img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

CINS: Let koji je ugrozio beloglave supove možda nije bio prijavljen

Ni nakon inspekcijskog nadzora Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije utvrdio ko je 24. jula helikopterom leteo iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac i ugrozio mladunce beloglavog supa, piše CINS. Sa druge strane, kako se dodaje u Direktoratu i Kontroli letenja nisu isključili mogućnost da taj let možda nije bio ni prijavljen.Helikopter je krajem jula je preletao iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac (SRP Uvac) i uznemirio mladunce beloglavog supa, pa je njih sedam ispalo iz svojih gnezda. Dva meseca nakon tog događaja nije bilo poznato ko je tada leteo iznad Uvca, a pitanje je i da li će nadležne sužbe uopšte moći da utvrde ko je upravljao letelicom.„Uzimajući u obzir i mogućnost da se niski let iznad SRP Uvac mogao odvijati i od strane pilota koji nije podneo plan letenja ili nije pilot civilnog vazduhoplova (hipotetički može biti i pilot vojnog vazduhoplova, prim.nov), nije bilo moguće izvršiti identifikaciju vazduhoplova i utvrditi identitet pilota koji su prekršili pravila letenja i time ugrozili staništa zaštićenih životinjskih vrsta“, piše u odgovoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva.HRONIKA DOGAĐAJANakon što im je SRP Uvac 4. avgusta prijavio slučaj, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je započeo vanredni inspekcijski nadzor, navodi se u odgovoru te agencije.  Dostavljena im je izjava rukovodioca čuvarske službe rezervata u kojoj je stajalo da se let helikoptera dogodio 24. jula posle 18 časova. Inspektori Direktorata su od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) tražili sve neophodne podatke, a uzete su i izjave od kontrolora letenja i pilota helikoptera čije su rute letenja bile najbliže SRP Uvac.Ipak, kako navode iz Direktorata, na osnovu raspoloživih podataka nije bilo moguće utvrditi koji vazduhoplov je u navedeno vreme nisko leteo iznad SRP Uvac.CINS inače tvrdi da je pokušao da dobije više podataka o tom slučaju i od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA-e kao i da su oni odgovorili da je na dan spornog leta iz okoline Beograda u pravcu jugozapadne Srbije poletela dva helikoptera.„Uvidom u planove leta za ova dva helikoptera utvrđeno je da nijedna od njihovih ruta ne prolazi kroz Specijalni rezervat prirode Uvac“, navodi se u odgovoru SMATSA-e.SREĆAN EPILOG DRAME BELOGLAVIH SUPOVA: DVE OPORAVLJENJE ŽENKE USPEŠNO POLETELE, TREĆI SE JOŠ OPORAVLJA Oni takođe u odgovoru ističu da ne isključuju mogućnost da je neko bez obaveštavanja Kontrole letenja i bez podnetog plana leta leteo u rejonu rezervata Uvac, na visinama ispod kojih ne postoji prekrivanje radarima SMATSA-e.Prelet preko Uvca i ugrožavanje beloglavih supova izazvalo je veliku pažnju u javnosti pa je krajem oktobra doneta, a početkom novembra i stupila na snagu, Naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona letenja iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke, staništa beloglavih supova. KONTROLA LETENJA NIJE DALA PODATKECINS dodaje i da se Kontrola letenja SMATSA na početku odgovora na njihova pitanja ogradila da nije u obavezi da podatke o pruženim uslugama u vazdušnoj plovidbi čuva duže od 30 dana od dana kada je usluga pružena. Međutim, rekli su da je u periodu od 20. jula do 4. avgusta ove godine podneto više planova leta u rejonu rezervata Uvac. Ipak, SMATSA podatke o kome se radi nije dostavila zbog čega je CINS uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Srbija

Ofinger.rs: Startap koji želi da produži rok trajanja garderobe

Ofinger.rs biće sajt za kupovinu, prodaju, razmenu i iznajmljivanje garderobe, obuće, nakita i drugih aksesoara na kojem će korisnici moći da naprave besplatan profil i virutelni garderober, a zatim kroz interakciju sa ostalim korisnicima sakupljaće bodove koje će moći da koriste za usluge produžavanja roka trajanja robe, kao što su krojači, obućari ili hemijsko čišćenje.U razgovoru za Novu ekonomiju, Marija Stojanović i Milena Petrović, inicijatorke startapa, objasnile su da je njihov cilj bio stvaranje kružne ekonomije koja će imati pozitivne ekološke uticaje.„Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Nama je cilj da skinemo tabu sa polovne garderobe, jer je masovna proizvodnja nešto što ne podstiče kvalitet, već konzumerizam“, započele su razgovor sagovornice Nove ekonomije.„Ofinger.rs biće specijalizovan sajt koji se bavi isključivo garderobom, obućom i aksesoarima i biće prilagođen korisnicima za što lakše korišćenje“, dodaju one.Ideja je, kako sagovornice objašnjavaju, da se stvori mesto gde će garderoba kružiti koliko god bude mogla, kako bi se smanjilo bacanje robe i zagađivanje okoline. „Greenwashing“ kampanje postaju sve veći problemMarija i Milena istakle su ekomanipulaciju, odnosno „greenwashing“ kampanje kao jedan od većih problema sa kojima se susreće ekologija.Termin „greenwashing“ ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, kroz reklamne i marketinške kampanje, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja po životnu sredinu u okviru svog poslovanja. „Kompanije se sve više farbaju u zelenu boju, koja često simboliše očuvanje prirode, iako u realnosti to nije slučaj“, kažu one.Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila.Prema istraživanju o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.Startap je nedavno osvojio Social Impact Award i trenutno je u fazi razvoja i traži programere za rad na sajtu.Nikola Momčilović

Srbija

Nove mere, prodavnice i ugostiteljski objekti rade do 21 sat

Vlada Srbije donela je odluku da se od utorka ograniči radno vreme većine objekata do 21 čas. Većina objekata će raditi do 21 čas, a izuzetak su benzinske pumpe i apoteke. Prodavnice, tržni centri i ugostiteljski objekti neće raditi od 21 do 5 sati ujutru sledečeg dana, a u tom periodu će biće moguća samo dostava hrane. Škole za sada nastavljaju da rade normalno, navela je premijerka Ana Brnabić na konferencij za štampu danas i dodala da se razmišlja o obaveznom uvođenju nošenja maski na otvorenom. Ona je navela da oni koji rade treću smenu u privredi, takođe nastavljaju da rade normalno, kao i da je zabrana kretanja sledeća mera ukoliko se ne popravi situacija, ali da Vlada nije za takvu meru, koja će se doneti ukoliko bude neophodno. Nove mere počinju da se primenjuju od utorka 17. decembra, a trajaće narednih 15 dana, do 1. decembra.  

