Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

APR: Danas ističe rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja

Danas ističe rok za dostavljanje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja obveznika za 2019. godinu, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).Poslednjeg dana roka za predaju izveštaja APR je obezbedila dežurstvo u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku do 21 čas radi pružanja stručne pomoći u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i tehničke podrške obveznicima, navode u APR.Dodaje se i da je ove godine rok iz zakona koji uređuje računovodstvo izuzetno produžen zbog proglašenja vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa.Sve informacije odnosno instrukcije u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. godinu, u formi pravila, tehnickih i korisnickih uputstava, kao i video uputstava, mogu se naći na internet stranici APR-a, u okviru Registra finansijskih izveštaja.Za stručnu pomoć prilikom sastavljanja i dostavljanja izveštaja korisnicima je na raspolaganju mejl adresa finizvestaji@apr.gov.rs, dok se za tehničku podršku u vezi sa pristupom PIS FI sistemu ili problemima sa potpisivanjem korisnici se mogu obratiti na mejl adresu sd@apr.gov.rs.

Srbija

Dolarska EMBI premija rizika za Srbiju prestala da se objavljuje

Dolarska EMBI premija rizika za Srbiju – jedan od pokazatelja ekonomske transformacije Republike Srbije, prestala da se objavljujeBeograd, 2. septembar - Pokazatelj premije rizika EMBI (Emerging Markets Bond Index) za Srbiju, baziran na dugu u američkim dolarima, koji obračunava renomirana američka finansijska institucija J.P. Morgan, nakon više od 15 godina, prestao je da se objavljuje od poslednjeg dana avgusta. Razlog je što je do dospeća jedine dolarske evroobveznice Srbije u opticaju ostalo manje od 13 meseci (ova evroobveznica dospeva 28. septembra 2021. godine), kada se, prema kriterijumima J.P. Morgan-a, obveznica isključuje iz obračuna (revizija podataka za obračun EMBI vrši se poslednjeg dana u mesecu).Prestanak obračuna pokazatelja EMBI za Srbiju, baziranog na dugu u dolarima, ukazuje na izostanak dolarskih evroobveznica Srbije na tržištu. To je rezultat odgovornog pristupa naše zemlje u upravljanju javnim dugom. Zahvaljujući povoljnim monetarnim i fiskalnim kretanjima i uspešnom izlasku na međunarodno finansijsko tržište, Srbija je u prethodnim godinama prevremeno otkupila značajan deo skupog duga po osnovu dolarskih evroobveznica. Taj skupi i devizno-rizičan dug zamenjen je znatno jeftinijim finansiranjem u evrima – na taj način smanjeno je učešće dolara u javnom dugu, a time i izloženost zemlje deviznom riziku kretanja dolara prema evru.Nakon uspešnog izlaska Srbije na međunarodno finansijsko tržište prvom emisijom evroobveznice u evrima u junu 2019. godine, postali su dostupni reperni podaci o premiji rizika EMBI za Srbiju, na bazi duga u evrima. Ovaj pokazatelj je od kraja jula 2019. godine (od kada su dostupni podaci) bio u proseku za 10 b.p. niži od opšteg (kompozitnog) pokazatelja globalne premije rizika zemalja u razvoju, što potvrđuje da međunarodni ulagači Srbiju smatraju sigurnom i povoljnom investicionom destinacijom.Dolarska EMBI premija rizika, koja se obračunava kao ponderisana razlika između stope prinosa na evroobveznice zemalja u razvoju i stope prinosa na američke obveznice uporedive ročnosti, smatra se repernim pokazateljem premije rizika