Pandemija koronavirusa izazvala je tokom drugog tromesečja 2020. godine u Srbiji smanjenje broja radnih sati ekvivalentnom gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, saopštila je Evro...
Kolumna Bogdana Petrovića iz najnovijeg, 73. broja Nove ekonomije. Vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobr...
Na sednici Vlade Srbije usvojen predlog Ministarstva rada o minimalnoj ceni rada za 2021. Godinu, javlja agencija Beta.Odluka se odnosi na minimalne cene rada za period januar – decembar 2021. godine i njom je utvrđena visina od 183,93 dinara (neto) po radnom satu, što je ukupno 32.126 dinara. Visina minimalne cene rada za ovaj period određena je na osnovu analize parametara koju je izvršilo Ministarstvo finansija. Reč je o povećanju od 6,6 odsto u odnosu na minimalac iz 2020. godine, tako da je veći za oko dve hiljade dinara. Odluka je kako se navodi doneta da bi se zadržala radna mesta i očuvale privredne aktivnosti u uslovima epidemije virusa Covid – 19.Ministar Zoran Đorđević je rekao da se „neće odustati od cilja“ da plata do 2025. godine bude 900, a penzija 440 evra.STIGLA ODLUKA O MINIMALCU, ČEKA SE POTVRDA VLADEUNIJA POSLODAVACA: KOMPROMIS OKO MINIMALCA REALAN, MUŽNE DODATNE MERE
Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna, piše portal Startit."Oni koji posluju u ovoj oblasti morać da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti", objašnjava Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti. "Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja", opisuju u Narodnoj banci kako će izgledati Zakon o digitalnoj imovini. Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća. Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.ŠTA LJUDE NAJČEŠĆE ZBUNJUJE"Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu", objašnjava Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community. "Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici", objašnjava Blešić. Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese. Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije. U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.
Državno pravobranilaštvo odbilo je da nevladinoj organizaciji Partneri Srbija dostavi dokumentaciju o radu javnih preduzeća kojima raspolaže, uprkos tome što je Poverenik za informacije od javn...
Žalbe na zamrzavanje kreditaPovodom odluke da se građanima i privredi omogući zamrzavanje kredita, NBS je primila određen broj pritužbi, koji prema njihovoj oceni nije veliki.Broj pritužbi i drugih obraćanja Narodnoj banci Srbije kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum , odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti. NBS, međutim,nije htela da dostavi u apsolutnom iznosu proj žalbi iako je jasno na osnovu prethodne računice da joj je taj broj poznat.Ističe se da je NBS brzo reagovala na sva pitanja i obraćanja građana, a ne samo na osnovane pritužbe.Ako se u obzir uzmu ovi brojevi, činjenica da je moratorijum uveden u uslovima vanrednog stanja, kao i da su banke u izuzetno kratkim rokovima sprovele sve aktivnosti kako bi se obezbedili tehnički i administrativni preduslovi da se ova mera primeni na izuzetno velik broj korisnika – jasno je da je reč o meri koja je bila pažljivo osmišljena i odmerena i koja je pravilno sprovedena u odnosu na daleko najveći broj korisnika. Taj zaključak potvrđuje i broj korisnika koji se opredelio da prihvati drugi moratorijum. Na početku primene moratorijuma odnosio na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate. tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu; tražili da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu Odluke; tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave); žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana; što su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu; što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja; Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma. Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).Obračun kamate Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate, korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta. U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma. Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate.Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma, pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS). Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti). Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.U vezi s pitanjem koje se odnosi na utvrđene nepravilnosti, kao što smo već naveli, bilo je pojedinačnih slučajeva da banke nisu primenile moratorijum pre 31. marta iako je korisnik to zahtevao ili da nisu naplatile ratu iako je korisnik odbio moratorijum, ali su ove nepravilnosti, po pravilu, odmah otklanjane, i to bez posledica za korisnike. Dakle, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da Narodna banka Srbije rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti. U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni.
