img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ako hoćemo 21. vek, građani ne smeju da izigravaju kurire bankama

U prethodnoj godini svi previše govore o koroni. Ona je tema svakog razgovora, toliko je zla učinila da nije moguće izbeći je, pa ni u ovom tekstu. Jedino, uslovno rečeno, ’dobro’ svakako jeste bila ubrzana digitalizacija. Prelazak na digitalne kanale je morao da bude brz u mnogim sferama kako bismo sačuvali ono što je najbitnije – ljudske živote. Bojan Dimić, direktor Sektora za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM) Mobi Banke Oni ljudi koji su pravili Telenor banku 2014. godine, sada Mobi Banku, nisu ni mogli da slute koliko je iz više razloga dobro što su prvi u regionu napravili banku u kojoj je bankarstvo potpuno mobilno. Nije to jedini trenutak kada se videlo da su dobri temelji, izvorno digitalni, najbolji zalog za budućnost. To se videlo i u novembru 2017. godine kada je Mobi Banka prva na tržištu predstavila potpuno digitalni kreditni proizvod - Fast Cash, brzi keš. Tadašnji Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga su zakonski okviri koji su omogućili online zaključenje ugovora, a regulatorni okvir je značajno unapređen kada je NBS vizionarski i na vreme predložila Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.Koristim priliku da se zahvalim i Novoj ekonomiji jer su prepoznali važnost teme online kredita i pozvali upravo nas iz Mobi Banke da o tome govorimo. Verujemo da u ovoj temi imamo ekspertizu, jer smo zaista prvi među komercijalnim banakama koji su klatno digitalizacije pomerili u na pravu stranu istorije. Istovremeno, gledamo tržište tradicionalnih banaka kako se pomera u pravcu digitalizacije i mislimo da je to odlično za našu zemlju. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nema Narodne banke Srbije koja je postavila regulatorni okvir dosta naprednije ne samo od zemalja u regionu, već i šire.  Mobi Banka, sa preko 550 hiljada korisnika, do je sada realizovala preko 70.000 online kreditnih proizvoda. Ta činjenica dokazuje da je pored digitalizacije transakcionog bankarstva, napravljen ogroman pomak u digitalizaciji kreditnih proizvoda. Ljudi uzimaju kredit jer im je novac potreban da završe neki važan posao za njih. Da nema keš kredita, primera radi, mnogo ljudi ne bi moglo da renovira ili opremi stan. Zato smo mi tu da ljudima olakšamo život. Ne da ga zagorčamo beskrajnim redovima i „fali ti jedan papir“ filozofijom. Kao što smo sa Narodnom bankom potpuno na istoj strani i delimo njihovu viziju inovacija u bankarstvu, tako smo i sa eUpravom pošli od ljudi, korisnika, i onoga što je njima potrebno. Ponosni smo što trenutno radimo na projektu sa eUpravom i Vladom Srbije, o kome će se uskoro čuti više, ali koji će zasigurno biti nova prekretnica u istoriji digitalizacije u našoj zemlji.Za nas u Mobi Banci stajanje u redovima nije opcija. Ako hoćemo bankarstvo 21. veka nije opcija  da građani izigravaju kurire bankama i nose hrpe papira i dokumenata. Kada razmišljamo o novim proizvodima, budućnosti, inovacijama počeli smo i da gledamo u pravcu Azije, gde naša PPF grupa veoma uspešno posluje. Tamo je sve vrlo jednostavno jer je prilagođeno preferencijama lokalnih potrošača. Zato je i naša vizija za Mobi Banku da nastavimo sa inovacijama i transformišemo bankarstvo tako da bude mobilno, direktno i lako za rad. Rad značajno olakšava kada imate regulatora koji je partner bankama, a na prvom mestu štiti građane i brzo reaguje u krizi. Daću vam jedan primer, u vreme najveće COVID krize tokom prvog talasa NBS je prva uvela moratorijum, kao spas za građane i privredu. Zatim, došao je i drugi moratorijum i još jedna odllična mera koja je pojednostavila davanje malih kredita do 90 hiljada dinara uz ličnu izjavu o visini primanja. To ima vrlo dobar odjek zbog niskog rizika takvih kredita, ali i situacije oko krize izazvane COVID-om. Ovo predstavlja dobru demonstraciju fleksibilnosti u postupcima regulatora. Dobra stvar je što smo mi u potpunosti digitalna banka, tako da nismo imali problema što se tiče pružanja naših usluga. Objasniću vam kako izgleda proces dobijanja keš kredita kod nas. Klijent koji je zainteresovan za npr. online keš kredit, dovoljno je da smo u aplikaciji odabere tu opciju. Automatski će mu biti formirana ponuda za gotovinski kredit, koju će dobiti mejlom ili u samoj aplikaciji. Prilikom kreiranja procesa online kreditnog proizvoda rešili smo i glavni izazov, a to je obezbeđivanje bezbednosti informacionog okruženja. Dakle, potpuno su rešeni očuvanje poverljivosti, autentičnosti, dokazivosti, neporecivosti i pouzdanosti  u informacionom sistemu. Kako bismo autentifikovali klijenta, prilikom zaključenja ugovora primenjujemo dvofaktorsku autentikaciju. Koristimo dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta. U slučaju aplikacije za elektronsko bankarstvo, to su korisničko ime sa lozinkom i mobilni telefon na koji korisnik dobija jednokratnu lozinku, dok su u slučaju aplikacije za mobilno bankarstvo ta dva faktora PIN kod i sam uređaj.  Nakon usvajanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu 2018. godine banke obogaćuju svoje ponude online kreditima, dok Mobi Banka proširuje lepezu digitalnih kreditnih proizvoda i uvodi gotovinske kredite, kreditne kartice i dozvoljene pozajmice. U ovom trenutku Mobi Banka svojim klijentima omogućava da na jednostavan način, online podnesu zahtev i zaključe ugovor za gotovinske kredite do 600.000 dinara, kreditne kartice i dozvoljene pozajmice. Za klijente koji primaju zaradu preko Banke proces je vrlo jednostavan i ne zahteva dodatnu dokumentaciju, dok je za klijente koji ne primaju zaradu preko Banke omogućeno da potvrdu o zaposlenju i visini primanja dostave elektronski. Klijent na web ili mobilnoj aplikaciji vidi formiranu ponudu, nacrt ugovora sa obaveznim elementima i opšte uslove poslovanja. Dakle, potpuna transparentnost je jedna od glavnih prednosti digitallnog bankarstva. Kako 2020. godina i COVID pandemija donose povećanu potražnju za online kreditnim proizvodima, kao i generalno digitalnim bankarskim uslugama, očekujemo da će 2021. godina biti godina prekretnica koja će zauvek promeniti budućnost bankarstva u Srbiji. Na bolje. Za kraj, želim da kažem da smo iz prethodne teške i izazovne godine naučili je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Ponosan sam na svoje kolege u Mobi Banci koji su jednoglasno odlučili da novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi preusmerimo u humanitarne svrhe. Sredstva smo donirali našim tradicionalnim partnerima i prijateljima iz NURDOR-a, nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje. To je dužnost svih nas. Na bolje. Uvek i samo na bolje. 