zemalja u razvoju. Prestanak objave ovog pokazatelja za srpske dolarske XoV predstavlja priliku da se osvrnemo na kretanje premije rizika Republike Srbije u prethodnih 15 godina i uporedimo je sa njenom dinamikom u drugim zemljama u razvoju.Poređenjem kretanja EMBI za Srbiju sa kompozitnom merom „EMBI Global“ (koja pruža informaciju o opštoj (globalnoj) riziko-premiji zemalja u razvoju), tokom poslednjih 15 godina (od 2005. do 2020. godine) – jasno se mogu izdvojiti dva potperioda (grafik 1).I. Premija rizika Srbije uglavnom viša od globalne premije rizika(od 2005. do kraja 2013. godine)U ovom potperiodu EMBI za Srbiju je u proseku iznosio 406 baznih poena, znatno iznad proseka kompozitne mere za sve rastuće zemlje (EMBI Global), koji je iznosio 318 baznih poena. Pri tome je čak 86% ovog potperioda bilo karakterisano kretanjem premije rizika Srbije iznad globalne premije rizika zemalja u razvoju.Ovakva kretanja ukazuju da su investitori tada posmatrali Srbiju kao rizičnijeg izdavaoca obveznica, rizičniju zemlju i investicionu destinaciju, u celini.Nedovoljan stepen makroekonomske stabilnosti takođe je uticao da se tokom kriznih epizoda EMBI za Srbiju povećava dinamičnije u odnosu prosek zemalja u razvoju – najpre tokom Svetske ekonomske krize (2007-09), kada je premija rizika Srbije dostigla maksimalnih 1.351 baznih poena, kao i tokom krize javnog duga u evrozoni (2011-12). U periodima povećane neizvesnosti na finansijskim tržištima međunarodni investitori su, u nedostatku poverenja, u većem stepenu prodavali dolarske evroobveznice Srbije u poređenju sa evroobveznicama drugih zemalja u razvoju.II. EMBI Srbije gotovo konstantno ispod globalne premije rizika(od početka 2014. godine do danas)Trend smanjenja premije rizika za Srbiju započet je još u drugoj polovini 2013. godine. U poslednjih sedam godina (od početka septembra 2013. do kraja avgusta 2020. godine), EMBI za Srbiju je smanjen za 357 baznih poena (sa 460 b.p. na 103 b.p.), što predstavlja najznačajnije smanjenje među 43 zemlje u razvoju. U istom periodu, EMBI Global povećan je za 10 baznih poena. Jasno je da je tokom poslednjih sedam godina smanjenje dolarske premije rizika Srbije rezultat isključivo domaćih faktora - uspostavljanja i očuvanja makroekonomske stabilnosti, iz koje je proisteklo jačanje poverenja investitora.Nakon smanjivanja razlike između indeksa EMBI za Srbiju i EMBI Global početkom 2014. godine, premija rizika Srbije se, u periodu koji sledi, konstantno nalazila na nižem nivou od globalne premije rizika. U poređenju sa prosekom pokazatelja EMBI Global u ovom potperiodu, koji je iznosio 372 bazna poena, prosečan EMBI za Srbiju je bio znatno niži (iznosio je 196 baznih poena), pri čemu je najniži nivo zabeležen 23. decembra 2019. godine (samo 5 baznih poena).Kada se analizira kretanje dolarskog EMBI za Srbiju i prosečne premije rizika zemalja u razvoju sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga (najmanje BBB- prema agenciji Standard and Poor’s), uočava se da se od 2017. godine - dolarskim evroobveznicama Republike Srbije na sekundarnom tržištu trgovalo po uslovima koji su bili karakteristični za zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga. Drugim rečima, profesionalni investitori su u ovom periodu Republiku Srbiju svrstali u zemlje investicionog ranga, one u koje je sigurno ulagati, što predstavlja potvrdu visokog stepena poverenja tržišnih učesnika u makroekonomsku sliku naše zemlje.

