Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Zbog apela „Ujedinjeni protiv kovida“ smenjeni načelnici VMA?

Bez funkcije su ostali načelnik Instituta za medicinska istraživanja prof. dr sc. med. Danilo Vojvodić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu prof. dr Slobodan Obradović i načelnica Klinike za kožne i polne bolesti prof. dr sc. med. Lidija Kandolf Sekulović, saznaje N1 pozivajući se na izvore bliske njima.Zvanična potvrda ove informacije nije stigla, a prema izvorima N1, u poslednjih nekoliko dana smenjeno je ukupno sedam načelnika Vojno-medicinske akademije.Kako se navodi, ono što je zajedničko svim smenjenim načelnicima je njihova podrška otvorenom pismu koje su Vladi Republike Srbije i ostalim nadležnim institucijama uputili lekari okupljeni u grupi “Ujedinjeni protiv kovida”.Grupa od 350 lekara u proglasu objavljenom 21. jula oštro se ogradila od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i zatražila njegovu smenu, navodeći da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.Inače, početkom septembra, inicijativa “Ujedinjeni protiv kovida” prerasla je u udruženje građana, a broj lekara koji su svojim potpisima podržali otvoreno pismo povećao se na skoro tri hiljade.NEFORMALNA GRUPA OD PREKO 300 LEKARA TRAŽI ODGOVORNOSTUDVOSTRUČIO SE BROJ POTPISNIKA INICIJATIVE UJEDINJENI PROTIV KOVIDA

Srbija

Kinezi zaustavili rad topionice u Boru

Kompanija će, kako je saopšteno, zbog povećane koncentracije štetnih čestica u vazduhu odmah krenuti u remont, koji je bio planiran za novembar, javlja RTS."Kompanija pridaje izuzetno veliki značaj zaštiti životne sredine, bez obzira što je i pre preuzimanja RTB-a ovaj problem godinama unazad bio prisutan i što dimni gasovi iz topionice nisu jedini faktor koji utiče na kvalitet vazduha na ovom prostoru", navodi "Ziđin".Kao odgovor na veliko zagađenje, lokalna vlast u Boru je početkom nedelje u Osnovnom javnom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih u "Ziđinu Koper -u".Iz Tužilaštva poručuju da će javnost dobiti sve informacije kada se završi istraga.Posle ispitivanja, potvrđeno je da su uzroci prekoračenja ozbiljna oštećenja već veoma stare opreme za sakupljanje prašine i dimnih gasova, kao i sistema za odsumporavanje.Kompanija je u saopštenju izrazila žaljenje zbog takve, kako navodi, nepredviđene situacije.Podsećaju i da se pogoni topionice nalaze u dolini, pa da nizak vazdušni pritisak zadržava dim na nižem nivou koji se povećanjem vazdušnog pritiska koncentrišu i podižu uvis. Saopšteno je i da će se izvršiti pregled svih delova opreme u procesu proizvodnje i odmah pristupiti rešavanju svih problema koji budu otkriveni.AEROZAGAĐENJE PA POŽARPored svih dosadašnjih nevolja, Topioica RTB Bor u sredu je prekinula rad zbog požara na cevi koje vode od topionice do fabrike sumporne kiseline. Požar je lokalizovan posle nekoliko sati, a gasilo ga je pet vatrogasnih vozila i nije bilo povređenih.Inače, u Boru je prethodnih dana koncentracija štetnih supstanci stotinama puta veća od dozvoljene.KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV KINEZA ZBOG EKOLOŠKE KATASTROFE U BORU 

Srbija

Trećina namirnica iz ugostiteljskog sektora završi na deponijama

U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 tona po stanovniku, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prenosi portal Euractiv.Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno "proizvedu" oko osam kilograma otpada od hrane, a u zdravstvenim ustanovama u kojima se priprema i služi hrana svakodnevno čak tri i po puta više – do 28 kilograma.Oko 65 odsto ugostitelja i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u kojima se sprema i služi hrana sav otpad od hrane odvaja, a 19 odsto firmi i ustanova taj otpad baca u kontejner."Trebalo bi najpre sprečiti stvaranje otpada smanjenjem porcija ili boljim planiranjem nabavke, a kada otpad nastane raditi na njegovoj separaciji i kontaktirati ovlašćenog operatera koji će ovaj otpad zbrinuti na adekvatan način koji nije štetan po životnu sredinu", objasnio je Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron koja se bavi prikupljanjem i obradom otpada.Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović najavila je da će uskoro biti izmenjen Zakona o upravljanju otpadom, što će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane.Pravilnik bi obavezao sve koji imaju otpad od hrane da ga predaju registrovanom operateru, što je jedan od predloga NALED-a koji je izradio i predlog nacrta pravilnika.

