Astečki kukuruz i nubijske koze u srcu Šumadije
U Švajcarskoj je mogao da živi zapadni san: radi u "fabrici ideja", proputovao je ceo svet, zaradio puno novca, a onda mu to više nije bio motiv. U jednom trenutku počela su da mu nedostaju brd...
Srbija
Srbija u grupi zemalja sa malim riizikom od pretnji po mir
Srbija je na 34. mestu ovogodišnjeg Normandijskog indeksa koji ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu, pokazao je novi izveštaj tink tenka Evropskog parlamenta EPRS, javlja portal Euractiv.U poređenju sa 2019, rezultati Normandijskog indeksa 2020 ukazuju na blago smanjenje pretnji po mir i bezbednost na planeti.Normandijski indeks, koji se ove godine radi drugi put, razlikuje se od drugih indeksa po tome što je prilagođen pristupu i delovanju EU u oblasti mira i bezbednosti.Krirerijumi na osnovu kojih je rađen Normandijski indeks su: klimatske promene, sajber bezbednost, demokratski procesi, ekonomske krize, zavisnost u energetici, fragilnost države, kriminal, dezinformacije, terorizam, nasilni konflikti, naoružanje.U izveštaju "Mapiranje pretnji po mir i demokratiju u svetu" najbolje plasirane zemlje su Norveška, Australija i Švajcarska, kao i godinu dana ranije.Evropska unija (27 članica) tretirana je kao celina među 136 zemalja obuhvaćenih indeksom i nalazi se na 11. mestu sa indeksom 7,54 pri čemu 10 znači da nema rizika a O (nula) ukazuje na veliku pretnju po mir.Svetski prosek je 5,64 poena.Srbija je na istom mestu kao 2019, sa ocenom 6,5 , i nalazi se u grupi zemalja sa malim rizikom od pretnji po mir.Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je na 28. mestu a Albanija deli 30. poziciju sa još tri zemlje. U grupi zemalja sa malim rizikom je i Severna Makedonija, na 42. mestu svetske liste, dok je Bosna i Hercegovina (BiH) među državama sa umerenim rizikom i plasirana je na 74. mestu.Međutim, BiH, Albanija i Crna Gora su u grupi onih koji su najviši napredovali u odnosu na prethodnu godinu - BiH se popela za 12 mesta a Albanija i Crna Gora za po devet.Istovremeno su na listi najviše pali Šri Lanka, za 19 mesta, i Nikaragva i Brazil, za po 15.Među najvećim gubitnicima je i Severna Makedonija koja se u 2020. u odnosu na 2019. spustila za deset mesta.Velika Britanija je na 17. mestu liste, SAD su 48, Kina 89, Rusija 107. a Turska 122.Na dnu liste je Centralnoafrička Republika a među najslabije plasiranim su i Irak, Avganistan, Pakistan, Čad, Jemen.Izveštaj sadrži i studije slučaja za 40 zemalja ali među njima nije Srbija.Predgovor za izveštaj napisao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli koji je istakao da nas je 2020, verovatno više nego ijedna godina poslednjih decenija, podsetila da bezbednost ne treba da uzimamo "zdravo za gotovo" i da pretnje po bezbednost i demokratiju mogu da budu u različitim oblicima."I pre pandemije u nekim delovima sveta mir, bezbednost i stabilnost nisu bili deo svakodnevnog života. Klimatske promene, terorizam, sajber napadi, trgovina oružjem za masovno uništenje, siromaštvo i pregogranični kriminal, samo su neki od faktora koji ruše mir", naveo je Sasoli.Sasoli je istakao da je unapređenje mira i međunarodne bezbednosti temelj spoljne politike EU i dodao da je Evropski parlament posvećen ponovnom aktiviranju multilateralizma za razvoj, bezbednost i mir.EPRS je dizajnirao i uradio Normandijski indeks zajedno sa Institutom za ekonomiku i mir i na osnovu podataka te organizacije.
Japanski Nidec Corporation zainteresovan za gradnju fabrike u novosadskoj industrijskoj zoni
Japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad, pa će tako ovaj proizvođač malih elektromotora izgraditi fabriku u industrijskoj zoni kod rafinerije, piše portal eKapija.Dolazak japanske kompanije Nidec u Novi Sad, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potvrdio je i pokrajinski premijer Igor Mirović. "Zahvaljujući radu Pokrajinske vlade i Razvojne agencije Vojvodine i stalnom prisustvu na velikim sajmovima investicija, japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad", napisao je Mirović na svom Instagram nalogu.On je dodao i da je prvi kontakt ostvaren sajmu u Minhenu i nakon dve godine pregovora potvrđen je njihov dolazak."Zaposliće više stotina ljudi u novosadskoj industrijskoj zoni kod rafinerije", naveo je.Međutim, prema gradonačelniku Novog Sada, odluka nije definitivno doneta, pregovori su u toku, a japanska delegacija bi naredne nedelje trebalo da dođe u Srbiju."Sledeće nedelje bi iz Japana trebalo da dođe visoka delegacija u Beograd i Novi Sad. Novi Sad je jedan od potencijalnih gradova u Evropi gde oni razmišljaju o investiciji. Niko nam u Srbiji nije konkurencija, ali jesu drugi gradovi u Evropi. I država, pokrajina i grad Novi Sad su dali ozbiljnu ponudu i garancije da želimo da vidimo takvu investiciju. Vrednost investicije može da bude od pola do milijardu dolara i nekoliko hiljada zaposlenih", rekao je novosadski gradonačelnik, koji je tom prilikom najavio i moguć dolazak još jedne divizije nemačkog Continental-a.Nidec Corporation osnovana je u Japanu 1973. godine i jedni su od svetski najznačajnijih proizvođača malih elektromotora koji se nalaze u hard diskovima, električnim aparatima i automobilima.
