Balkanska zelena fondacija (Balkan Green Foundation) proglasila je pobednike 9. regionalnog takmičenja Zelene ideje Balkana za 2020. godinu. Od ukupno 21 učesnika iz sedam zemalja koji su tokom 3. i 4. septe...
Poslednja uplata 60 odsto od minimalne zarade, u iznosu od 18.000 dinara, biti isplaćena danas, dok će 120 odsto od minimalne zarade za novoosnovana preduzeća u Srbiji biti isplaćeno 21. septembra, prenosi a...
Intervju sa Sanjom Sovrlić iz Leposavića, odnedavno novinarkom N1, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Sanja Sovrlić o budućnosti Kosova (AUDIO)Često se o Srbima sa Kosova govori kao o jedinstvenom entitetu. Međutim, situacija na terenu uopšte nije ista za Srbe severno i južno od Ibra. Koje su sličnosti i razlike između severa i juga, u pogledu pravnog, bezbednosnog i ekonomskog položaja srpskog stanovništva, i kakav je njihov odnos prema ovim razgovorima Beograda i Prištine? Sanja Sovrlić: Da, činjenica je da postoji ta razlika. Recimo, neka vrsta prednosti severa jeste to, da kažem, oslanjanje na Srbiju, i na njen ustavni i pravni poredak -- Srbi južno od Ibra su, jednostavno, mnogo pre bili primorani da se integrišu u kosovski sistem. Kad su Srbi na severu u pitanju, to se nije desilo sve do 2013. godine. Međutim, sada i tu lokalne samouprave, ali i druge institucije, funkcionišu po kosovskim zakonima, čemu je ranije postojao neki otpor. Bezbednosni problemi su različiti. Recimo, za Srbe na jugu su problem krađe, napadi na povratnike, takve neke vrste bezbednosnih pretnji... Dok su na severu više problem neke kriminalne radnje drugog tipa. Ali, ključna razlika je, rekla bih, taj odnos prema kosovskim institucijama. Da se razumemo -- niko od Srba na Kosovu nije baš oduševljen idejom da učestvuje u tim institucijama, zato što u njima ne vide neku vrstu sigurnosti u odnosu na Srbiju. Ipak, Srbi na jugu su jednostavno bili prinuđeni da mnogo ranije uđu u taj sistem integracije.Kako njima sad taj sistem izgleda iznutra? SS: Prvo na njihovom primeru, a pogotovo kasnije, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, se zaista ispostavilo da kosovske institucije nemaju kapacitet da integrišu Srbe na Kosovu, ili to ne žele. Čini se da taj sistem, bez obzira na sve te bajke koje slušamo o multietničkom društvu, zapravo nije napravljen za Srbe, i to je vrlo jasno na terenu. Najbolji primer toga je Zakon o zvaničnim jezicima, taj primer uvek navodim... Dakle, na Kosovu su zvanični jezici srpski i albanski. Međutim, vi u praksi imate neverovatna kršenja tog zakona. Neka istraživanja su pokazala da u srpskoj verziji, da li ustava ili krivičnog zakonika, nisam sigurna, ima preko 4.000 grešaka. Naravno da stanje sa poštovanjem jezika nije najsjajnije ni u srpskim sredinama i lokalnim samoupravama, ali su ipak centralne institucije, i većinska zajednica, na kraju krajeva te koje bi trebalo da pruže ruku, i da na neki način pokažu da zaista žele te druge narode, koji su manjina. Međutim, to se za sada ne dešava, i Srbi na jugu se sa time najviše suočavaju. Recimo, na to stalno ukazuju kolege novinari koji rade na jugu, i koji prate rad Skupštine Kosova. Kad srpski poslanici nisu prisutni, vi u Skupštini nemate prevoda -- dakle, uopšte se ne obaziru na novinare. Eto, navela sam samo neke primere nepoštovanja zakona, ali ima i drugih...Sa srpske strane je u pregovorima sa Prištinom priznavanje nezavisnosti Kosova apsolutna tabu tema. Koliko ta opcija postoji kao bauk među običnim srpskim stanovništvom na Kosovu, i šta bi njima priznanje realno promenilo? SS: Pa, nisam sigurna da li je i dalje bauk, s obzirom na to da se u javnom prostoru Srbije sve češće o tome priča. Svakako da bi to promenilo stvari... Da vam kažem, 2013. godine ljudi uopšte nisu bili raspoloženi za ono što se dešavalo. Oni se jednostavno ne osećaju sigurno, oni nisu voljni da budu deo Kosova na način da to bude nezavisna država. Posebno ako uzmemo u obzir taj primer Srba sa juga, gde vidimo da se prava, koja na papiru postoje, u praksi ne poštuju. Bez obzira na prisustvo međunarodne zajednice, koja bi, je l' tako, trebalo da bude garant njegove primene, vi i dalje imate jedno potpuno nepoštovanje, jedno neverovatno kršenje zakona. Stanje je sad takvo i pored svih pritisaka i apela međunarodne zajednice, i ja stvarno ne znam šta bi bilo da toga nema. U kakvim ekonomskim okolnostima žive ljudi na Kosovu -- i Srbi, i Albanci? SS: Kada su Srbi u pitanju, najveći poslodavac je država Srbija, da tako kažem. Čak oko 80% stanovništva na severu Kosova direktno ili indirektno zavisi od primanja iz Srbije -- da li država zapošljava njih lično, ili nekog člana porodice. Što se tiče albanskih sredina, rekla bih da tu možda više ima nekog preduzetništva... Dobro, naravno, u pitanju je i veća zajednica, radi se o većem broju stanovnika. Međutim, i kod njih ljudi dosta zavise od poslova u javnim institucijama, nekako se tako osećaju sigurnije. S druge strane, nažalost, korupcija je jako prisutna, i to i te kako ometa razvoj. Recimo, na Kosovo stižu značajna sredstva iz različitih međunarodnih fondova... I to na celo Kosovo -- recimo, nakon 2013. godine je čak bilo više nekih grant šema posebno za sever Kosova, takoreći kao neka vrsta nagrade za taj proces integracija. Ipak, nekako ne vidimo rezultate tih velikih ulaganja. Imamo, recimo, i Fond za razvoj severa Kosova, koji je rezultat Briselskog sporazuma, čije efekte takođe ne znamo. Tako da bi moglo da se radi na ekonomskom razvoju, ali čini mi se da zbog sveprisutne korupcije, i u srpskim i u albanskim sredinama, toga nema u onoj meri u kojoj bi trebalo. Kako izgleda komunikacija između srpskog i albanskog stanovništva, tamo gde postoji?SS: Naravno da ti odnosi nisu idealni, i da bi trebalo da budu bolji. Međutim, između onoga što u Beogradu, u javnom prostoru, možemo