Srbija

CINS: Dva miliona evra za MHE povezane sa kumom Aleksandra Vučića

Od oko 21,5 miliona evra, koliko je država isplatila vlasnicima malih hidroelektrana (MHE) za otkup struje u 2020. godini, najviše je, tačnije preko 2,8 miliona otišlo Elektroprivredi Srbije (EPS). Druge po zaradi su firme čije se vlasništvo povezuje sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića, kojima je isplaćeno nešto manje od 1,9 miliona evra, piše CINS.Tokom prošle godine 120 mini hidroelektrana (MHE) proizvelo je i prodalo državi električnu energiju u vrednosti od oko 21,5 miliona evra, pokazuje izveštaj državne Elektroprivrede Srbije (EPS).Međutim, u odnosu na 2019. godinu vodeći prodavci struje iz mini hidroelektrana beleže smanjenje prihoda. Kako je ranije za CINS izjavio jedan od investitora, za vreme vanrednog stanja njima nije isplaćivana puna cena jer je nastupila viša sila po ugovoru sa EPS-om.Male hidroelektrane Međuvršje i Ovčar Banja, u vlasništvu EPS-a, su i u 2020. dobile najviše novca, ali im je ovog puta isplaćeno oko milion evra manje nego godinu dana pre toga, odnosno oko 2,8 miliona evra.Poput EPS-a i mini hidroelektranama u vlasništvu firmi povezanih sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, isplaćeno je manje nego ranije. Njih devet prodajom struje državi ukupno je prihodovalo skoro 1,9 miliona evra, dok je u izveštaju za 2019. ta cifra bila veća za oko 400.000 evra.Ostalih oko 16,9 miliona je isplaćeno za struju dobijenu iz oko stotinak elektrana.Osam MHE povezanih sa Nikolom Petrovićem se nalazi u opštini Crna Trava – Tegošnica, Gornje Gare 1 i 2 i Donje Gare 1, 2 i 3 na reci Vlasini, a u blizini, na njenim pritokama, Livađe i Jabukovik.Mala hidrelektrana Županj je, za razliku od ostalih, smeštena podno Kopaonika na reci Jošanici.Od tih hidroelektrana, za struju koju je proizvela Županj prošle godine je isplaćeno najviše, preko 380.000 evra, dok je za struju koju je proizvela Tegošnica isplaćeno najmanje – oko 65.000.Većina MHE čije se vlasništvo dovodi u vezu sa Petrovićem pripada kompaniji Eco Energo Group.Jedan od Petrovićevih partnera u ovom poslu Dragan Klisura, vlasnik firme Hidro-Tan koja se bavi izgradnjom hidroelektrana, ranije je u razgovoru za CINS rekao da mu kum predsednika države u poslovnom smislu samo smeta.Kako je CINS pisao ranije, Nikola Petrović je u avgustu prošle godine ušao i u posao sa vetroelektranama, kada je postao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka. Upravo je energijom vetra proizvedeno najviše struje iz obnovljivih izvora koji su subvencionisani tokom 2020, nešto više od 60 odsto, dok je iz malih hidroelektrana proizvedeno oko 17 odsto.Za razliku od EPS-ovih i MHE povezanih sa Petrovićem, mini hidroelektrana Samokovska reka 1 na Kopaoniku zabeležila je skok u proizvodnji i prihodu. U odnosu na 2019. godinu, kada je prodajom struje državi prihodovala približno 500.000 evra, prema poslednjem izveštaju EPS-a ova MHE dobila je malo preko 1,1 milion evra.Ova mala hidroelektrana ima više vlasnika, a većinski suvlasnik je Veljko Perić preko firme LM Hydro Eco.Prihod od oko 1,1 milion evra zabeležile su zajedno i MHE Porečje i Lanište u vlasništvu Branislava Pešića. Ove MHE sličnu cifru su zaradile i 2019.Prošle godine je struju proizvodilo osam MHE više nego 2019. godine. One su ukupno zaradile nešto više od 700.000 evra.Jedna od njih je i MHE Manjak čiji je vlasnik, preko firme VMHE Energy, Vladan Skadrić, nekadašnji direktor Javnog preduzeća za skloništa. CINS je u 2017. pisao o krivičnoj prijavi koju je protiv Skadrića podnela tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije (sada Agencija za sprečavanje korupcije) jer joj nije prijavio upravo ovu firmu.Pored nove MHE, Skadrić je vlasnik i male hidroelektrane Makovište.CINS podseća da u Srbiji firme koje se bave MHE imaju status povlašćenih proizvođača struje zbog obećanja države Energetskoj zajednici da će do 2020. godine 27 odsto struje proizvoditi iz obnovljivih izvora. To znači da država električnu energiju proizvedenu radom MHE otkupljuje po višim cenama ne bi li podstakla investitore da ulažu u taj posao.

Srbija

Pandemija imala negativne posledice na mentalno zdravlje mladih

Pandemija je mladima donela različite faze straha, frustracije i dosade do perioda adaptacije praćene apatijom i trenutnog nestrpljenja da se što pre vrate normalnom životu. Dominantno osećanje koje je pratilo mlade od početka pandemije je briga da ne zaraze bliske ljude. Brinuli su se i brinu za zdravlje svojih najbližih mnogo više nego za sopstveno, pokazuje novo istraživanje koje su zajedno sprovele agencija Polaris i McCann Beograd, članice I&F Grupe.„Istraživanje pokazuje da je pandemija imala negativne posledice na život većine mladih i njihovo mentalno zdravlje, trpe sve sfere života, a ponajviše obrazovanje i socijalizacija“ kaže Željka Mićić, Research Manager u agenciji Polaris.„Digitalni kanali su nepresušan izvor sadržaja koji omogućavaju beg od realnosti, a brendovi poput Netfliksa, Instagrama i Jutjuba su heroji pandemije. Službe za dostavu spadaju u grupu brendova koji mladima pomažu da kriza prođe ako ne lepše, onda bar lakše“, dodaje Željka.Mladi nisu zadovoljni online nastavomOnline nastavom nisu zadovoljni studenti naročito jer jasnije sagledavaju posledice neadekvatno organizovane nastave po njihovo postignuće i budućnost. Studenti su dodatno pod stresom, naročito oni na završnim godinama, zbog nemogućnosti da planiraju korake koji slede nakon studija.Društveni život trpiVećina kontakata je prebačena online, a znajući koliko je tehnologija integrisana u život ove generacije pomislili bismo da im to ne predstavlja veliki problem. Ipak, mladima fale kontakti uživo, čak ni za njih komunikacija isključivo preko telefona i kompjutera nije prirodna. Još jedan izvor frustracije predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi – koliko god bili bliski i voleli najbliži krug prijatelja, mladima je ponekad potrebno neko novo lice, glas, ideja i viđenje. Nemogućnost upoznavanja novih osoba predstavlja najveći problem za one koji su bez partnera.Upotreba aplikacija za upoznavanje ljudi se u manjoj meri povećala, ali upoznavanje na ovaj način najčešće nije vodilo kontaktu uživo zbog straha od potencijalne zaraze, pa ni to nije bilo rešenje.Međutim, jedna od najpozitivnijih promena prema rečima mladih je produbljivanje odnosa sa bliskim ljudima i dodatno zbližavanje sa porodicom.Višak slobodnog vremena nekad problemSlobodnog vremena je više nego pre, što bi takođe trebalo da bude jedna od pozitivnih strana pandemije. No to zavisi od načina na koji se to vreme iskoristilo. Jedna grupa mladih je aktivna, pronalaze alternativna rešenja za stvari koje nisu dostupne ili su iskoristili situaciju da se bave dugo odlaganim aktivnostima. Druga grupa je ostala nekako paralisana celokupnom stanjem čekajući da sve prođe ili nekog da ih pokrene. Velika većina mladih provodi dane uz serije, filmove i digitalnu okupaciju, ali neki povremeno i uz knjige i druge hobije.’’I pored svih saznanja i napora da razumemo različite generacije, i dalje je prisutno mnogo stereotipa.  U istraživanje smo ušli sa ogromnim očekivanjem da ćemo otkriti ’tajni život mladih’ koji je nama nepoznat ili iznenađujuć, a koji su oni živeli paralelno sa nama tokom COVID-a. Dogodilo se suprotno. Stavove, nadanja, strahove, pa čak i koping mehanizme za krizu kakav je COVID-19, delimo u mnogo većoj meri“, rekla je Katarina Pribićević direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann Beograd.