Srbija

Građani do 28. novembra mogu da predlažu stavke u budžetu Grada Beograda

Građani Beograda će moći od do 28. novembra da glasaju, daju svoje predloge i tako učestvuju u kreiranju budžeta grada za 2021. godinu, javlja portal Beoinfo.Glavni grad je time postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja je nacrt budžeta, koji se nalazi na sajtu Skupštine grada, stavila na glasanje građanima.Na zvaničnom sajtu građani će putem formulara moći da upišu svoje predloge i navedu šta oni smatraju da je važno da se uradi za njih.Zatim će narednih sedam dana predlozi biti razmatrani, objaviće se koji su predlozi prihvaćeni, a nacrt budžeta početkom decembra naći će se pred gradskim odbornicima.Predlozi građana koji su prihvaćeni biće objavljeni i oni će tačno znati koliko su uticali na ovaj budžet. "Građani će na ovaj način moći da predlože nove parkove, vrtiće ili škole, domove zdravlja, dečja igrališta, kao i sve ono što misle da je važno da se uradi u njihovom kraju. Neki predlozi će se odmah uvrstiti u budžet, neki će biti stavljeni u plan za projektovanje kako bi se realizovali u budućnosti, a oni predlozi za koje Grad Beograd nije nadležan biće prosleđeni drugim institucijama", navodi se u saopštenju. 

Srbija

Antić novi direktor „Koridora Srbije“, Babić smenjen

Vlada Srbije je na lični zahtev razrešila vršioca dužnosti direktora "Koridora Srbije", navodi se u Službenom glasniku.Na tu v.d. funkciju na sednici Vlade Srbije izabran je Aleksandar Antić, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koji je u prethodnoj sazivu bio ministar energetike.Rešenje o njegovom postavljenju na direktorsku poziciju takođe je objavljeno u Službenom glasniku.Babić je na funkciji v.d. direktora bio pune tri godine, iako Zakon o javnim preduzećima predviđa da u statusu vršioca dužnosti neko može da ostane najduže godinu dana, podseća Nova.rs.

Srbija

Na Kopaoniku niče valjkasta vikendica

Valjkasta vikendica je osmišljena sa ciljem da može da se sagradi od materijala koji su dostupni na lokalnom stovarištu, a u vreme kada je potražnja za vikendicama sve veća i cena je pristupačna, piše Gradnja.rs.U osmišljavanju porodičnih kuća i vikendica uglavnom preovladavaju motivi tradicionalne arhitekture i kuće sa dvovodnim krovom, a smelih iskoraka kako se dodaje uglavnom nema.„Jedini decidni zahtev klijenta na samom početku bio je da objekat bude projektovan u sistemu geodezijske kupole. Nakon analiza lokacije, uspeli smo da prepoznamo šta je to što je klijentu kod kupole bilo interesantno i da to pretočimo u cilindričnu formu objekta“, kaže Nikola Stevanović iz Studija Metar.Ovaj ekscentrični zahtev opredelio je arhitekturu vikendice na Kopaoniku u svakom smislu i pogledu – od gabarita, do detalja i materijalizacije fasade.Foto: Uz dozvolu Gradnja.rsPOSEBNI ZAHTEVISpecifičnost objekta se ogleda u originalnoj formi gornje smeštajne jedinice. S druge strane, vikendica je značajno manjeg volumena od maksimuma koji lokacijski uslovi to dozvoljavaju. Ta jedinica za odmor i rekreaciju ima 120 m2 površine, mada na pogled deluje kao značajno manji objekat. „Ono što čini okosnicu projektnog zadatka je da objekat mora u što većoj meri da koristi lokalne materijale da ispunjava programske zahteve i da je nenametljiv ako ga posmatramo sa prilazne saobraćajnice“, objašnjava Nikola. Upravo ta nenametljivost došla je iz potrebe da se okruženje uvaži, da se objektom u što manjoj meri remeti vizura planine.MONTAŽNA NADOGRADNJA„Kroz razvoj projektnog zadatka došli smo do toga da treba projektovati objekat koji sadrži dve nezavisne celine predviđene za privremeni boravak. To je i ispunjeno razdvajanjem po vertikali i uvođenjem stepeništa po obodu objekta”, dodaje arhitekta Stevanović. Prizemlje se sastoji od drvenog skeletnog sistema, dok je ispuna od kamene vune koja ima ulogu termičke i zvučne izolacije. U prizemnom delu predviđena je terasa, tri prostorije za boravak, ali i parking na otvorenom za dva automobila. S druge strane, suteren je prostraniji i sa značajno boljom organizacijom, bolje dimenzionisanim sobama i većim prozorskim otvorima. Korisnicima su na raspolaganju dve spavaće sobe, dnevni boravak sa kuhinjom, prostrano kupatilo, ostava i terasa sa usmerenim pogledom na predeo.Izgradnja jedne “valjkaste” vikendice košta oko 500 evra po jednom kvadratu.