I vlast i opozicija ustali protiv zagađenja u Boru
Odbornici opozicije u Boru upozorili su na alarmantno zagađenje sumpor dioksidom i teškim metalima, sa čim se složio i gradonačelnik Aleksandar Milkić koji tvrdi da su sve mogućnosti lokalne samouprav...
Zapitajmo se: Da li sam fašista?
Specijalno za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nl Zapitajmo se: Da li sam fašista? (razlika konstruktivnog od destruktivnog nacionalizma) Verovatno ste se, možd...
Aerodromi Srbije osnivaju firmu Aerodrom Trebinje
Aerodromi Srbije osnivaju firmu u Republici Srpskoj - Aerodrom Trebinje. Kako je objavljeno u najnovijem službenom glasniku, Vlada Srbije dala je prethodnu saglasnost na Odluku o osnivanju Privrednog ...
Ministarstvo najavilo povećanje penzija od januara
Januarske penzije biće uvećane u skladu sa "švajcarskom formulom", koja podrazumeva usklađivanje postojećih iznosa sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade, saopštilo je MInistarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.Dodaje se da će ukupno povećanje penzija u periodu 2012. do 2021. godine iznositi 30,9 odsto, a za da je penzionerima koji primaju novčani iznos kao uvećanje uz penziju to uvećanje 37,5 odsto."(To) znači da osoba koja je imala 20.000 dinara 2012. godine imaće 27.499 dinara, a ko je imao 30.000 dinara imaće 39.284 dinara", dodaje se u saopštenju.Direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović ocenila je da se na održiv način unapređuje rast standarda penzionera, u skladu sa postignutom fiskalnom konsolidacijom i dostizanjem ekonomske stabilnosti."Zahvaljujući uspostavljenoj fiskalnoj disciplini, obezbeđen je stalni rast visine penzija kroz redovna usklađivanja, a takođe su uvedene i dodatne isplate penzionerima, ali bez narušavanja održivosti sistema. Prema tome, na održiv način se unapređuje rast standarda penzionera", rekla je Kalinović.U saopštenju se navodi i da je naplata izvornih prihoda Fonda od 2012. godine imala izrazito pozitivan trend i da su od 51,1 odsto, koliko su učestvovali u prihodima Fonda 2012. godine, tokom 2019. godine dostigli 74,6 odsto ukupnih prihoda.
Savet: Kome smeta borba protiv korupcije, Vladi ili ministarki?
Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da je dobio odgovor ministarke Zorane Mihajlović u kojem se najavljuje i "latentna" obustava njegovog rada.Savetu je taj odgovor inače stigao povodom ministarkinog izveštaja o realizaciji infrastrukturnih projekata javnog preduzeća Železnice Srbije.U saopštenju se dodaje da sve upućuje da ministarki Mihajlović smeta borba protiv korupcije, pa se stručna javnost i građani pozivaju da samostalno protumače dopis:"Potpredsednica Vlade i Ministarstvo će pokrenuti procedure da Vlada preispita rad Saveta u nazad nekoliko godina, rezultate rada, način, kriterijume i kvalitet izveštaja, kao i način davanja preporuka, kako bi se ovo telo reformisalo i angažovalo stručne i profesionalne ljude koji će svojim radom pomoći dodatno Vladi da bude uspešnija i efikasnija", stoji u odgovoru Zorane Mihajlović.Savet se pita i da li je u pitanju lično ili obraćanje u ime Vlade Srbije i dodaje da je nudio pomoć i preporuke bilo kojoj Vladi ali da pretnji i ucena od strane vlasti nije bilo."Samo je Savet za borbu protiv korupcije radio svoj posao i očigledno je da joj smetamo. Želja ministarke Mihajlović je da nemamo nijedno telo koje radi na borbi protiv korupcije", smatra članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić.Vasilić kaže i da je Mihajlovićevoj zasmetao izveštaj Saveta o Javnom preduzeću "Železnice Srbije" u kome su otkrivene zloupotrebe i nenamensko trošenje novca iz kredita.Odgovorila je i na tvrdnju Mihajlovićeve da su članovi Saveta "nestručni" i da kontrolišu investicione projekte, što kako naglašava, nije tačno:"U našem Savetu rade iskusni pravnici i ekonomisti, dobri poznavaoci zakona. Ja pitam Zoranu Mihajlović koje ona ima kvalifikacije da se bavi investicionim projektima?", rekla je Vasilić.Dodaje i da su više puta tražili podatke o trošenju novca za izgradnju autoputeva, ali da nije dobijena sva dokumentacija. Međutim, za Železnice Srbije je dobijena neophodna dokumentacija i taj izveštaj je kompletiran, naglasila je Vasilić.Vasilić je kaže da je rad Saveta smetao svakoj vlasti, a da "naročito smeta ovoj vlasti koja ne dozvoljava suprotno mišljenje.Savet za borbu protiv korupcije je inače obavestio javnost da radi na analizi ugovora između Telekom Srbija a.d. Beograd i firme Wireless Media, čiji je vlasnik Igor Žeželj.O transakcijama Telekoma i dve firme Igora Žeželja, nedavno je govorila doskorašnja opoziciona poslanica Marinika Tepić.Ona je između ostalog tvrdila da je uprava Telekoma Žeželju obezbedila novac građana da kupi tabloid Kurir, kao i dodatnih 28 miliona evra za proizvodnju drugih medijskih sadržaja.