Srbija

Auto prevoznici izgubili 200 miliona, država im pomaže s 24 miliona

Zbog velikih gubitaka nastalih tokom pandemije, Vlada Srbije najavila je pomoć za autobuske prevoznike u iznosu od 600 evra po autobusu, koju će im se isplaćivati tokom šest meseci u 2021. godini. U Poslovnom udruženju drumskog saobraćaja "Srbijatransport", kažu za Novu ekonomiju da je sektor prevoza prošle godine u Srbiji izgubio oko 200 miliona evra zbog pandemije korona virusa.Prema rečima generalnog direktor "Srbijatransporta" Gorana Aleksića, očekivani paket pomoći autobuskim prevoznicima u Srbiji je oko 24 miliona evra, odnosno za nešto manje od 6.700 autobusa.On naglašava da će tačan broj prevoznika koji će dobiti tu pomoć biti poznat tokom marta, kao i da je ona namenjena privatnim poslodavcima koji nisu korisnici budžetskih sredstava.Aleksić podseća i da je u sektoru autobuskog prevoza bilo mnogo problema i pre pandemije, a među glavne ubraja starost voznog parka, niske zarade zaposlenih, nedostatak vozača, kao sivu ekonomiju.Sve to je kako objašnjava uticalo na funkcionalnost i efektivnost tog sektora, pa su prevoznici državi već dostavili predloge za uređenje te oblasti.POMOĆ OD 600 EVRA PO AUTOBUSU SAČUVAĆE VIŠE OD 20.000 RADNIH MESTA "Sektorska pomoć autobuskim prevoznicima je izuzetno važna, mi smo je već puno puta pohvalili u medijima i dali punu podršku za brigu Vlade Srbije sektoru transporta",  naglašava Aleksić. On kaže da su prevoznici zadovoljni odlukom Vlade Srbije da im dodeli pomoć, jer im je u interesu da zadrže radnike, a dodaje i da su bile dobre i veoma značajne mere koje su za pomoć privredi donete prošle godine."Privatni poslodavci odgovaraju sopstvenim kapitalom, svaka njihova pogrešna odluka za njih je vrlo skupa, teško izlaze iz toga a nisu u situaciji da sutra uzmu svoje diplome i tašne i da odu negde da rade", kaže generalni direktor "Srbijatransporta". Foto: Nova ekonomijaREZULTATI PRE KORONEPrema podacima "Srbijatransporta" tokom 2019. godine sektor javnog drumskog transporta putnika u Srbiji ostvario je prihod od oko 600 miliona evra.Tada je zaposleno oko 21 hiljadu radnika, poslovanje se odvijalo kroz 805 pravna lica, koji su imali sa oko devet hiljada autobusa.  "Da Vlada nije prepoznala autobuske prevoznike kao ugrožen sektor kome je neophodna pomoć, pitanje šta bi bilo sa privatim firmama", smatra Aleksić. On ukazuje da je obim sive ekonomije u sektoru javnog prevoza putnika tada bio 40%.Podseća i da je tokom vanrednog stanja, od 15. marta do 05. maja 2020. godine autobuskim prevoznicima bio zabranjen rad, pa su im zbog toga značajno smanjeni prihodi, za čak 96%."U drugoj polovini 2020. godine, pad prihoda se kreće u nivou od 35% za gradske (prevoznike), do 70% za međumesne linijske prevoze i do 95% za turističke i prekogranične autobuske usluge", kaže Goran Aleksić. On naglašava i da je posebno izražen pad poslovanja u međunarodnom linijskom i turističkom prevozu, ali i da će podaci o pravim rezultatima poslovanja i šteti koja je nastala biti poznati onda kada  dostave izveštaji za 2020. godinu.Međutim, naglašava da su prema prvim procenama, očekivani gubici u sektoru prevoza u 2020. godini  preko 200 miliona evra. Od toga je, kako Aleksić naglašava, direktan gubitak preko 90 miliona evra (odnosno 45%), bez uračunatih troškova goriva, radne snage i direktnih troškova rada.NEDOSTATAK VOZAČA I DALJE PROBLEMU samom sektoru prevoza u Srbiji i dalje je veoma izražen problem nedostatka profesionalnih vozača, posebno vozača autobusa, "D" i "DE" kategorije, kažu u "Srbijatransportu", ali napominju i da je taj problem sada, zbog ograničenog kretanja naših građana, delimično umanjen."U Srbiji postoji sistemski problem pristupa profesiji, u smislu starosne granice i uslova za polaganje vozačkog ispita za 'D' kategoriju ali i veoma duge i skupe obuke za stručnu profesionalnu kompetenciju profesionalnog vozača", kaže Goran Aleksić. Naglašava i da je "Srbijatransport" zbog toga uputio niz inicijativa za izemnu nekih zakonskih akata, kako bi se u procesu edukacije profesonalnih vozača primenile direktive i prakse koje važe u Evropskoj uniji.Aleksić kaže da bi sve to trebalo na vreme da se primeni i u Srbiji, jer treba da se obezbedi kvalifikovana radna snaga, ali i da se unapredi sama bezbednost saobraćaja.Prema saznanjima Nove ekonomije, profesionalni vozači iz Srbije, prethodnih godina, često su odlazili u zemlje EU gde su plate mnogo veće nego u Srbiji.Mnogima je destinacija bila Nemačka ili u Slovenija, gde sada voze kamione ili autobuse.U Sloveniji se zarade vozača kamiona kreću i oko 1500 evra, a motiv za odlazak u tu zemlju često je bio dobijanje dokumenata neophodnih za odlazak u Nemačku, gde su zarade veće.Među tim vozačima ima i porodičnih ljudi, čiji je motiv odlaska školovanje dece, ili otplata neke nekretnine.Oni obično žive u kolektivnom smeštaju, ili u samom vozilu, ako voze kamion, jer tako lakše uštede novac.Čedomir Savković

Srbija

Pokrenut besplatni internet kurs o epidemiji

Danas je objavljen kurs „Epidemija” na besplatnoj internet platformi net.kabinet, nastao kroz saradnju hemičara, biologa, softverskih inženjera, psihologa, pedagoga, ilustratora, animatora i popularnog glumca Miloša Bikovića, saopštila je Incijativa „Digitalna Srbija“.„Kurs povezuje srednjoškolska znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike, a kroz njega nas vode popularno pisani tekstovi, ilustracije, kvizovi i glumac Miloš Biković kao narator u edukativnim video sadržajima“, navodi se u saopštenju.Novi kurs na platformi net.kabinet je kreiran na osnovu zvaničnog programa nastave i učenja i pre svega je namenjen učenicima trećeg razreda gimnazije i nastavnicima koji im predaju biologiju, hemiju, matematiku i informatiku, a jednako je koristan svima koji su radoznali ili žele da osveže znanja relevantna za situaciju u kojoj se svet trenutno nalazi.Kako kaže Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja i jedan od autora kursa, uz interdisciplinarni pristup na kom se temelji „Epidemija“ brišu se granice između tradicionalno postavljenih nastavnih predmeta te polaznici stiču veštinu sagledavanja problema iz različitih uglova.„Epidemija“ je pisana razumljivim jezikom i obogaćena je konkretnim primerima, vezama sa trenutnom epidemijom, atraktivnim ilustracijama i video materijalima sa laboratorijskim eksperimentima kako bi se ova važna životna tema što više približila učenicima.Osim što je važno da se približi učenicima, zamišljeno je da kurs podstakne saradnju među predmetnim nastavnicima. Svakom nastavniku je u jednostavnom onlajn okruženju net.kabineta omogućena direktna komunikacija sa učenicima i praćenje njihovog napretka kroz kurs.Nakon objavljivanja kursa posvećenog epidemiji, u planu je da se u narednih mesec dana na net.kabinetu postave još dva iz serije kurseva koji povezuju različite oblasti u cilju jačanja kritičkog razmišljanja i podsticanja potencijala za rešavanje realnih problema.Prvi ovakav kurs u Srbiji nastao je u saradnji Fondacije Petlja, Inicijative „Digitalna Srbija” i UNICEF-a.