Srbija

Bivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks

Od stare užičke tekstilne fabrike "Cveta Dabić" koja je nekada zapošljavala  tri hiljade radnika ostao je samo visoki dimnjak koji će biti srušen do kraja godine, a investitor preduzeće MPP "Jedinstvo" iz Sevojna radi na dokumentaciji za novu stambeno-poslovnu zgradu koja će se tu uskoro graditi.Prostor nekadašnje fabrike u centru Užica ima površinu od oko jednog hekatara i planom je predviđeno da se tu izgradi stambeno-poslovni objekat sa galerijom. Često se navodi i dobra lokacija koja je uz samu gradsku plažu, a grad Užice objavio je na svom sajtu javnu prezentaciju urbanističkog projekta te zgrade, koju je stručno obradio AG biro Užice.Novi objekat trebalo bi da ima površinu od 9.897 kvadrata i kako se navodi pet spratova i galeriju, kao i garažu sa 96 parking mesta. U prizemlju je planiran prostor za 12 lokala, a zgrada će imati 90 stambenih jedinica.Rok za planirani završetak radova je avgust 2021. godine, a javna prezentacija novog objekta je završena 5. novembra.Bivša fabrika je počela rad kao Tkačka radionica, simbolično u godini koja je označavala ulazak u dvadeseti vek, 1901. kada je u Užicu počela da radi i prva hidrocentrala na Teslinim principima.Posle Drugog svetskog rata fabrika dobija ime po narodnoj heroini i njenoj bivšoj radnici Cveti Dabić, koja je kao član KPJ streljana u logoru "Banjica" u Beogradu. Cveta Dabić je inače sa svojih 13 godina pronašla posao u staroj tkačnici.Foto: Aleksandar TošićŠTA KAŽU NEKADAŠNJI RADNICI?Sedamdesetih i osamdesetih godina u fabrici je bilo oko 3.000 zaposlenih, ali kako napominju bivši radnici tu treba brojati i ljude koji su radili u OUR-u iz Arilju gde se radilo savremenijom tehnologijom."U Arilju je bila pletionica za trikotažu i konfekciju, dok je Užicu je bila predionica i priprema za tkanje", objašnjava za Novu ekonomiju Olivera Beganović-Rogić, nekadašnji tekstilni inženjer "Cvete Dabić".Prema njenim rečima, u okviru cele fabrike neki objekti su dograđivani i oni su mogli da se sruše, ali najstariji deo fabrike gde su se nalazile stare mašine za tkanje koje su počele da rade na struju 1901. godine mogao je da se sačuva."Deo je mogao da ostane kao tip muzeja, tkačka radionica je bila raritet, sve ostalo je moglo da se sruši, onaj deo gde su razboji radili na struju. To je velika šteta", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Dodaje i da je odmah nakon diplome na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu decembra 1979. počela da radi u toj desetak dana kasnije, odmah posle novogodišnjih praznika."Prethodno je “Cveta Dabić” meni i jednoj koleginici davala stipendiju, nakon druge godine Tehlnološko-metalurškog fakulteta, kada smo izabrale tekstilni smer i to je trajalo tri godine", kaže Olivera.Ipak podseća i da su u nekadašnjem tekstilnom gigantu “glavnu reč” vodili majstori i da se inženjeri nisu mnogo pitali za ključne stvari u poslovanju. Foto: Aleksandar TošićTRANZICIJSKA SUDBINAFabrika koja je proizvodila odlične peškire, bademantile, pokrivače poznate širom nekadašnje Jugoslavije zbog lošeg poslovanja i propadanja tokom devedesetih, 2006. godine je otišla u stečaj. "Froteks", kako joj je bio poslednji naziv je posle stečaja i neuspele reorganizacije, bankrotirao, a celokupna imovina preduzeća ponuđena je na prodaju sa ciljem da se namire poverioci, radnici njih 180 su otišli na biro, a dug je dostigao 290 miliona dinara.Po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica. Danas su od fabrike ostale i stare spomen ploče posvećene radnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, tabla posvećena jedinici 1300 kaplara i ona na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na upravljanje. One se čuvaju u muzeju i biće ponovo vraćene na mesto koje im pripada, kada se za to ispune uslovi.Čedomir Savković

Srbija

Striming servisi: Spas ili propast za muzičku industriju?

Poboljšanjem interneta poslednjih godina, striming je postao dominantni oblik distribucije multimedijskog sadržaja, a u razgovoru za Biznis.rs Ognjen Uzelac, jedini registrovani sudski veštak specijalizovan za diskografiju i medijator za sporove u oblasti autorskog i srodnih prava u srpskoj muzičkoj industriji rekao je da smatra da će striming usluga vremenom doneti dobre promene.„Ne slažem se sa čestim viđenjem da besplatno postavljanje autorske muzike na internet nije opravdano iz tržišne perspektive. Naprotiv, to je sasvim legitiman marketinški potez“, rekao je Uzelac.Dodao je da pojedina istraživanja pokazuju da u muzičkoj industriji postoji približno 40 različitih izvora prihoda, pa muzičari često ostvaruju veće prihode po drugim osnovama.Najpopularnije globalne platforme za preuzimanje muzičkog sadržaja su Jutjub i Spotifaj (Youtube i Spotify), za koje je poznato da obračunavaju različite koeficijente za ostvaren broj pregleda u odnosu na veličinu tržišta sa koga su ti pregledi ostvareni.Uzelac smatra da su njihovi tržišni mehanizmi veoma logično i precizno ustanovljeni, jer direktno preslikavaju ponudu i potražnju za reklamnim prostorom.U periodu između 2015. i 2019. američke diskografske kuće beležile su rast zarada u proseku od 13 procenata godišnje. Prošle godine zarada od njihove prodaje nosača zvuka premašila je 11,1 milijardi dolara, ali rekordnih 80 odsto udela u tom iznosu ostvarili su prihodi od preuzimanja muzičkog sadržaja putem striming servisa.„Naravno da je višestruko vrednije tržište u SAD nego u Srbiji, ali to ne bi trebalo da sprečava domaće autore da plasiraju svoj sadržaj u razvijene zemlje“, objašnjava Uzelac.Prema njegovim rečima, problem domaće muzičke industrije nije tehnološke prirode, već upravo u nedostatku uređenih tržišnih mehanizama koji bi pravično nagradili kvalitet."Striming ponuda će vremenom doneti pozitivne promene, ali baš zato što kao tržište nastupamo mali i nerazvijeni, na kraju ćemo ostvarivati manje ukupne prihode“, zaključuje Ognjen Uzelac.