Srbija

Niš: Olakšicama za građane protiv divljih deponija

Trenutno je u Nišu aktuaelna akcija za sakupljanje kabastog otpada i ona je besplatna, kažu za Novu ekonomiju u Javnom komunalnom preduzeću Mediana.Svi građani Niša koji žele da odlože kabast otpad mogu to da učine ako tu uslugu zakažu putem kontakt centra, a služba će doći na kućnu adresu i preuzeti tu vrstu otpada.Građani mogu da besplatno odlože građevinski otpad ili zemlju, ali to sami moraju da doteraju na deponiju, kažu u JKP Mediana.Napominju i da preduzeće poseduje liniju za odvajanje i presovanje reciklabilnog otpada koja se nalazi u Reciklažnom centru.ODVAJANJE OTPADA„Posude za prikupljanje reciklabilonog otpada raspoređene su po celom gradu, posebno se odvaja staklo u plave kontejnere, a posebno MET i PET ambalaža, koje je potrebno odložiti u posude za za reciklažu sa logom JKP Mediana“, objašnjavaju u tom preduzeću odgovarajući na pitanja Nove ekonomije.Praksa da se otpad za reciklažu odlaže u posebno namenjene i obojene kante inače je počela da se primenjuje u raznim gradovima Srbije.„Takođe u dve opštine postoje takozvane plave kante koje su zadužila individualna domaćinstva gde odlažu reciklabilni otpad, a mi kao JKP Mediana redovno prikupljamo otpad iz tih kanti i ne odovozimo ih na deponiju već u Reciklažni centar radi daljeg tretmana. Ova usluga je takođe besplatna“, napominju u Mediani.Pored Niša, postavljanje posebnih kanti za otpad zaživelo je i u Užicu.U tom gradu je na primer, u okviru projekta „Predgrađa recikliraju – Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u prigradskim naseljima Užica i Tuzle/SUBREC“, početkom godine počela raspodela komunalne opreme za 2.500 domaćinstava. Čedomir Savković

Srbija

Kon: Elektronska prijava u zdravstveni sistem sprečava gužve u kovid-ambulantama

Sutra od 18 časova svi građani koji se u Srbiju vraćaju iz država koje imaju veliki broj zaraženih korona virusom imaju obavezu da se elektronski prijave, a ako imaju simptome, da se jave kovid ambulante, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."Ja obično kažem, niko nije u konfliktu ni sa kim, nego je samo u sukobu sa zakonom. Ovo je samo podsećanje svakog građanina da to nije više njegova lična stvar da li će se javiti u ambulantu ili ne, znači mora da se javi ako ima tegobe, kao što su povišena temperatura, gubitak čula ukusa i mirisa i ostale respiratorne tegobe", poručio je Kon.Kon naglašava i da ne bi bilo dobro da se svi odmah upute u ambulante, jer bi to izazvalo gužve, naročito jer se očekuje da u zemlju uđe 50 hiljada ljudi nedeljno.To, naglašava nijedna kontrola izolacije ne bi mogla da izdrži, a prijave već postoje kao test samoprocene na portalu e-zdravlje i veoma su jednostavne, jer se popunjavaju ličnim podacima.Od podataka koje je potrebno uneti tu su granični prelaz i datum prelaska, uz ostale lične podatke, a nadzor ističe posle 10 dana.KON: ODRŽATI STABILNU EPIDEMIOLOŠKU SITUACIJU Kon kaže da je to mera gde kazna nije glavni način borbe, već je potrebno shvatiti da onaj ko se bahato ponaša, ne prijavi se, a dovede do posledica i zaražavanja, pogotovo ako dođe do tragičnih posledica, ne može da izbegne ono što piše u zakonu.Dodaje i da završetak nadzora podrazumeva odjavu posle deset dana.Član Kriznog štaba kaže da su druga mesta rizika škole, slave, praznici, i dodaje da će taj isti sistem najverovatnije biti primenjivan i kasnije, uključujući i doček Nove godine.Smatra da je druga varijanta vanredno stanje.BLAGI PORAST BROJA ZARAŽENIHDirektorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je da u pojedinim gradovima, u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru dolazi do blagog porasta broja zaraženih korona virusom.Ona je za Javni servis rekala da se u tim gradovima posebno sprovode mere nadzora.