Srbija

Novi Nacionalni stadion u Kragujevcu vredan 40 miliona evra

Sportski objekat bi trebalo da ima tri pomoćna terena i kapacitet za skoro 20 hiljada gledalaca, prenosi Ekapija.Gradnja novog stadiona u Kragujevcu, najavljena je u junu, a kako je tada rečeno investicija je vredna 40 miliona evra. Novi stadion trebalo bi da zameni stari, koji se popularno naziva „Čika Dača“ i bio bi izgrađen u skladu sa pravilnicima UEFE.Urbanistički projekat kojim je obuhvaćeno oko 13 hekatara izradilo je preduzeće PRO-ING iz Novog Sada, naručilac je Grad Kragujevac.Stari stadion trenutno koriste fudbaleri i atletičari, kao i igrači američkog fudbala, a koristi se i za održavanje većih koncerata, kao i za kulturne događaje.Sadašnje tribine imaju kapacitet od 14.600 hiljada mesta za sedenje, a tribine su, kako se dodaje zastarele.Novi kompleks je podeljen na dve funkcionalne celine, na stadion sa biletarnicama i na sporstki centar koji se sastoji od tri pomoćna terena sa tribinama, tri natkrivena terena-balona i administrativnog i komercijalnog objekta. Dve celine su fizički odvojene ogradom i planirano je da mogu potpuno nezavisno da funkcionišu jedna u odnosu na drugu.Fudbalski stadion treba da zauzme središnji i severozapadni deo predmetnog prostora, sa pružanjem u pravcu sever-jug. KARAKTERISTIKE NOVOG OBJEKTAPlanirani teren je dimenzija 105x68m, sa podlogom od prirodne trave, u skladu sa UEFA zahtevima. Objekat je pravougaone forme sa zaobljenim ivicama, sa tribinama u više nivoa i pratećim sadržajima.Tribine su organizovane prema sektorima (istok, zapad, sever, jug), sa odnosom prema ulaznim koridorima za pristup gledalaca.U istočnom delu uz pomoćne terene, je planirana izgradnja tribina, a projektom je data mogućnost formiranja pratećih prostorija ispod njih.U severoistočnom delu planirana je izgradnja tri natkrivena terena-balona, a istočno od fudbalskog stadiona je planirana izgradnja tri fudbalska igrališta.Pomoćni tereni se planiraju sa podlogom od prirodne trave, na poziciji postojećih pomoćnih terena, a noćno osvetljenje bilo bi na četiri stuba pored uglova terena.Konstrukcija je predviđena kao kombinacija armirano-betonske i čelične konstrukcije.Krovna konstrukcija je čelična, oslonjena na vertikalne armirano-betonske elemente, projektovana je da natkriva sve tribine, a fasada će biti od stakla, aluminijuma.Pored Kragujevca, planirana je izgradnja novih stadiona u Zaječaru, Loznici, Leskovcu, Vranju, Kraljevu, Subotici, Novom Sadu, kao i gradnja nacionalnog stadiona u Surčinu. 

Srbija

Broj komunalnih policajaca u Beogradu porašće više od 50 odsto

Grad Beograd je dobio dozvolu da zaposli još 150 komunalnih milicionerki i milicionera čime će broj komunalnih milicajaca porasti više od 50 odsto u odnosu na trenutni broj. Naime, prema godišnjem izveštaju o radu Gradske uprave Beograda, na kraju 2018. bilo je zaposleno 283 komunalnih milicajaca, ali je po sistematizaciji planirano da ih bude 350. Dakle, bilo je upražnjeno 67 mesta za komunalne milicajce kako se zovu od prošle godine.U izveštaju za 2019. ovaj broj zaposlenih nije eksplicitno naveden ali stoji da je broj policajaca smanjen za 13 u odnosu na 2018. što znači da ih je poslednjeg dana prošle godine bilo 270 u Područnoj organizacionoj jedinici Beograda. Odnosno, broj mesta za popunjavanje je bio još veći.   Kako se navodi, četiri pripadnika su podnela zahtev za sporazumni prekid radnog odnosa, dva su rešenjem disciplinskog postupka kažnjena prekidom radnog odnosa, jedan službenik je penzionisan dok su ostali raspoređeni na radna mesta van Područne jedinice. U aprilu mesecu jedan komunalni milicionar je preuzet iz Komunalne milicije Niša.Nova zapošljavanja komunalnih milicajaca najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.Kako je rekao, prvi put, građanke i građani Sopota, Lazarevca ili Obrenovca imaće komunalne milicionere koji će ih štititi od komunalnog nereda i onih koji se bahato ponašaju.Njegova najava je u skladu sa prošlogodinjim zakonom o o komunalnoj miliciji koji osim što je predvideo promenu imena komunalne policije u miliciju,  omogućava da i opštine, a ne samo gradovi, mogu da formiraju komunalnu miliciju.Takođe, ukinuta je odredba koja je do tada važila, a to je da na svakih pet hiljada stanovnika dolazi jedan komunalni milicioner što znači da su gradskim upravama odrešene ruke kad je reč o zapošljavanju komunalnih milicajaca.Zakon je uveo još dva nova ovlašćenja za komunalce: zaustavljanje i pregledanje vozila u pokretu  i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca, odnosno pozivanje građana na informativni razgovor.Bije komunalna policija, ali biju i Beograđani Novina je i mogućnost korišćenja biber spreja kao sredstvo prinude, uz postojeći pendrek i lisice. Takođe, komunalni milicajci će ubuduće moći da rade u civilu.Komunalna policija u Beogradu počela je da radi pre tačno 10 godina. Komunalna policija mora da nosi tablu "Snimamo parkiranje"