Žalbe na zamrzavanje kreditaPovodom odluke da se građanima i privredi omogući zamrzavanje kredita, NBS je primila određen broj pritužbi, koji prema njihovoj oceni nije veliki.Broj pritužbi i drugih obraćanja Narodnoj banci Srbije kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum , odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti. NBS, međutim,nije htela da dostavi u apsolutnom iznosu proj žalbi iako je jasno na osnovu prethodne računice da joj je taj broj poznat.Ističe se da je NBS brzo reagovala na sva pitanja i obraćanja građana, a ne samo na osnovane pritužbe.Ako se u obzir uzmu ovi brojevi, činjenica da je moratorijum uveden u uslovima vanrednog stanja, kao i da su banke u izuzetno kratkim rokovima sprovele sve aktivnosti kako bi se obezbedili tehnički i administrativni preduslovi da se ova mera primeni na izuzetno velik broj korisnika – jasno je da je reč o meri koja je bila pažljivo osmišljena i odmerena i koja je pravilno sprovedena u odnosu na daleko najveći broj korisnika. Taj zaključak potvrđuje i broj korisnika koji se opredelio da prihvati drugi moratorijum. Na početku primene moratorijuma odnosio na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate. tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu; tražili da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu Odluke; tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave); žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana; što su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu; što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja; Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma. Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).Obračun kamate Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate, korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta. U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma. Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate.Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma, pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS). Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti). Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.U vezi s pitanjem koje se odnosi na utvrđene nepravilnosti, kao što smo već naveli, bilo je pojedinačnih slučajeva da banke nisu primenile moratorijum pre 31. marta iako je korisnik to zahtevao ili da nisu naplatile ratu iako je korisnik odbio moratorijum, ali su ove nepravilnosti, po pravilu, odmah otklanjane, i to bez posledica za korisnike. Dakle, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da Narodna banka Srbije rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti. U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni.
Marketing mreža 3. i 4. novembra organizuje šesti po redu festival integrisanih komunikacija KAKTUS 2020. Pod sloganom „Unique in being different“, ove godine akcenat festivala je na ljudima koji rade u advertising industriji, bez obzira bili na strani agencije ili kompanije, a koji svakodnevno grade struku i svojim delima ostavljaju trag u društvu, navodi se u saopštenju.Kao i prošle godine, KAKTUS 2020 ponudiće učesnicima kvalitetan i raznovrstan program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija, a učesnici će, tokom dva dana trajanja festivala, biti u prilici da online poslušaju vrhunske stručnjake iz svih krajeva sveta. Pored uobičajeno kvalitetnog programa, Marketing mreža će, uz podršku kompanije Delta Holding, po drugi put, organizovati takmičenje mladih talenata iz agencija u Srbiji – KAKTUS Talents.Na takmičenje mogu da se prijave mladi profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih i medijskih agencija u Srbiji, starosti do 32 godine. Ove godine mladi talenti pokazaće svoju kreativnost i inovativnost u okviru kategorije Kreativna upotreba medija, odnosno imaće zadatak da odgovore na brief kroz tri kanala komunikacije po izboru (tradicionalne ili online). Cilj ovog takmičenja jeste da podstakne i motiviše mlade u kreativnoj industriji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente i kreativnost. Pored toga, ovo takmičenje ima humanitarni karakter, a radovi i ideje koje budu kreirani u okviru takmičenja biće donirani socijalnom preduzeću ili udruženju na čiji brief su takmičari imali zadatak da odgovore.„U vremenu ovako brzih promena kakve se događaju u 21. veku ne možete stvari raditi na način na koji ste radili ne pre 30, nego ni pre pet godina. Zbog toga su mladi, talentovani ljudi pitanje opstanka za jedan sistem, pa i za jednu kompaniju. Oni donose svež pogled na svet, nova razmišljanja, energiju, ideje i kada im se daju konkretni zadaci pružaju veliki doprinos poslovanju. Potrebno je iskreno verovati u mlade. A zatim i napraviti akcioni plan za njihovo uključivanje u sistem i zadržavanje u njemu. KAKTUS Talents projekat upravo radi na osnaživanju potencijala mladih u kreativnoj industriji i promociji njihovih talenata“, rekla je Tanja Vasojević, menadžerka komunikacija u kompaniji Delta Holding.Prijavljivanje timova za takmičenje otvoreno je do 25. septembra na sajtu https://kaktus.rs/dan-talenata-2020/ i potpuno je besplatno. Festival KAKTUS 2020 podržalo je preko 45 medijskih kuća iz celog regiona, kao i kompanije Mercator S, Apatinska pivara, Pepsico – Marbo Product, Frikom, Ušće Shopping Centar i Jaffa Crvenka. Zlatni sponzor festivala je Delta Holding, srebrni sponzor Forma Ideale, dok je ove godine bronzani sponzor kompanija Mastercard. Partneri festivala su agencije – Direct Media United Solutions, Ovation BBDO, Headline, Degordian, Info Media Group, Alma Quattro i DPC Group. Festival su podržali i Nova Communications, Digital Element, Chameleon Ruma, Propix i Srpska asocijacija menadžera.