da čujemo -- između toga da se međusobno bijemo, i da su Srbi na Kosovu do te mere ugroženi, do, sa druge strane, one bajke da je sve prelepo, i da Srbi i Albanci žive zajedno u nekim idealnim okolnostima -- znači, između te dve krajnosti postoji neka sredina. Zaista postoje neki pozitivni primeri saradnje, koji su se desili na različite načine... Da li kroz biznise, koji uvek među prvima probiju taj led, zatim kroz aktivnosti nevladinih organizacija, kroz različite neke seminare, konferencije... Tako da neki odnosi postojei. Mislim da su ljudi već umorni od političkih igara kojima svakodnevno prisustvujemo, i od tih, u jednom periodu i veštačkih podizanja tenzija. Dakle, sasvim je druga stvar ono o čemu ja pričam, kršenje prava -- kao što je to pravo na jezik, kao što je gradnja u zaštićenoj zoni... Ja bih volela da se na jedan pristojan način insistira na primeni toga. Htela bih da se o tome govori, ali na jedan pristojan i dostojanstven način, bez nepotrebnog podizanja tenzija, što naši političari, i sa jedne i sa druge strane, vole da rade. To neko upravljanje konfliktom njima valjda pomaže da stiču popularnost, ili da ostanu na vlasti, šta god... Sad -- vode se neki pregovori, koji će u nekom trenutku, pre ili kasnije, na kraju dovesti do ovog ili onog rešenja. U međuvremenu, pre nego što se to desi, a i nakon što se to desi -- šta bi trebalo i moglo da se unapredi u pogledu kvaliteta života Srba na Kosovu? Šta su neke suštinske stvari koje bi im značile u ovom trenutku?SS: Ja iskreno mislim da bi najbolje bilo kada bi bila uspostavljena vladavina prava. Međutim, nisam sigurna koliko je to izvesno, i koliko to odgovara određenim interesnim krugovima. Bez obzira na neke probleme koje ističem, nije taj život Srba na Kosovu baš toliko, kako bih rekla... Znate, ovde u Beogradu postoji određeni narativ kad je Kosovo u pitanju. Političari, pa i pojedini mediji često koriste te neke termine -- “srpski živalj na Kosovu”, pa onda “ognjišta”... Prosto, kao da smo mi sa Kosova neka mitska bića, a ne građani kao i svi drugi. I to ljudima smeta. Ja sam imala prilike da razgovaram sa nekim mladim ljudima sa Kosova, i da ih pitam šta im smeta u načinu na koji su prikazani u medijima, i oni kažu da im smeta što se Srbi sa Kosova predstavljaju kao glupi i neobrazovani -- ili to, ili s druge strane kao nekakvi šverceri, kriminalci... Nismo ni jedno ni drugo. Tako da mislim da bi bilo važno promeniti način na koji se o tim ljudima govori.. Na Kosovu postoje ljudi koji rade, koji pokreću neke odlične inicijative. Recimo, vi imate jedan međunarodni džez i bluz festival u Severnoj Mitrovici, gde su dolazili muzičari koji su pre birali da budu na tom festivalu, nego na nekom beogradskom. Trebalo bi da se na neki drugi način priča o tim ljudima, i da se smanji nivo korupcije i kriminala... Bilo bi značajno da se zaista radi na realnom otvaranju radnih mesta, a ne na socijalnom zbrinjavanju u cilju manipulisanja biračkim telom -- ljudima koji rade u određenim institucijama, i zavise socijalne pomoći... To je nešto što se godinama radi. Nije to ništa novo, i nije odlika ovog režima. Naravno, trebalo bi da se insistira na poboljšanju njihovog položaja, i da se posebno u sredinama na jugu insistira na poštovanju prava Srba pred kosovskim institucijama. Što se tiče komunikacije Beograda i Prištine, ona je u poslednje vreme dobila prilično pojačanu dinamiku. Upravo je završen sastanak u Vašingtonu, i sada nas očekuje sastanak u Briselu. U Vašingtonu se desila zanimljiva situacija -- imali smo malo kratke drame oko te mitske "tačke 10", da bismo na kraju dobili jedan zanimljiv, i čak pomalo bizaran sporazum...SS: Izgleda da je to bio jedan interesantan marketinški spektakl, to u Vašingtonu... (smeh) Nisam sigurna koliko će on predsedniku Trampu zapravo doneti nekih političkih poena pred izbore -- i ne znam koliko će poena dati ili oduzeti Hotiju i Vučiću... Videćemo šta će od toga uopšte biti primenjeno. Brojne stvari se na neki način preklapaju i ponavljaju u odnosu na pregovore koje vodi EU, tako da ne znam da li je Amerika možda ovo predstavila kao neku svoju trenutnu pobedu nad Evropskom unijom… Ali svakako je činjenica da će biti korišćeno u funkciji kampanje za predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali zato će se obe strane u celini odrediti prema Hezbolahu kao terorističkoj organizaciji.SS: To je interesantno, da se i to, između ostalog, našlo u sporazumu između Beograda i Prištine. Ima još nekih zanimljivih stavki, recimo: "Obe strane će diverzifikovati svoje zalihe energije. Obe strane će zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuju nepouzdani dobavljači..."SS: Da, ne znam kako će “brat Si” da reaguje na to, ali... (smeh)Na kraju, tu je i ova zanimljiva situacija sa Izraelom.SS: Da, meni je to najzanimljivije, da budem iskrena.Otkud sad to? U stvari je ispalo da su nas pozvali kako bi nas uterali u svoju spoljnu politiku. SS: Pa, liči pomalo na to. Dosta je neobično što se to našlo u sporazumu. Odakle li je odjednom iskočio Izrael? Izrael, inače, ne priznaje Kosovo -- da li će, uz pomoć Beograda, sad doći do tog priznanja, ili samo do nekog uspostavljanja odnosa koji ipak nisu na tom nivou, zaista mi je nejasno... Ali mi je svakako ta tačka najinteresantnija, i ona je u Prištini predstavljena kao neka vrsta pobede. Ne znam da li će nas Amerika uvući u svoju spoljnu politiku -- vrlo je moguće, ali svakako ostaje da vidimo da li će sve ovo biti samo u funkciji kampanje, ili će se obe strane ozbiljno obavezati da ispune obećano.Pre toga su pomenuti neki prilično primamljivi infrastrukturni i ekonomski projekti -- raznorazne slobodne zone, pruge, aviolinije... SS: Jeste, ali je pitanje ko će to da plati -- da tako jednostavno kažem. Sad, u nekim delovima će navodno biti obezbeđena