Srbija

Prosečna cena novogradnje u Srbiji oko 1.420 evra po kvadratu

Prosečna cena novogradnje stanova u Srbiji je u prvom polugodištu tekuće godine iznosio je 166.764 dinara (oko 1.420 evra) po kvadratu, saopštio je Republički zavod za statistiku.Ne računajući gradove, odnosno gradske opštine, više od polovine lokalnih samouprava u Srbiji je prometovalo svega tri ili manje stanova novogranje.Najmanja prosečna cena kvadrata zabeležena je u Tutinu (47.514 dinara po kvadratu), dok su najskuplji kvadrati u beogradskoj opštini Savski venac (395.633 dinara).Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena iznosila 226.589 dinara (oko 1.920 evra).Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja, Užice, Kragujevac i tri niške opštine (Crveni krst, Medijana i Palilula).Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 54 kvadrata. 

Srbija

Erste: BDP Srbije premašio očekivanja

Uprkos najvećem kvartalnom padu bruto domaćeg proizvoda u proteklih 20 godina, BDP-a Srbije je u drugom kvartalu bolji od očekivanog, što se može pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu ...

Srbija

Zašto je suspendovana Duing biznis lista i da li Srbija treba da se brine

Vest da je Svetska banka obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja, popularnu Doing Business listu, prošla je potpuno ispod radara  i bez uobičajene promocije sposobnosti Vlade Srbije koja je prisutna u vreme objavljivanja indeksa, svakog oktobra.Ovo ne treba da čudi jer srpskim vlastima ovaj indeks godinama služi kao dokaz za popravljanje poslovnog ambijenta. Iako Srbija nije spomenuta eksplicitno kao zemlja u čiji se napredak sumnja, galopirajuće napredovanje na rang listi za samo nekoliko godina i preticanje nekih članica EU, otvaraju prostora za pitanje da li će  nakon revizije podataka u Svetskoj banci, i Srbija biti predmet istrage zajedno sa prozvanom Rusijom, Kinom, Saudijskom Arabijom i Uzbekistanom.Naime, ove zemlje su, baš kao i Srbija, zabeležile velike skokove na listi, pa se sumnja da se pravni okvir za poslovanje preduzeća baš toliko popravio. Kina je na primer bila među deset poslovnih okruženja koja su se najbrže poboljšavala u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Srbija sada zauzima 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja na globalnom indeksu lakoće poslovanja, a u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola nalazi se na 9. poziciji.Šta je čudno u napretku Srbije? Pogledajte u videu"Ja sam iskreno iznenađen. Ova odluka za pauziranje indeksa je malo neočekivana, kaže za Novu ekonomiju Svetozar Tanasković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.On ističe da prilikom tumačenja ove odluke Svetske banke treba  imati u vidu i političku pozodinu i promenje odnose Amerike i Kine. Kako objašnjava, indeks meri promene u regulatornom okviru, ono što je na papiru, ali nema način da izmeri da li se to primenjuje u praksi zbog čega često postoji problem da se objasni dobra pozicioniranost nekih država."Ako znate unapred šta se meri, i ako imate jasnu metodologiju, a ovaj indeks je u potpunosti transparentan, onda je vrlo jasno šta treba da uradite u vrlo kratkom roku da biste recimo olakšali elektronsko izdavanje dokumenata ili izdavanje građevinske dozvole. Ali, to u praksi ne znači da će svako preduzeće imati isti tretman na tržištu", ističe Tanasković.Koga treba pitati za pravo stanje kad je reč o uslovima poslovanja u Srbiji, pogledajte u videu.Prema Tanaskovićevim rečima, odluka o pauziranju indeksa je vezana  je za neragulatnosti u samoj Svetskoj banci. Navodi se da je moguće da su određene zemlje zbog političkih pritisaka ili određenih interesa investitora bile bolje pozicionirane. "Pitanje je gde su oni uvideli problem, da li na licu mesta kad su podaci prikupljani ili kasnije u samoj Svetskoj banci kad je vršena obrada. Što se tiče Srbije, pitanje je koliko će duboko ići revizija. Ili će se skoncentrisati na par zemalja koj su spomenute ili će doći do promene metodologije (za izračunavanje indeksa) koja će u obzir uzeti i druge indikatore koji će promeniti poziciju svih zemalja, ne samo Srbije", navodi on.Prema nekim kritičarima, izveštaj Svetske banke podstiče korupciju, koja se ne ogleda u indeksu.Građevinske dozvole su idealan primer, u velikoj većini slučajeva, neke kompanije dobijaju građevinske dozvole pre zakonski propisanog vremena, što donosi brojne poene u indeksu lakoće poslovanja.