JTI: Uzgajivači duvana zadovoljni prinosom
Direktor Uprave za duvan Slobodan Erdeljan i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja, obišli su njive i sušare proizvođača duvana u selu Hrtkovci, koji godina...
Stručnjaci savetuju: Prioritet nove Vlade Srbije treba da budu investicije u zanemarene oblasti
Zdravstvo, obrazovanje i ekologija samo su neke od oblasti u koje nova Vlada treba da ulaže u uslovima kada bude rešavala ekonomske posledice pandemije koronavirusa, prenosi časopis Cord.“Kada obuzda pandemiju Vladu čeka rebalans budžeta, povećanje javnih investicija, posebno u zanemarenim oblastima zdravstvu, obrazovanju i zaštiti životne sredine, uspostavljanje vladavine zakona i suzbijanje korupcije”, kaže u svom tekstu za magazin Cord Danko Brčerević iz Fiskanog saveta Srbije. Prema njegovim rečima, zadatak Vlade biće i da smanji fiskalni deficit u 2021. godini, sa sadašnjih sedam do osam odsto na oko dva procenta bruto domaćeg proizvoda.“Iskustvo iz krize koja je vladala 2009. godine, takođe nas podseća koliko je važno da se fiskalni deficit reši odmah nakon krize”.Brčerević podseća i da su troškovi servisiranja javnog duga Srbije koji je 60 odsto našeg BDP-a, znatno veći od troškova javnog duga Francuske koji je 100 odsto njenog BDP-a.Redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Baucal, objašnjava da nova Vlada treba da se na pravi način pozabavi inovacijama u obrazovanju.“Kratkoročno, trenutna kriza zahteva kombinaciju učenja na daljinu i učenja u školi. To podrazumeva redukovanje postojećih programa na delove koji imaju najveći obrazovni potencijal. Važna je podrška školama i nastavnicima sa ciljem da pronađu rešenje za učenje koje će biti dobra kombinacija ta dva modela, u skladu sa datim uslovima”.Baucal smatra i da digitalizacija obrazovanja nije dala željene rezultate, što je najbolje pokazala kriza koju je izazvala pandemija: “Ona (digitalizacija) se svela na nabavku opreme, njeno neodgovarajuće korišćenje i uvođenje novog predmeta, jednostavno nije prošla vremenski test”.“Dalja digitalizacija, ona koja se tiče pojedinaca koja se ogleda kroz drugačiji oblik usluga i komunikacija i ona koja se odnosi na kompanije i to u vidu efiksanijih oblika poslovanja, podrazumeva značajan proces transformacije. On zahteva neprekidno obrazovanje i velike početne investicije da bi u budućnosti dao rezultate”, piše za Cord asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u novom Sadu, Jasna Atanasijević.ZAPOŠLJAVANJE MLADIH“Kroz program “Moja prva plata” će se zapošljavati mladi ljudi koji su završili srednju školu i fakultet. Deo njihiove plate finansiraće država, a mogu da počnu da rade od novembra. To je dobar način da se o zapošljavanju mladih preventivno razmišlja, u slučaju da oni budu prvi na udaru otpuštanja kada nastupi kriza”, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Jelena Žarković.“Pred novom Vladom su teški zadaci nastavka finansijske podrške i očuvanja radnih mesta sa ograničenim budžetskim fondovima, bez mnogo prostora za novo zaduživanje”, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jurij Bajec.Prema njegovim rečima, prioriteti su brz i održiv ekonomski rast u skladu sa uslovima spoljne i unutrašnje makroekonomske stabilnosti i nastavak ključnih tržišnih reformi.
Beograd među najpopularnijim destinacijama za digitalne nomade
U prvoj polovini godine Beograd se našao na sedmom mestu u Evropi na sajtu Nomad list, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade. Ovakav rang među gradov...
Ponovo oglašena prodaja Sava centra, po još nižoj ceni
Grad Beograd ponovo je oglasio prodaju Sava centra pdo istim uslovima kao i u prethodnim pokušajima prodaje, ali po nižoj ceni od prošlog puta od 21,9 miliona evra.Na prethodni tender oglašen u avgustu ove godine, nije pristigla nijedna ponuda.Potencijalni kupac se obavezuje da u roku od pet godina od dana isplate celokupnog iznosa kupoprodajne cene izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji Sava centra, čija ukupna vrednost ne može biti niža od 50 miliona evra, kao i da po završetku rekonstrukcije dostavi izveštaj o tome.Takođe, kupac će se obavezati da neće promeniti namenu Sava centra, koji bi morao da ostane u funkciji kongresnog turizma.Prilikom zaključenja ugovora, sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Navodi se i da umetničko-istorijska dela, kao nepokretna i pokretna kulturna dobra u objektu, nisu predmet prodaje.Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja imaju sva fizička i pravna lica koja do 25. septembra do 10 sati, dostave potpune ponude i uplate depozit u iznosu od 2,1 miliona evra.Javno otvaranje ponuda će se održati dana istog dana u 13 sati u Maloj sali na 20. spratu poslovne zgrade Gradske uprave grada Beograda.Proces prodaje Sava centra ponovo je otpočela u novembru prošle godine, premda je Grad Beograd u potragu za partnerom prvi put krenuo 2016. godine.