Srbija

Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Veliki investitori u svetu redovno na svojim sastancima raspravljaju o strahu od inflacije, prenosi portal Novac.hr. Iako su investitori oprezni i gaje zabrinutost, za sada niko od ozbiljnih ekonomskih analitičara ne očekuje veliku finansijsku dramu na globalnom tržištu. Kako se navodi, predstoji nam godina ekstremno brzog oporavka koji može da se završi novim ekonomskim zamahom ili dubokom recesijom, ali i ekonomskim tavorenjem bez značajnog pada i rasta. "Inflacija se sigurno vraća jer od februara i marta ulazimo u razdoblje kada cena nafte gura indekse 'prema gore', jer je bila niska u vreme prvog zaključavanja", kaže jedan od vodećih ekonomista u Hrvatskoj, Velimir Šonje. On naglašava da oporavlja potrošnja, kao i da rastu dugoročne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, naglašava da će taj rast biti umeren, kao i da ne treba očekivati promene u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka u svetu, sve dok oporavak nakon korone ne dobije na intenzitetu, a to prema njegovim rečima još ne može da se očekuje ove godine.INFLACIJA U JANUARU U ODNOSU NA 2020. GODINU VEĆA ZA 1,1 ODSTO Drugi ekonomista iz Hrvatske Željko Lovrinčević tvrdi da već postoji inflacija, samo ne ona koja se uobičajeno meri. Do sada su, kako podseća, države i centralne banke fokus stavljale na praćenje kretanja cena roba i usluga, pa je ekstremni rast cena na delovima tržišta obveznica i nekretnina ostao neprimećen. "Inflacije možda nema u klasičnom smislu reči, ali ako gledamo pojedine investicijske klase, možemo reći da inflacija buja. Tu imamo brutalni rast cena i preraspodelu bogatstva u korist bogatih", upozorava Lovrinčević.Prema njegovim rečima, on ne veruje da će doći do eksplozije cena roba i usluga, već do umerene potrošačke inflacije koja možda može da rezultira teškim udarcem na tržište državnih i korporativnih dugova. Lovrinčević naglašava da će sve te velike nove dugove država koji su emitovani sa ciljem da se podstakne privreda,na kraju opet platiti pretežno siromašniji građani kroz potrošačke poreze.Na tržištu roba i nekretnina u zadnje vreme se sugeriše intenziviranje inflacijskih pritisaka, ali je MMF predvideo prosečnu godišnju stopu inflacije naprednih ekonomija na 1,6 odsto u 2021. godini. Ugledna investiciona banka Citigroup otišao je sa prognozom od 2,3 odsto, dok je Consensus Economics za SAD procenio  inflaciju u 2021. na nivou nešto većem od dva odsto, dok bi u evrozoni ona bila 1,5 odsto. "Neki analitičari  veruju kako je veliki skok inflacije nezamisliv jer se tako nešto dugo nije dogodilo. To je loš argument", smatra jedan od najuglednijih komentatora The Financial Timesa, Martin Wolf.On podseća da su ranije mnogi mislili da je globalna finansijska kriza takođe nezamisliva jer se dugo nije dogodilam a toko šezdesetih godina prošlog veka mnogi su mislili kako je inflacija u sedamdesetim takođe nemoguća i nezamisliva.On kaže da i danas mnogi analitičari smatraju da će relativno niska nezaposlenost zauzdati inflaciju, iako bi višak potražnje mogao dovesti do rasta nadnica, odnosno rasta cena. Danas zapravo niko ne može da proceni kakve bi mogle da budu globalne posledice naglog zahuktavanja inflacije.INFLACIJA U 2019. MALO IZNAD PROŠLOGODIŠNJIH DVA ODSTO ŠTA KAŽU BROJKE?  U evrozoni je inflacija u februaru skočila na blizu jedan odsto. U SAD su potrošačke cene na godišnjem nivou u januaru porasle 1,4 odsto, ali dolazi do zahuktavanja cena energije i hrane, pa se potrošači više brinu zbog povratka inflacije. Potrošači prema istraživanju Univerziteta Mičigen očekuju da će američka inflacija dostići visokih 3,3 odsto u sledećih 12 meseci.Niko ozbiljan, pa ni potrošači, kako se objašnjava ne očekuju da će inflacija premašiti pet odsto, ali često se napominje i da umereni rast inflacije može vrlo značajno da utiče na ponašanje investitora.

Srbija

Kako se popunjava onlajn obrazac za polovinu minimalca?

Na portalu Poreske uprave počela je prijava za treći paket ekonomskih mera za pomoć privredi, koju dodeljuje Vlada Srbije. Onlajn prijave nalaze se na portalu Poreske uprave pod nazivom "Izbor poslovne banke" i "Izjava o prihvatanju direktnog davanja".Za ovu vrstu pomoći države poslodavci će se prijavljivati, kao i za maj i jun prošle godine.Najnovijim paketom pomoći privredi i građanima predviđena je isplata polovina minimalne zarade za tri meseca.Pravo da se prijave imaju za preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika preduzeća, koja zajedno zapošljavaju oko 1,5 miliona ljudi.Za pomoć države poslodavcima biće izdvojeno 69,8 milijardi dinara.Prva isplata polovine minimalne zarade biće 8. aprila i ona će se odnositi na mart, a zatim slede uplate u maju i junu.MINISTAR OBJASNIO KAKO IZGLEDA PRIJAVA ZA MINIMALACNa društevenoj mreži Instagram, u video snimku, popunjavanje prijave za pomoć privrednicima u vidu pola minimalca, objasnio je ministar finansija Siniša Mali."Obrazac je veoma jednostavan i treba manje od minuta da se onaj ko želi pomoć države prijavi", kaže Siniša Mali.Ministar finansija kažu da svi zaintersovani poslodavci do 25. marta treba u posebnom polju na portalu E porezi treba da izaberu banku preko koje će im ići isplata nove pomoći u vidu pola minimalca."Onaj ko želi treba da se prijavi do kraja marta (za april), a odmah u aprilu isplaćujemo pomoć", objašnjava Mali.Portalu E porezi pristupa se pomoću aplikacije koju možete preuzeti OVDE putem pretraživača Internet Explorer.