Srbija

NIJE GOTOVO Vlada donela uredbu o centralizovanim javnim nabavkama

Uredbom se bliže uređuje organizacija i način obavljanja tih poslova, saopšteno je iz Vlade Srbije.Kako se navodi u Uredbi Vlade, poslove centralizovanih javnih nabavki na republičkom nivou obavlja Uprava za zajedničke poslove. Naručioci su Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada, ministarstva, posebne organizacije obrazovane u skladu sa posebnim zakonom, osim BIE, pravosudni organi, tužilaštva.U spisak naručilaca ulaze samostalni i nezavisni organi, poput Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, itd.Predmet tih nabavki su kancelarijski materijal, računarski materijal, goriva i maziva, prevozna sredstva, računarska oprema, nabavke struje i raznih usluga, poput obezbeđenja, osiguranja, čišćenja i ostalih.Uprava za zajedničke poslove republičkih organa može da pokrene postupak centralizovane javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu.Obaveze koje naručioci preuzimaju ugovorom o javnoj nabavci moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.Uprava za zajedničke poslove republičkih organa dužna je da uspostavlja Informacioni sistem sa odgovarajućom instrukcijom za korišćenje i on će biti odstupan naručiocima.U taj sistem naručioci unose podatke o javnim nabavkama, najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu, a Vlada prima zahteve do 15.novembra.U roku od deset dana od dana dobijanja saglasnosti Vlade, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa objavljuje Godišnji plan na Portalu javnih nabavki. Uprava za zajedničke poslove na svojoj internet prezentaciji objavljuje izvod iz plana javnih nabavki i sprovodi sve vrste postupaka u skladu sa zakonom.Napominje se da je dužna da centralizovane javne nabavke sprovede na način kojim se obezbeđuje pristup tržištu malim i srednjim preduzećima.Nakon okončanog postupka javne nabavke Uprava za zajedničke poslove, dodeljuje se i zaključuje ugovor sa najpovoljnijim dobavljačem.Naručioci su dužni da u roku od tri dana od zaključenja ugovora unesu podatke Informacioni sistem: naziv i adresu naručioca, vrednost ugovora, datum zaključenja ugovora i period njegove važnosti ugovora.