SPOS: Porasla cena meda, bagrem i preko 6,2 evra za kilogram
Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da su krigovane cene u njihovom Pogonu „Naš med“, a ona će važiti za pčelare čiji će med za nekoliko dana krenuti put kupca.Kako se navodi na SPOS-ovom sajtu, ako cena i dalje bude rasla do preuzimanja meda od pčelara, biće isplaćena nova, veća cena. To će važiti čak i ako pčelari potpišu ugovor za jednu cenu, a otkupna cena poraste, navode iz SPOS-a.Osnovna cena kilograma bagremovog meda u otkupu je 5,74 evra, a sa PDV-om, ukupna cena koju će pčelar dobiti iznosi 6,1992 evra. Vlasnici Zlatne kartice lojalnosti SPOS-u imaju 0,5% veću cenu, odnosno 6,230196 evra sa PDV-om.Vlasnici Dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u imaju 0,6 odsto, a Platinaste kartice lojalnosti SPOS-u imaju 1,6% veću cenu.Isplata meda obavlja se u celosti pre preuzimanja meda, odnosno 90% procenjene količine, jer se smatra da greška u proceni ne može da bude veća od 10%, a kad se med izmeri.Pčelaru će se odmah nakon merenja doplatiti razlika, ili će on vratiti višak novca ako je procena bila veća od 10% na štetu Pogona, odnosno par dana pre nego med napusti magacin pčelara.Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Oni ljudi koji uzimaju uzorke meda, već su uveliko na terenu od 12. Avgusta, navodi SPOS. Iz tog saveza mole sve zainteresovane pčelare da se jave što pre kako bi troškove uzorkovanja smanjili maksimalno, jer je preskupo više puta ići u jednu istu opštinu, a nekad je to i nemoguće.Pogonu „Naš med“, otvoren je u junu u Rači kod Kragujevca, a glavni cilj SPOS-a je da se prilikom prodaje meda pčelari zaštite od manipulacija velikih otkupljivača.SPOS često naglašava i da im je prioritet borba protiv falsifikovanog meda.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI
U Kruševcu povećan broj pacijenata sa nemernim trovanjima
Kruševačkoj Službi hitne medicinske pomoći tokom proteklog perioda učestalije se javljaju pacijenti zbog trovanja, češće namernog, piše Kruševacgrad. – U proteklom periodu najčešće naše intervencije su bile zbog namernog uzimanja više različitih lekova sa ili bez alkohola, alkohola sa ili bez energetskih pića, veće količine psihoaktivnih supstanci sa ili bez alkohola i sa ili bez alkohola organofosfata , odnosno, hemijskih materija koje se koriste u zaštiti bilja, za uništavanje insekata i uništavanje glodara – kaže Gordana Simić, načelnica kruševačke Službe hitne medicinske pomoći.Prema njenim rečima, Službi se u manjem broju javljaju i pacijenti zbog nenamernih trovanja, s tim da u oba slučaja, obavezno treba zatražiti stručnu medicinsku pomoć.– Otrov mogu biti različite supstance koje koristimo u svakodnevnom životu, poput hrane, vode, lekove, gasova, hemikalija, a u naše telo dospevaju udisanjem, gutanjem,venskim putem i preko kože i sluzokože. Najugroženiji su najmlađi zbog sklonosti da sve stavljaju u usta, psihički izmenjene osobe sa suicidnim idejama, slepe ili slabovide osobe, osobe u alkoholisanom stanju i dementne osobe. Ishod trovanja zavisi od načina ulaska, količine i dužine izloženosti otrovu – kaže ona.Kod trovanja nastalih usled nepažnje, najčešće uzrok je trovanje hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi.– Najveća greška kod ovih nenamernih trovanja je što se neiskorišćeni deo tih hemikalija čuva u tamnim flašama, poput pivskih i vinskih, što ljudi zaborave pa kasnije popiju misleći da je alkohol – navodi naša sagovornica.https://krusevacgrad.rs/u-hitnoj-povecan-broj-pacijenata-sa-namernim-trovanjima/
Kruševac traži koncesionara za podzemnu garažu u centru grada
Grad Kruševac odlučio je da izda koncesiju na 50 godina za izgradnju podzemne garaže ispred zgrade suda, na Trgu kosovskih junaka, piše Gradkruševac.rs.Javni poziv za finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje podzemne garaže raspisan je ovih dana, a rok za podnošenje ponuda je 21. oktobar.Garaža će prema urbanističkom projektu biti pored zgrade Kocke i spred zgrade suda. Garaža će biti u podzemnom delu, te da će plato ispred suda, na kome su planirani fontana i zelene površine, biti potpuno funkcionalan i dostupan građanima. Maksimalan broj parking mesta u garaži treba da bude 220. Koncesija se daje na period od 50 godina a budući koncesionar će mesečno gradu plaćati ugovorenu koncesionu naknadu. Predviđeno je i da minimalna cena po parking mestu iznosi 40,00 dinara bez PDV, a da koncesionar može da utvrdi i drugačiju cenu.
Neutrošene pare iz IPA preusmerena za prevazilaženje korona-krize
Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici amandman na finansijski sporazum sa Evropskom komisijom za Godišnji akcioni IPA program za 2015. godinu, čime je neutrošena sredstva namenjen...
