Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Uz porast internet kupovine, sve više žalbi na onlajn trgovce

Epidemija korona virusa znatno je pospešila rast onlajn trgovine u Srbiji, međutim to je dovelo do toga da se tri puta poveća broj žalbi građana koji su robu kupili, a ona im nikada nije isporučena na kućnu adresu, piše portal Startit.Prema podacima Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, od početka godine je registrovano 1.257 prigovora na online trgovce, što je značajno povećanje u odnosu na 523 žalbi koliko ih je bilo u prvih devet meseci 2019. godine.U Ministarstvu trgovine objašnjavaju da razlog za ovoliko povećan broj žalbi leži u činjenici da zbog epidemiološke situacije, građani koji su robu naručivali iz inostranstva, mahom iz Kine, kupljene proizvode nisu dobili, ili barem ne u predviđenom roku.Od ukupno 14.820 prigovora, pristiglih od 1. januara do 8. septembra ove godine, najviše njih odnosi na kvalitet obuće i to 2.469 žalbi.Skoro duplo manje pritužbi (1.039) stiglo je na račun bele tehnike koju su pazarili građani.Zbirno, potrošači su imali čak 4.163 prigovora manje kada se celokupna statistika uporedi sa onom iz istog perioda prethodne godine.“Umanjen broj prigovora koji se registruje ukazuje na to da se situacija postepeno normalizuje. Ne očekuje se dalja eskalacija jer je očigledno da je epidemiološka situacija pod kontrolom, a trgovci su pronašli načine da obavljaju svoje poslovanje u promenjenim uslovima”, ocenjuju u resornom ministarstvu.Brojke takođe govore da je bilo i 915 prigovora koji su se odnosili na kupljene televizore, 785 na mobilne telefone, zatim 746 na računare, kućne aparate (709) dok se 699 prigovora ticalo odeće.Javlja se pitanje kako resorno ministarstvo može da pomogne potrošaču koji je naručio robu, a ona mu nikada nije stigla i da li postoji mehanizam koji bi, u saradnji sa drugim institucijama, omogućio građaninu da dođe do kupljenog proizvoda, nadležni ističu da “probijanje roka za isporuku daje pravo potrošačima da ceo slučaj prijave tržišnoj inspekciji”. Po Zakonu o zaštiti potrošača trgovac je dužan da potrošaču isporuči robu u roku od 30 dana, ukoliko sa potrošačem nije dogovoren drugačiji rok. Međutim, reč je samo o slučaju kada se roba kupi od prodavca u našoj zemlji, gde naša inspekcija ima nadležnost.Svaki građanin, ukoliko mu je roba stigla na adresu, ima pravo da se predomisli i da kupljeni proizvod vrati u roku od 14 dana od kada mu je isporučen. Da bi sve bilo po pravilima, mora se popuniti obrazac koji se zove ‘Obrazac za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija’, a koji se može pronaći na sajtu Ministarstva trgovine.

Srbija

Srbija po nivou ekonomskih sloboda na samom začelju Evrope

Srbija se po nivou ekonomskih sloboda nalazi na samom začelju Evrope, iako je po Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) napredovala sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto, saopštio je Libertarijanski klub (Libek).Skor Srbije prema poslednjem merenju koje obavlja Frejzer institut iz Kanade, na indeksu koji ocenjuje koliko je zaštićena privatna imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije, iznosi 7,05, što je malo niže od svetskog proseka."Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura... Celokupan napredak može se pripisati nešto boljim rezultatima u oblasti 'Zdrav novac' usled niže i predvidljivije inflacije nego u prethodnim godinama, kao i usled promena metodologije u oblasti 'Pravni sisitem i imovinska prava'", navodi se u saopštenju Libeka.Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska.Od zemalja okruženja, Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora 80, a Bosna i Hercegovina 82.Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.Obzirom da se Srbija nalazi na 74. mestu, lošije od nje rangirane su jedino Poljska, Moldavija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Grčka i Belorusija."Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka", navode u Libeku.Dodaje se da je javni sektor i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira."Pored toga što ja javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poredjenju sa evropskim zemljama, usled visoke stope korupcije, javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis gradjana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled partijskih interesa prilikom zapošljavanja i napredovanja", dodaje se u saopštenju.