Srbija

Škola trenutno najbezbednije mesto, tvrdi ministar prosvete

Nakon 16 dana nastave od 850 hiljada učenika u osnovnim i srednjim školama  od korona virusa obolelo 20 odraslih 52 dece i to je dobar rezultat kaže ministar Mladen Šarčević, prenosi N1.„U Beogradu je od koronavirusa obolelo 16 učenika, od kojih su dva u Osnovnoj školi „20. oktobar“. Mi imamo od 1. septembra slučajeve koronavirusa u školama u Srbiji, sporadične, ali ovo je prvi put da imamo u jednoj grupi uzastopno dvoje učenika u školi "20. oktobar“, objasnio je Šarčević.U osnovnim školama u Srbiji obolelo je 27 učenika.Šarčević je naveo da u srednjim školama ima 25 pozitivnih učenika, uz napomenu da ima i obolelih nastavnika, spremačica i jedan direktor.Deca koja su pozitivna ići će onlajn, ali svaki dan škole je dobar, rekao je Šarčević.„Na području Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga od koronavirusa trenutno su obolela tri učenika i to osnovac u Prokuplju i po jedan osnovac i gimnazijalac u Nišu“, rekao je agenciji Beta načelnik Školske uprave u Nišu Dragan Gejo.On je rekao da učenik iz Prokuplja i gimnazijalac iz Niša nisu ni pohađali nastavu ovih dana, jer su poštovali meru samoizolacije po povratku sa odmora, dok je osnovac iz Niša bio u školi.„Odeljenje u kome je taj učenik išao na časove je po dogovoru sa roditeljima i lekarima Doma zdravlja prešlo na onlajn nastavu. Oni neće dolaziti u školu narednih 14 dana kako bi bili sigurni da neće doći do prenosa infekcije među drugom decom“, objasnio je Gejo.Prema njegovim rečima situacija je pod kontrolom, a broj obolelih učenika može se smatrati zanemarljivim s obzirom da je na području tri pomenuta okruga više od 20 hiljada osnovaca.

Srbija

Kako brzo i povoljno da napravite onlajn prodavanicu

Dosta biznisa se okrenulo ka elektronskoj prodaji kao rešenju za preživljavanje u pandemiji, a pojavilo se i veliki broj zanimljivih internet servisa, ocenjuje Ivan Minić na svom podkastu Pojačalo.rs. U preseku dostupnih rešenja, Minić kaže da izbor zavisi individualno od biznisa do biznisa. "Svako od vas ko pravi ovako važnu odluku trebao da proba. A kada proba i kada vidi šta mu odgovara da koristi i ko mu odgovara za saradnju, ko dovoljno brzo odgovara na mailove, javlja se na telefon, zaista pomaže korisnicima da naprave prodavnicu kako treba, da je to vrlo verovatno i opcija sa kojom treba da sarađujete", savetuje on.Kako navodi, prva opcija su gotova rešenja za web shop.Prva opcija koja postoji, koja je prilično jednostavna za korišćenje, ali ipak podrazumeva da s jedne strane znate engleski, a sa druge strane, da imate i malo smisla za online i za računare, je opcija na WordPress (www.wordpress.com), savetuje on.Otvorite svoju prodavnicu i svoj sajt, i već od 8 dolara mesečno, s tim da se svi paketi plaćaju godišnje (cena je na mesečnom nivou, ali se plaća godišnja cena unapred).Druga mogućnost je Internet prodavnica ( www.internetprodavnica.net) koja  dugo uspešno posluje.Čak i neki veliki i ozbiljni šopovi koriste njihovu platformu i oni za startni paket za korisnike imaju cenu od 9,99 eura mesečno, i to podrazumeva shop sa do 500 artikala.Niška firma Selltico (www.selltico.com), odnosno tako se ne zove firma, tako se zove brend, je napravila prilično dobro rešenje. I oni nude više paketa. Najpovoljniji paket kreće  od 15 eura i u okviru njega možete da imate 100 artikala. Tu je i NB shop (www.nbshop.rs), ima vrlo dobro i robusno rešenje koje, takođe, koriste razni veliki shopovi. Njihova startna ponuda nije toliko jeftina, onda iznosi 39 eura mesečno i podrazumeva do 300 artikala.Firma koja se nekada zvala Yellow Pages Srbija i štampala je one štampane imenike firmi, a kasnije se prebacila i na online, je, takođe, u ovom prethodnom periodu napravila svoj sistem koji se zove Yell Shops (www.yellshops.com) i gde je najniža cena 60 eura godišnje."Tu imate 50 artikala, ali osim što imate vaš shop u okviru sistema, sve ono imate na svom shopu je izlistano u okviru njihovog zajedničkog shopa, odnosno marketplace-a na kome se nalaze svi korisnici".I poslednji primer koji Minić izdvaja je platforma Cartizz (www.cartizz.com) koja ima setup free koji je 365 eura jednokratno, ali kako ocenjuje, nudi zaista jako lepo i jednostavno, dobro optimizovano rešenje gde pored shopa imate i svoje mobilne aplikacije i, takođe, postoji održavanje od 35 eura mesečno, ali ko uđe u ovom periodu u njihov sistem, prva tri meseca ima gratis.Autor podkasta Pojačalo.rs ističe da pravljenje šopa nije samo kupite platformu, i daje još niz korisnih saveta na sledećem LINKU.