neka sredstva... Mislim, sve to zvuči interesantno, i naravno da niko nije protiv izgradnje puteva, letenja aviona, brzih vozova i svega toga, ali pitanje je da li su izvesna finansijska sredstva za to. Jer i nas dvoje možemo tokom ovog razgovora da se obavežemo da ćemo, recimo, da napravimo leteći automobil -- ali ako nema ko to da plati, ja stvarno ne znam kako ćemo to uraditi. Da, s jedne strane se postavlja pitanje ko će to da plati -- jer, pitanje je sad šta će sledeći predsednik Amerike misliti o ovom sporazumu, i koliko će ga smatrati svojim prioritetom...SS: Da.A sa druge strane, i sa strane pregovorača je sad pitanje ko će imati autoriteta to da sprovede. Kakva je situacija na Kosovu što se tiče unutrašnjepolitičkih prilika, i odnosa javnosti i opozicije prema ovom pregovaračkom procesu? Koliko uopšte Hotijeva vlada ima autoritet da sprovede bilo kakav sporazum? SS: Ta vlada u Prištini je zaista nestabilna, i stoji na staklenim nogama, tako da je pitanje koliko je moguće da oni sprovedu ovaj sporazum. Mi smo to videli i ranije -- dakle, najbolja lekcija nam je taj Briselski sporazum iz 2013… To je neka poslednja stvar koju je međunarodna zajednica mogla da predstavi kao pobedu, s obzirom na to da je zaista došlo do određene promene. Međutim, tada se pokazalo da, šta god da bude dogovoreno, teško da se sa kosovske strane može primeniti. Zaista nisam sigurna koliko Kosovo može da primeni nešto -- jedino, možda, na isti način na koji su skinute takse... Tad su Amerikanci odlučili, i srušili su dve kosovske vlade da bi ova sad na kraju ukinula takse i otvorila prostor za dijalog. Moramo biti iskreni, Amerikanci su otvorili prostor za nastavak dijaloga insistiranjem na ukidanju taksi. Sa evropske strane to je bilo samo deklarativno, nisu preduzeti neki ozbiljniji koraci da se to i desi. Kad smo kod Evropljana, kakav odnos ima Evropska unija prema ovom susretu u Beloj kući, i generalno prema zatvaranju kosovskog pitanja? Isto pitanje važi i za Rusiju -- imaju li oni neki plan? SS: Nakon tog sporazuma, za koji sam rekla da su ga predstavili kao pobedu, administracija Federike Mogerini se zaista ispostavila tromom, i nekako zaista nije davala rezultate. Ta administracija se toliko bavila nekim simboličkim stvarima... U principu, političarima je bitno da se fotografišu sa dvema stranama koje su u nekom konfliktu, i da međunarodnoj javnosti to pokažu, kako bi poboljšali svoj CV, i na taj način gradili karijeru. Recimo, Evropska unija -- umesto da je insistirala na Zajednici srpskih opština, i na tome da se taj sporazum primeni, oni su se bavili... Vi ne biste verovali koliko su se oni bavili mostom u Mitrovici! Kao, most je simbol podela, pa ćemo sad da otvorimo most, da se slikamo sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice... To je bilo takvo trošenje energije. Taj most i dalje nije otvoren -- a, na kraju krajeva, postoje i drugi mostovi preko kojih se odvija saobraćaj, to nije jedini most... Oni su se, prosto, najviše bavili tom nekom simbolikom, koja nije dovela ni do čega. Dovela je do toga da se u jednom trenutku pričalo o razmeni teritorija kao o izvesnom i realnijem rešenju, najpre zbog tromosti tadašnje evropske administracije. Sad su velika očekivanja od administracije Miroslava Lajčaka, koji naravno ima iskustva u regionu. Moram priznati da je on na Bledskom forumu poslao neke interesantne poruke, na temu proširenja i načina na koji Evropa gleda na region, u smislu da bi Brisel trebalo da se promeni. Ali naravno, on je to izjavio kao pojedinac, i možda on smatra da bi to tako trebalo, ali je pitanje koliko on uopšte može na to da utiče. Kad je Rusija u pitanju, videli smo da je predsednik Vučić imao sastanak sa ruskim ambasadorom ovde pre nego što je otišao u Vašington. Pre odlaska je imao i telefonski razgovor sa Angelom Merkel… Šta se dešava iza zatvorenih vrata, to naravno ne znamo, ali nešto o čemu se javno govorilo jeste stav Rusije da ona jeste za rešenje za koje se dogovore obe strane, ali da insistira da se poštuje Rezolucija 1244, i da to pitanje treba rešavati u Savetu bezbednosti. To su neki njihovi stavovi koji su odavno poznati. Koliko se sada razmena teritorija čini kao izvesna?SS: Verovatno je za sada skrajnuta, ali ne mora da znači da je potpuno bačena.Koliko su Vučiću realna opasnost neki mogući unutrašnjepolitički otpori sporazumu iz Vašingtona, a i onom iz Brisela, ako ga bude?SS: On nema pretnje. (smeh) On ima toliki procenat vlasti, da se prosto plašim šta sve može da sprovede... S jedne strane ima apsolutnu vlast i kontrolu, a druga stvar je to što se ni opozicija nije baš pokazala kao posebno konstruktivna po pitanju Kosova -- ni pred međunarodnom zajednicom, ni uopšte pred domaćom javnošću. I kako, na kraju, da ocenimo ovo što se upravo desilo u Vašingtonu? Da li je to pomerilo stvari malo napred u pozitivnom pravcu, da li ih je poguralo unazad, ili se ništa bitno nije promenilo? SS: Ja bih zaista volela da je neko odlučio da su sada važni ljudi, a ne politika, i da politiku možemo da stavimo po strani. Mi hoćemo da se vodi računa o ekonomiji, i da se radi na tome da se popravi kvalitet života ovih ljudi, i ja bih zaista volela da je to slučaj. Međutim, bojim se da je to prosto jedna akrobacija u cilju sticanja političkih poena. Tu postoje važne teme --recimo, meni je jako interesantno to oko Gazivoda. Da li će tu zaista nešto biti urađeno, ta studija izvodljivosti... Da li će to zaista voditi ka nekom rešavanju pitanja jezera Gazivode, i na koji način će biti korišćen taj resurs? Zanima me i da li će deo sporazuma koji se tiče međusobnog priznavanja diploma sada, garancijom Sjedinjenih Američkih Država, biti primenjen tako da mladi ljudi više s time nemaju problema. Naravno da bih volela da nema zadržavanja u toj zoni koju nazivaju "mini Šengen" -- to je jedan mali prostor, gde vi na svakih par desetina kilometara imate neki problem... Pokazujem ova dokumenta, pokazujem ona dokumenta, ove tablice, one tablice... Prosto, ljudi imaju realne probleme, i ja bih volela da se zaista radi na njihovom rešavanju, ali nisam preterano optimistična da će se to i desiti. Volela bih, ali...*Proizvodnju podkasta "Dan posle" omogućile su Građanske inicijative
