta uvećava za po 1 dinar po mililitru svake godine u srednjoročnom periodu do 2025. godine.

Srbija

Moguće blokiranje rada sudova zbog sve većeg broja tužbi protiv banaka

Znatno povećani broj tužbi građana Srbije protiv banaka, najčešće zbog nezakonitog obračuna troškova kredita preti da blokira rad sudova, pa se zbog toga ostala ročišta zakazuju za 2022. godinu, rekla je za Večernje novosti predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović, prenosi portal Bizlife.Josifović je za list navela da je priliv tužbi toliki da sudovi ne stižu da se bave ostalim predmetima iz građanske materije, dodajući da oglasa za zastupanje onih koji tuže banke ima i na autobuskim stajalištima i banderama.“Samo za jedan dan u Osnovni sud u Novom Sadu stiglo je 1.500 tužbi protiv banaka, pa su angažovani upisničari iz građanske i krivične materije da pomognu da se predmeti formiraju i zavedu”, rekla je Josifović.Prema njenim rečima, najopterećeniji su Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu.U Prvom osnovnom sudu je samo od pošetka ove godine, do 20. novembra primljeno 39.030 parničnih predmeta u kojima se kao stranka pojavljuje banka.“U više od 99 odsto slušajeva banka je u svojstvu tuženog i to po osnovama spora ‘neosnovano bogaćenje’ i ‘utvrđenje’. Pomenutih 39.303 predmeta čini 76,1 odsto ukupno primljenih predmeta u P upisniku ove godine”, rekla je Prvog osnovnog suda Bojana Stanković.Kako je dodala, podeljeno sa trenutnim brojem postupajućih sudija u parnici, svako od njijh je u proseku primio po gotovo 90 predmeta u kojima je stranka banka.U tekstu se podseća i da je sudska praksa u ovim slučajevima iskristalisana, te da su sve instance potvrdile da banke nisu imale pravo da obrađuju troškove kredita.Situacija je jasna sve do Vrhovnog kasacionog suda, koji odbacuje zahteve za reviziju postupka koje podnose banke, ali one uprkos tome ne prihvataju sudsku praksu, naveo je list.Zbog toga je Udruženje sudija i tužilaca pozvalo državu da formira radnu grupu i nađe način da zaštiti sudski sistem zbog građana, kojima će usred preopterećenosti sudova, biti ugroženo pravo na suđenje u razumnom roku.