Srbija

Novi rekordi u broju korisnika video igara u Srbiji

Industrija video igara u Srbiji donosi godišnje između 50 i 100 miliona dolara, a u Srpskoj asocijaciji industrije video igara (SGA) kažu da je Srbija već našla svoje mesto na globalnoj mapi te industrije i da je tokom pandemije korona virusa broj igrača bio rekordno visok.Istraživanje stručnog udruženja „Bitkom“ objavljeno u Berlinu pokazalo je da je panedmija proizvela značajan rast u gejming industriji širom sveta, kako su ljudi provodili znatno više vremena u svojim domovima, mnogi od njih okrenuli se su video igrama.Prema Srpskoj asocijaciji industrije video igara i Srbija je zabeležila veliki rast. Menadžerka SGA Kristina Janković za Tanjug je rekla da je prodaja igara, broj preuzimanja i prodaja konzola skakala na različitim tržištima od 30 do 80 odsto.Prema njenim rečima i dalje se radi na novim igrama i otvoreno je na desetine radnih mesta u različitim kompanijama.U Srbiji se najviše radi na igrama za mobilne uređaje, jer je to najpogodnije za manje timove, koji još nemaju sredstava za kompleksnije projekte, zaključuje Janković.Janković dodaje da je pandemija pokazala izrazitu otpornost gejming industrije, koja je uspela da se razvije dodatno tokom krize."Broj igrača je bukvalno probio sve rekorde. U zavisnosti od žanra, platforme i meseca koji merimo, porast je između 30 i 80 odsto kao i prodaja platformi i igara, sve je skočilo i u Srbiji u u svetu. Naši studiji prave sve igre za globalno tržište", rekla je Janković.Trenutno, u gejming industriji u Srbiji radi oko 1.500 ljudi, sa jasnim naznakama da će taj broj u narednim godinama znatno porasti.

Srbija

Nade u rusko tržište: Brend „Bebi“ kupljen zbog dugoročne strategije

Vodeće preduzeće za distribuciju i logistiku u Srbiji Nelt Grupa nastavlja proizvodnju brenda Bebi u Dobanovcima, njegov dosadašnji vlasnik neće zatvoriti fabriku u Sloveniji, prenosi portal Poslovni.hr.Brend „Bebi“ koji je dosta popularan na tržištu Ruske Federacije od sada će se proizvoditi u pogonima Fabrike dečje hrane u Dobanovcima, poznatom po brendu Nutrino.To je potvrdio generalni direktor Nelta Miloš Jelić koji je dodao da će se oba brenda paralelno razvijati.Prema njegovim rečima, ekspertski timovi Nelta i Fabrike dečije hrane planiraju da modernizuju brend i obogate ga novom paletom proizvoda.„Nelt je pre nekoliko godina uložio značajna sredstva u state-of-the-art fabriku za proizvodnju dečje hrane u Dobanovcima, poseduje veliki kapacitet proizvodnje i od početka je ciljano tržište Rusije“, smatra finansijski analitičar Dragan Bosiljković.NELT KUPUJE BREND "BEBI" OD ATLANTIC GRUPE Prema njegovom mišljenju, akvizicija Bebija deluje kao pokušaj uprave Nelta da kroz ovu akviziciju stvori platformu za ojačani multibrend nastup na ruskom, ali i drugim tržištima.“Sa druge strane, u poslednje vreme Atlantic grup sprovodi strategiju prodaje non-core brendova i čini se da je i ova transakcija deo toga. Na prvi pogled ovo deluje kao klasična win-win situacija za obe poslovne grupe”, zaključuje Bosiljkić.Navodi se da je prodaja brenda Bebi, u skladu sa korporativnom strategijom dosadašnjeg vlasnika, nastavak je procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti.To je počelo 2018. godine izlaskom iz oblasti proizvodnje iz sportske i aktivne ishrane, pri čemu su nastavljeni poslovi prodaje kozmetike, dodataka ishrani i distribuciji vode.Ono od čega Atlantic grup-a očekuje rast je roba široke potrošnje: kafa, piće, delikatesni namazi, slatki i slani snack.Tu su i poslovi distribucije, kao i poslovi lanca apoteka Farmacia.Cilj im je, kako navode, očuvanje vodeće pozicije regionalnog distributera, kao liderstvo u apotekarskom poslovanju u Hrvatskoj.