Srbija

„Crveni alarm“ za sajamsku industriju

Beogradski sajam je sinoć izveo celonoćni simbolični performans pod nazivom "Crveni alarm za sajamsku industriju", u sklopu svetske kampanje #RedAlertRestart, koja javnosti treba da ukaže na problem nemogućn...

Srbija

Potrebne dodatne mere za osnaživanje žena na tržištu rada

Srbija ima zakonodavne odredbe koje mogu da pomognu ženama da se aktivnije uključe na tržište rada, ali nema dovoljno jake mere za sprovođenje tih propisa, ocenjeno je 9. septembra na vebinaru o ekonomskom osnaživanju žena u kontekstu pandemije, piše portal Euractiv.Tokom pandemije se pokazalo da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće pao na žene, rekle su učesnice diskusije.Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže je da je stopa zaposlenosti žena u Srbiji 42 odsto, dok je prosek u EU 67 odsto, a u skandinavskim zemljama ta stopa je čak 80 odsto.Takodje je ukazala na malu razliku stope zaspolenosti žena i muškaraca u skandinavskim zemljama, oko 3-4 odsto, jer su, kako je kazala, te države pre više decenija prepoznale da ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci.Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška.Žarković je istakla da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja i da ako se taj resurs ne koristi dovoljno za posledicu ima manji bruto domaći proizvod.Manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP.Žarković je rekla da je pozitivna posledica krize izazvane pandemijom korona virusa to što su poslodavci uvideli da zaposlenima mogu da ponude fleksibilne forme rada i da radnici mogu da rade od kuće i budu jednako produktivni.Iako ta mogućnost već godinama postoji u zakonu o radu, dodala je, ta mogućnost se slabo koristila ali su poslodavci sada bili primorani na to.Mogućnost fleksibilnog rada će pomoći ženama da usklade posao i privatni život, rekla je Žarković na vebinaru koji su organizovali Delegacija EU i Centar za evropske politike.Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, rekla je da bi ona bila oprezna kada se govori da će fleksibilni oblici rada pomoći ženama u uskladjivanju poslovnog i privatnog života, jer to može dovesti žene u poziciju da se nadju u zamci jer će svi kućni poslovi i briga o deci spasti na njih.Ivanković Knežević je rekla da Direktiva EU o uspostavljanju ravnoteže između profesionalnog i privatnog života predvidja najmanje 10 dana očinskog odstustva u vreme rodjenja deteta i pravo na četiri meseca odstustva roditelja radi nege deteta, od čega je dva meseca nepremostivo, odnosno mora da ih koristi otac.Cilj Direktive je da se podrži veće učešće žena na tržištu rada, fleksibilnije radne aranžmane i korišćenje porodiljskog odsustva oba roditelja, a sve zemlje članice moraju da se usklade sa tim dokumentom do 2022. godine.Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije u kojem je većina stvari iz Direktive EU već definisana tako da neće biti većih poteškoća u tom pogledu, već u primeni.Janković je rekla da su potrebne jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, kao što je fleksibilno radno vreme, ali da treba voditi računa da ne dodje do smanjenja penzija.Janković je rekla da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi ravnopravno koriste odsustvo radi nege deteta, to se u praski veoma retko koristi. 

Srbija

Uz pomoć zakona do cene spomenika Stefanu Nemanji

Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nekoliko profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu traži od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda da im dostavi podatke o troškovima izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji, javlja N1."Izgradnja spomenika Stefanu Nemanji, autora Aleksandra Rukavišnjikova, na Savskom trgu u Beogradu nalazi se u središtu pažnje javnosti, pa je dobijanje potpunih informacija o svim aspektima ovog procesa od izuzetne važnosti", naveli su profesori u zahtevu.Pet profesora FIlozofskog u  Zahtevu za dostavljanje informacija od javnog značaja navelo je da su izgradnju spomenika Stefanu Nemanji pokrenuli i realizuju državni i gradski organi.Dodaje se da od onoga ko je raspisao i naručio konkurs traže da obavesti javnost o svim troškovima koji obuhvataju celokupni proces konkursa, izrade, transporta i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji.Tražene informacije odnose se i na angažovana preduzeća i pojedince koji su obavili te poslove i datumima zaključivanja svih ugovora, kao i o izvoru finansijskih sredstava za te troškove.Zahtev su podneli profesori Dubravka Stojanović, Ognjen Radonjić, Saša Brajović, Nenad Makuljević i Milan Vukomanović.CENA SPOMENIKA STEFANU NEMANJI BIĆE POZNATA TEK 2023. GODINE