Srbija

Konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje

Privredna komora Srbije dodeliće Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje "Đorđe Vajfert" za 2019. godinu, kompanijama koje najbolje primenjuju principe i prakse društvene odgovornosti u Srbiji.Na konkurs, koji će biti otvoren do 18. decembra ove godine, mogu da se prijave sva privredna društva koja su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, brigu o zaposlenima i ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini.Za učešće je potrebno da, pored prijave, privredno društvo pripremi konkretan primer dobre prakse društveno odgovornog poslovanja, realizovan u prethodne dve godine.Prijave na konkurs vrše se putem OVOG LINKA.

Srbija

U Vodovodu Kruševac svaki deseti radnik ima manje škole nego što treba

U Javnom preduzeću za vodovod i kanalizacija Vodovod-Kruševac više od 10 odsto zaposlenih ima manje škole odnosno niži niži stepen stručne spreme od zahtevanog, sledi iz Izveštaja o reviziji koji je objavila Državna revizorska institucija.Od ukupno 317 zaposlenih, 36 zaposlenih na radnim mestima: vodoinstalater, vozač teretnog vozila, čitač vodomera, poslovni sekretar, referent dokumentacije i drufim, ne ispunjavaju uslove za rad na radnim mestima na koja su raspoređeni, u pogledu propisanog stepena stručne spreme, odnosno poseduju niži stepen stručne spreme od zahtevanog, što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, ocenio je revizor.Takođe, preduzeće je za pojedina radna mesta utvrdilo stepen stručne spreme, a nije uredilo potrebnu vrstu stručne spreme kao uslov za obavljanje određenih poslova. Pa se tako desilo da je na radnom mestu rukovodilac Službe za IT, obradu podataka i informisanje u Sektoru opštih, pravnih i ekonomskih poslova, zaposleni po zanimanju diplomirani inženjer arhitekture.Vozač, ložač, pa tek onda doktor