Srbija

Da li će banke plaćati za uzete kredite?

Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Ta stopa je već nekoliko dana u ...

Srbija

Korona, nevidljivi šef na tržištu rada (ANKETA)

Tržište rada u Srbiji više od pola godine je pod uticajem pandemije Covid-19. Interesuje nas šta Vi mislite o uticaju virusa na tržište rada. Da li je uneo neke značajne promene i trendove. Molimo Vas da izdvojite jedan minut za popunjavanje ankete. Create your own user feedback survey

Srbija

Državu ne zanima ekološka strana „Beograda na vodi“

Ministarstvo građevine odlučilo da ne pristupi izradi strateških procena uticaja projekta „Beograd na vodi” na životnu sredinu, objavio je Službeni glasnik.Kako je obrazloženo strateška studija uticaja izmene i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ neće biti predmet interesovanja državnih organa.Kao obrazloženje navodi se da se strateška procena uticaja na životnu sredinu ne vrši u skladu sa članom 9. stav 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.„Izmene i dopune Prostornog plana su manjeg obima. Izmenama i dopunama Prostornog plana ne menja se obuhvat Prostornog plana i ne očekuje se bitniji uticaj na životnu sredinu i održivi razvoj“, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Navodi se da je odluka doneta na osnovu mišljenja Ministarstva zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija i sastavni je deo odluka o izmenama prostronog plana.POZADINA PRIČENe tako davno, mišljenje o stvarima u vezi sa projektom „Beograd na vodi“, dao je i profesor Vladimir Stevanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. „Šta vredi ceo taj projekat kada celokupna kanalizacija odlazi u Savu? To je zapravo Beograd na prljavoj vodi. Kada bismo ovaj postupak države preveli na mikronivo, to su oni ljudi koji bacaju đubre kroz prozor. Tako da problem sa aglomeracijama i gradovima zaista jeste veliki“, ocenio je Stevanović koji je u SANU aktivan na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.Više o tome, zaštiti voda, zemljišta i vazuha na portalu Nedeljnika Vreme, na sledećem linku.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL

Srbija

RZS: Promet robe u drugom tromesečju pao za preko 22 odsto

Promet robe u trgovini na veliko, malo kao i popravka motornih vozila u Srbiji je u drugom tromesečju 2020. godine, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, u tekućim cenama manji za 22,4 odsto.Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da promet u Srbiji kod trgovine na veliko beleži pad u tekućim cenama od 13,3 odsto kada se uporedi sa istim periodom.Smanjenje u trgovini na malo beleži pad od 2,1 odsto u odnosu na isto tromesečje 2019. godine.U strukturi trgovinskog prometa, najveće učešće ostvarile su robne grupe motorna vozila, u oblasti trgovine na veliko najveću pojedinačnu kategoriju čine "ostali neprehrambeni proizvodi", sa oko 23 odsto učešća, dok je u maloprodija dominantna bila prodaja prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića (38 odsto).