Srbija

Da li je Grad Beograd bio sposoban da upravlja Beograđankom

Nakon prodaje Beograđanke za 16,5 miliona evra, simbola srpske prestonice i nekada najviše zgrade u gradu, kritičari ovog poteza otvorili su ponovo pitanje upravaljanja javnom imovinom. Ovim činom je nastavljen trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad, ocenila je inicijativa Ne davimo Beograd koja je od početka pratila prodaju poznate zgrade.Ukoliko gradska vlast na čelu sa Goranom Vesićem ne zna da upravlja javnom imovinom tako da ona ne stvara gubitke, treba da se skloni i prepusti mesto onima koji će umeti i da sačuvaju simbole Beograda, ali i da ne dozvole da zbog katastrofalnog vođenja zapadnu u dugove i budu ruinirani kao što je to sada slučaj, saopštila je Inicijativa.Da li je gradska vlast sposobna da upravlja ovim poslovnim prostorom? Ne.To je zvanično potvrdio i državni revizor prošle godine kada je utvrdio da gradovi poput Beograda i Niša niti znaju čime upravljaju od imovine, niti naplaćuju rentanje prostora u skladu sa zakonom.Na primedbu Državne revizorske institucije da Grad Beograd nije uspostavio sveobuhvatnu evidencije poslovnog prostora, Grad Beograd je u odazivnom izveštaju odgovorio da je formiran  novi sektor pod nazivom „Sektor za popis, evidenciju i upis prava javne svojine“ čiji će zadatak biti da popiše poslovni prostor u javnoj svojini.Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“ objavljen je u decembru 2019. U odazivnom izveštaju Beograg je odgovorio da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove sačinio Projektni zadatak sa ciljem uvođenja informacionog sistema za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda. Grad Beograd je takođe naveo da je na sednici Skupštine grada 29. novembra 2019. godine, povećan početni iznos zakupnina za 2%. Prilikom sledeće izmene Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine grad Beograd, odnosno na kome grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja izvršiće se promena visina zakupnina po zonama, delatnostima i vrsti poslovnog prostora, kao i novo raspoređivanje ulica po zonama, obećano je revizoru.Ova mera koju je revizor ocenio zadovoljavajućom, dolazi nakon primedbe revizore da gradovi Beograd i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine. Najviša početna cena zakupnine u Gradu Beogradu je 2.097 dinara, u Gradu Novom Sadu je 3.730 dinara i u Gradu Nišu je 4.165 dinara po kvadratu.Primedba revizora je bila i da su Gradovi  preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja. Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73% ukupnog iznosa potraživanja.Zakonom o obligacionim odnosima uređeno je da potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine, podsetio je revizor.Subjekt revizije je naveo da su do dostave odazivnog izveštaja preuzeta sva potraživanja gradskih opština, odnosno javnih preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom prema zakupcima – dužnicima, koja nisu naplaćena, a nastala su pre 30.novembra 2016. godine.Kako se navodi, početkom 2019. godine uvedena je overa ugovora o zakupu kod javnog beležnika u formi izvršne isprave, kako bi se smanjio broj sudskih postupaka i ubrzala naplata dugovane zakupnine. Preko Gradskog pravobranilaštva grada Beograda, protiv zakupaca koji ne izmiruju obavezu plaćanja zakupnine nastaviće se redovno pokretanje parničnih postupaka za naplatu zakupnine. Takođe, za sve zakupce svakodnevno će se vršiti praćenje stanja duga, nastaviti sa periodičnim slanjem opomena svim dužnicima, pratiti njihova dostava, sprovoditi lična uručenja i pripremati dokumentacija potrebna za eventualno utuženje, obećano je revizoru.Na uočenu nepravilnost da nije uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca, gradske vlasti su obavestile revizora da su poslednjeg dana  prošle godine u okviru Sektora za zakup poslovnog prostora formirali novo Odeljenje za kontrolu korišćenja poslovnog prostora. Odeljenje ima deset radnih mesta, a popunjeno je sa šest izvršilaca.Prethodno je revizor u inspekciji fizičkih objekata u Bepogradu, Novom Sadu i Nišu, utvrdio da u Beogradu najmenj je 7 odsto uzorkovanog prostora nije zakupac sa kojim je zaključen ugovor.   