Srbija

Zašto se Telekom predomislio u vezi sa isplatom dividende

Telekom Srbija, najveći telekomunikacioni operater u Srbiji, objavio je da će do kraja meseca novembra isplatiti dividende akcionarima iz dobiti iz 2019. godine u visini od nešto više od dve milijarde dinara ili oko 17,5 miliona evra. Zanimljivo je da je na skupštini akcionara održanoj u julu odlučeno da se dobit od oko 3,5 milijardi dinara iz finansijskog izveštaja za 2019. prebaci u neraspoređenu dobit, odnosno da se dobit zadrži. To je bilo u skladu sa ranijim najavama da se dividende neće isplaćivati, kao što se nisu isplatile prošle godine, dok se ne smanji dug kompanije.Šta je navelo Nadzorni odbor da tri meseca kasnije donese odluku o isplati dividende ostaje nejasno, tim pre što se radi o relativno malom iznosu sredstava, 2,58 dinara bruto po akciji, koji neće mnogo značiti ni pojedincima vlasnicima akcija, ni državi kao većinskom vlasniku. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ističe da bi sa takvim kontradiktornim odlukama kredibilitet kompanije na nekoj svetskoj berzi bio uzdrman.„Ako su pre nekoliko meseci zaključili da zbog visokog duga ne treba da dele dividendu, šta se sada promenilo? Na svetskim berzama takve kompanije ne bi imale poverenje investitora. Posebno ako se prisetimo kako je kompanija na početku fiskalne konsolidacije donela odluku da u januaru uplati dividendu u budžet pa se zadužila zbog toga“, podseća Gujaničić. Procvetao biznis multimedijeOsim ako vlasnik kompanije, država, nije htela da zapuši usta kritičarima koji su ukazivali da Telekom neće isplaćivati dividendu zbog velikih investicija u kupovinu kablovskih operatera prethodne dve godine. Upravo te kupovine poprilično su uzburkale javnost, a pre svega kupovina kablovskog operatera Kopernikus tehnolodžis za čak 195 miliona evra krajem 2018. godine. Nakon toga usledile su akvizicije i velikog broja drugih operatera, a pre svega Radijus vektora za 108 miliona evra, kao i ostalih sitnih lokalnih operatera. Sam izbor investicija u distribuciju medijskih sadržaja, kao i njihovu proizvodnju je očigledno dobar izbor, a za taj zaključak je dovoljno pogledati prihode Telekoma u prošloj godini. Poslovni prihodi grupe su porasli za 8,2 milijarde dinara, od čega multimedija beleži rast od 5,6 milijardi dinara ili čak 70 odsto rasta prihoda je došlo baš iz ove oblasti, što je naravno i posledica ovih akvizicija. S druge strane, kor biznis Telekoma, fiksna i mobilna telefonija u najboljem slučaju stagniraju, mada i dalje čine gro prihoda. Prihodi od mobilne telefonije porasli su za 1,6 odsto, dok su kod fiksne smanjeni, što je već višegodišnji trend.Međutim, ono što bi mogao biti problem je cena ovih akvizicija, odnosno koliko su doprinele prihodima i profitu Telekoma. Taj doprinos se za sada ne vidi jer je neto dobit nacionalnog operatera u prošloj godini iznosila svega 2,5 milijardi dinara, prema godišnjem izveštaju kompanije i smanjena je za čak 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Smanjena je i poslovna dobit (EBIT) sa 12 na 6,86 milijardi dinara ili za 43,2 odsto. S druge strane, EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) je povećana 25 odsto, sa 38,8 na 48,3 milijarde dinara. Ipak, iza rasta ovog pokazatelja dobrim delom stoji i promena u računovodstvenim pravilima. Naime, troškovi zakupa su prebačeni iz poslovnih rashoda u troškove amortizacije koji ne ulaze u EBITDA-u, a oni su povećani u 2019. za čak 15 milijardi dinara. Ova računovodstvena promena pogurala je EBITDA-u kompanije, pokazatelj koji se često koristi kod procene vrednosti preduzeća, za oko 50 miliona evra. Umesto 410 miliona, da je ostala ista metodologija, EBITDA Telekoma bi iznosila oko 360 miliona evra.Akvizicije povećale dugDakle, akvizicije još ne doprinose profitu, ali su debelo povećale dug. Kreditne obaveze grupe su skočile u 2019. godini na 143 milijarde dinara. Pre samo dve godine (2017), pre investicionog ciklusa iznosile su 57 milijardi. Neto dug (kada se od obaveza oduzme gotovina na računima) iznosila je na kraju prošle godine 135,5 milijardi dinara.Pre mesec dana Telekom se zadužio za 200 miliona evra emisijom korporativnih obveznica koje su otkupile poslovne banke, ali je odmah zatim dobar deo tog duga otkupila od njih Narodna banka Srbije. Teško je reći da li je ovo povećalo dug kompanije, jer je moguće da se ova sredstva koriste za  vraćanje nekih drugih dugova.Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, osnovno pitanje kod analize Telekoma nije izbor investicija, već cena akvizicija. „Ulaganja su dobro izabrana s obzirom na to da jedino taj deo Telekomovog biznisa ozbiljno raste, ali kompanije koje su kupljene su tri do pet puta preplaćene. Mislim da je moglo više da se uradi sa manje para. Tu je zatim i kupovina B92 i Prve za 200 miliona evra od strane vlasnika Kopernikusa, što je takođe preplaćeno. Recimo, ta Antena (prethodni vlasnik B92 i TV Prva) je 2008. godine za Kopernikus nudila 15 miliona evra. Nema šanse da je za 10 godina udesetostručena vrednost te kompanije“, ocenjuje Radosavljević.Drugi problem koji proističe iz ovog je visok nivo duga. Radosavljević upozorava na visinu, ali i na dinamiku, jer se za dve godine skočilo sa 400 na 1,2 milijarde evra duga.Sa pozitivne strane, Telekom se zadužio u vreme rekordno niskih kamata, a pogoduje mu i stabilan devizni kurs. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz  ističe da je telekomunikacioni biznis likvidan i u bliskoj budućnosti neće biti problema sa otplatom duga.„Ali ako si platio 300-400 miliona evra za akvizicije, trebalo bi da se vidi efekat u rezultatima. Telekom odranije ima istoriju preskupih preuzimanja. Još 2006. godine preuzeli su Telekom Republike Srpske i ta investicija se još nije otplatila. Tu je i preuzimanje Dunav banke, da ne pričamo sada o Kopernikusu“, podseća Gujaničić upozoravajući da je prošlo vreme kada su telekomi bili zlatne koke sa ogromnim rastom prihoda.S druge strane, iz Telekoma ukazuju da je promena strategija bila neophodna što je očigledno iz strukture prihoda, ali su i optimistični u vezi sa budućnošću. Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, u jednom intervjuu rekao je da očekuje da će 2023. godine EBITDA preći 700 miliona evra, a da će vrednost kompanije skočiti na četiri milijarde evra.Ovo znači udvostručavanje i zarade i vrednosti kompanije za samo tri godine. Prema nekim procenama vrednosti zasnovanim na EBITDA-i, telekomunikacione kompanije u rastućim ekonomijama kojima i Srbija pripada vrednuju se 6,2 godišnje EBITDA-e, dok se kablovski operateri vrednuju sa 8,4 godišnjih EBITDA. Sa EBITDA-om od 410 miliona evra vrednost Telekoma bi bila oko tri milijarde evra, ali sa dugom od 1,2 milijarde evra. To faktički znači da se sadašnja vrednost Telekoma nalazi tamo gde je bila 2015, pa i 2011. godine kada je nuđeno oko milijardu evra za 51 odsto akcija ove kompanije.U biznisu, a posebno telekomunikacionom, sve je moguće, pa ostaje da se nadamo da će vrednost Telekoma zaista biti udvostručena tako brzo.Stvaranje duopolaTelekom je, prema izveštaju RATEL-a za drugo tromesečje 2020. Godine, i dalje lider na tržištu mobilne telefonije sa 44,1 odsto učešća, ispred Telenora sa 31 i VIP-a sa 24,3 odsto. Međutim, ovo tržište karakteriše smanjenje broja aktivnih korisnika. Recimo, u trećem tromesečju 2019. bilo ih je 8,59 miliona, a u drugom tromesečju 2020.  godine 8,1 milion. Doduše, telefonski saobraćaj je povećan sa 4,4 na čak 5,4 milijarde minuta.Oblast mobilnog interneta beleži značajan rast od čak 20 odsto od početka godine do kraja juna, a u periodu od aprila do juna preneto je 109,5 miliona gigabajta. Kada se radi o širokopojasnom fiksnom internetu broj pretplatnika je blago porastao. I tu je Telekom lider sa 40,3 odsto tržišta, ispred SBB-a sa 32,7 odsto. Međutim, ovo nije prava slika jer su treći i četvrti Koperikus i Radijus vektor sa preko osam odsto tržišta, koji se sada nalaze u sastavu Telekoma.Kod distribucije medijskih sadržaja se praktično formirao duopol. SBB ima udeo od 47,5 odsto. S druge strane Telekom ima 28,4 odsto, zatim Kopernikus 6,9 odsto, Radijus vektor četiri odsto, a tu se nalazi još nekoliko malih lokalnih kablovskih operatera koje je Telekom u prethodne dve godine pripojio. Ovo otvara i pitanje stanja konkurencije u ovom sektoru i šta znači za korisnike to što mogu da biraju faktički samo između dva provajdera. Miloš Obradović