Decenije niskih ulaganja u zdravstvo ostavile trag na opremljenost bolnica
Tokom poslednjih skoro dvadeset godina državne investicije u zdravstvu često su bile manje nego u uporednim zemljama centralno -istočne Evrope što se odrazilo na opremljenost zdravstvenih ustanova, piše Fiskalni savet u svom poslednjem izveštaju.Kako se navodi, podaci Eurostata pokazuju da Srbija zaostaje za zemljama CIE po broju dijagnostičkih medicinskih aparata. Prema pokazatelju broja medicinske opreme na 100.00 stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji raspolaže sa upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak 3-4 puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE. Pri tome, čak i uz blago povećanje javnih ulaganja u poslednje dve decenije, nivo investicija nije bio dovoljan da se osetnije smanji zaostatak koji Srbija ima u odnosu na posmatrane zemlje. Štaviše, u pojedinim slučajevima (PET skeneri, jedinice za angiografiju) jaz u odnosu na zemlje CIE se proširio. Pored medicinske opreme, Srbija ne raspolaže ni dovoljnim brojem bolničkih kreveta za određene vrste nege, navodi Fiskalni savet. Premda je prema podacima Eurostata ukupan broj postelja na 100.000 stanovnika u javnim ustanovama zdravstvene zaštite u Srbiji nešto viši nego u zemljama CIE (oko 560 u Srbiji naspram 550, CIE, podaci za 2018) izveštaji Batuta ukazuju na nesrazmeru u pogledu raspoređenosti kreveta za različite vidove nege – višak postelja za kratkotrajnu hospitalizaciju i manjak za stacionarno lečenje posebnih bolesti. Navodi se da Srbija ima manji broj i lošiju strukturu medicinskog osoblja nego zemlje CIE. Premda lekari i drugo medicinsko osoblje nisu direktno povezani sa kapitalnim ulaganjima, raspoloživost kadra i njegova struktura predstavljaju najvažniji resurs zdravstvenog sistema. Ipak, uporedna analiza sa zemljama CIE ukazuje da Srbiji nedostaju lekari specijalisti i bolje obučene medicinske sestre.Naime Srbija je u 2018. godini imala oko 300 lekara na 100.000 stanovnika što je za petinu manje nego u zemljama CIE (u proseku oko 360 na 100.000 stanovnika). Posmatrajući u strukturi, najviše nedostaju lekari specijalisti i hirurzi, dok je broj lekara opšte prakse čak i nešto viši u odnosu na zemlje CIE. Kada je reč o medicinskim sestrama i babicama (akušerke) njihov broj čak je i nešto veći nego u zemljama CIE (550 u Srbiji naspram 540 u zemljama CIE), ali se njihova struktura osetno razlikuje. Naime, prema podacima Eurostata, Srbija ima osetno manje visoko-obučenih medicinskih sestara (eng. Nursing professional) a relativno visok broj medicinskih sestara nižeg nivoa obrazovanja (eng. Nursing associate professional) u odnosu na zemlje CIE.Nedovoljna ulaganja, opremljenost i manjak medicinskog kadra negativno su se odrazili na liste čekanja. Prema izveštajima, Gradskog zavoda za javno zdravlje, čak oko 32.000 pacijenta u Beogradu u 2016. godini bilo je na listama čekanja (bez skener dijagnostike) što je povećanje za preko 7.000 ljudi (30%) u odnosu na 2007. godinu.Takođe i prosečna dužina čekanja na preglede za koje se vode liste čekanja je u porastu. Država već duže od deceniju ne uspeva da obnovi najveće kliničke centre, iako su sredstva za to obezbeđena još 2006. godine, podseća ova institucija. Neadekvatan odnos koji država ima prema zdravstvu ogleda se i u činjenici da rekonstrukcija i opremanje kliničkih centara kasni već 14 godina. Projekat je formalno započet još 2006. godine, kada su i odobrena inicijalna sredstva EIB ali se samo na ratifikaciju zajma u Narodnoj skupštini čekalo dve godine (kredit je ratifikovan krajem 2008. godine). Prvi konkretni radovi i povlačenje sredstava započeli su u 2009. godini, ali se usled loše pripremljene projektne dokumentacije nije daleko odmaklo. Premda je rok za realizaciju projekta i rekonstrukcija sva četiri klinička centra bila 2012. godina, krajem 2017. godine završena je samo rekonstrukcija KC Niš. Dogradnja i rekonstrukcija KC Srbije i KC Vojvodina u Novom Sadu je u toku, a radovi na rekonstrukciji kliničkog centra u Kragujevcu još uvek nisu otpočeli. U narednom periodu potrebno je snažno povećati ulaganja u zdravstvo, ocenjuje Savet. Procenjujemo da bi odgovarajući srednjoročni cilj za Srbiju trebalo da bude dostizanje godišnjih ulaganja od najmanje 0,5% BDP-a, navodi se. Direktna budžetska izdvajanja za investicije u zdravstvu iznose oko 0,1% BDP-a. Međutim, ovaj podatak treba pažljivo tumačiti budući da izveštavanje resornog ministarstva ne obuhvata sva izdvajanja. Naime, podaci o izvršenju budžeta (koje smo koristili u pomenutoj proceni) ne uključuju kapitalne rashode zdravstvenih ustanova koji se finansiraju iz njihovih sopstvenih prihoda i transfera. Podaci Instituta za javno zdravlje (Batut), koji u obračun uključuje ove rashode, pokazuju nešto veća ulaganja u ovoj oblasti – u 2018. godini iznosila su 0,3% BDP-a, što je na nivou višegodišnjeg proseka u zemljama CIE. Ipak, ulaganja u zdravstvu su u dužem vremenskom periodu bila za trećinu niža nego u analiziranim zemljama. Taj zaostatak se u periodu do 2014. godine smanjivao kada je Srbija dostigla prosek ovih izdvajanja u zemljama CIE – ulaganja su, uz povremene oscilacije, beležila trend rasta, pa su javne investicije u zdravstvu u 2014. godini bile dvostruko više nego na početku analiziranog perioda (skoro 0,4% BDP-a u 2014 naspram manje od 0,2% BDP-a u 2003. godini). U poslednjih nekoliko godina (2015-2018) ulaganja u Srbiji nastavljaju da prate dinamiku izdvajanja u zemljama CIE ali se trend preokreće a javne investicije u zdravstvo beleže pad na 0,3% BDP-a u 2018. godini.