Srbija

Ekonomska kriza u Srbiju postepeno ali sigurno dolazi

U privatnom sektoru nezaposlenost raste i zarade su već manje nego pre krize, a u narednim mesecima će verovatno doći do pogoršanja, upozorio je u svom izveštaju Fiskalni savet Srbije.Prema mišljenju Fiskalnog saveta, nezaposlenost će intenzivnije rasti u drugom delu godine, posebno nakon novembra kada prestanu da važe ograničenja u pogledu otpuštanja radnika u firmama koje su koristile državnu pomoć.Predstavnici saveta upozoravaju da se može dovesti u pitanje i do 50 hiljada radnih mesta, a očekuje se i pad zarada.Kako dodaju, oporavak i vraćanje na prethodno stanje ići će polako i postepeno. Naglašava se da bi bilo neodgovorno da se planira povećanje zarada u budžetskom sektoru, naredne 2021.Zarade bi zbog toga ne bi trebalo da se kreću suprotno od kretanja u privredi, a plate u tom sektoru su inače bile veće do početka krize u odnosu na privatni.U aprilu je recimo, razlika u visini zarade bila 25 odsto u korist javnog sektora, dok je pre toga bila za pet procenata manja.ŠTA RADE ZEMLJE U OKRUŽENJUAlbanija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora već u rebalansu za 2020. iskazuju ili planiraju smanjenje fonda za plate i to za oko jedan odsto.Ipak, kako naglašava Fiskalni savet, najrestriktivnija od svih zemalja u regionu je Bosna i Hercegovina, koja je još u junu odlučila da plate zavaničnika u zajedničkim institucijama smanji za 20 odsto.Neodgovorno je povećavati plate u javnom sektoru, ako to ne prati kretanja u privredi, kažu ekonomisti Fiskalnog saveta.Zbog toga se predlaže umereno budžetsko stezanje i zamrzavanje plata u javnim preduzećima, koja često odlažu probleme i račun lošeg poslovanja ispostavljaju godinama kasnije.ŠTA JE REKAO MMFKako je nedavno pisala Nova ekonomija, u svojoj analizi Međunarodni monetarni fond preporučio je Srbiji da nastavi sa merama pomoći privredi.MMF smatra i da bi zbog pandemijske krize 140 hiljada radnih mesta moglo da se dovede u pitanje, što je daleko više od prognoze Fiskalnog saveta.U Srbiji su inače posebno osetljivi sektori industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.Na kraju, posebno treba obratiti pažnju i na mogućnost da dugovi preduzeća porastu za više od 40 odsto do kraja godine.To je, kako se naglašava, dodatni razlog da se nastavi sa državnom pomoći.

Srbija

Ko su najpoželjniji poslodavci u Srbiji?