Srbija

Sudija Majić: Omalovažavanje mene i drugih kolega ne zaslužuje komentar

U razgovoru za KRIK sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić nije izrazio želju da komentariše intervju koji je dao predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, a u kome je govorio o pritiscima na pravosuđe, kritikovao rad tužilaštava i napredovanje pojedinih sudija, između ostalog i Miodraga Majića.Stepanović je u intervjuu za KRIK kritikovao rad tužilaštva rekavši da trenutno ne postoji nijedan slučaj visoke korupcije.„Ne smatram da Stepanovićevo iznenadno buđenje, koje iz nepoznatog razloga uključuje i omalovažavanje mene i drugih kolega, zaslužuje moj komentar“, rekao je za KRIK Majić.Upitan da objasni svoje odluke o postavljanju određenih sudija na rukovodeća mesta, Stepanović je odgovorio kontra-pitanjem pominjući druge sudije, između ostalog i Majića.„Vrlo ste me tendenciozno pitali, pa ja onda vama odgovaram – šta je to preporučilo sudiju Miodraga Majića koji je izabran u junu 2000. godine za opštinskog sudiju, a 2005. za predsednika najvišeg srpskog suda sa 35 i po godina. Ja vas pitam, pošto nikad u životu nije presudio jedan predmet okružnog ili višeg suda, već je otišao direktno u apelacioni i to u posebno odeljenje za ratne zločine“, kazao je Stepanović.Majić je dodao da je pravo pitanje zbog čega je Stepanović odlučio da baš sada javno govori, kao i da će nam odgovor na njega nagovestiti buduće promene u pravosuđu.KRIK piše da je Stepanovićeva karijera delom isprepletena sa "uticajnim i misterioznim" bivšim šefom obaveštajne agencije BIA Aleksandrom Djordjevićem, poznanikom sa fakulteta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Taj medij dodaje da je, dok je bio advokat, Djordjević svoju kancelariju vodio iz kuće koja je u vlasništvu Stepanovićeve supruge, a predsednik Višeg suda kaže da se u tom periodu "vidjao" sa Djordjevićem, ali i da on nije uticao na njegov uspon, kao i da je držao profesionalnu distancu.Predsednik Višeg suda: Nemamo suđenja za visoku korupciju

Srbija

Kazna od 5.000 dinara za nenošenje maske, kućni karantin za kontakte i moguće prinudno vakcinisanje

Ukoliko ne budete nosili masku i ne budete se pridržavali drugih zaštitnih mera, sledi vam prekršajna kazna od 5.000 dinara koju vam može napisati i komunalna policija, dok su za preduzetnike i pravna lica kazne daleko veće, predviđeno je predlogom zakona i izmenama i dopunama  zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti o kojem se upravo raspravlja u Skupštini Srbije. Kao posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, zakon predviđa kućnu izolaciju, karantin u kućnim uslovima i ličnu zaštita od infekcije.Može se odrediti obavezno vakcinisanjeZakon kaže da se može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv  zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti.Kućna izolacija za zaražene bez simptomaKućna izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, u kućnim uslovima, inficiranih osoba bez simptoma ili sa manifestnom bolešću koja ne zahteva lečenje u bolnici, tokom perioda zaraznost. Meru kućne izolacije nalaže doktor medicine specijalista za infektivne bolesti ili drugi doktor medicine u skladu sa naredbom ministra.Karantin u kućnim uslovimaKarantin u kućnim uslovima je mera ograničavanja aktivnosti i slobode kretanja radi praćenja zdravstvenog stanja kontakata, tj. zdravih osoba koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti.Lica koja tokom epidemiološkog ispitivanja doktor medicine specijalista epidemiologije označi kao kontakte, dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koje odredi nadležni doktor medicine specijalista epidemiologije.Doktor medicine specijalista epidemiologije pismeno obaveštava sanitarnog inspektora o licima kojima je potrebno odrediti meru karantina u kućnim uslovima, radi donošenja odgovarajućeg rešenja.Licu kojem se određuje mera karantina u kućnim uslovima doktor medicine specijalista epidemiologije daje obaveštenje o trajanju karantina , načinu ponašanja i drugim činjenicama od značaja za sprovođenje te mere.Dužina trajanja karantina u kućnim uslovima određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti, počev od momenta poslednje izloženosti izvoru infekcije.Mera karantina u kućnim uslovima može se primeniti i prema putnicima u međunarodnom saobraćaju koji ulaze u Republiku Srbiju iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.Tokom karantina nadoknada zarade u skladu sa zakonom Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.Ako se mera karantina u kućnim uslovima određuje detetu koje nije navršilo 14. godinu života ili licu koje nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, rešenje se izdaje roditelju, odnosno staratelju.Ako je dete bilo u kontaktu, bolovanje za roditelje samo uz rešenje Roditelju, odnosno staratelju deteta predškolskog uzrasta ili lica koje ne sme da bude ostavljeno bez nadzora po zakonu, rešenje sanitarnog inspektora istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok traje mera karantina u kućnim uslovima određena tim rešenjem.Zakon kaže da preventivnu meru ograničavanja slobode kretanja licima u kolektivnom smeštaju u cilju sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv naređuje ministar u slučaju epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, ukoliko postoje indikacije.Preventivna mera ograničivanja kretanja licima u kolektivnom smeštaju s ciljem sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv se može narediti za sve vrste i sve objekte kolektivnog smeštaja ili posebno za kolektive u kojima su smeštena lica u povećanom riziku od teških formi bolesti i smrtnog ishoda usled infekcije.