Ključna institucija koja će kontrolisati kvalitet, efikasnost i bezbednost vakcije protiv korona virusa biće Agencija za lekove, kaže za RTS njen predstavnik Pavle Zelić.„U trenutku kada se odlučimo za određeni proizvod tada će se neophodna dokumentacija i uzorci vakcine doneti u Agenciju za lekove. Naši eksperti koji su visoko kvalifikovani za ovaj posao će proceniti i dokumentaciju i uzorak i tek kada dobije pozitivno mišljenje svih onih koji su nadležni za to u našoj Agenciji može da se nađe na tržištu odnosno da bude dostupna pacijentima, istakao je Zelić.On dodaje da će ključnu odluku prilikom odlučivanja imati Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Batut, a nabavku će sprovoditi Republički fond za zdravstveno osiguranje.Zelić kaže i da je sada vanredno stanje na globalnom nivou i da u Agenciju dolazi sam proizvođač, odnosno farmaceutska kompanija koja želi da registruje određeni proizvod. "Ono što je za nas važno je da mi svaki proizvod gledamo potpuno identično, želimo da vidimo zadovoljavajući kvalitet, efikasnost i posebno obraćamo pažnju na bezbednost", kaže Zelić.NEMA MESTA TEORIJAMA ZAVERE"U godinama i decenijama koje su za nama, mi smo se trudili da pokažemo koliko su to bezbedni proizvodi i da zasta nekim teorijama zavere koje su karakteristične za ove vrste lekova nema mesta", dodaje Zelić.Objašnjava da se bezbednost vakcine proverava pažljivim praćenjem onoga što se dešavalo dok se razvijala vakcina, na primenu i izveštaje. "Velika je verovatnoća da će i u ovom slučaju, kao i u mnogim prethodnim, ta vakcina već biti primenjivana negde u praksi pre nego što dođe u Srbiju", objašnjava Zelić.Dodaje da želi da vakcina što pre dođe, ali da će već postojati neka iskustva iz kliničke prakse o neželjenim reakcijama, kao što je crvenilo na mestu uboda, blaga temperatura i glavobolja.Zelić je naglasio i da je cilj da se vakcinacijom suprostavimo toj bolesti i da to uz maske i sve druge mere bude najbolja preventiva.Naglasio je da će Agencija za lekove svaki proizvod koji dođe u Srbiju posmatrati prema evropskim i svetskim standardima sa idejom da se oni preporuče građanima bez ikakve bojazni.
Novi vlasnik strujomera biće Operator distributivnog sistema "EPS Distribucije" koji će brinuti o njima, a stare drvene ormare za brojila zameniće novi, plastični i metalni, piše portal RTS-a. „Preuzimanje merno razvojnih ormara se vrši na teritoriji čitave Srbije i do kraja 2020. moramo preuzeti sve merno razvodne ormare. Kada pričamo o rekonstrukciji i zameni, vršiće se zamena najugroženijih tamo gde je ugrožena bezbednost“, kaže Darko Nedović, ODS EPS Distribucija.Dodaje se da je do sada zamenjeno 590 hiljada mernih mesta.Po utvrđenom redosledu, zamenjivaće se i stari strujomeri novim digitalnim, instalacije i priključna oprema.U Srbiji ima tri miliona i šeststo mernih mesta u kategoriji domaćinstava. Plan koji je odobrila Agencija za energetiku pokazuje da je za zemenu milion i po.KO RADI ZAMENUIz EPS Distribucije naglašavaju da građani u tom važnom poslu ne snose nikave troškove i naglašavakju da je korist velika.Mnoge zgrade su stare i više od 100 godina, pa nemaju ni uzemljenje.EPS-u su posao zamene starih brojila u protekle dve decenije najviše otežavale procedure nabavke novih brojila i nerešena vlasnička prava u samim stambenim zgradama. O unosnom poslu nabavke i zamene strujomera, pisao je portal Javno.rs, pre šest godina.Kako je tada pisao portal BIRN-a pod okriljem međudržavnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, posao je trebalo da radi jedna firma iz Abu Dabija.Ipak, nakon sprovedene javne nabavke EPS je za poslove očitavanja brojila u avgustu 2016. godine angažovao konzorcijum ponuđača koji predvodi kompanija „Sequester“ (Sikvester).SIKVESTERU 35 MILIONA OD JAVNOG OSVETLJENJA BEOGRAD ZA DVE GODINE
-615x345.jpg.webp)
Niskotarifni avio-prevoznik Izidžet (easyJet) će privremeno obustaviti veći broj letova koje obavlja tokom cele godine na tržištima koja uključuju Sloveniju, Srbiju i Kosovo, prenosi portal Ex-YU Aviation.easyJet će privremeno obustaviti letove između Ljubljane i Berlina, sve do 8. januara.Operacije će zatim ponovo biti obustavljene na dvonedeljni period, od kraja februara do početka marta, pre nego što se obnove na nivo od dva leta nedeljno, i povećavaju na tri u aprilu.Kompanija je u početku najavio lansiranje nove linije Luton-Ljubljana za 28. oktobar, a sada je početak te usluge odložen do 6. decembra.Kao što je ranije objavljeno, avio-kompanija je prekinula letenje iz Stanteda u Ljubljanu zbog zatvaranja baze, ali nastavlja da održava operacije od Getvika do glavnog grada Slovenije.U Beogradu će easyJet voziti jednom nedeljno do Bazela do 18. oktobra, nakon čega će letovi biti ukinuti do 6. decembra.Letovi iz Berlina obustavljeni su do 8. novembra, dok će letovi iz Ženeve saobraćati jednom nedeljno do 23. oktobra, kada će biti suspendovani do decembra.Priština je takođe pogođena, a operacije iz Berlina otkazane su do 8. novembra.Usluge letova do Bazela i Ženeve će i dalje biti, iako je njihov broj smanjen.easyJet je ojačala svoje finansije prošle nedelje, obezbedivši oko 608 miliona funti prodajom i otkazivanjem zakupa delova svoje flote.Niskotarifni prevoznik sada je prikupio više od 2,4 milijarde funti od početka pandemije koronavirusa, u šta je uključeno i 600 miliona pomoći britanske vlade i nešto više od 400 miliona od plasmana akcija.
Trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želeli bi da nastave s radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa, otkrilo je novo istraživanje koje je sproveo portal Startit.Trećina ispitanika, odnosno 32,2 odsto, u anketi sprovedenoj na Tviteru želi da nastavi sa radom od kuće, čak i nakon pandemije, dok se 18,5 odsto njih oseća usamljeno radeći od kuće jer im „nedostaju kolege“.Rezultati samo potvrđuju da zaposleni žele sami da odluče odakle će raditi, a čak 6,1 odsto anketiranih spremno je da se preseli iz velikih gradova u unutrašnjost i na selo odakle će raditi na daljinu.Među onlajn anketiranim čitaocima, 55,7 odsto je onih koji bi želeli da biraju odakle će raditi.Prosečna ocena generalnog iskustva sa radom van kancelarije je dosta visokih 4,05 što je još jedna potvrda toga da ljudi žele fleksibilnost od svojih poslodavaca, a tek svaka deveta anketirana osoba, tačnije 11,7 odsto, ne želi da nastavi rad van kancelarije nakon pandemije.Više od polovine anketiranih odgovorilo je da je dobilo neophodnu motivaciju i podršku za rad, a da je dobilo opremu odgovorilo ih je 64,1 odsto.Rad na daljinu anketirani smatraju pre svega uštedom vremena koje provedu na putu do posla, a najveći procenat kao prednost navodi bolju koncentraciju i fokusiranost, kao i fleksibilnost. Najveći problem s kojim su se suočili je usamljenost, a zatim to što osećaju da nemaju ograničeno radno vreme kad rade od kuće.Utisak zaposlenih je da se količina posla koji moraju da obave od kuće nije mnogo promenila u odnosu na rad iz kancelarije, 82,3 odsto smatra da rade slično ili isto danas, kao i pre pandemije.U Startitovoj anketi bilo je 53 odsto muškaraca, a 64 procenta anketiranih živi i radi u Beogradu. Najviše anketiranih, 70 odsto, je između 25 i 40 godina, dok ih u IT firmama radi 30 odsto.
Agencija za borbu protiv korupcije, preporučila je smenu predsednika Opštine Petrovac na Mlavi, Duška Nedinića, jer je utvrđeno da je tokom vršenja javne funkcije bio u sukobu interesa, objavljeno je u Službenom glasniku.U rešenju koje je 30. januara 2020. doneo direktor Agencije piše da je predsednik opštine Petrovac na Mlavi, postupio suprotno odredbama člana 27. i člana 32. stav 1. Zakona o Agenciji.Dodaje se da je tokom mandata Duška Nedinića, opština Petrovac na Mlavi zaključila sudska poravnanja u sudskim postupcima koji su protiv nje vođeni po tužbama fizičkih lica čiji je punomoćnik bio otac predsednika opštine, Pero Nedinić.Po tom osnovu iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi na račun Pera Nedinića uplaćene su naknade štete i troškovi spora, kao i troškovi zastupanja advokata u ukupnom iznosu od 585.732 dinara.Predsednik opštine o sukobu interesa koji je imao u navedenim situacijama nije pismeno obavestio Agenciju, pa mu je ona izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.U obrazloženju stoji i da je protiv Nedinića pokrenut postupak po službenoj dužnosti.Dodaje se da je odredbama člana 27. Zakona o Agenciji propisano da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.Naglašava se da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.Agencija podseća i da je posebnim odredbama predviđeno da njenog pravobranioca postavlja i smenjuje Skupština opštine, na predlog predsenika Opštine.To, prema njenom tumačenju nedvosmisleno ukazuje na sukobu intresa.Agencija naglašava da je prilikom izricanja mere imala u vidu i činjenicu da je Duško Nedinić više puta iskoristio javnu funkciju za sticanje koristi za povezano lice.NEDINIĆ PONOVO PREDSEDNIK OPŠTINEOdluka Agencije za borbu protiv korupcije objavljena je u Službenom glasniku i na taj način je postala pravosnažna.Nedinić je međutim, kao kadar Srpske napredne stranke ponovo izabran za predsednika Opštine Petrovac na Mlavi na konstitutivnoj sednici održanoj 20. avgusta.Ipak, hronologija objavljivanja odluke Agencije za borbu protiv korupcije u Službenom glasniku Republike Srbije, osam meseci nakon njenog donošenja i četiri nedelje nakon Nedinićevog reizbora, ostavlja dosta prostora za razmišljanje.Naime, postavlja se i pitanje čemu ona služi, ako se na njenu pravosnažnost toliko dugo čeka.
„Po stopi obolevanja od raka dojke Srbija se nalazi u skupu zemalja srednjeg rizika, dok je po stopi umiranja pacijentkinja na drugom mestu u Evropi. Pored rane dijagnostike, dostupnost modernih terapi...
Peta po redu konferencija „Intelektualna svojina i internet 2020“ održana je 4. septembra. Za razliku od prethodnih godina, umesto u prostorijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, konfer...