Prva tri mesta na listi najatraktivnijih poslodavaca u državi zauzeli su Naftna industrija Srbije, Air Serbia i Coca-Cola HBC, rezultati su istraživanja koje je sproveo Infostud. Na listu 20 najatraktivnijih poslodavaca su se plasirale i sledeće kompanije (po abecednom redu): Atlantic Grupa, Banca Intesa, British American Tobacco, dm drogerie markt, Elektroprivreda Srbije, Hemofarm, IKEA, Lidl, Loreal, MTS/Telekom Srbija, Nestle, PepsiCo (Marbo Product), Philip Morris International, Rober Bosch, Siemens, Telenor, VIP mobile.U istraživanju je učestvovalo 10.418 ispitanika, što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji, navodi se u saoštenju.Svrha istraživanja nije bila samo da identifikuje poslodavce koji su atraktivni, već i ponudi odgovore  šta je to što čini poslodavca atraktivnog. Prema rezultatima istraživanja, atraktivnost poslodavca karakteriše finansijski stabilno poslovanje, prijateljska atmosfera , odnos nadređenih prema zaposlenima, dobar balans poslovnog i privatnog života, sticanje novih profesionalnih znanja, kao i jasan i fer sistem nagrađivanja.Finansijska stabilnost kompanije je i dalje značaj aspekt koji utiče na atraktivnost poslodavca, te će kandidati uvek davati prednost kompanijama koji imaju dugoročnu perspektivu, kontinuiran razvoj i dobre poslovne rezultate. Sigurnost posla je podjednako bitan faktor kada govorimo o atraktivnosti poslodavca.Rezultati istraživanja pokazuju da je 67 odsto ispitanika odabralo prijateljsko i prijatno radno okruženje kao bitan faktor prilikom odabira poslodavca.   Dodatno, 56 odsto ispitanika smatra da su atraktivni oni poslodavci koji imaju takvu organizaciju rada koja omogućava zaposlenima da ostvare balans između poslovnih obaveza i privatnog života. Prema mišljenju 48 odsto ispitanika, poslodavci će biti atraktivni ukoliko nude mogućnost profesionalnog usavršavanja koje će doprineti daljem razvoju karijereKada govorimo o namerama ispitanika da promene posao, rezultati istraživanja pokazuju da 33 odsto posto ispitanika planira da promeni posao u narednih mesec dana, dok 59 odsto kumulativno od ukupnog broja ispitanika planira da promeni posao u narednih šest meseci. Samo 18 odsto posto ispitanika ne planira da promeni posao, što ukazuje na veoma nizak novo lojalnosti trenutnim poslodavcima i da je velika većina kandidata u konstantnoj potrazi za boljim zaposlenjem.

Srbija

Srbija na 65. mestu po brzini interneta u svetu

Srbija je zauzela 65. mesto po brzini interneta u svetu pokazuje najnovije istraživanje kompanije Cable.co.uk, koja je tokom godinu dana testirala brzinu širokopojasnog interneta u 221 državi i teritoriji na planeti, piše portal Startit.Prema rezultatima istraživanja ove kompanije, u Srbiji je potrebno nešto manje od pola sata da se skine film veličine 5GB, a prosečna brzina širokopojasnog interneta u našoj zemlji je 24,74 megabita po sekundi (Mbps).Pre tri godine Srbija je zauzimala 45. mesto, ali to ne znači da je danas prosečna brzina interneta lošija, već da su druge zemlje značajnije napredovale. Prosek je u Srbiji bio 12,25 Mbps 2017. godine.Hrvatska je zauzela 25. poziciju, Rumunija je na 26. mestu, Bugarska je 36. na listi, a Crna Gora 63. Najlošiji internet je u Severnoj Makedoniji koja se nalazi na 109. mestu.Po ceni kablovskog interneta, Srbija je zauzela 27. poziciju, sa prosečnom cenom paketa od 17,02 dolara. U Rumuniji on košta 8,15 dolara, čime je ova država zauzela 4. poziciju. Bugarska je na 23. mestu (15,93 dolara), dok je u Hrvatskoj internet skuplji skoro duplo nego u Srbiji, pa se ta zemlja našla na 65. mestu.Prvorangirana po brzini je Kneževina Lihtenštajn gde je prosečna brzina interneta 229,98 Mbps.Najsporiji internet se nalazi u najsiromašnijim državama u Africi, prosek je svega 3,80 megabita po sekundi. Ni tehnološki sve naprednija Kina, sa svojim 5G gradovima, nije u mnogo zavidnijem položaju, pokazuju rezultati istraživanja. U proseku ona ima prilično spor internet.

Srbija

Divlja gradnja ponovo procvetala na Perućcu

Veštačko jezero u podnožju Nacionalnog parka Tara ugroženo je nezakonitom gradnjom, zbog črga list Politika postavlja pitanje "da li su jači lokalni moćnici ili država". Planina Tara ove godine usred pandem...