Srbija

Access MBA povezuje profesionalce u Srbiji sa poslovnim školama iz celog sveta

Access MBA, vodeći brend u industriji događaja za visoko obrazovanje će 28. novembra organizovati interaktivni onlajn MBA događaj, na kom će učesnici moći da se upoznaju sa vrhunskim međunarodnim poslovnim školama i porazgovaraju o svojim poslovnim ciljevima sa MBA predstavnicima u formatu One-to-One. Profesionalci iz oblasti biznisa mogu istražiti različite formate učenja i izabrati nivo fleksibilnosti koji odgovara njihovim profesionalnim stremljenjima, navode u Advent grupi, koja organizuje događaj.U saradnji sa univerzitetima i poslovnim školama iz Evrope, Severne i Južne Azije, Amerike, Azije i Afrike Access MBA nudi učesnicima događaja jedinstvenu mogućnost da se upoznaju sa predstavnicima MBA programa u 28 zemalja. "U trenutku kada profesionalci traže najpogodniji put obrazovanja koji će im omogućiti rast karijere, naš primarni cilj je da ih lično provedemo kroz te mogućnosti. Sa više od 16 godina iskustva u biznisu, znamo kako da obezbedimo da i kandidati i poslovne škole imaju korist. Ali takođe želimo da znamo da uvek idemo napred i isprobamo nove, bolje pristupe", navodi Kristof Kutat, osnivač i CEO Advent grupe.Događaju se može pristupiti putem matične platformie Access MBA, a organizatori garantuju da će svako ko prisustvuje događaju imati "interesantno i korisno iskustvo, zahvaljujući timu za podršku koji će ih upućivati tokom celog dana".Dodatne pogodnosti i nagrade, poput GMAT radionica, koučing sesija i saveta za razvoj karijere, predstavljaju priliku za osvajanje besplatne posete školskom kampusu, stipendije od 1.000 evra, i na raspolaganju su svima koji budu prisustvovali događaju putem OVOG LINKA. Kada se registruju za događaj, učesnici se pažljivo povezuju sa poslovnim školama koje odgovaraju njihovim profesionalnim profilima i pojedinačnim interesovanjima. Na taj način se kandidati upoznaju sa MBA programima koji su ima najviše prilagođeni. Događaj je besplatan za sve učesnike, ali postoje tri uslova za učešće koji obezbeđuju dragoceno iskustvo. Profesionalci bi trebalo da tečno govore engleski, imaju diplomu osnovnih studija ili ekvivalentnu kvalifikaciju i najmanje dve godine relevantnog radnog iskustva posle diplomiranja. Registracija za događaj dostupna je OVDE.  Da bi pomoću Access MBA programa prepoznali opcije poslovne škole koje im najviše odgovaraju, učesnici događaja treba da se registruju na adresi www.accessmba.com najmanje deset dana pre početka događaja.Registracija, informator i prijava učešća na događaju su besplatni, ali je broj mesta ograničen.Advent grupa, osnovana 2004. godine, predstavlja nezavisnu agenciju za medije i organizovanje personalizovanih događaja, specijalizovanu za poslovni sektor.Access MBA i Access Masters turneje svake godine upoznaju 70.000 potencijalno prijavljenih studenata sa više od 325 najboljih biznis škola na gotovo 200 događaja. 

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, navodi se u saopštenju.Zbog manjeg pada aktivnosti u drugom tromesečju od očekivanog, kao i zbog boljih rezultata tokom trećeg tromesečja, NBS je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa –1,5 odsto na –1 odsto, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.Izvršni odbor očekuje da će preduzete ekonomske mere nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije doprinosi oporavak investicija, koji je bio brži od očekivanog. Tome je u velikoj meri doprinelo očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđeni povoljniji uslovi finansiranja.Oporavak od krize, vođen rastom domaće i eksterne tražnje naredne godine bi trebalo da bude više nego potpun, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6 odsto.Izvršni odbor naglašava da je inflacija u Srbiji ostala na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije, kao što je to bila i u proteklih sedam godina.Ukupna inflacija u septembru je iznosila 1,8 odsto na međugodišnjem nivou, a na sličnom nivou je i bazna inflacija (1,7 odsto). Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. godine počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto. Ovakva kretanja ukazuju da u narednom periodu postoji prostor za dodatne mere monetarne relaksacije.Iako je oporavak globalne ekonomske aktivnosti od maja brži nego što se očekivalo, zabrinjava ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi. Oporavak našeg najvažnijeg trgovinskog i finansijskog partnera - evrozone, biće podržan dodatnim stimulativnim merama Evropske centralne banke koje su najavljene za decembar, kao i fiskalnim podsticajima velikog broja zemalja. Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje nalažu oprezno vođenje monetarne politike, na šta se, pored neizvesnosti oko toka pandemije, odražavaju i geopolitičke tenzije u svetu. Međutim, Izvršni odbor ističe povećanu otpornost naše ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu.Narodna banka Srbije je donela odluku da u ambijentu ponovo pooštrene zdravstvene situacije, deluje ekonomski proaktivno i preventivno obezbeđujući mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti.U bankarskom sektoru su i dalje prisutni značajni viškovi dinarske likvidnosti, a obezbeđenje dodatnih sredstava treba da učini uslove finansiranja još povoljnijim kroz održavanje kamatnih stopa na niskim nivoima i da podstakne rast kreditne aktivnosti banaka. Organizovanjem svop i repo aukcija na redovnoj nedeljnoj osnovi (ponedeljkom – svopovi i četvrtkom – repo aukcije), bankama se pruža mogućnost da pribave potrebnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima, koristeći devize ili dinarske hartije od vrednosti kao kolateral. Prve aukcije biće organizovane 16. novembra (svopovi) i 19. novembra (repo aukcije).