U evropskim zemljama postoji veliko interesovanje za organski uzgajani šipak iz našeg regiona, a razlog je što je čak tri puta bolji od onog koji potiče od najvećih svetskih uzgajivača, prenosi RTS.Srbija bi značajno mogla da uveća izvoz organskog šipka, a ovih dana u toku je berba plodova te biljke koja je pogodna za uzgoj.Čile u Južnoj Americi trenutno je naveći svetski uzgajivač šipka, odnosno divlje ruže.Kako navodi RTS, jedan od najvećih uzgajivača organskog šipurka u Srbiji je Karolj Fekete iz Novog Kneževca.Njegova plantaža se prostire na ukupno 50 hektara i reč je o mladim zasadima, starim četiri godine, a prinos je oko jedne i po tone po hektaru.Sva proizvodnja je namenjena za izvoz, a najviše se koristi za farmaceutsku i prehrambenu industriju."To su sve sorte koje koristim, to su obogaćeni "C" vitaminom i pektinima su jako bogate i to prerađivačka industrija traži", kaže Karolj Fekete. KAKO SE BERE ŠIPAKŠipak se bere mašinski posebnim beračem poljskog konstruktora koji u prolazu između redova skida plod samo sa jedne strane biljke, a dnevno može da se obere oko dva i po hektara."Ne sme da se ide brzo i ne sme ni da se pojača vibracija zato što onda mlati, znači onda faktički gubimo višegodišnji rod. U mašini je to dobro što može sama sebe da pomera", objašnjava Ištvan Fazekaš, traktorista.Kod organske proizvodnje divlje ruže nema đubrenja zemljišta, upotrebe pesticida, herbicida i navodnjavanja."Zahvalna je ona za dobro zemljište, ali izuzetno dobro podnosi i surove uslove, lošije tipove (zemljišta) petu, šestu klasu. Izuzetno dobro može da rodi", ukazuje Karolj Fekete.Evropski otkupljivači očekuju značajno povećanje ove proizvodnje iz Srbije, a stimuliše se osnivanje plantaža, a obezbeđene su i sadnice materijal.Početno ulaganje po ektaru je oko hiljadu evra.
Šest tendera koje je od ukupno 29 u poslednjih godinu dana raspisala Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije imalo je procenjenu vrednost veću od pet miliona dinara, a na svakom je u proseku učestvovalo po devet firmi, prenosi portal Tenderilive.Najveća pojedinačna vrednost ponude u posmatranom periodu iznosila je 22,322 miliona dinara, a uputila ju je kompanija „Charles river laboratories“ u javnoj nabavci laboratorijskih životinja. Ta firma je učestvovala i u nabavci nabavku hrane i prostirki za laboratorijske životinje, a ukupna ponuda za ta dobra iznosila je 1,482 miliona dinara.Nabavljale su se štampane knjige, proizvodi stočarstva, lova i ribolova, računarska oprema, programerske usluge, oglašavanje, seča drva, popravke i održavanja, hemijski proizvodi, čišćenje, hartije sa suvim žigom.Najbolji rezultat na tenderima naručioca ostvarila je kompanija „S&T Serbia“ iz Beograda sa četiri upisane pobede od isto toliko učešća, za programerske usluge i sa ukupnom vrednoću od 6,422 miliona dinara.„Binova Solutions“ iz Vršca dostavila je tri pobedničke ponude i to na tenderima za nabavku laboratorijske opreme i materijala, kao i softvera za laboratorijsku opremu.„Ekoenergetika“ iz Beograda, sa ponudom vrednom 2,893 miliona dinara osvojila je tender za zamenu grejnih instalacija oznaka, a procenjena vrednost bila je pet miliona dinara.Za čišćenje prostorija, laboratorija i dvorišta Agencije tendere su dobili firma “Coopservice BMK” iz Stare Pazove sa ponudom od 17,901 miliona i kompanija “Goodhouse” iz Beograda sa ponudom od 18,170 miliona dinara.Naučni institut za veterinarstvo iz Novog Sada je za ispitivanja uzoraka ponudio 1,330 miliona dinara i dobio tender.