Srbija

Domaće tržište radne snage oseća efekte odliva kvalitetnih kadrova

Kako bi se smanjio odliv mozgova potrebno je omogućiti iste uslove rada kao u zapadnim zemljama, u smislu profesionalnog razvoja i kvaliteta života, ali i da se utiče na državne institucije da poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem, zaključci su prvog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija: Situacija na tržištu rada danas – da li imamo dovoljno adekvatnih kadrova?Specijalni gost Foruma menadžera bio je Ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid, koji je istakao koliko je ova tema važna za sve zemlje sveta.„Znamo da su demografski trendovi u Srbiji kritični i drago mi je da vidim da ste snažno posvećeni ovoj temi. Spremi smo da podelimo svoja iskustva u razvoju visokih tehnologija, ali i u obrazovnom sistemu“, izjavio je ambasador Šmid i podsetio da je program koji Švajcarska sprovodi u Srbiji usmeren na nekoliko važnih tema kao što su ekonomski razvoj, rešavanje problema nezaposlenosti, održiva energija, podrška Vladi.Srpska asocijacija menadžera i konsultantsko-revizorska kompanija PwC Srbija realizovali su istraživanje na temu odliva mozgova, koje je pokazalo među 80 odsto ispitanika da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.„Mnogi ljudi misle da postoji dosta dobra ponuda poslova u zemlji, da se kvalitetnih ljudi mogu naći, ali ono što su svi ukazali je i opšte stanje u društvu u kojem se oseća kvalitet života na tom nivou da ljudi shvate da nije bitno samo posao već i ostali elementi. Odgovor menadžera je da se prilagodimo takvog tržištu“, kaže Biljana Bogovac, partner u kompaniji PwC Srbija.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-jaIstraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali ono što se izdvojilo je da njih čak 57 odsto nema saradnju sa fakultetima. Prema istraživanju, poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAM-a i Digital Grid Sales VP u Schneider Electric-u, u Srbiji se oseća nedostatak mladog i stručnog kadra, ali i onog zanatskog tipa, zanati koji treba da podrže industrijalizaciju i da rade na novootvorenim mestima u fabrikama.„Za državu je izuzetno bitno da u njoj živi i radi mladi stručan kadar i to iz više aspekata. Prvi je mogućnost da se zaposle u svojoj zemlji, da donose visoko profitabilne poslove, to je sa ekonomske tačke veoma važno. S druge strane, ti ljudi kreiraju eko sisteme, dobijaju mogućnost da rade sa tržištem celog sveta sa jednog mesta. Važno je da se kompanijske vrednosti podudaraju sa vrednostima zaposlenih jer to omogućava da se zaposleni dobro osećaju“, kaže Damljanović.Bitna je atmosfera u kojoj se živi i radi„Kad pričam iz ugla tehnološke IT kompanije u kojoj sam, moram da istaknem da smo upravo mi ti koji moramo da se postaramo da dođemo do kadrova“, dodao je Damljanović.Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka, kabinet predsednice Vlade Srbije  je naglasio da je kroz direktnu komunikaciju sa povratnicima ustanovljeno da je lična odluka ta koja prevladala prilikom povratka, ali istovremeno je i suočavanje sa najvećom nedoumicom, a to je pitanje kako da pronađu adekvatnu poslovnu i karijernu priliku u Srbiji.„Tu pokušavamo da im pomognemo, baš zbog toga što smo prepoznali da postoji manjak informacija na jednom mestu radimo na Vodiču za povratnike. Ljudi se vraćaju jer žele da pripadaju ovom kulturnom kontekstu i da u ovoj zemlji stvaraju. Cirkularne migracije pokazuju da se ljudi vrate na nekoliko godina, pa ponovo odu. Moramo da omogućimo da cirkulacija ljudi bude što jednostavnija i da na taj način budemo deo modernog sveta i globalnog društva“, kaže Brkljač.U martu ove godine uvedene su podsticajne mere za povratak„Ukoliko je neko više od dve godine u inostranstvu i vraća se u Srbiju dobija od poslodavaca tri puta veću platu od prosečne u u Srbiji i on je oslobođen 70 odsto poreza i doprinosa za pet godina. Na taj način se profilira visoko kvalifikovan kadar koji nedostaje. U tome su i studenti koji su godinu dana van zemlje, kad se vrate i zaposle, poslodavac mu da dva puta veću prosečnu platu i ima isti podsticaj za poreze i doprinose. Takođe, rađen je projekat Moja pva plata koji omogućava da mladi pronađu posao i subvencionisano rade kod poslodavca, a obezbeđeno je 10.000 mesta“.Prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da različiti životni faktori opredeljuju odluku da stanu ili odu - obrazovni sistem, nivo zdravstvene usluge, mogućnost i kvalitet zapošljavanja, odnos između zarade i troška života, osećaj pravednosti je mladima bitan, efikasnost administracije, vezanost za porodicu.Prema rečima Lončara, potreban je partnerski odnos poslodavca, tj. tržišta rada i obrazovnih institucija. Ekonomski fakulet od 2015. kontaktira kompanije i pruža ruku, a veoma je teško ubediti kompanije na saradnju.Forum menadžera održava se u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.