Srbija

CINS: Firmi Simpo ŠIK ponovo se sudi zbog pomora ribe

Protiv firme Simpo Šik iz Kuršumlije i njenog v.d. direktora trenutno se vodi treći po redu sudski postupak zbog ispuštanja otpadnih voda u reku Toplicu, piše Centar za istraživačko novinrstvo (CINS). Incident se dogodio u avgustu 2019. godine i tada je, kako se navodi, ugrožen opstanak riba u toj reci. Firma Simpo Šik je, kako podseća CINS, već dva puta je osuđivana zbog zagađenja vode i zbog toga je platila gotovo dva miliona dinara, a reč je o firmi koja je ćerka firma kompanije Simpo iz Vranja.Crna reka, uginule ribe koje plutaju po površini i nepodnošljiv smrad koji opisuju meštani bilo je stanje koje su krajem avgusta 2019. zatekle kamere Radio-televizije Srbije (RTS) u delu reke Toplice blizu Kuršumlije.Kako CINS navodi, inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine za taj incident sumnjiči kuršumlijski pogon, Simpo Šik, pa je u oktobru 2019. godine protiv te firme i njenog direktora Milorada Andrejevića u javnom tužilaštvu podneta prijava za privredni prestup.PRAVO NA VODU: U RAKITI SU GRAĐANI PRINUĐENI DA SAMI SPROVODE VLADAVINU PRAVA Simpo Šik se bavi proizvodnjom lesonita, šper ploča, parketa i masiva i nalazi se uz obalu Banjske reke koja se ubrzo uliva u Toplicu, a direktor Milorad Andrejević nije želeo da komentariše postupak koji je u toku.Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda koji je, prema navodima inspekcije, u ovom slučaju prekršen, navodi da je zagađenje ribolovne vode štetnim i opasnim materijama zabranjeno. Ukoliko sud utvrdi da je kombinat prekršio zakon, zaprećena je novčana kazna do tri miliona dinara."Samo treba zakon da se sprovodi striktno i da kazne budu odgovarajuće. Vrlo često kazne kod nas nisu odgovarajuće", smatra biolog Miroslav Nikčević.On kaže da novčane kazne mogu da reše problem samo ako su dovoljno visoke, tako da se zagađivaču ne isplati da zagađuje životnu sredinu.Zagađenje Banjske reke utvrdio je niški Institut za javno zdravlje, a ispitivanje je tada pokazalo da su u vodi bile povećane koncentracije amonijum-jona, sulfida, fenola, mangana i gvožđa, kao i smanjene vrednosti kiseonika. Analiza je utvrdila i da su u reci Toplici bile povećanje koncentracije arsena, amonijum-jona i ortofosfata.Nikčević naglašava da ribama smeta nedostatak kiseonika, do čega dolazi raspadanjem velike količine organskih materija , pa samim tim i do gušenja ribe."Druga stvar je ako kroz otpadne vode neko pusti neki industrijski otrov", dodaje Nikčević.Prema njegovim rečima, ako se ispuštaju teški metali, to može da bude štetno za dalju budućnost, jer se oni talože i duže vreme da truju živi svet.VEĆ DVA PUTA PLATILI KAZNU ZA ISTU STVARPrvi postupak zbog zagađenja reke protiv firme Simpo Šik vodio se kada je ta fabrika počela da radi 2011. godine,  kada je vanredna inspekcija utvrdila da ta firma nije ispitivala kvalitet otpadnih voda pre i posle prečišćavanja po propisima, iako je bila u obavezi da to radi. Inspektori su utvrdili i da je i nakon prečišćavanja kvalitet vode koji je ispuštan u Banjsku reku bio loš, čime je opstanak riba mogao biti ugrožen.Prilikom suđenja okrivljeni su naveli da su oni pratili kvalitet vode pre ispuštanja u reku, kao i da je koncentracija otpadnih voda pre ispuštanja u reku bila u skladu sa propisanim vrednostima. Međutim, sud ove navode nije mogao da prihvati pošto ih, kako se navodi u presudi, nije radilo ovlašćeno lice, a podaci su u suprotnosti za analizama niškog Instituta za javno zdravlje.Privredni sud u Nišu doneo je odluku da su pogon i direktor kao odgovorno lice dužni da plate novčanu kaznu 400 hiljada dinara bila je kazna za Simpo ŠIK, dok je tadašnji direktor morao da plati deset puta manje, 40 hiljada dinara.Naredne 2012. godine ponovila se slična situacija, a okrivljeni su, kao i prvog puta, negirali krivicu. U presudi u koju je CINS imao uvid navodi se da oni nisu jedini zagađivači, kao i da ne može da se utvrdi da su oni odgovorni za pomor ribe. Sud je prihvatio navode da postoje i drugi zagađivači, ali to ne isključuje činjenicu da je i Simpo ŠIK, kako se navodi u presudi, ispuštao štetne materije u nedozvoljenim količinama.Privredni sud u Nišu utvrdio je da je firma odgovorna za ispuštanje štetnih materija i da je time ugrozila opstanak riba.Ovog puta novčana kazna je bila veća, Simpo ŠIK osuđen je na kaznu od 1,5 miliona dinara, dok je tadašnji direktor bio dužan da plati 100 hiljada dinara.REŠENJE: IZGRADNJA POSTROJENJA ZA OTPADNE VODERibočuvar Dragan Mijajlović smatra da će zagađenje reke Toplice postojati sve dok se ne izgradi fabrika za prečišćavanje vode."Mi na tome insistiramo više od 30 godina, ali od toga nema ništa", kaže Mijajlović.Prilikom prethodnih suđenja iz Simpo ŠIK-a su naveli da njihovo postrojenje za prečišćavanje vode radi, ali ono, prema podacima niškog Instituta za javno zdravlje, nije dovoljno. Sud je dva puta utvrdio da je reka bila prekomerno zagađena.U Kuršumliji trenutno ne postoji postrojenje za prečišćavanje vode, ali je ova investicija najavljena za naredni period. Krajem 2020. godine predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić rekao je da je u toku izrada studije izvodljivosti za izgradnju tog postrojenja.

Srbija

Počinje mart, mesec frankofonije

Mesec frankofonije obeležava se svake godine u martu, a u narednih 30 dana i u Srbiji će se predstavljati bogatstvo francuskog jezika i frankofonih kultura. Poseban datum biće 20. mart, Dan frankofonije, koj...

Srbija

Vlasnik Bus plusa i ubuduće naplaćuje karte, ali pod novim imenom

Posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu, vredan oko 75 miliona evra, dobila je firma Kentkart (Kentkart Southeast Europe), piše portal Pištaljka. Ta firma je i prethodnih deset godina naplaćivala karte u beogradskom javnom prevozu, ali pod drugim imenom, Apeks solušn (Apex solution).Apeks solušn je vlasnik sistema za naplatu karata Bus plus i pratile su ga brojne kontroverze, a ugovor sa njegovim "naslednikom" će ovog puta biti potpisan na trinaest godina, a ne na deset kako je bilo prvi put.Kako piše Pištaljka, na otvaranju tenderskih ponuda, bilo je potrebno svega sedam minuta pa da postane jasno kako će pobednik tendera biti samo jedan od dva ponuđača, koliko ih je i javilo na tender.Uslov tendera, kako se navodi, bio je da je ponuđač radio poslove za sisteme sa više od hiljadu vozila u jednom gradu mogla je da zadovolji samo jedna firma i to je upravo ona firma koja poslednjih devet godina naplaćuje prevoz u Beogradu.Drugi ponuđač, firma Bus lodžik iz Požarevca, javila se na tender zajedno sa hrvatskom firmom Penta, iako nije ispunjavala dva bitna uslova: nije imala neophodnu bankarsku garanciju i nije imala posao za više od hiljadu vozila u jednom gradu. Požarevačka firma, kako objašnjava njen direktor Ivan Kočev, bavi se naplatom karata u javnom prevozu u Novom Sadu, Nišu, Subotici i još nekim gradovima u Srbiji i zbirno pokriva oko 3500 vozila, ali ni jedan od tih gradova nema traženih hiljadu vozila na jednom mestu.Kočev kaže da tako velike sisteme kao beogradski, koji ima oko 1800 vozila, nema niko u regionu. Na pitanje zašto su se javili na konkurs kad ne ispunjavaju osnovne uslove, direktor Bus lodžika rekao je da je glavni razlog bio da se čuje za njih."Tržište za ove poslove nije veliko. Osim nas i Apeksa, iz regiona se njima bavi i firma Četvrta pot iz Slovenije, a na tenderu sam očekivao i firme iz Nemačke i Nika elektronik iz Češke", kaže Kočev.Kako prenosi Pištaljka, portal javnih nabavki zabeležio je jedno pitanje ponuđača o tome da li je moguće da komunikacija sa ponuđačem bude na engleskom jeziku, iako zakon o javnim nabavkama daje tu mogućnost.Beogradski Sekretarijat za javni prevoz odgovorio je da se ponuda dostavlja na srpskom jeziku.Firma Kentkart Southeast Europe, odnosno doskorašnji Apeks solution, ponudu je poslala sa dve povezane firme iz Istanbula: Kentkart ege elektronik (Kentkart Ege Elektronik), kao i Kent Kart Anadolu elektronik (Kent Kart Anadolu Elektronik Sanayi).Turska firma Kentkart je u vreme osnivanja Apeksa 2009. godine bila manjinski vlasnik Apeksa sa 10%.Većinski vlasnik Apeksa bila je domaća firma Lanus čiji su vlasnici bili skriveni iza nekoliko povezanih firmi čiji je osnivač bio Nenad Kovač, poznatiji pod nadimkom Neša Roming.Pištaljka je inače 2012. godine objavila dugo skrivani ugovor između Beograda i Apeksa kojim je zaključen ovaj posao decenije, a koji je nejasan u tolikoj meri da se nije znalo ni kolika je vrednost posla. NEJASNO DA LI GRAD BEOGRAD ŽELI DA PREUZME BUS PLUS "Tada smo otkrili da je u članu 26. tog ugovora bilo navedeno da Grad posle četiri godine eksploatacije može da otkupi sistem po 'povoljnijim ili cenama datim u prijavi'", navode u Pištaljci. Međutim, napominju da u ugovoru nisu bile navedene te cene, kao i da se iz njega se nije dalo ni zaključiti šta će se desiti sa sistemom za naplatu karata posle isteka ugovora ako ga Grad u međuvremenu ne otkupi.Do kupovine tog sistema, zapravo, nikad nije došlo, a sada se ispostavlja i da će stari vlasnik Bus plusa posao naplate karata obavljati i duže nego prvi put.Nije bilo jasno ni kome onda pripadaju elektronski čitači, kao ni da li su ti oni bili predmet kupovine ili su samo iznajmljeni i koliko sve to košta.ČESTE PROMENE VLASNIČKIH UDELA U APEKSUPo dobijanju posla, vlasništvo u Apeksu se menja pa 2013. godine, kako se navodi, Kentkart postaje većinski vlasnik sa 55 odsto, a Lanusu pripada 45 odsto. Istog dana, u julu 2013. godine, Lanus svoj udeo smanjuje na 21%, a u vlasništvo ulazi Sava Terzić i postaje vlasnik 24%. Dan kasnije, Lanus izlazi iz vlasništva, a udeo od 21% pripada firmi Proceskom, jedne od firmi iza kojih se svojevremeno "skrivao" već pomenuti Lanus.Proceskom je u većinskom vlasništvu Vojislava Krstića (51%), a suvlasnici su Sava Terzić (30%) i Ivan Bukelić (19%).Vlasništvo nad Apeksom, koji se sada zove Kentkart, ostalo je nepromenjeno do danas, a direktor beogradskog Kentkarta od osnivanja je Veljko Vlahović.Mutni poslovi oko Bus plusa bili su jedan od glavnih argumenata Srpska napredne stranke u predizbornim kampanjama protiv bivše vlasti.Uprkos obećanjima predstavnika te partije da će po dolasku na vlast poništiti nezakonite ugovore, ne samo da nisu rešiti nejasnoće već su po dolasku na vlast prestali da pominju sporne ugovore.