„Remondis medison“ iz Zrenjanina je pobednik tendera za nabavku usluga zbrinjavanja opasnog otpada, gde je pobedila ponuda od 1,351 miliona dinara.Firma “P Print” iz Ralje je osvojila tender za izdavanje stručne publikacije Nacionalni registar lekova za 2021. godinu, za šta je ponudio 830 hiljada dinara.Takođe, “P Print” je i pobednik tendera za izdavanje stručne pubikacije Farmakoterapijski vodič broj 7, za koji je ponudio 4,2 miliona dinara.Beogradski “Iqnet” je dobio tender za održavanje poslovnog informacionog sistema PIS, a ponuda je glasila na iznos od 3,475 miliona dinara.Među ponuđačima koji nisu uspeli da se upišu na listu pobednika tendera između ostalih našle su se i firme „Direct link“ iz Beograda, "Kemis" iz Valjeva i „Uni-Chem“ iz Beograda.OGLAŠAVANJE U MEDIJIMAAgencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je za usluge oglašavanja u dnevnim novinama opredelio 2 miliona dinara.Za te usluge isto toliko je i ponudila “Medijska mreža” iz Beograda koja je i osvojila taj tender.Prema podacima portala Media ownership monitor Srbija, to preduzeće izdaje dnevne novine pod nazivom “Srpski telegraf”, koje su prošle godine najviše kršile Etički kodeks, ali su kako se dodaje i pored toga dobijale novac iz lokalnih samouprava.https://serbia.mom-rsf.org/rs/vlasnik/companies/detail/company/company/show/medijska-mreza/
U proteklih 20 dana preko 250 škola u Srbiji je od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) tražilo pomoć za uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavu. Ogromna većina tih zahteva za podršku odnosila se na aktivaciju usluge Google G Suite for Education, navodi se u saopštenju.Aktivacija i korišćenje ove usluge je besplatna za škole, ali se u praksi ispostavilo da škole nailaze na određene probleme i nedoumice prilikokm prijavljivanja, kao i da je vreme potrebno za registraciju te usluge produženo.ZUOV je zbog toga, uz podršku UNICEF-a, obezbedio mentorsku podršku školama preko onlajn tiket sistema, koji se nalazi OVDE.Škole na istoj adresi mogu postaviti pitanja i vezana za LMS sisteme za upravljanje učenjem, korišćenje digitalnih alata u nastavi, hardvera, softvera, pedagoških aspekata upotrebe digitalne tehnologije u nastavi i učenju i slično.Digitalnu podršku pruža 15 mentora, koju čini grupa nastavnika, istaknutih u različitim oblastima pedagoške upotrebe digitalnih tehnologija."Oni su dugogodišnji autori i realizatori onlajn obuka, iskusni voditelji u različitim neposrednim obukama za korišćenje digitalnih alata, dugogodišnji spoljni saradnici Zavoda u projektima razvoja digitalne pismenosti kod nastavnika, neki od njih su pedagoški savetnici, autori udžbenika, učesnici domaćih i međunarodnih konferencija", navodi se u saopštenju. Probni period u toku koga se odvija verifikacija naloga može trajati od 14 do 30 dana, a kompanija Google već neko vreme upozorava da se veliki broj škola prijavljuje i da je neophodno sačekati.Dodaje se i da će u toku probnog perioda u administrativnoj konzoli moći da se doda samo deset korisnika, a da se tek nakon njega mogu dodati svi nastavnici i učenici koje su navedeni prilikom registracije.