Srbija

Korona odložila zapošljavanje srpskih lekara u Nemačkoj

I pored najave države da će rešiti problem nedostatka lekara noge medicinari i dalje se nadaju poslovima u Nemačkoj, Skandinaviji i mnogim drugim bogatijim i uređenijim zemljama.Prema našim saznanjima procedure za odlazak lekara u Nemačku traju i po godinu dana, a sa korona-krizom i duže, jer je kretanje naših državljana u Evropi ograničeno.„Trenutno ne mogu da odem u Nemačku iako su me budući poslodavci nedavno kontaktirali i pitali da li želim da radim u jednom mestu blizu Minhena. Problem je nastao sa uredbom nemačkih vlasti koje su zbog pandemije korona virusa stopirale dolazak radnika koji nisu započeli nostrifikaciju svojih diploma“, kaže za Novu ekonomiju Veljko D. iz Užica koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pre pet godina.KOLIKO SU STVARNO PLAĆENI LEKARI Do sada kaže, nije bilo prilike da se zaposli u Srbiji.„Tražio sam posao i u Beogradu i u Užicu, nije išlo. Država jeste raspisivala konkurse za zapošljavanje nedavno, ali ispalo je da u Užičkoj bolnici svega nekoliko ljudi treba da bude primljeno za stalno. Mnogo više mladih lekara tamo volontira, praktično, već radi. Opšte je poznata činjenica da mnogo lekara nedostaje našem zdravstvu“, objašnjava Veljko.„Bombastične cifre o zapošljavanju 300 lekara zvuče lepo, ali kada se to podeli sa brojem bolnica, domova zdravlja, dispanzera u Srbiji kojima nedostaju i lekari i tehničari i nije neka cifra“, smatra sagovornik Nove ekonomije.„Jedan rođak koji je po obrazovanju medicinski tehničar takođe čeka na odlazak, jer nije počeo sa procesom nostrifikacije diplome, moj slučaj nije jedini“.Veljko se već nekoliko godina snalazi za posao tako što ne radi posao za koji ga je država školovala, iako joj je potreban.„Držim onlajn časove engleskog već tri godine klijentima iz Azije. Mnogo ljudi se ovde bavi tim poslom. Naporno jeste, ali sam kod svoje kuće, zakazujem časove kada mi to odgovara“, objašnjava Veljko.PRIPREME ZA ODLAZAKNa odlazak u Nemačku sprema se već duže godina, kaže da je uspeo da savlada nemački jezik.Početkom prošle godine je bio na probnom radu u jednoj bilnici koja bi trebalo da ga zaposli u Minhenu, dok ke probni rad bio u gradu Lajpcigu, nekada u sastavu Istočne Nemačke.„Reč je o bolnicama koje rade u okviru javno-privatnog partnerstva. Osnivači su država i jedna protestantska crkva. Praksa je trajala mesec dana i bilu su voljni da prime sve ljude koji su u njoj učestvovali. U toj grupi bili su ljudi uglavnom iz našeg regiona“, kaže ovaj lekar, koji je pre nekoliko meseci napunio 36 godina.Da li će Srbija biti kadra da zadrži mlade lekare, pokazaće vreme, jer plan da se taj probelm reši još uvek ne postoji.Najbolji test nekog takvog plana bio bi kada bi naš sagovornik odlučio da ostane u svojoj zemlji, umesto odlaska u Nemačku.Nema zvaničnih podataka o broju lekara koji napuste Srbiju, ali mediji su ranije pisali da se taj broj kreće oko 300 lekara godišnje, pisao je list Danas.„Res, non verba! („Dela, a ne reči !“)“, rekli bi kada bi se našli u sličnoj situaciji Stari Latini tvorci jezika koji se koristi u medicini.Čedomir Savković

Srbija

Počela primena antikorupcijskog zakona

Zakon o sprečavanju korupcije, koji je prethodno usaglašen usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, počela je danas, sasopštilo je Ministarstvo pravde.Dodaje se da novi zakon, koji će zameniti dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, predstavlja krovni i preventivni antikorupcijski propis, koji jača njenu ulogu i kapacitete.Ocenjuje se da je zajedno sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine postignut značajan napredak.Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u Narodnoj skupštini Srbije usvojen 22. maja 2019. godine, uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije.On uvodi i brojne novine u vezi sa sukobom interesa, kumulacijom javnih funkcija, prijavljivanjem imovine i prihoda funkcionera, ovlašćenja Agencije, izbor rukovodećih organa.Osnovni ciljevi novog zakona su, kako se naglašava zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera.Donošenje Zakona je bilo predviđeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period  2013- 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23.PROČITAJTE VIŠE O POVEZANOJ TEMI:PRIMENA ZAKONA O POREKLU IMOVINE POČINJE U MARTU, DA LI ĆE BITI JAVNE PROVERE TAJNIM SMERNICAMA