Srbija

USAID: Male firme u Srbiji pokazale najveću borbenost tokom korona-krize

devet godina sprovodi USAID1.018 kompanija odgovorilo na upitnikDragana Stanojevićprojeakt saradnje sa privredomu avgustu i septembru privreda pokazuje određenu žilavost, koja je posledica i boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja, potrebe da se koriste eksterni itzvori finansiranja, kao i truda i spremnosti domaće privrede da se prilagođava i krize pretvara u šanse.Preko pola firmi samo jednog menadžera 12 odsto više od 20 radnikaudeo žena u rukovodećim umanjuje se sa rastom kompanijeidentični kao i prethodnih godina što se tiče uvoza i opsega poslovanja digitalna preduzeća više izvoznika, što je razlog i za optimizamuprkos padu prihoda, većina je zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize polovine privrede procenjuje da se moiže oporaviti do godinu dana, mala i mikro preduzeća imaju više pesimizma i pad prihoda 40 MMS smatra da su im prihodi pali za izmedju 30 i 70 odsto, duplo teži što nam na istu temu kažu druge firmenajpozitivnije ocenjeni faktori su inspekcijski nadzor, procesi za zapošljavanje kao i povraćaj PDV-avisina poreza i doprinosa na zarade najnegativnije ocenjeniČak i u ovoj netipičnoj godini došlo poboljšanje stavova, osim poreza i doprinosa na zarade strahuju od pada likvidnosti i dalje nesigurnostipo prvi put se smanjio broj onih koje smatraju da se transparentnost javne uprave smanjio, ili rad državne uprave efikasnost.polovina od onih koji bi želli da investiraju ili nemaju pristup ili se plaše neizvesnosti kou nosi korona-kriza od 100 79 dinara privrednik izvuče iz svog džepa kada želi da investira u svoje poslovanjeRezultati upućuju da bi pojava institucija mikrokredita i platforme i druga digitalna rešenja na manje pozajmice i kredite značajno pomoglo srpskoj privredirizik naplate se povećaoTrećina preduzela ili planira da preduzme mere wza otpotrnost za krizu, pre svega digitalna rešenja koja mogu da pomognu da opstanuznačaj e trgovine prepoznaju najbolje firme koji su najgore pogođene, nekretnine turističke, mali proizvođači hrane male firme pokazale najveću borbenost tokom krize objavljivaće dodatne rezultate i analize vezane za 1.000 preduzeća////////////////////////////Entoni Godfriponosan na blisku saradnju USADI sa partenrima u Srbijipomaže u kovid krizi"Naša tehnička podrška je usmerena na rast poslovanja i izgradnju transparentnijeg kako privatni sektor ocenjuje biznis okolinu ohtrabrujuće da 1/3 planira ili transformiše digitalno svoje poslovanje., nada se da će videti još više SME da kreće ovim putemnova kancelarija može da pomogne i da se napreduje ka uspostavljanju programu za garantovanje pozajmica //////////////////////Tatjana Matić strategija kojom će se uvećati digitalnih veština građana ulaganja u širokopojasnu infrasatrukturu Ukoliko ne budu imali dovoljan stepen nećemo postići cilj ekonomskog razvoja celokupnog društva, jaza ruralnig i urbanog razvoja Četiri stuba_ dig veština u obrazovanju, konstantni dijalog tržišta rada i države kako bi odgovorilo na potrebe ///////////////////////////Marko Čadež prooblem krize nije klasična kriza potražnje, koja bi novcem iz finansijskog tržišta moglo da se rešinasuprot i demand i supply kriza i najsličnija kriza 80ih pet godina katapultirani u budućnost spremnost da proizvodne procese pratimo digitalnojeste izvoz jedan od najvećih generatora rasta, uspeli smo da ga zaštitimo i održimošta je to što Brisel i mi treba da uradimo kako bi usklađene sa EU standardimna ne budemo deo jedinstvenog tržištaodmah, ne za 10 godina kad postanemo članica/////////////////ambasador finanasijska tržišta i dalje ne daju dovoljno podršme SME, koje bi omogućiklo veću konkurentnost privrededve platforme koje će omogućiti alternativno finansiranje i novi kapital strani investitori ne mogu da investiraju kroz njih najbolje sredstvo je digitalizacija ekonomije i celog društva//////////////////////////////PavićAmalija zamenik izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbijinieje bilo otpiuštanja pad prihoda u proseku 20 odstoposlovna klima, kao i prethodnih godina umereno zaadovoljavajuće i članice ne očekujuključni izazov kovid pandemiji i nepotrebnoj administraciji , koja dovodi do neproduktivnog korišćenja njihovih resursa2/3 članstva očekuje da će naredne godine ostvariti svoje investicijetrećina da će dalje zapošljavati /////////////////Dragana StanojevićOvo je deveto po redu istraživanje koje sprovodi USAID na reprezentativnom uzorku srpske privrede. Anketa pokazuje stavove privrede o tome kakvo je aktuelno poslovno okruženje i koje su mogućnosti kada je reč o pristupu adekvatnom finansiranju. Biće predstavljen i uticaj koronavirusa na srpsku ekonomiju. Učesnici koji će na virtuelnom događaju razgovarati o ključnim nalazima ankete su:Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji.Tatjana Matić,ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.Dragana Stanojević, direktor USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.

Srbija

Radnici dečjih odmarališta se premeštaju u druga javna preduzeća

Prema preporuci Ministarstva prosvete obustavljene su rekreativne nastave, zimovanja, letovanja, sportski kampovi, pa je Dečije odmaralište Zlatibor, koje nije na budžetu Grada Užica, došlo u kako se navodi "veoma nazavidnu situaciju", pa su radnici odlukom gradske vlasti privremeno premešteni u druge institucije."Uz saglasnost svih zaposlenih, sindikata, doneli smo odluku da 23 radnika iz Dečijeg odmarališta Zlatibor preraspodelimo u druga javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač Grad", izjavila je gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.Prema njenim rečima to je urađeno sa ciljem da radnici ne ostanu bez posla i da zauzmu radno mesto u drugom javnom preduzeću ili ustanovi."Nalazimo se u jako teškoj situaciju, nazapamćenoj, koja je poremetila naše poslovanje, ali se nadamo da ćemo već iduće godine biti u mogućnosti da ponovo počnemo da radimo", direktor Dečijeg odmarališta Zlatibor Vladan Cuparić.Prema njegovim rečima, jedan deo menadžmenta Dečjeg odmarališta, odnosno direktor i šef rečunovodstva nisu raspoređeni, jer neko mora da ostane u Ustanovi, pošto treba da se uradi završni račun i Plan i program poslovanja za narednu godinu."Zahvalni smo svima koji su izašli u susret i našli mogućnost da prime 23 kolega, samo je par ljudi ostalo neraspoređeno, ali s obzirom na broj koje je zaposlen to je dobro", reako je predsednik sindikata u Dečjem odmaralištu Zlatibor, Zoran Stanojčić. On je dodao da zaposlenima nije bila namera da sede i čekaju platu, već da budu korisni društvu i da svoju platu zarade.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.