Gradska uprava u Boru podnela je krivičnu prijavu protiv odgovornih ljudi u kineskoj kompaniji Ziđin, a prema informacijama iz nadležnog tužilaštva, prijavu je potpisao gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić, javlja portal IST Media.Prijava je inače usledila, kako se navodi, nakon višednevnog zagađenja i u svetlu ekološkog protseta koji je najavljen za sledeću subotu.Na društvenim mrežama, objavljeno je da borski ugostitelji, zbog prekomernog zagađenja, neće raditi na dan protesta od 10 do 12 sati.Merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) već tri dana beleže prekomerno zagađenje sumpor-dioskidom (SO2) u borskom gradskom parku.Zagađenja se ponavljaju gotovo svaki dan u poslednje dve godine od kada je država Srbija prodala RTB Bor strateškom partneru Ziđin-u i postala suvlasnik manjinskih 37 odsto njenog kapitala.Zakonom dozvoljene vrednosti SO2 iznose 350 mikrograma po metru kubnom, a tokom ponedeljka su u više navrata izmerene prosečne vrednosti i do 1.969 mikrograma.Tada je precizirano da je vazduh “jako zagađen” i da se stanovništvu ne preporučuje napuštanje stanova.Prema javnim podacima, vazduh je na istoj lokaciji “jako zagađen” i PM10 česticama.Merne stanice u Boru beleže prosečno zagađenje na svakih sat vremena, ali su trenutni pikovi zagađenja, procenjuje se, mnogo veći. U ponedeljak oko 13 sati, u centru grada i kod Tehničkog fakulteta u Boru, kod prolaznika je oštar gas izazvao otežano disanje i suzenje očiju.Najgore stanje je bilo u avgustu ove godine, kada su automatske merne stanice u gradskom parku izmerile prekomerno zagađenje čak 18 dana.I VLAST I OPOZICIJA USTALI PROTIV ZAGAĐENJA U BORU
Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima druge ankete, koju smo sproveli u septembru, preko 80 odsto gradjana ima osobe u svom okruženju koje zaposlenje traže duže od tri meseca.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Približno 18 odsto ispitanika ne poznaje osobe koje traže posao, trećina njih poznaje jednu do dve osoba koje aktivno tragaju za zaposlenjem u Srbiji, dok skoro polovina (49,27 odsto) zna više od troje nezaposlenih u istoj situaciji.Na pitanje "Da li je zbog pandemije teže naći posao nego ranije?" preko četiri petine je odgovorilo potvrdno, dok 19,23 odsto ne smatra da korona-kriza nije uticala na mogućnost zaposlenja.Najveći broj građana smatra da je pandemija loše ili veoma loše uticala na poslovno okruženje i tržište rada, nekolicina njih prijavljuje "masovnija otpuštanja i smanjenje zarada u privatnom sektoru", kao i ekonomsku nestabilnost, koja se sve češće preliva i na privatan život.Oko trećine prijavljuje smanjenje obima posla, broja ponuđenih poslova ili radnih sati. Sa druge strane, nekima je upravo zbog manje kolega povećano radno opterećenje. "Poznajem nekoliko ljudi koji su dobili otkaz ili otišli na prinudni odmor zbog manjka posla", navodi jedan od učesnika ankete. "Otpustli su sve radnike koji nisu neophodni, jedan radi više poslova, radi se od kuće umesto osam sati, po ceo dan", dodaje drugi.Manji broj prijavljuje da je usled smanjenja obima posla došlo i do smanjenja zarada, ali su prepoznali da su pojedine privredne grane nesrazmerno pogođene krize. "Ugostiteljski objekti bez bašte ne rade duže od 21 časova, ja im nisam potreban kao treći radnik", "Ponuda je skočila za pojedine grane, poput onlajn dostave ali je negativno uticala na neke grane poput ugostiteljstva", "Smanjenje potražnje u sferi turizma, usluga i zanatstva", neke su od najčešćih varijanti odgovora.Još jedan od čestih problema je smanjenje poslovne mobilnosti, mogućnosti za promenu posla ili zapošljavanje ljudi tek pristiglih na tržištu rada."Poslodavci nemaju dovoljno optimizma da zaposle nove radnike... Otežala je mogućnosti starijih, uplašila i obeshrabrila mlade i neiskusne... Imam prijateljicu kojoj je zbog ove krize smanjena plata. Ali ona i još nekoliko poznanika koji su nezadovoljni poslom, plaše se da ga menjaju u ovom trenutku jer se ne zna kako će pandemija dalje uticati na ekonomiju i radna mesta u različitim industrijama", navode ispitanici.Građani smatraju da su problemi koji su mučili poslovanje u Srbiji i dalje vidljivi, ponekad i naglašeniji, pandemijom COVID-19."Ne znam, i ranije je bilo loše", kaže jedan od ispitanika, drugi dodaje da "poslodavci ne daju šansu mladima nakon završetka srednje škole ili fakulteta, i dalje većina traži radno iskustvo", a još jedan da je "samo transparentnije što u Srbiji u stvari i nema posla".U anketi se pokazalo i da oko šestine radnika očekuje da će pandemija dovesti do drastičnih promena u načinu rada."Trebalo bi da se radi od kuće. Apsolutno je nepotrebno dolaziti u kancelarije, apsolutni rad od kuće, pa će i radnici morati da budu prilagođeni tome", navodi se u jednom od odgovora.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.