Kompanija Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbije, a nedavno potpisani sporazum sa Kosovom u Vašingtonu mogao bi našu zemlju da svrsta u koaliciju država koje tu komapniju polako izbacuju sa svojih tržišta.Posebna stavka sporazuma, kako je preneo portal Slobodna Evropa odnosi se i na izgradnju infrastrukture za 5G internet mrežu.„Obe strane će zabraniti upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca“, ističe se u sporazumu.Dodaje se da se obe strane obavezuju da će blogovremeno ukloniti takvu opremu i učiniti druge potrebne korake tamo gde je ona već prisutna.Obe strane će se obavezati i da će se posvetiti unapređenju tehnologije i sprečiti nedozvoljene aktivnosti, primenom skrinig i informacionih sistema, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP“, navodi se dalje u sporazumu.Kompanija Huawei Telekom Srbije snabdeva različitim segmentima fiksne mreže, fiksnim pristupnim uređajima, IP/MPLS mrežom, optičkom transportnom mrežom, platformom za payTV servise, pisao je ranije portal Nova ekonomija.ŠTA SU URADILE DRUGE ZEMLJEVlada Velike Britanije nedavno je zabranila korišćenja opreme kineskog dobavljača za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture.Da bi se sačuvala digitalna ekonomija, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža i procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Sjedinjene Američke Države i Slovenija u avgustu su potpisale sporazum o bezbednosti 5G mreže, prilikom posete američkog državnog sekretara Majka Pompea.Portal Politico tada je naveo da je taj sporazum poslednji u nizu između Vašingtona i nekih evropskih prestonica, a da se odnosi na uklanjanje Huawei-a iz izgradnje 5G mreže.U tom sporazumu Slovenačka vlada obećala je da će ispitati da li dobavljači 5G opreme mogu da budu pod uticajem strane vlade da li su transparentni u svojoj korporativnoj strukturi, da li poštuju prava intelektualne svojine i imaju li etičko ponašanje.Pompeo je posle Slovenije bio i u poseti Češkoj i Poljskoj koje već podržavaju američki pristup "rešavanja" problema zvanog Huavej. Isti pakt je sklopljen i sa Rumunijom, Estonijom i Letonijom.U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja.Kompanija u našoj zemlji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.PROČITAJTE JOŠ:HUAWEI NAPRAVIO SVOJ PRVI TELEFON BEZ AMERIČKIH ČIPOVA
Nakon oporavka zbog preranog iskakanja iz gnezda kada su se uplašile helikoptera koji je leteo kanjojom Uvca, dve ženke beloglavog supa uspešno su poletele, saopštila je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica.Dodaje se da je treća ptica koja je takođe iskočila iz gnezda zadržana na oporavku, jer je procenjeno da još uvek nije spremna za prvi let.Puštanje ptica obavljeno je u subotu, 5. septembra, na dan kada se obeležava Međunardoni dan zaštite lešinara.Dodaje se da su ptice prethodno markirane i stručno obrađene, kao i da su sasvim lepo poletele. Puštanje ptica na slobodu obavio je tim Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa JP „Rezervat Uvac“, Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.Početkom avgusta, mnoge građane uznemirila je vest da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad reke Uvac.U cilju zaštite beloglavih supova tada je predložena i potpuna zabrana letova iznad Kanjona reke Uvac, o čemu je naš portal Nove ekonomije takođe pisao.
Izvršiteljka Mirjana Dimirijević ponovo je zakazala iseljenje Vuksanovićima iz doma u kom porodica živi od 1936. godine, iako je objekat izvršenja, kuća od 66 kvadrata iz sudske presude, presta...
Epidemiološka situacija u Srbiji je stabilna, ali treba biti oprezan, jer se u jednom delu naše zemlje ne poštuju mere, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."U Beogradu je u četvrtak i petak jasno uočen povećan broj onih koji se javljaju u kovid ambulantu. Srećna okolnost je što se kod tih ljudi ne nalazi kovid, ali nam ukazuje da polako počinju da se povećavaju akutne respiratorne infekcije i toga ćemo sasvim sigurno imati u narednom periodu. To će otežati rad zdravstvene službe, jer će diferencijacija biti teža" rekao je Kon.Objasnio je da zato insistira na tome da je situacija nesigurna i da ne treba da se opuštamo.Dodao je i da to u ovom trenutku ne smemo da povezujemo sa početkom školske godine, jer je učinjeno sve da tu ne dođe do prenosa virusa.„Ono što je bitno naglasiti to su srednje škole, gde su deca od 15 do 19 godina. To je uzrast u kome se najčešče oboleva i upravo ta generacija je u stanju da prenese infekciju na druge. Zato je poseban osvrt na rizik koji taj školski uzrast nosi “, upozorava Kon.On ipak smatra da škole ne bi trebalo zatvarati, osim u slučaju masovnog obolevanja izvan školskih ustanova, kada ulazak virusa ne bilo moguće kontrolisati.„Kada se pojavi jedan oboleli ništa se posebno ne dešava osim što se čitava ta grupa stavlja pod epidemiološki nadzor koji podrazumeva svakodnevno praćenje u trajanju od dve nedelje. A ako se pojave dva povezana slučaja, čitava grupa ide na onlajn nastavu, pa je u samoizolaciji dve nedelje“, objasnio je epidemiolog.OKO 10-15 ODSTO LJUDI NE POŠTUJE MERE Prema rečima Predraga Kona, veliki broj ljudi koji su na odmorima u Srbiji ne nose maske i to je nešto što ne može da ostane bez posledica. Kada je reč o našim građanima koji se vraćaju iz inostranstva, tu je učinjeno sve što je moglo da se učini da ne dođe do prenosa.Naglasio je da su javna prevozna sredstva potpuno nedopustivo mesta bez maske, na šta ne treba blagonaklono gledati.
Kineska Nacionalna biotehničke grupacija (CNBG) i kompanija Sinovak će treću fazu testova za svoju vakcinu protiv COVID-19 sprovoditi u više država, među kojima se nalazi i Srbija, prenosi Rojters. Kneske farmaceutske kompanije traže više podataka iz inostranstva za konačna odobrenja potencijalne vakcine, obzirom da se broj novoinficiranih u toj zemlji smanjuje, a da je za sporovođenje Faze 3 neophodno više desetina hiljada ispitanika.Kina je već dozvolila da se dve vakcine CNBG-a i jedna vakcina Sinovaka daju ograničenim grupama ljudi koje se suočavaju sa većim rizikom od infekcije, poput medicinskih radnika.U Srbiji će biti testirane obe CNBG-ove vakcine, dok će Pakistan testirati vakcinu koju je razvila pekinška podružnica te kompanije, izjavio je Rojtersu potpredsednik CNBG-a Žang Juntao.On je dodao i da će u trećoj fazi kliničkih ispitivanja učestvovati 50.000 ljudi u oko deset zemalja, a da su ispitivanja već počela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Peruu, Maroku, Argentini i Jordanu. Srbija i Pakistan su države koje su se poslednje uključile u ovaj proces.Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za N1 da ne može da potvrdi informaciju o testiranju kineske vakcine u Srbiji, pošto "nije u toku", i dodao da se o tome nije diskutovalo na Kriznom štabu za suzbijanje COVID-19.Poručio je i da je jedino sigurno da će se o vakcini odlučivati "isključivo na osnovu kvaliteta i bezbednosti, bez obzira na to ko vakcinu proizvodi".