Srbija

Krizni štab: Za vikend radno vreme ugostiteljskih objekata do 14 časova

Prema novim merama Kriznog štaba koje su donete na jutros održanoj sednici, tržni centri, kafići i restorani tokom ovog vikenda mogu da rade od 6 do 14 časova, saopštila dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za novinare.Nakon 14 časova dozvoljena je samo dostava, tako da nije moguća ni takozvana „šalterska“ usluga u kafićima i restoranima. Hoteli u svojim restoranima i kafe barovima moći će da služe goste do 14 sati, a posle toga pa sve do 22 časova, ova usluga dozvoljena je samo osobama koje imaju uplaćen smestaj u tom hotelu ili nekom drugom smeštaju. Ovo znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova, rekla je Tepavčević.Kladionice, kockarnice, dečje igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i drugi sportove za dane vikenda radiće takođe od 6 do 14 časova. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova. Trgovinski objekti, apoteke, benzinske pumpe, ordinacije, stomatološke ordinacije, laboratorije, pozorišta, veterinarske ambulante, kao i kozmetički, frizerski saloni i objekti za pružanje zanatskih usluga moći će ovog vikenda da rade od 6 do 20 sati.Dr Darija Kisić Tepavčević saopštila je da je, prema najnovijim informacijama, u Srbiji u poslednja 24 sata registrovano 3.339 novozaraženih od 14.128 testiranih, dok je preminulo 16 osoba.

Srbija

BILO VEĆ Šta Srbija treba da radi sa porukama EU?

Za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeutPokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti za svoje odluke i ponašanje. Od EU predstavnika se često čuje da je izbor integracija naša odluka. Nas niko ne sili da se priključimoNisam političar. Nisam čak ni politikolog ili sociolog. Povrh toga, već 14 godina ne živim u Srbiji. Pa ipak, čini mi se da, upravo zato što imam dugogodišnje iskustvo saživota sa ljudima iz dve različite kulture, eksjugoslovenske/srbijanske i holandske, tj. na osnovu ta dva referentna kadra ili perspektive, kao i na osnovu mog stručnog iskustva (psiholog u kliničkoj praksi), mislim da mogu da dam nekoliko sugestija koje se tiču postizanja boljeg međusobnog razumevanja sa zvaničnicima EU i njihove veće zainteresovanosti da nam se pomogne. Ideje koje ću izneti su čisto hipotetičke, jer lično nisam upoznala nijednog predstavnika EU u komunikaciji sa Srbijom. Moje pretpostavke se baziraju na uvidima u kulturološke razlike između „nas i njih“, posebno kada se radi o načinu komunikacije i manirima kako se pristupa rešavanju sporova i rešavanju problema u jednoj, a kako u drugoj kulturi, kao i kako te razlike i pogrešna iščitavanja poruka, mogu dovesti do zastoja i nesporazuma u komunikaciji i saradnji.  Pošto cenim praktičnost i upotrebnu vrednost pisanija, u ovom tekstu ću izneti neke, po meni, uvrežene zablude u javnom diskursu koje se tiču EU i (verovatno) predstavnika EU u našoj zemlji, njihovih namera, misije, agende i sl., i pokušaću da ih osvetlim iz jedne različite perspektive. Nadam se da će to uneti malo više svetla i jasnoće u ovaj zamršen problem. U ovom broju „Nove ekonomije“, baviću se zabludama i uzrocima međusobnog nerazumevanja. U sledećem tekstu/broju, fokusiraću se na praktične ideje kako da se poboljša komunikacija i saradnja sa EU.Pođimo od zabluda, njihovih uzroka i posledica:Zabluda br. 1: EU podržava Vučića jer će on da im „isporuči“ Kosovo i zato opozicija nema šanse. Drugim rečima: EU je stalo samo do Kosova, a vrednosti civilnog društva ih ne zanimaju. Ili malo emocionalnije: EU je baš briga za nas „obične smrtnike“ u Srbiji i naš kvalitet života. Oni su hladni i bezdušni i gledaju isključivo svoje interese. U našoj javnosti se ovakav zaključak izvodi na osnovu suzdržanog ponašanja i odmerenih, diplomatskih fraza koje koriste zvaničnici EU. Moje životno i profesionalno iskustvo u Holandiji mi govori da su Holanđani daleko od neosetljivih, neemotivnih, neempatičnih ili hladnih ljudi. Takođe, nisu niti slepi niti glupi i odlično (u proseku dosta bolje od nas, jer to uče i neguju tokom socijalizacije/vaspitanja) analiziraju i tumače motive i ponašanje drugih ljudi. Oveća razlika između „njih“ i „nas“ je u tome koliko pokazujemo emocije, tj koliko smo ekspresivni. Ili još preciznije i izrazitije, koliko otvoreno pokazujemo tzv. negativne emocije, a posebno ljutnju, neprijateljstvo i neslaganje. Holanđani su mnogo (ali baš mnogo) rezervisaniji i uvijeniji u iskazivanju kritike i neslaganja. Neslaganja često izražavaju uvijeno, kroz šalu ili „diplomatski“. Ako ih zaista naljutite ili povredite, vrlo često neće reći ništa. Ali neka vas to ne zavara. Zapamtiće vam to za sva vremena i svakako će se „setiti“ da vam to „napomenu“ ili „uzvrate pravom merom“ u za njih pravom trenutku. Sa druge strane, ako ste fer, a posebno ako ste ugroženi i treba vam pomoć, iskustvo mi govori da su Holanđani u proseku vrlo empatični i da hoće da pomognu i po stepenu darežljivosti ili požrtvovanosti se ne razlikuju mnogo od nas. Kod nas postoji uverenje da je inat specifičnost našeg naroda. Što se inata tiče, meni se čini da ga Holanđani imaju još više od nas. Ako želite da postignete neki cilj, onda je uvek bolje da pokušate prijateljski da se sporazumete. Naime, ako Holanđani nešto ne trpe, onda su to pretnje i prisile. Na to će se do srži uvrediti i (pošto su suzdržani) možda vam neće odmah „odbrusiti“ (kao što mi to volimo), ali će se svakako zainatiti. Vratiće vam sigurno, kad tad. Sećanja na uvrede i prevare oni „čuvaju u naftalinu“. Jedan poznat primer vezan za nas su dešavanja u Srebrenici i prisustvo holandskih trupa tokom ovih dešavanja. To je u Holandiji u javnosti još uvek nekakav „trn u oku“, ma kako da je davno „zaboden“.Ceo tekst čitajte u štampanom izdanju br. 77 .