Srbija

Saša Ćioringa (Continental Automotive Novi Sad): Zapošljavamo i dalje, nova fabrika do kraja godine

Continental Automotive Novi Sad u poslednja četiri meseca zaposlio je više od  100 inženjera i nastavlja i dalje, kazao je u intervjuu za najnoviji broj Nove ekonomije Saša Ćioringa, generalni direktor ove kompanije. On je najavio da će do kraja godine biti otvorena nova fabrika u Novom Sadu koja će proizvoditi veoma kompleksna rešenja za auto-industriju, kao što su sistemi koji informišu vozača, ekran i kamera sistemi. Kako je ocenio, izuzetno je važno za celokupno poslovno okruženje to što se u Srbiji više neće raditi samo razvoj komponenti koje će biti proizvedene i integrisane negde drugo, već će se u Novom Sadu razvijati kompletni proizvodi.On je ocenio da auto-industrija i u Srbiji i u svetu posle pandemije više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza, rekao je on.Prema njegovim rečima,  za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima Evrope.„Ja sam imao to sjajno iskustvo i priliku da već vidim kako će to izgledati - učestvovao sam zajedno sa kolegama u test vožnji kamiona bez vozača na jednom aerodromu i to je bilo neverovatno. To je rešenje upravo našeg tima iz Novog Sada i to je nešto što će uskoro biti u upotrebi“, rekao je Ćioringa.    

Srbija

Zašto su važne Gazivode

U javnosti se trenutno vodi polemika u vezi sa tim šta Srbija dobija podelom jezera Gazivode, koje je izvor vode za piće i električne energije, prenosi list Danas.„Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom“, piše između ostalog u dokumentu koji su potpisali predstavnici Srbije i Kosova.„Tu se navodi da će doći do podele jezera a ono je već podeljeno. Ovako nejasnim sporazumom i prepuštanjem trećoj strani da arbitrira u navedenim pitanjima Srbija može samo izgubiti ono što ima u ovom trenutku a nikako bilo šta dobiti“, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.Nigde zapravo ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.Kada je reč o „pouzdanom snabdevanju vodom i energijom“ takođe nije jasno naglašeno šta bi to konkretno trebalo da znači. Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.„Ako dođe do podele resursa srpska strana će ostvariti određenu zaradu a pored toga stanovništvo u srpskim opštinama koje radi u hidroelektrani će zadržati svoja radna mesta. Sporazum može da predstavlja prvi korak i ohrabrenje da će biti uvod u pregovore o vrednoj imovini Srbije koja je sada zarobljena na Kosovu“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.Hidroelektrana „Gazivode“ je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum predstavlja garant da će to tako ostati ili se očekuje da ono pređe pod kontrolu Prištine.Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.Hidroelektrana „Gazivode“ ima snagu od 38 megavata, petina jezera nalazi se na teritoriji Srbije, a veći deo na teritoriji Zubinog Potoka na Kosovu.POSTOJI NEKOLIKO PREDLOGA O KORIŠĆENJU GAZIVODA

Srbija

Veći deo Palate Beograđanke prodat iz drugog pokušaja novoosnovanoj firmi

Grad Beograd prodao je za 16 miliona evra veći deo Beograđanke jedinom ponuđaču, firmi "MPP new project DOO", objavio je na svom tviter nalogu aktivista pokreta Ne davimo Beograd, Dobrica Veselinović.Prema raspoloživim podacima, radi se o firmi koja predstavlja jedan od ogranaka "Marera Investment Group" i osnovana je pre nekoliko dana.Osnivač je "Marera properties DOO" iz Beograda.To preduzeće, kako se navodi poseduje veći broj nekretnina i lokacija u Beogradu koje su u izgradnji, poput bivše fabrike "Beko" na Dorćolu, navodi Veselinović na svom tviter nalogu.Pošto je jedan ponuđač, potpisivanjem ponude je konstatovano da je "Beograđanka" prodata, a time je javno nadmetanje završeno.Prva pretraga o kupcu, govori da je u pitanju preduzeće osnovano pre nekoliko dana.PRETHODNI POKUŠAJ PRODAJEPrvi put sredinom jula, na prodaju je ponuđeno 19.000 kvadrata poslovnih prostora u toj zgradi, preneo je tada portal Nove ekonomije.Cena u prvom pokušaju otuđenja bila je 20,6 miliona evra, ali je javno nadmetanje 31. jula otkazano, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.Kako se navodi u oglasu, kupac je u obavezi da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji objekta u vrednosti koja ne sme biti niža od osam miliona evra.Početna cena u drugom, uspešnom pokušaju prodaje bila je 16,5 miliona evra.