Sporazum koji je Srbija potpisala sa Kosovom u Vašingtonu, uključio je i odredbe koje se tiču “nepouzdanih dobavljača” u oblasti telekomunikacija, ali je nije do kraja jasno šta tačno podrazumevaju, piše Politika.“Termin “nepouzdan dobavljač” nije definisan u zakonu, kao ni procena kvaliteta iste od strane RATEL-a u smislu bezbednosti podataka. Pre stavljanja na tržište i upotrebe radio-opreme proveravaju se bitni zahtevi koji se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost ljudi i drugih korisnika, elektromagnetska kompatibilnost i efikasno korišćenje radiofrekvencijskog spektra, ali ne i pitanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti pretplatnika”, navodi se u odgovoru RATEL-a Politici.Prošle godine Donald Tramp je stavio kinesku kompaniju Huavei na crnu listu, uz zabranu američkim kompanijama da koriste njihovu opremu, jer ona, kako se navodi ugrožava nacionalna bezbednost.Zemlje Evropske unije trebalo bi da preduzmu hitne akcije kako bi diversifikovale dobavljače opreme za 5G mreže, saopštila je Evropska komisija u svom zvaničnom dokumentu od 24. jula.Sjedinjene Države inače vrše pritisak na EU da poput Britanije zabrani opremu kineske kompanije u evropskim 5G mrežama.Mobilna mreža pete generacije, poznatija kao 5G, korisnicima u Srbiji biće dostupna početkom sledeće godine.ŠTA KAŽU SRPSKI ZAKONI“Na osnovu našeg zakona, mi ne možemo nikoga da isključimo kada raspisujemo aukciju. Neke države poput Poljske i Slovenije imaju propisano i eksplicitno navedeno koja oprema može da bude korišćena”, kaže pomoćnica ministra trgovine, telekomunikacija i turizma Irini Reljin.Ukoliko se ova odredba sporazuma odnosi konkretno na Huavej, to, prema njenim rečima, ne bi trebalo da predstavlja problem, jer Srbija trenutno ima samo jednu njihovu baznu stanicu koja ne radi. Nju je prošle godine instalirala kompanija Telenor u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari zbog probnog rada 5G mreže.Zdravstvena kriza je odložila raspisivanje aukcije za dobijanje dozvola za korišćenje radio-frekvencija i ona će se desiti oko Nove godine. Telenor za četvrtu generaciju mobilne mreže ima opremu kompanije Huavei, Telekom koristi Eriksonovu i Nokijinu opremu, a VIP Nokijinu.U Telenoru kažu da „u potpunosti posluju u skladu s zakonom i propisima Republike Srbije i ponašaju se u skladu sa tim zakonom.“Ovo nije sporazum koji nas u potpunosti obavezuje, ali jeste osnova od koje će se krenuti u realizaciju svih tačaka”, smatra Miloš Jončić naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.Govoreći o 5G mreži, on kaže da je dobro što nigde poimenice ne stoji da je u pitanju Narodna Republika Kina i to omogućava da sami utvrdimo ko su nepouzdani partneri u nabavci opreme.Prema njegovom mišljenju, odnosi Srbije i Kine nisu narušeni ovom tačkom sporazuma, a SAD nemaju valjane pravne norme da utiču na Srbiju u tom smislu.