Srbija

Snažni rezultati Erste Banke uprkos krizi

Uprkos krizi i uz saradnju sa klijentima, Erste banka ostvarila je snažne rezultate u 2020. godini i zabeležila je rast ukupnih depozita za više od 38 odsto i kredita više od 17 odsto, navodi se u saopštenju Banke.Na kraju 2020. godine, stanje kredita plasiranih stanovništvu i mikro klijentima je uvećano za 16 odsto u odnosu na kraj prethodne godine, i iznosi 97,05 milijardi dinara. U poređenju sa krajem 2019. godine, i stanja depozita stanovništva i mikro klijenata su takođe zabeležila rast za 28,2 odsto i iznose 101,32 milijardi dinara. Stanje kredita plasiranih pravnim licima sa krajem 2020. godine iznosi 94,15 milijardi dinara i predstavlja rast od 18,8 odsto u odnosu na kraj 2019. godine. Stanja depozita pravnih lica rastu i beleže značajan rast za 57,4 odsto u poređenju sa krajem 2019. godine i iznose 74,27 milijardi dinara.U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju 2020. godine ostvarila 8,1 odsto više operativnih prihoda u odnosu na isti period prošle godine, kao i rast operativnih rashoda za 9,2 odsto. U odnosu na isti period 2019. godine, operativna dobit Banke beleži rast od 5,4 odsto i iznosi 2,96 milijardi dinara, dok je na kraju 2019. godine Banka ostvarila 2,81 milijardi operativnog rezultata.Na kraju 2020. godine ostvareno je 8,16 milijardi dinara dobiti po osnovu kamata, što je za 11,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je taj prihod iznosio 7,32 milijardi dinara. Neto dobit po osnovu naknada i provizija je viša za 7,9 odsto i iznosi 1,91 milijardi dinara, dok je na kraju istog perioda prošle godine iznosio 1,77 milijardi dinara.Ukupna neto dobit na kraju 2020. godine iznosi 1,33 milijardi dinara, što je za 50,2 odsto niži rezultat u odnosu na kraj istog perioda 2019. godine, kada je neto dobit iznosila 2,68 milijardi dinara, i u skladu je sa procenama načinjenim pri pravljenju rezervacija za potencijalne troškove rizika u okolnostima pandemije, kao i izdvajanju sredstava za prelazak na novi operativni sistem Banke. NPL je na istom nivou kao i na kraju 2019. godine i iznosi 1,4 odsto.Broj korisnika digitalnih kanala distribucije na kraju 2020. godine je veći za 27,3 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, tako da sada oko 380 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i mobilno bankarstvo. Erste Grupa ostvarila neto rezultat od 783 miliona evra u godini pogođenoj virusom korona„Postigli smo dobre rezultate na svim svojim tržištima u godini koja je pred nas stavila izuzetne izazove. Naši operativni rezultati su ostali stabilni i naša kapitalizacija je odlična. Želimo da naši akcionari učestvuju u tim rezultatima, te ćemo zato – u skladu sa preporukom ECB – predložiti dividendu od 50 centi po akciji za 2020. na Godišnjoj skupštini akcionara i takođe ćemo rezervisati do jedan evro po akciji za potencijalnu buduću isplatu dividende“, rekao je finansijski direktor (CFO) Erste Grupe Stefan Dorfler.- Krediti klijentima su zabeležili porast od 3,6 odsto, a ukupni depoziti klijenata zabeležili su porast od 9,9 odsto.- Koeficijent kapitala CET 1(konačni) ponovo je zabeležio rast, sa 13,7 na 14,2 odsto.Mreža Erste Banke broji 88 poslovnih jedinica na kraju četvrtog kvartala 2020. godine.

Srbija

AmCham izabrao nove članove Upravnog odbora

Članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) su na Generalnoj skupštini izabrale su Biljanu Bujić iz kompanije KPMG i Svetoslava Atanasova iz Coca-Cola HBC Serbia & Montenegro za nove članove Upravnog odbora te organizacije. Bujić će takođe preuzeti dužnosti sekretara blagajnika.Zoran Petrović, predsednik UO, predstavio je tom prilikom rezultate rada u prethodnoj godini i najavio obeležavanje 20 godina uspešnog poslovanja AmCham-aUprkos ulasku u drugu godinu COVID pandemije, članice AmCham-a su "umereni optimisti" u pogledu razvoja poslovanja, navedeno je i saopštenju."Kao i u prethodnih 20 godina, naš cilj je da, u saradnji sa državom pokrenemo inicijative i doprinesemo kreiranju strategija i politika koje poboljšavaju regulatorni okvir poslovanja i podstiču rast srpske privrede i povećanje broja radnih mesta", naveo je Petrović.U 2021. godini AmCham članice kao najvažnije preduslove za rast, ističu odlučniji napredak u institucionalnim reformama, daljem unapređenju vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije.AmCham takođe vidi prostor za unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizaciji procedura, njihovoj digitalizaciji, kao i poboljšanju poreskih, carinskih i procedura iz oblasti deviznog poslovanja i zdravstva.Suzbijanje nelegalne trgovine na internetu, unapređenje ekoloških zakona i radno pravnog zakonodavstva svakako ostaju visoko na listi prioritetnih reformi za bolji privredni ambijent.AmCham HERO nagrada medicinskim radnicimaUpravni odbor je doneo odluku da su laureati AmCham Leader in Change HERO nagrade za 2021. godinu: doktorka Vojislava Nešković, vanredni profesor na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i anesteziolog u Vojnomedicinskom centru Karaburma, i doktor Steva Stanišić, infektolog i anesteziolog na Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu."Ove godine HERO nagrada ide u ruke onih koji to najviše zaslužuju, istinskih heroja današnjice, naših zdravstvenih radnika. Ovom prilikom želeli bismo da se zahvalimo svim medicinskim radnicima, koji su u prethodnoj godini na svim frontovima rizikovali svoje zdravlje i živote kako bi spasili naše i živote naših bližnjih. AmCham odaje duboku počast svima koji su u borbi za živote drugih izgubili svoj", kazao je Petrović.Američka privredna komora u Srbiji predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 95,000 građana Srbije i koje su ukupno u zemlju investirale četrnaest milijardi evra.