Srbija

Nelt kupuje brend „Bebi“ od Atlantic Grupe

U okvir tog brenda spada dugačak spisak proizvoda za bebe i decu koji se u zadnjih 35 godina najviše plasiraju na tržištu Rusije i Zajednice nezavisnih država (ZND), navodi se u saopštenju Atlantic Grupe.Dodaje se da je „Bebi“ u Rusiji simbol za evropski kvalitet i poreklo u segmentu proizvoda za decu, a u 2019. godini ostvario je 11 miliona evra prihoda od prodaje.Budući da Nelt Grupa raspolaže kapacitetima i ekspertizom za proizvodnju dečje hrane, postrojenje za proizvodnju brenda „Bebi“ koje se nalazi u slovenačkoj Mirni nije deo ugovora o kupoprodaji.Fabrika i radnici u Mirni ostaće u sastavu Atlantic Grupe, proizvodnja će se obavljati tokom prelaznog perioda, nakon čega će se proizvoditi alternativni robni asortiman.Prodaja brenda je, kako se navodi nastavak procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti u skladu s korporativnom strategijom Atlantic Grupe. Proces je započet pre dve i po godine izlaskom iz oblasti proizvodnje sportske i aktivne prehrane, a nastavljen prodajom kozmetike, dodataka ishrani i distribucijom vode u galonima. Navodi se da se kompanija istovremeno usmerava na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta u šta spadaju hrana, piće i farmaceutski proizvodi.U planu je i internacionalizacija sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal, kao što su na primer Argeta, Donat Mg, razvoj distribucije, spajanja i preuzimanja.Nelt Grupa, koja ima četiri hiljade zaposlenih na 11 tržišta u Europi i Africi, primarno se bavi distribucijom i logistikom, zatim proizvodnjom hrane i uslugama. Akvizicijom brenda „Bebi“, koji ima dugu tradiciju i etablirane pozicije na ruskom tržištu, kompanija, kako se objašnjava potvrđuje strateško opredjeljenje za dalji razvoj i međunarodno širenje poslovanja.NELT ZAVRŠIO INVESTICIONI CIKLUS U INFRASTRUKTURU OD 15 MILIONA EVRA

Srbija

Srbija će ubuduće dronovima tražiti masovne grobnice

Srbija dronom traži masovne grobnicePretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom, umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, piše Radio Slobodna Evropa.Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija.Oprema koja je donirana Srbiji posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.Po podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud izjavila je da je nakon sukoba na Zapadnom Balkanu devedesetih godina do sada utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih.Ona je navela da svaka država treba da pristupi utvrđivanju sudbine nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost ili ulogu u sukobu.