Srbija

Beograd oglasio rani javni uvid za još jednu izmenu plana, da li ponovo preti seča šume

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, oglasio je rani javni uvid povodom izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za područje privredne zone „Autoput“ u Novom Beogradu, Zemunu, Surčinu i za Blok 26.Rani javni uvid, kako se dodaje, obaviće se u zgradi Gradske uprave Beograda, u Ulici 27. marta br. 43-45 u sali u suterenu do 21. Septembra, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.Informacije o predloženim rešenjima, zainteresovanim ljudima, davaće predstavnik obrađivača plana od 12 do 18 časova, utorkom i četvrtkom.Svi zainteresovani mogu tokom ranog javnog uvida svoja mišljenja na planirana rešenja da u pisanoj formi dostave na adresu: Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, Beograd, Kraljice Marije 1.Krajnji rok je takođe 21. septembar.REAKCIJA INICIJATIVE NE DAVIMO BEOGRADInicijativa Ne davimo Beograd upozorila je javnost da gradska vlast planira da omogući novu seču šume u Beogradu, prenosi N1.Kako navode, to bi se dogodilo u području zaštitnog šumskog pojasa duž autoputa Beograd - Zagreb, kod pumpe Zmaj."Iako je, prema planovima višeg reda, ova zona zaštićena i namenjena javnim zelenim površinama i prirodnoj retenziji, gradske vlasti spremaju njegovu prenamenu u zonu komercijalne gradnje", navela je Inicijativa u saopštenju.Ovoga puta upozoravaju da su sada na udaru četiri hektara šume koja se nalazi uz auto-put.Inicijativa saopštava da će podneti prijave na Plan detaljne regulacije za to područje i tražiće da se odustane od prenamene šumskog zemljišta."I ovaj, kao i plan da se na Košutnjaku poseče skoro 30 hektara šume, doživljavamo kao poziv na mobilizaciju građana kako bismo sprečili nepovratnu štetu po životnu sredinu i prirodna dobra Beograda. Svedoci smo opšte otimačine o naše parkove, obale, reke ili šume, koje vlast želi da pretvori u komercijalno zemljište i tako omogući zaradu njima bliskim investitorima", ističu predstavnici organizacije Ne davimo Beograd.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU MOGLA BI DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE

Srbija

Više od 13.000 potpisa protiv gradnje nacionalnog stadiona

Više od 13.000 građana potpisalo je za deset dana peticiju protiv izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona u Beogradu, saopštilo je nevladino Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje je i jedan od pokretača inicijative, prenosi Radio Slobodna Evropa."Naredni korak biće podnošenje zahteva za informacije od javnog značaja kako bi bila dostavljena studija o ekonomskoj isplativosti stadiona čija se izgradnja planira", dodaje se u saopštenju.Udruženje je navelo da je odluku o izgradnji stadiona u javnosti zastupao predsednik Aleksandar Vučić, koji nema formalnih ovlašćenja da donosi odluke povodom tog pitanja.U momentima kada nova vlada nije formirana svako donošenje odluke o tome je "tipična uzurpacija javnih ovlašćenja", dodaje se u saopštenju ove organizacije."Opasna je zamena teza da stadion zapravo gradi jedan čovek, kako god se on zvao. U pitanju je projekat koji se finansira iz budžeta, dakle novcem građana Srbije. To je novac koji su građani poverili delu državnih institucija kako bi škole u koje im idu deca imale normalne toalete, kako bi u zdravstvu radio dovoljan broj lekara i kako ne bi čekali besciljno dugo preglede i lekarske intervencije, kako bi imali normalne puteve i infrastrukturu, a građani u udaljenim područjima kanalizaciju i vodovod", navodi se.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem 2019, predstavljajući investicioni plan “Srbija 2025”, vredan 14 milijardi evra, najavio i ulaganja pola milijarde evra u narednih pet godina u sportsku infrastrukturu, a kao prioritet je izdvojio izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona u Beogradu.Ministar finansija Siniša Mali istovremeno je naveo i da je u budžetu za 2020. godinu opredeljeno 250 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona.