Rast kreditne aktivnosti u drugom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 13,9% i bio je među najvišim u regionu, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije. Kako se ocenjuje, na ovakvo kretanje kreditne aktivnosti uticalo je i proaktivno delovanje Narodne banke Srbije, koja je nastavila da ublažava monetarnu politiku i omogućila zastoj u otplati kredita kako bi pružila podršku preduzećima i građanima u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona. Na rast kreditne aktivnosti uticalo je i odobravanje kredita iz garantne šeme.Rastu kreditne aktivnosti i dalje više doprinose krediti privredi, čiji je međugodišnji rast u junu iznosio 15,9%, dok je stanje kredita stanovništvu u junu bilo više za 12,6% nego pre godinu dana. I pored rasta kredita, njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda,što ukazuje na činjenicu da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost, ocenjuje NBS.Tokom drugog tromesečja kamatne stope su se kretale blizu ranije zabeleženih najnižih vrednosti, pri čemu se prosečna cena dinarskih kredita stanovništvu spustila na novi minimum u junu.Krediti privredi u drugom tromesečju povećani su za 45,3 milijarde dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa. Najvećim delom, taj rast se odnosi na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je, uz rastuće potrebe privrede za likvidnim sredstvima u uslovima pandemije virusa korona, od maja doprinosila i realizacija kredita iz garantne šeme. Tokom maja i juna, poslovne banke su uz garanciju države odobrile 638,4 miliona evra i realizovale 558,5 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. S obzirom na to da su ova preduzeća ciljni segment garantne šeme, kao i da su koristila moratorijum u većoj meri nego velika preduzeća, preko tri petine rasta kredita u drugom tromesečju odnosilo se na mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Stanje kredita povećano je na računima preduzeća svih delatnosti, a najviše kod preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama, saobraćaja i energetike.Krediti stanovništvu su, po isključenju efekta promene deviznog kursa, u drugom tromesečju povećani za 50,7 milijardi dinara. Rast kredita stanovništvu, koji je uobičajeno vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, delom je rezultat i primene moratorijuma na otplatu kredita, a od maja mu doprinosi i veće kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme.Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje tokom drugog tromesečja i u junu je iznosilo 3,7%, što je novi najniži nivo otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati. U odnosu na mart to učešće niže je za 0,3 procentna poena, a za 18,6 procentnih poena nego u julu 2015, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, piše u izveštaju o kreditnoj aktivnosti.
Vlada Srbije donela je odluku o otkupu tržišnih viškova tovnih junadi kao vid podrške poljoprivrdnim proizvođačima, objavljeno je u Službenom glasniku. Za ove namene biće izdvojeno 236 miliona dinara. Podsećamo, odgajivači junadi imaju ozbiljne probleme u izvozu, a cena je najniža junadi u poslednjih pet godina.Uzrok zastoja u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji,je činjenica da nema izvoza u Kinu i Tursku, uprskos obećanjima vlasti. Izvoz je simboličan i u Emirate i Italiju. Domaće meso nema ko da kupi Kina se, navodno zbog korone, okrenula kupovini jeftinije junetine iz Brazila, piše portal Poljosfera.rs.Takođe, slaboj tražnji doprinosi stanje u turističkoj industriji koja je u pandemiji potpuno stala.Prema odluci Vlade,pravo na finansijsku podršku za otkup tovne junadi ima privredni subjekt koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Srbiji, koji ima izvoznu dozvolu i koji je izvršio otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.Pravo na finansijsku podršku otkupljivač ostvaruje za otkupljenu tovnu junad od poljoprivrednih proizvođača upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara/kg žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu.Uslov je da je otkupljivač izvršio otkup junadi minimalne težine 600 kg po grlu, po ceni koja nije manja od 252 dinara/kg.Takođe, da je otkupljivač od jednog poljoprivrednog proizvođača otkupio tovnu junad koja su najmanje 120 dana bila prijavljena na poljoprivrednom gazdinstvu do predaje otkupljivaču, i to maksimalno:– 100 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu PDV-a,– 200 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu PDV-a, i to: poljoprivrednik – fizičko lice i preduzetnik,– 500 junadi ako je pravno lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Poslovanje austrijskog lanca marketa Spar na srpskom maloprodajnom tržištu trenutno nije u planu, potvrđeno je iz sedišta kompanije ASPIAG, javlja portal Retail Serbia.Trenutno se, kako podsećaju mediji, ruska Torgservis grupa priprema da uđe na naše tržište sa brendom MERE i da otvori najmanje 100 prodavnica.Christian Sperger, šef odeljenja za razvoj projekata u kompaniji ASPIAG rekao je za portal Retail da Spar trenutno nema slične planove.Nezvanično, ASPIAG (Austria Spar International AG) sa sedištem u Švajcarskom gradu Widnau, kao vlasnik Spar licence za Srbiju, već je ispitivao tržište.Menadžment je kako se navodi, odustao zbog visoke cene zakupa maloprodajnog prostora. Spar je već nekoliko puta pokušavao da uđe u Srbiju, a prvi put ulazak je planiran 2007. godine izgradnjom hipermarketa u Beogradu i Vojvodini i akvizicijom pojedinih trgovinskih lanaca.Spar Austria grupa, članica je Spar International iz Holandije i vlasnik Spar licence za Sever Italije, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku. Spar Austria je nakon osvajanja liderske pozicije na matičnom tržištu otpočeo ekspanziju izvan svojih granica otvaranjem prodavnica u severnim delovima Italije 1990 godine. U okviru ASPIAG posluje kompanija SES Spar European Shopping Centers koja poseduje 29 šoping centara u Evropi.