Srbija

Srbija zajmi 20 miliona za obnovu institucija kulture

U skupštinskoj proceduri nalazi se predlog po kom bi se Srbija kod Razvojne banke Saveta Evrope zadužila 20 miliona evra za sprovođenje Projekta modernizacije infrastrukture u kulturi. Država će za sprovođenje projekta obnove i rekonstrukcije institucija kulture uložiti dodatnih deset miliona evra.Predviđena je mogućnost da Srbija prilikom povlačenja tranše izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu, a krajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decemba 2024. godine.Za svaku pojedinačnu povučenu tranšu, zajmoprimac ima mogućnost da odabere period otplate, do 20 godina.U tekstu okvirnog sporazuma nalazi se i lista projekata koji mogu očekivati finansiranje:- Narodno pozorište u Beogradu (radovi na obnovi i održavanju enterijera, obnova istočne fasade koja gleda na Francusku ulicu, scena izvođačkih umetnosti);- Muzej Jugoslavije u Beogradu;- Narodno pozorište u Nišu – Obnova zgrade i izgradnja "Male Scene";- Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić";- Digitalizacija 11 centara kulture u celoj Srbiji;- Obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej;- Ranija ložionica stare železničke stanice u Beogradu – Obnova "Ložionice";- Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu – izgradnja;- Višefunkcionalni kulturni centar u Pirotu.Predlagač je u dokumentu naglasio da je ova lista okvirna zbog toga što procena preliminarnih troškova može da bude premašena zbog neočekivanih radova koji su uslovljeni "starošću zgrada i vrstom radova"."Srbiji ima oko 100 muzeja i većina njih se nalazi u zgradama koje su kategorisane kao kulturno nasleđe i pod zaštitom su države. Stanje mnogih zgrada je loše zbog limitiranog ulaganja, proteka vremena, kao i ekonomskih i društvenih promena u poslednjih pedeset godina", navodi se u predlogu.Razvojne banke Saveta Evrope je Srbiji prethodno odobrila bespovratnu pomoć od 400.000 evra za pripremu aktivnosti za ulaganje u infrastrukturne kulturne i kreativne projekte u Srbiji.Bespovratna sredstva biće namenjena za realizaciju studija predizvodljivosti i izvodljivosti, tehničke opravdanosti i konkursa za izvođačke projekte za tri glavna kulturna projekta u Beogradu.Prvi je Muzej Nikole Tesle, koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu, drugi stara zgrada Ložionice u Savskoj ulici , a treća "Radionica", zgrada koja se za potrebe Narodnog pozorišta koristi za izradu scenografije, a koja u narednom periodu treba da se pretvori u alternativni višenamenski performans prostor.

Srbija

Prijavljivanje za novu sezonu BizKviz lige do ponedeljka

Prijave za drugu sezonu kompanijskog takmičenja BizKviz ligu 2021 ističu u ponedeljak, 1. marta. Tokom 12 ligaških nedelja i na dva finalna duela, od marta do juna 2021. godine, ekipe najuspešnijih kompanija iz Srbije će imati priliku da ojačaju timski duh, da u direktnom duelu odmere intelektualne snage, ali da se i zabave, druže i uspostave kontakte sa kolegama iz drugih kompanija.Svaki BizKviz traje približno dva sata i obuhvata deset različitih igara i više od 100 pitanja iz opšte kulture, a u njemu ravnopravno mogu učestvovati svi vaši zaposleni, bez obzira na pol, starost ili fizičku spremu.BizKviz liga predstavlja novi koncept "pab kviza", organizuje se kao potpuno interaktivno takmičenje (bez papira, olovaka i prepisivanja), uz kompletno elektronski obračun bodova i plasmana.Pored nadematanja u onlajn okruženju, postoje planovi da se finalno nadmetanje održi uživo, ukoliko to okolnosti i važeći epidemiološki uslovi dozvole, a najuspešniji, najzabavniji i najuporniji učesnici Lige dobiće prigodne pehare i medalje."S ponosom ističemo da smo prvu sezonu, uprkos pandemijskim okolnostima, uspešno realizovali s proleća 2020. godine i srećni smo da naše takmičenje postaje tradicionalno", naveli su organizatori.U saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, BizKviz liga stipendira najuspešnije srednjoškolce iz Srbije koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica i zato vas još jednom glasno pozivamo da nam se pridružite i pomognete ostvarenju jednog plemenitog cilja.Više informacija o konceptu BizKviza, uslovima učešća i izvod iz propozicija lige možete pronaći na internet stranici BizKviz lige ili u brošuri koja je dostupna OVDE.

Srbija

Bezbednost hrane zbog pandemije ključna tema za dve trećine potrošača

Briga ljudi za bezbednost hrane i za zaštitu životne sredine pojačane su aktuelnom pandemijom korona virusa, saopštila je kompanija Tetra Pak, nakon svog istraživanja populacije potrošača koje sprovodi svake godne, na globalnom nivou. Kompanija naglašava i da više od dve trećine ispitanika smatra da je bezbednost hrane jedna od najvažnijih društvenih tema.Dodaje se da na globalnom nivou, 77% potrošača smatra da je jedan od ključnih izazova i hrana koja završava kao otpad.Isti broj ispitanika smatra da COVID-19 predstavlja "stvarnu opasnost", dok briga o životnoj sredini takođe ostaje upadljivo važna tema u svesti potrošača.Trinaesto po redu Tetra Pak Indeks istraživanje pokazalo je da je globalna zabrinutost za bezbednost hrane i njenu buduću dostupnost porasla za 10%, kao i da se u 2020. popela na nivo od 40% u poređenju sa 30% koliko je zabeleženo u 2019. godini. Više od polovine potrošača veruje da je povećavanje bezbednosti hrane odgovornost proizvođača i to smatraju glavnim izazovom kojom bi kompanije najpre trebalo da se pozabave u budućnosti. Prema ovogodišnjem istraživanju, zdravlje je usko povezano sa temama bezbednosti hrane i higijene.Dve trećine potrošača reklo je da biti zdrav znači i biti bezbedan, a 60% njih na globalnom nivou pokazalo je zabrinutost za bezbednost kao i za higijenu hrane koju kupuju.Potrošači tvrde, kako se navodi i da je jedna od osnovnih namena ambalaže, bezbednost hrane i izrazili su zabrinutost u vezi sa mogućim uticajem inovacija u oblasti zaštite životne sredine na bezbednost hrane.Većina ispitanika navodi i da je korišćenje "održive ambalaže" jedna od osnovnih tema kojom bi proizvođači trebalo da se pozabave."Kroz blisku saradnju sa našim klijentima i partnerima, već se nalazimo na putu da stvorimo potpuno održivu ambalažu za hranu, kartonsku ambalažu koja je napravljena isključivo od obnovljivih ili recikliranih materijala (i) od sirovina kojima se odgovorno upravlja", izjavio je generalni direktor kompanije Tetra Pak, Adolfo Orive.SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI HRANE: DA LI GLEDAMO KAKVU HRANU JEDEMO? OTPAD OD HRANE - RASTUĆI PROBLEMNajnovije istraživanje koje je sproveo Tetra Pak Indeks govori i o tome da raste otpad koji nastaje od neiskorišćene hrane, jer više od tri četvrtine ispitanika to smatra razlogom za zabrinutost. "Uticaj pandemije na lance snabdevanja je pojačao svest o tome da je hrana koja završava kao otpad rastući problem. Postoji verovatnoća da će ovakav sentiment i dalje nastaviti da se pojačava, uporedo sa potrebom da se nahrani rastuća svetska populacija", navodi se u saopštenju povodom najnovijeg istraživanja.Potrošači navode i da je smanjenje otpada hrane istovremeno i najvažniji problem životne sredine na koji oni mogu da utiču, ali je i jedan od prva tri prioriteta za proizvođače. "Zbunjujuće deklarisanje predstavlja barijeru u tom smislu, ali brendovima nudi i mogućnost za unapređenje komunikacije", dodaje se u saopštenju.Istraživanje kopmanije Tetra Pak sprovedeno je u saradnji sa kompanijom Ipsos.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.