Srbija

MMF o javnim preduzećima: Vlade Srbije najavila finansijsku pomoć Er Srbiji

Predstavnici Vlade Srbije su se u razgovoru sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda složili da će pažljivo pratiti državne prihode i rashode.Misija MMF-a je u svom izveštaju naglasila da državna podrška problematičnim državnim preduzećima, poput Air Srbije, treba da bude sprovedena na transparentan način. Predložena je tehnička pomoća Fonda za praćenje mogućih gubitaka na bankarskim zajmovima potpomognutim državnim garancijama.MMF je naglasio potrebu za očuvanjem blagovremenih naplata dobavljačima i praćenje i rešavanje svih zaostalih budžetskih obaveza, uključujući zaostale obaveze prema javnim preduzećima  Elektroprivreda Srbije i Srbijagas.Kako se dodaje, Vlada Srbiji tvrdi i da su pregovori o strateškom partnerstvu za Petrohemiju u toku i da se rešenje očekuje tokom ove godine. Predstavnici MMF-a su ponovili rizike u vezi sa dugoročnom održivošću te firme i podstaklo vlasti da se što pre sprovede tender."NALET" PANDEMIJE ZAOBIŠAO EPSVlast uticaj pandemije na likvidnost Elektro privrede Srbije (EPS) smatraju privremenim, napominjući da je naplata bila relativno dobra uprkos odloženom plaćanju računa za električnu energiju tokom vanrednog stanja. Takođe je potvrđeno da je pokretanje tendera za procenu imovine EPS-a (kraj decembra 2019. godine RT), što je sledeći korak za pretvaranje tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo i dalje moguće sprovesti do kraja 2020. godine. MMF je, kako se dalje navodi u izveštaju ohrabrio Vladu da što pre dovrši planiranu procenu tarifa za električnu energiju do kraja godine.To je neophodno za pokriće troškova, uključujući i tone nastale zbog većeg oslanjanja na obnovljive izvore energije i potrebe za ulaganjem radi zaštite proizvodnih kapaciteta. Procena takođe treba uzeti u obzir mogući uticaj na ranjiva domaćinstva. Vlasti su planirale da dovrše procenu do jula, omogućavajući moguće prilagođavanje carina do kraja septembra 2020.Vlada Srbije takođe je naglasila da nastavlja sa traženjem strateških investitora za ulaganje u Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi (MSK).Takođe, navodi se i da je odložen tender za privatizaciju autobuske kompanije Lasta, čiju je potrebu MMF ranije naglašavao.MMF: U SRBIJI UGROŽENO VIŠE OD 140 HILJADA RADNIH MESTA

Srbija

Udruženje poslodavaca: Pregovori o minimalcu i dalje bez rešenja

Unija poslodavaca Srbije (UPS) i predstavnici Sindikata i dalje nisu uspeli da postignu kompromis o povećanju minimalne cene rada, navodi se u saopštenju. Razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Ukoliko i tom prilikom ne bude dogovora, odluku će doneti predsednik Republike.UPS navodi da su spremni na kompromisno rešenje, ali da insistiraju da ono mora biti "održivo", odnosno da "ne sme da ugrozi poslovanje većeg broja preduzeća"."Tokom pregovora Sindikat je nastupio sa zahtevom za povećanje cene rada na 37.000 dinara, dok su predstavnici Unije izneli stav privrede, izražen u anketi sprovedenoj uoči početka pregovora, da uslova za povećanje nema i da je pandemija COVID-19 ozbiljno ugrozila poslovanje preduzeća u Srbiji. U ime Ministarstva privrede predloženo je povećanje minimalne cene rada u rasponu od 4 do 6 odsto", dodaje se u saopštenju.UPS navodi da se i dalje slaže sa povećanjem minimalca do 6 odsto, ali uz uslov da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja."U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje 1 odsto, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće", zaključuje se u saopštenju.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.