Đenerali i dalje prvi po premiji životnog osiguranja
Redosled na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje posmatrano prema visini ukupne premije i premije neživotnih osiguranja nije promenjen u drugom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, promenjen je redosled na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje posmatrano prema visini premije životnih osiguranja, koja u premiji ovog segmenta tržišta učestvuju sa 82,8%, navodi se u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije.Prema kriterujumu ukupne premije, Dunav je povećao udeo sa 25,9 na 27,1 odsto.Prema kriterijumu premije životnog osiguranja, Đenerali je i dalje prvi sa udelom od 28,6 odsto u odnosu na 31,2 u drugom tromesečju prošle godine. Zatim slede Viner, Grave i Dunav osiguranje. U poređenju sa prošlom godinom, napredak je napravio DDOR. Sada je DDOR na petoj poziciji, a Uniqa životno na šestoj.
Kako su mali privrednici preživeli ručak preko interneta
Podaci o pretragama na Guglu pokazuju da su od druge nedelje marta ljudi u Srbiji čak osam puta manje guglali reč „restoran“ nego što je to bilo u ranijem periodu, a od kada je uvedeno vanredno stanje, duplo više bile su pretraživane reči kao što su „dostava“ ili „recept“. A dok su građani kod kuće čekali svoj ručak od kurira ili učili da prave hleb, katanac na bravama restorana i kafića ostavio je dubok trag na njihovo poslovanje. Ugostiteljstvo je tako sektor koji je najviše pogođen uticajem krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, pokazuje istraživanje koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije.Istraživanje, koje je sprovedeno u aprilu, a čiji su rezultati predstavljeni u junu, pokazuje da je više od polovine preduzeća u Srbiji uticaj krize na svoje poslovanje ocenilo kao veliki, dok je oko 40 odsto njih reklo da ih je kriza osrednje pogodila.Osim raspodele uticaja po sektorima, koja pokazuje da su najviše pogođeni ugostiteljstvo, hotelijerstvo, transport i tržište nekretnina, značajno je istaći da su krizom najviše pogođena mala preduzeća i to naročito ona koja imaju do deset zaposlenih. Dve trećine ovih preduzeća je ocenilo da je kriza imala visok uticaj na njihove prilive.Skoro četvrtina preduzeća sa do deset zaposlenih uopšte nije mogla da radi za vreme krize - ni u prostorijama firme, a ni van nje. Sa druge strane, velika preduzeća sa preko 250 zaposlenih su najlakše nastavila rad, pa je čak 62% njih nastavilo nesmetano sa obavljanjem delatnosti, od čega je polovina radila u svojim prostorijama, a kod druge polovine su zaposleni radili od kuće. Istraživanje pokazuje da su velike firme dosta otpornije na stresove na tržištu i krize, pa tako preduzeća koja imaju između 100 i 250 zaposlenih procenjuju da bi mogla da se vrate u redovno poslovanje za manje od mesec dana, od čega bi polovini bilo dovoljno i nedelju dana. Sa druge strane tek trećina firmi do 100 zaposlenih bi moglo tako brzo da se oporavi, a isto toliko njih veruje da bi im za taj poduhvat trebalo više od tri meseca.Da bi se brže oporavila i da ne bi ispala sa tržišta, mnoga preduzeća su bila primorana da prilagođavaju svoje poslovanje novonastalim okolnostima. Tako na primer podaci koje OEBS iznosi u svom izveštaju o krizi korona virusa u Srbiji pokazuju da je krajem marta čak 67.000 zaposlenih radilo od kuće, dok je 168 firmi koje se bave proizvodnjom zaustavilo poslovanje.Može li baš sve preko interneta?Rad od kuće i prodaja preko interneta, pogodovali su firmama koje se bave informacionim tehnologijama i telekomunikacijama, kao i onima koje rade u sektoru finansija i osiguranja, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca.Ana Marija Kopert, osnivačica i direktorka Ino edukacije, koja se bavi slanjem studenata na školovanje u inostranstvu, objašnjava da je njen centar bio pogođen pre svega zbog ograničene mobilnosti građana, pa tako i studenata. Objašnjava da poslovanje nisu prekidali i da su sve radili putem interneta, ali da to ne može da ispuni celu svrhu školovanja u inostranstvu.