Srbija

Ministarstvo privrede: Privatizaciju čeka preko 70 preduzeća

Na privatizaciju u Srbiji čeka više od 70 preduzeća, a Ministarstvo privrede planira da snažno nastavi aktivnosti u tom poslu, izjavio je za Frankfurtske vesti državni sekretar u tom ministarstvu Dragan Stevanović. Prema njegovim rečima privatizacija ulazi u završnu fazu."Trenutno je u toku javni poziv za prodaju kapitala za VPD Smederevo DOO, a u planu je da se do kraja godine objave javni pozivi za prodaju još dva preduzeća", rekao je Stevanović u intevjuu za frankfurtske Vesti.Prema njegovim rečima javni pozivi trenutno mogu da se raspišu za 20 preduzeća.Objasnio je i da za ostala preduzeća u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv, jer nisu rešeni zahtevi za povraćaj imovine, određeni sudski sporovi ili neki drugi imovinsko-pravni problem. Kada se to reši, Ministarstvo privrede će, kaže, pripremiti i ta preduzeća za prodaju."Broj javnih poziva, kao i eventualni prihodi od prodaje, zavisiće od interesovanja investitora, ali i od situacije sa pandemijom, pa je prilično nezahvalno davati procene u ovom trenutku, kaže Stevanović.Po pitanju Petrohemije, o kojoj je nedavno govorio i predsednik Srbije, rekavši da je postignut dogovor sa predstavnicima Gaspromnjefta da se formiraju stručni timovi koji će razmotriti privatizaciju tog preduzeća, Stevanović je navodi da "ima razloga za optimizam, ali proces je tek na početku".Stevanović kaže i da Ministarstvo, po pitanju privatizacije, ima razloga da bude zadovoljno rezultatima, jer su u prethodnih pet uspešno rešeni najveći izazovi, poput giganata Železare, Galenike, RTB Bora, PKB-a, ali i drugih manjih preduzeća."Za 2021. godinu planirana je podrška za nove investicije, kako bi se što pre pokrenuo i osnažio rast BDP", rekao je Stevanović.Podvlači da je Ministarstvo većinu aktivnosti usmerilo na mere koje su, pre svega, bile podrška likvidnosti privrede.Stevanović je rekao i da su sredstva, više od 160 milijardi dinara, bila namenjena podršci privredi u očuvanju likvidnosti i postojeće zaposlenosti, a kroz te mere do sada je podržano 250.000 privrednih subjekata.On je kazao i da aktivnosti Ministarstva po pitanju podrške domaćim i stranim investitorima nisu stale i da nijedan projekat nije zaustavljen."Nijedan investitor se neće povući, čak naprotiv, imamo naznake reinvestiranja u Srbiji i najave dolaska nekoliko novih, što je ohrabrujuće", dodaje Stevanović.On ocenjuje da to pokazuje da je Srbija ekonomski, politički, u pravnom i poreskom smislu predvidiva i stabilna zemlja, uprkos problemima zbog pandemije.Dodao je i da država ne odvaja domaće i strane investitore koji imaju ista prava. Podseća da je od stupanja na snagu Zakona o ulaganjima, zaključen 121 ugovor između Srbije i investitora."Od toga, 40 projekata u monitoringu, što značu da je prva faza realizacije projekta završena, a 81 je aktivan projekat i u toku je faza realizacije. Investiciona vrednost 121 ugovora je 2,5 milijardi evra, obezbeđuju zapošljavanje 46.000 ljudi", navodi Stevanović.On je ocenio i da su mere podrške privredi čak i doprinele i rastu zaposlenih, jer se od 16. do 31. marta, posle proglašenja pandemije, ukupan broj zaposlenih smanjio za 15.000 ljudi.Međutim, kako je primetio, već od maja, zahvaljujući državnoj podršci, zaposlenost je počela da raste, pa je u novembru odstigla rast od 60.000."Dodatna mera podrške privredi radi ublažavanja posledica pandemije odnosila se na dodelu kredita privrednicima za održavanje likvidnosti preko Fonda za razvoj, kroz koji je odobreno više od 10 milijardi dinara", dodao je državni sekretar u Ministarstvu privrede. Prema njegovim rečima, pomoć privredinicima obezbeđena je kroz garancijsku šemu preko poslovnih banaka i do sada je plasirano 1,3 milijardi evra.

Srbija

Fiskalni savet: Budžet za narednu godinu je trebao da bude restriktivniji

Budžet Srbije za 2021. godinu je zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina trebalo planirati restriktivnije, sa deficitom od dva odsto bruto domaćeg prizvoda (BDP), navodi se u analizi Fiskalnog saveta.Predlogom budžeta predviđen je deficit državne kase od 178,5 milijardi dinara, ili tri odsto BDP-a, kao i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde dinara.Fiskalni savet ocenjuje da ovaj plan počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u predstojeće godine biti "visokih šest odsto, koja lako može da se ne ostvari"."Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi (svakako manji) paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije. Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do dva odsto BDP-a kako smo preporučivali Vladi u novembru 2020. godine", naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o budžetu.To bi se, po proceni tog nezavisnog tela, moglo postići zamrzavanjem zarada u javnom sektoru, kao i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni, poput opremanja bezbednosnog sektora, izgradnja aerodroma u Trebinju, subvencija za elektronske fiskalne kase, subvencije za taksi prevoznike i subvencija za privlačenje investitora.Preporučeno je i da projekti koji nisu prioritetni počnu da se realizuju tek kada se Vlada Srbije uveri ili ako se uveri u snažan privredni oporavak."Najveći strukturni (trajni) problem unutar budžeta koji će se teško otkloniti su prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru. Pored pomenutih projekata, osnovu relativno visokog deficita u 2021. godini čine četiri velike rashodne komponente budžeta koje se ne mogu odlagati, a koje su tokom zdravstvene krize povećane znatno iznad svog ravnotežnog nivoa. To su: izdaci za zdravstvenu zaštitu, penzije, zarade u javnom sektoru i subvencije i neto budžetske pozajmice", dodaje se u analizi.Predloženi budžet ima i dobre elemente, a najbolji od njih je dalje povećanje izdvajanje za javne investicije koje su planirane na veoma visokom nivou, ali su ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ponovo zapostavljena."Javne finansije Srbije trenutno su daleko od krize što ipak ne znači da se njima može upravljati manje odgovorno... Zato je važna uloga Fiskalnog saveta da nezavisno potvrdi da javne finansije u 2021. godine neće biti fundamentalno ugrožene. Srbija i pored svetske zdravstvene krize trenutno nije blizu opasnosti izbijanja fiskalne krize i država će sigurno moći i u narednom periodu uredno da izvršava sve svoje finansijske obaveze", zaključuje se u analizi.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.