Povećanje minimalne cene rada za 6,6 odsto, na 32.126 dinara, koje je danas definisala Vlada Srbije, predstavlja realan kompromis između zahteva poslodavaca i sindikata, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije (UPS).Ta organizacija dodaje da su neophodne dodatne mere kojima se preduzećima omogućava da primene povećanje, bez ugrožavanja sopstvenog poslovanja, a "da bi povećanje bilo održivo i dalo svoj puni efekat". ."Podsećamo da je od 2010. godine do danas minimalna cena rada udvostručena, sa 90 na 183,9 dinara po satu, dok rast privrede nije ni približno pratio taj (skok). U 2020. imali smo veliki udar pandemije na poslovanje preduzeća i predviđa se pad bruto društvenog proizvoda od oko 3 odsto, a u najoptimisičnijem scenariju oko nule", saopštio je UPS.Zbog svega toga, Unija ponavlja svoj zahtev da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća, putem povećanja neoporezivog dela zarade (UPS tražio 19.000, Vlada prihvatila 18.300), smanjenje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 1 odsto i ukidanje taksi i parafiskalnih nameta, kojih ima više od 500."Jedino rasterećenje preduzeća omogućava dugoročno isplaćivanje povećanih zarada, a u krajnjoj liniji i jačanje domaćih investicija, što je jedna od najslabijih tačaka u makroekonomiji Srbije", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Novi minimalac biće 32.126 dinara i to predstavlja rast od 6,6 odsto, uz smanjenje neoporezivog dela zarade i olakšice za poslodavce, izjavio je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavnisnost, javlja N1. "Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu", rekao je Stojiljković.Odluku koju je doneo Socijalno-ekonomski savet treba da potvrdi Vlada Srbije.Stojiljković je napomenuo da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije."Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34 hiljade", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.On je takođe podsetio i na prethodni dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.
Zaposleni u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nedavno su dobili smanjene plate u iznosu od dvadeset odsto, iako su najviši predstsavnici države više puta istakli da se zarade u javnom sektoru neće menjati, saznaje N1."Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je zbog pada svih kategorija poslovnih prihoda iz kojih se finansira u skladu sa odredbama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koje su prouzrokovane smanjenjem obima vazdušnog saobraćaja, izvršio usklađivanje svih vrsta rashoda, ne dovodeći u pitanje finansijsku stabilnost i održivost poslovanja", navode u Direktoratu za N1.OČUVANJE PLATA U JAVNOM SEKTORU NEREALNO NA DUŽE STAZE Dodaje se da su zarade korigovane za mesec avgust 2020. Godine, sa tendencijom smanjenja za svaki naredni mesec, a u skladu sa raspoloživim prihodima Direktorata.Odluka o smanjenju plata zaposlenih u toj javnoj agenciji doneta je ubrzo pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je finansijski sistem stabilan i obećao da plate u javnom sektoru neće biti umanjene."Srbija će podneti krizu ne lako, ali lakše nego svi naši susedi i lakše nego većina drugih u Evropi, i po stopi rasta i po stopi javnog duga i po stopi zaposlenosti odnosno nezaposlenosti. I po tome da nećemo smanjivati plate i penzije", istakao je tada Vučić.Očuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže stazeOčuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže stazOčuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže sta
Nacionalna asocijacija turistickih agencija Srbije (JUTA) narednih dana će nastojati da napravi pritisak na ambasadu Grčke i da razgovara sa resornim ministarstvom da bi se turističkim radnicima omogućilo da sa PCR testom ipak odu u Grčku i razgovaraju sa partnerima o rešavanju problema srpskih građana i nerealizovanih putovanja, prenosi portal eKapija.Direktor Nacionalne asocijacije Aleksandar Seničić kaže za Tanjug da je cilj da se dobiju vaučeri koji će biti garancija da su Grci dobili novac i da će građani dobiti novac koji su uplatili.Do 15. marta za celu Evropu uplaćeno je oko 150 miliona evra, a 90 odsto aranžmana nije realizovano, dok je najveći deo novca, oko 90 miliona evra avansa za ovu godinu otišlo na Grčku.