„Cela poenta studija u drugoj sredini je iskustvo, pa su neki studenti odložili svoje studije za narednu godinu. Ipak, kako najviše šaljemo studente u EU, gde će većina univerziteta raditi hibridno, studije će početi na vreme u ’novom normalnom’ okruženju“, kaže ona.Preduzeća koja će pandemija porazitiIma i onih koji ne veruju da u „novoj normalnosti“ mogu da opstanu, pa razmišljaju o privremenom ili trajnom zatvaranju. Iako taj broj procentualno nije veliki – tek dva odsto – iz Unije upozoravaju da ovi podaci nisu zanemarljivi jer bi, kada se procenti uporede sa brojem firmi u Srbiji, to značilo da bi moglo da se zatvori oko 7.000 preduzeća, pa bi u tom slučaju i njihovi zaposleni ostali bez posla.U Agenciji za privredne registre ne mogu da daju odgovor na to koliko je mikro i malih preduzeća (do 50 zaposlenih) stavilo katanac na vrata od početka pandemije, jer ne raspolažu podacima o broju zaposlenih, koji do njih dolaze tek na kraju godine, kada firme predaju svoje finansijske izveštaje.Treba imati u vidu da od ukupno 104.487 preduzeća, koliko ih je bilo u Srbiji na kraju 2019. godine, njih 102.577 spada u mikro i mala preduzeća, što znači da imaju manje od 50 zaposlenih.Velikih firmi, sa preko 250 zaposlenih, bilo je tek 417, dok postoji 1.493 preduzeća koja imaju između 50 i 250 zaposlenih. To znači da su 98% firmi u Srbiji u stvari mikro ili mala preduzeća. Ovo treba imati u vidu i kada govorimo o ukupnom broju osnovanih i ugašenih preduzeća za vreme krize, jer će se i ukupne brojke uglavnom odnositi na preduzeća do 50 zaposlenih.Tako iz APR-a za „Novu ekonomiju“ kažu da je od početka marta do kraja jula ove godine registrovano osnivanje 3.730 privrednih društava i 11.643 preduzetnika, dok su u istom periodu obrisana 1.252 društva i 7.849 preduzetnika. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, došlo je do smanjenja broja i novoosnovanih, ali i obrisanih preduzeća. Naime, u ovih pet meseci 2019. godine u registar je upisano 4.094 nova privredna društva i 16.869 preduzetnika, a iz njega izbrisano 1.687 društava i 9.899 preduzetnika.U infografikama koje je APR objavio na svom sajtu, a koje se odnose na prvih šest meseci ove godine, najviše osnovanih privrednih društava se bavi računarskim programiranjem, nespecijalizovanom trgovinom na veliko i izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada.Novoosnovani preduzetnici se pak najčešće bave delatnostima kao što su restorani i pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni, kao i drumski prevoz tereta.Zanimljivo je da i među delatnostima ugašenih preduzetnika preovlađuju oni koji se bave programiranjem i ugostiteljstvom, ali i konsultantskim aktivnostima. I među obrisanim privrednim društvima najviše je onih koja se bave trgovinom na veliko, konsultantskim aktivnostima i izgradnjom zgrada.Od države – minimalac, porezi na rate i povoljni kreditiEkonomski udarac na mala preduzeća države širom sveta pokušale su da spreče ili makar zaleče posledice merama podrške privredi koje su uglavnom odnose na smanjenja poreza, novčana davanja ili povlašćene uslove za uzimanje kredita.Srbija je od početka pandemije donela dva paketa mera – prvi krajem marta, a drugi krajem jula ove godine. Paketi mera obuhvataju odlaganje plaćanja obaveza prema državi kao što su porezi i doprinosi za plate i akontacije poreza na dobit, sa tim da sa početkom isplate ovih dugovanja treba početi od 2021, uz mogućnost odlaganja plaćanja najduže 24 meseca bez obaveze plaćanja kamata.Istim ekonomskim podsticajima omogućene su isplate minimalnih zarada iz državnog budžeta svim zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima koja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući one kojima je istekao ugovor.Isplate u visini minimalne zarade su u toku trajanja prvog paketa mera isplaćivane u celosti, dok drugi paket mera podrazumeva da će firme dobiti 60 odsto minimalne zarade u avgustu i septembru. Novac iz budžeta je preduzećima uplaćivan na zaseban namenski račun i one ga nisu mogle koristiti za bilo koje druge namene osim za isplate zarada. Ipak, u medijima su se pojavile pojedine tvrdnje zaposlenih da im je iz firmi traženo da minimalac nakon što ga podignu, vrate poslodavcu.Da je preduzećima teško da održavaju trenutni broj zaposlenih, pokazuje i to što su kao jednu od najvećih prepreka za poslovanje, osim smanjene potražnje, privrednici isticali činjenicu da je prihod od poslovanja nedovoljan za održavanje postojećeg broja zaposlenih.Odlaganje obaveza ili gomilanje dugova?Kritike stručne javnosti odnosile su se pre svega na pitanje da li je opravdano davati podsticaje svima, iako se zna da su neke delatnosti ugroženije od drugih, a neka preduzeća u većem riziku od zatvaranja. Slične dileme bile su tema rasprava i kada je u pitanju pomoć od 100 evra koju su primili svi punoletni građani.Osim neusmerene pomoći, vlasnici malih preduzeća zabrinuti su i zbog toga kako će im poslovanje izgledati u budućnosti, a svoje dileme, pitanja i kritike rešili su da objedine u okviru „Saveza 98%“ koji na zajedničkoj fejsbuk-grupi služi za razmenjivanje iskustava i međusobne pomoći poslodavaca, ali i za slanje apela državi da preispita da li su dosadašnje mere dovoljne i odgovarajuće.Da je potrebno napraviti grupu na društvenim mrežama i stupiti u kontakt sa drugim vlasnicima preduzeća, preduzetnica Marija Čalija shvatila je čim je uvidela koliko će zabrane obavljanja određenih delatnosti uticati na ceo sektor malih privrednika. Tada je pokrenula i peticiju sa konkretnim zahtevima za pomoć privredi koja je za tri dana sakupila više od 25.000 potpisa. Nakon toga usledile su i mere države.