Srbija

Unija poslodavaca: Vlada predložila da minimalac poraste do 6 odsto

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da su predstavnici Vlade danas predložili da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od 4 do 6 odsto.UPS smatra da je povećanje minimalca moguće do 6 odsto, koliko iznosi očekivani rast bruto društvenog proizvoda u 2021. godini, "uz uslov da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća". "Te dodatne mere su povećanje neporezivog dela zarade sa 16 na 19 hiljada, kao i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Unija je uverena da bi ovakvo povećanje doprinelo poboljšanju statusa zaposlenih, ali na način da poslovanje preduzeća ne bude dovodeno u pitanje, samim tim ni radna mesa zaposlenih čija prava na ovaj način štitimo", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavca Srbije i učesnik u trenutnim pregovorima.UPS u saopštenju dodaje da će predlog Vlade Srbije razmotriti "sa punom pažnom", da je spremna na kompromis, "ali ne po svaku cenu i ne na način koji bi ugrozio normalno poslovanje preduzeća"."Pregovore nastavljamo u dobroj volji... ali i sa jasnim stavom da je neprihvatljiv svaki dogovor koji bi doveo u pitanje poslovanje preduzeća, ugrozio radna mesta i samim tim obesmislio pregovore koji imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih", dodaje se u saopštenju.Unija poslodavaca dodaje da su zahtevi za povećanje minimalne cene rada na 37 hiljada dinara iz njihovog ugla "neprihvatljivo", navodeći da njihovo istraživanje ukazuje da 85 odsto preduzeća nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalca, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.Od 1. januara ove godine, minimalac u Srbiji iznosi tek nešto više od 30.000 dinara, odnosno oko 172,5 dinara po radnom satu, a predstavnici sindikata prethodno su najavljivali da će se, kao i do sada, zalagati da minimalna plata u Srbiji dostigne minimalnu potrošačku korpu, koja je po podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju prvog kvartala bila "teška" preko 37.700 dinara. Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije treba da finalizuju dogovor o povećanju minimalca do 14. septembra, kada je zakazana sednica Socio-ekonomskog savet.Ako ga ne postignu, o povećanju minimalne cene rada odlučiće, kako je predviđeno zakonom, Vlada Srbije.

Srbija

Nanogica velika ušteda za državu

Jedan dan u zatvoru košta od 15 do 20 evra, što je na godišnjem nivou oko 7.300 evra, dok je cena nanogice oko 3.000 evra, što je velika ušteda za sve poreske obveznike, piše u autorskom tekstu za list Danas sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.„Ovakav vid izdržavanja kazne odvraća osuđene od ponovnog vršenja krivičnih dela, ali i višestruko rasterećuje pravosuđe, jer se postupci češće okončavaju zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice, te se izbegavaju visoki troškovi suđenja“, smatra sudija Gordana Vidojković.Građani su, prema njenim rečima, izgubili poverenje u pravosuđe, pa vlada predstava o tome da je kućni zatvor privilegija za osuđene političare i bogate ljude.Podseća i da odluku o takvom vidu izdržavanja kazne može da donese samo sud, kao i da za to mora da postoji niz neophodnih preduslova.„Okrivljeni ne sme biti osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju od godinu dana. Ne sme biti osuđen za krivično delo protiv braka i porodice kojim je oštećeno lice sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu, ali ni za neka druga krivična dela, kao što je neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini“, kaže Vidojković.Objašnjava i da mora da se utvdi da li će kućni zatvor predstavljati društvenu osudu koja će doprineti jačanju morala i poštovanja zakona.KAKO RADI „NANOGICA“Elektronski nadzor se vrši preko računarskog sistema koji se preko telefonske linije povezuje sa odašiljačem, kolokvijalno „nanogicom“ koju je osuđeni dužan neprestano da nosi.Aparat-prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a žpostoji i „baza“ u stanu koja se ne sme pomerati, a kontrole vrši poverenik.KOJE SU PREDNOSTI KUĆNOG ZATVORA ZA OSUĐENIKE„Njime se izbegavaju negativni efekti zatvaranja ljudi i to kako u fizičkom smislu, zbog nedostatka kretanja, vazduha, svetlosti, opasnosti od zaraznih bolesti, seksualnog zlostavljanja pa i većeg procenta smrtnosti, tako i u psihološkom i društvenom pogledu“, dodaje Vidojković.Ona podseća da su na taj način mnogi spašeni razvoda braka, dok se sa druge strane oko 70 odsto brakova razvede zbog odlaska supružnika u zatvor.Ipak, jedna od najkorisnijih prednosti „nanogice“ možda je podatak da je među povratnicima u izvršenju krivičnih dela mnogo više onih koji su kaznu izdržavali u zatvoru.Na kraju treba imati u vidu i činjenicu da je samo prošle godine u Srbiji oko 1.000 osuđenika čekalo nanogicu, čemu je doprineo nedostatak uređaja i poverenika.Sa druge strane, javnost treba da ima i transparentniji pristup sudovima u vidu  konkretnijih objašnjenja o načinu određivanja kućnog zatvora.SELJAK IZ KURŠUMLIJE MORA U ZATVOR, MOLI DA POVEDE I SVOJE KRAVE, SVINJE, PRASIĆE I KOKOŠKE 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.