„Novac smo prebacili partnerima, a gotovo ništa nije realizovano, imamo bojazan, Grci sve češće pomnju da će sredstva vrati tek 2022. bez obaveze da plaćene aranžmane odrade sledeće godine“, rekao je Seničić i naglasio da je zato cilj da predstavnici agencija odu do grčkih partnera i razgovaraju.Seničić je ocenio da će nam za rešavanje problema verovatno biti portebni razgovori na državnom nivou, jer je to novac garajana koji su agencije uplatile partnerima.On smatra da bi država morala da nađe način da bilateralnim razgovorima dođe do rešenja zadovoljavajućeg i za građane i za agencije. Napominje da bi agencije mogle da budu u problemu i naredne godine, ako bi na primer Grci rešili da prodaju aranžmane Bugarima ili nekom drugom.Dodao je da ne postoji način da bilo ko natera Grke na sarađanju sa srpskim turističkim agencijama ako imaju drugi plan.Seničić dodaje da u celoj priči postoji i drugi problem koji se odnosi na to šta će se desiti ako neko od partnera, između ostalog, propadne ili odluči da proda hotel.„Moramo da razgovaramo sa resornim ministarstvom i novom Vladom i moramo da nađemo model za sve zemlje, kako da rešimo problem da imamo obećanje da ćemo moći da radimo pod bilo kojim uslovima makar sa PCR testom“, rekao je Seničić.Seničić je dodao da nema pomaka što se tiče putovanja u Grčku i da očekuje da se to čuje i zvanično.„Tako se ponašaju cele godine i ne verujem da će se promeniti nešto na temu otvaranja granica“, rekao je Seničić.Grčka je, podseća, donela propis gde je davaocima usluga, hotelijerima i vlasnicima privatnih kuća omogućila da "novac koji smo mi uplatili ne moraju da vrate, da mogu da ga vrate početkom 2022. godine".
Srbiju će umesto 1.000, nadzirati 8.000 kamera i prema Pravilniku o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju, Ministarstvo unutrašnjih poslova moraće svaku kameru da obeleži, piše portal Startit.Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima.Lokacije kamera za nadzor resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj znaničnoj internet stranici.Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako je čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja u neskladu sa zakonom. Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.„Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa”, zaključuju u Share fondaciji. Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera.
Od prvog septembra otvoreni su gotovi svi bioskopi u Srbiji, od velikih lanaca poput Cineplexxa, Art Viste, Cinegrand/MCF i drugih, do malih prikazivača okupljenih u udruženju koje čini 23 bioskopa sa 31 salom. Međutim, ne očekuje se potpun oporavak ovog sektora do kraja godine.Kako kaže Ivan Hinić, predstavnik distributera i prikazivača filmova u Cineplexxu, bioskopi su najverovatnije najteže pogođena grana, jer su fiksni troškovi izrazito visoki.Trenutna procena gubitka bioskopa za ovu godinu je oko 20 miliona eura.U mesecima tokom karantina, distribucija novih filmova potpuno je obustavljena, a projekcije filmova će se u narednom periodu održavati u smanjenom kapacitetu.Uz dodatnu pomoć države, bioskopi će moći da opstanu sa smanjenim kapacitetom do kraja godine.„Mi moramo da se nadamo da će poseta bioskopima pre svega biti moguća, a onda i rasti tokom vremena. Interesovanje postoji, prvi rezultati su u okvirima predviđenih, ali ne očekujemo potpuni povratak do kraja godine“, kaže Hinić.„Ako početkom sledeće godine dostignemo rezultate koji su na nivou prethodnih, moći ćemo da kažemo da smo na putu oporavka. Sve ovo naravno, ako se epidemija ne povrati u nekom većem obimu. Sa druge strane veliki filmski studiji pružaju podršku i sve je više najava velikih filmskih hitova“, dodaje on.Jelena Kostadinović Burazor iz Kombank Dvorane kaže da je zatvaranje bioskopa zbog panedmijske krize značajno poremetilo funkcionisanje te institucije, koja je istovremeno i kultni objekat u kome se održavaju i raznovrsni kulturno-umetnički događaji."Za Kombank Dvoranu gubitak je višesturk i višeslojan. Šest meseci nije mali period, i otvaranje bioskopa, iako veoma značajan momenat, još ne može da nadomesti gubitke koje je Kombank Dvorana pretrpela", kaže Burazor.Prihodi bioskopa bili su na apsolutnoj nuli gotovo pola godine, ali zahvaljujući pomoći države, uspeli su da zadrže zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda.„Iskreno smo zahvalni na onome što je Vlada Srbije do sada učinila. To nam je omogućilo da zadržimo zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda. S obzirom da do kraja godine ne očekujemo intenzitet poslovanja ni blizu onoga što je bilo do pandemije, nadamo se da ćemo dobiti i neku dodatnu pomoć“, zaključuje Hinić.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