„Što se tiče donetih mera, Vlada je pokazala da nema sluha za preduzetnike. Podrška Vlade od tri minimalca po zaposlenom i odlaganje poreza i doprinosa za 2021. ne rešavaju problem preduzeća koja će zbog drastičnijeg pada prometa i likvidnosti biti primorana da se zatvore, ili su to već uradila. Ono što je moglo da bude značajno olakšanje preduzetnicima – otpis doprinosa - postalo je duplo zaduženje u budućnosti, jer nas od januara praktično čeka plaćanje i redovnih doprinosa i ovih koji su odloženi u aprilu, maju i junu“, kaže Čalija za „Novu ekonomiju“.Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković pak za „Novu ekonomiju“ objašnjava da je država pod pritiskom i predlozima poslodavaca imala sluha i ublažila merama tešku situaciju poslodavaca, a samim tim i zaposlenih. Smatra međutim, da ima mesta i za nove predloge, a sa državom su u pregovorima u vezi sa potencijalnim novim merama.„Mi smo predložili snižavanje stope PDV na deset odsto za najugroženije sektore turizma i ugostiteljstva. To je mera koju su već primenile neke zemlje, poput Austrije. Takođe, bilo bi logično da se umanji iznos zakupa na prostore u javnom vlasništvu za firme koje su obustavile ili značajno smanjile obim poslova.“Drobnjaković dodaje da treba razmisliti i o bespovratnoj pomoći za one koji su najviše pogođeni krizom, a sve sa ciljem da se obezbede osnovna likvidnost i nastavak poslovanja.Šta kada prođe sve?Na potrebu nastavka podrške privredi ukazuju i predviđanja Svetske banke da će srpska ekonomija u 2021. godine ući u recesiju, dok podaci koje je objavila Agencija za privredne registre pokazuju da postoje realne šanse da nelikvidnost preduzeća u 2020. godini bude na značajno višem nivou nego što je to bilo u ranijem periodu.Tako je, na primer, u 2019. godini bilo 54.789 preduzeća koja su duže od tri meseca bila u stanju nelikvidnosti, dok je u 2020. godini za samo prvih šest meseci takvih preduzeća bilo 36.888.Ukoliko imamo u vidu da prva tri meseca ove godine nije bilo ni restriktivnih mera, kao ni proglašene epidemije, a da su preduzeća i sa početkom krize trošila svoje dotadašnje rezerve, moguće je očekivati da bi broj nelikvidnih preduzeća u drugoj polovini godine mogao biti i veći. Čak i kada bi ostao na istom nivou, na kraju godine bismo imali povećanje od skoro 35 odsto preduzeća koja bu bila nelikvidna duže od tri meseca.Šta će biti teško je predvideti, pogotovo kada nismo ni sigurni u verodostojnost informacija koje do nas stižu. Naše sagovornice jesu zabrinute, ali veruju da će uspeti da se prilagode novoj situaciji.„Verujem da ćemo nastaviti posao. Važno je verovati. Ova kriza će izbrisati deo tržišta i konkurencije, posebno one koji su vezani za Severnu Ameriku i nove igrače koji su tek ušli na tržište. U ovim vremenima nije lako biti startap i biće im teško, kao i svima koji nisu sto odsto prigrlili internet, skajp ili poslovanje preko interneta“, kaže Ana Marija Kopert iz Ino edukacije.Milica Čalija takođe veruje da će nastaviti sa svojim radom, ističući da im plasiranje proizvoda na internetu ni ranije nije bilo strano, ali veruje da ćemo tek morati da se prilagodimo novonastaloj situaciji.„Pre ili kasnije, u staroj ili novoj normalnosti, situacija će sigurno postati uobičajena. Važno je do tada naći poslovni model koji će malim preduzećima omogućiti da prežive“, zaključuje Čalija.Katarina Baletić
Izmenjen predlog odluke o korporativnim obveznicama Telekoma
Kompanija Telekom Srbija izmenila je predlog Odluke o izdavanju korporativnih obveznica.Tako je sada kuponska kamatna stopa smanjena sa najviše 3M BELIBOR + 3,2 procentna poena godišnje na 3M BELIBOR + 2,95 procentna poena godišnje, navodi se u saopštenju.BELIBOR je referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom međubankarskom tržištu.Do promene je došlo na predlog predstavnika većinskog vlasnika, Republike Srbije, pred 15. septembar kada će Skupština Telekoma odlučivati o izdavanju korporativnih obveznica.Telekom će prema najavama izdati korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara bez objavljivanja prospekta.Obveznice se izdaju za kvalifikovane investitore, u dematerijalizovanom obliku, a zbog refinansiranja postojećih finansijskih obaveza i finansiranja unapređenja poslovnih aktivnost, navedeno je u predlogu odluke o kojoj će odlučivati Skupština Telekoma.Emisija obveznica smatraće se uspešnom ukoliko se upiše najmanje 50 odsto ponuđenih obveznica.