Članica ASPIAG-a je i kompanija Hervis koja posluje sa više od 220 prodavnica sportske opreme. Iz sedišta Hervisa su takođe nedavno izjavili da nemaju planove za dovođenje brenda u Srbiju.RUSKI LANAC MARKETA DOLAZI U SRBIJU, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova* Avdulah Hoti potpisaće popodne ekonomske sporazume u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. U dokumentu navodno nema tačke o uzajamnom priznanju. Podsećamo na dosadašnje sporazume Beograda i Prištine i trgovinske odnose.Srbija sa Kosovom beleži konstantni suficit u robnoj razmeni. Međutim, izvoz robe iz Srbije na Kosovo u 2019. pao je na 84,7 miliona evra sa 412 miliona evra u 2018. godini nakon što je Priština uvela carine na uvoz srpske robe, pokazuju podaci CEFTA sajta. Sa Kosova je u Srbiju u 2018. godine ušla roba vrednosti 33 miliona evra (za 2019. nema podatka). Takođe, nema informacija o razmeni usluga. Beograd i Priština su poslednjih godina, u brojčanom smislu, zabeležili napredak u zaključivanju sporazuma, više od 30 uglavnom tehničkih sporazuma. Međutim, primena mnogih od njih je spora i nepotpuna, ocenjuje se u prošlogodišnjem brifingu Evropskog parlamenta.Trgovinski embargo između Srbije i Kosova prestao je 2011. kada se Srbija složila da prihvati robu sa pečatom „kosovske carine“, bez nacionalnog grba ili zastave. U 2017. godini Srbija je činila 12% kosovske spoljne trgovine. Međutim, u novembru 2018. godine ekonomski odnosi naišli su na još jednu prepreku: dve nedelje nakon uvođenja carina od 10% na uvoz iz Srbije kao odgovor na kampanju Srbije protiv međunarodnog priznanja Kosova, Priština je podigla carine na 100%, nakon što je Srbija blokirala kandidaturu Kosova za pridruživanje Interpolu. Kako se navodi u dokumentu Evropskog parlamenta koji je pripremila Služba evropskog parlamenta za istaživanje, procenjuje se da je ta mera izgubljenog izvoza Srbiju koštala oko 40 miliona evra mesečno. Odupirući se snažnom pritisku EU i SAD da smanje carine, Kosovo* se obavezalo da će ih zadržati dok ih Srbija ne prizna; (od tada je malo ublažilo svoj stav, zahtevajući umesto toga „međunarodnu garanciju“ pregovora koji vode ka uzajamnom priznavanju). Podsećamo, taksu na uvoz robe iz Srbije, Priština je ukinula u martu 2020. godine.Telekomunikacije su jedno od područja gde je došlo do pomaka. Sporazum je postignut 2016. i daje Kosovu* svoj međunarodni pozivni broj, dok podružnici srpskog državnog Telekoma Srbija omogućava da nastavi da posluje na Kosovu.U oblasti energetike, Beograd i Priština su potpisali energetski sporazum 2015. godine. U dokumentu Evropskog parlamenta se navodi da je "Srbija odbila da ispuni svoje obaveze o snabdevanju Prištinom u martu 2018. godine, narušavajući mrežu ne samo na Kosovu već takođe širom Evrope." Kako se navodi, Srbija takođe ne plaća Kosovu* za korišćenje njegovih interkonektivnih vodova.Priština tvrdi da je ovo koštalo 52 miliona evra izgubljenog prihoda od 2008. godineU analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), navodi se da je oblast energetike je bila važna stavka i u procesima pregovora Beograda i Prištine od 2011.Navodi se da taj sporazum o energetici koji su pregovarači postigli do danas nije primenjen. Srbija je kao glavno postignuće pregovora isticala formiranje kompanije “ElektroSever” a koju je kosovska strana, posle brojnih problema oko registracije, retroaktivno registrovala. To je nastavilo da bude predmet spora dve strane zbog netransparentnog prihvatanja registracije koja je ranije više puta odbijana. Delovi sporazuma koji podrazumevaju razgraničenje dva elektrosistema takođe nisu primenjeni, niti je Kosovo primljeno u Evropsku mrežu operatera za prenos električne energije. Jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac, kao važni resursi za obe strane, nisu bili predmet pregovora. Kao i ostali sporazumi postignuti u Briselu energetika zalazi u pitanje imovine koje je, takođe, predmet spora dve strane koje se izjašnjavaju da je imovina u njihovom vlasništvu. Iako se energetika, a posebno resursi na teritoriji Kosova tretiraju kao važna pitanja za Srbiju, do danas u javnosti nije predstavljen plan za rešavanje ovih pitanja, niti platforma koja bi bila osnova za pregovore sa Prištinom, ističe se u analizi .
Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu trebalo bi da bude gotov u novembru, ali javnost i dalje ne zna koliko ceo projekat košta, piše Nova.rs.„Već i laiku je jasno da je u pitanju potpuni apsurd da cena spomenika može biti tajna“, ističe bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Nova.rs.On podseća da se više novinara žalilo da im je informacija o ceni uskraćena uz objašnjenje da će biti poznata javnosti tek 2023. godine.„Uskraćivanje javnosti za te podatke moguće je samo kada to nalažu interesi bezbednosti, odbrane ili međunarodnih odnosa. Prosto je komično da se skrivanje cene spomenika može podvesti pod bilo koji od ovih razloga“, naglašava Šabić.Spomenik sličnih gabarita je, kako procenjuje Šabić, brozani konjanik posvećen Aleksandru Makedonskom u Skoplju, čija je cena dostigla skoro deset miliona evra.„To je cena jedna dobre bolnice. Ali čak i da je mnogo manja, mi moramo da znamo jer je u pitanju novac poreskih obveznika“, dodaje Šabić.Sredinom septembra očekuje se da u Srbiju stignu poslednja dva kamiona sa delovima spomenika, kao i vajar Aleksandar Rukavišnikov.On bi trebalo lično da nadgleda finalno postavljanje spomenika visokog 23 metra.„Ne bih licitirao brojkama, ali verovatno je u pitanju više miliona evra. Građani ne samo da nisu ništa pitani, već nisu ni obavešteni o troškovima. Da to radi privatnik, baš nas briga na šta troši svoje pare“, ističe bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.Izlivanje figure od sedam i po metara, prema iskustvima livnice Ljubisavljević, koštalo je skoro 200 hiljada evra, ali nisu mogli da naprave procenu livenja spomenika od 23 metra, jer kažu, cena ne raste linearno kao visina.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