Srbija

Planinari traže da im na Fruškoj Gori investitori oslobode stazu

Iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore za subotu najavljen protesatni skup za oslobađanje staze koja je kako se navodi zbog sveopšteg investitorskog napada na prirodu blokirana privatnim kapijama i ogradama, prenosi portal 021.„Mi želimo da prođemo trasom te planinarske staze. Želimo da sve prođe nenasilno. Nećemo preskakati ogradu, nećemo praviti rupe u žici, jer to je ponižavajuće. Nemamo nameru da primenjujemo rušilačke metode. Jednostavno želimo da, nenasilno, prođemo trasama koje su javno dobro“, kaže aktivistkinja Dragana Arsić.Dodaje se da ugrožena staza vodi od Novog Rakovca do Zmajevca, koja je "zbog sveopšteg investitorskog napada na prirodu blokirana privatnim kapijama i ogradama".Ona je i upisana u registar Planinarskog saveza Vojvodine.Akciji se priključio i Ekološki pokret "Odbranimo reke Stare planine", čiji će se lider Aleksandar Jovanović Ćuta, pored ostalih, obratiti na skupu."Želimo tim obraćanjima na početku naše pešačke akcije da pošaljemo poruku nadležnim institucijama u vezi sa neverovatnim napadima na prirodu Srbije, na šume, na reke, na vazduh, na sve ono što je javno dobro. Poruka je da je zaista krajnje vreme da oni počnu da delaju na način koji štiti javna dobra i građane, a ne interes investitora", ističe Dragana Arsić.  Okupljanje je, naglašava se, prijavljeno policiji, a angažovani su i redari. Okupljanje počinje u 11 sati na parkingu ispred manastira Rakovac, odakle se kreće do prve kapije koja je na 30 minuta laganog hoda od manastira.DRŽAVA DALA 2,6 MILIONA EVRA ZA HOTELSKI KOMPLEKS NA FRUŠKOJ GORI

Srbija

Zakazano iseljenje članu Krova nad glavom, a kuća iz presude ne postoji

Aktivisti Združene akcije "Krov nad glavom" Vojislavu Vuksanoviću i njegovoj porodici ponovo je zakazano iseljenje iz objekta koji ne postoji, saopštila je ta organizacija. Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević zakazala je iseljenje Vuksanovićima za 30. septembar, a u zaključku je navela da će na samom izvršenju prisustvovati i veštaci građevinske i geodetske struke sa ciljem da pomognu identifikaciji predmeta izvršenja. Nekoliko veštačenja sudskih veštaka već postoji, jedno u kome je navedeno da se objekat koji se nalazi na navedenoj adresi ne može identifikovati sa onim iz sudske presude, kao i veštačenje iz koga se vidi da predmet sudske presude, objekat od 66 kvadrata, više ne postoji.Dodatni problem je i što se na adresi nalazi više objekata i stambenih jednica, dok u presudi nije precizirano koji od njih je predmet izvršenja.Takođe, na osnovu uvida u zemljišne knjige se vidi da ni jedan od objekata nije upisan kao kuća, kako se navodi u presudi, već zgrade. "Krov nad glavom" je pozvao sve medije, organizacije koje se bave ljudskim pravima, kao i one koji se bave praćenjem rada javnih izvršitelja, da se pojave na zakazanom iseljenju 30. septembra u 12 časova, kako bi "videli na koji način izvršiteljka pokušava da sprovede neizvršivu sudsku presudu".Podsećamo, Nova ekonomija je o slučaju porodice Vuksanović već pisala. Prethodni pokušaj izvršenja bio je 20. marta 2019  godine i tada je izvršiteljka odustala, jer se na licu mesta nisu pristupili izvršni poverioci.U zaključku je tada napisala da nema zakonskih uslova da izvrši presudu, jer se nisu pojavili izvršni poverioci koji treba da preuzmu nepokretnost."Porodica Vuksanović je na ovaj način godinama izložena maltretiranju, neizvesnosti i stresu, jer presuda ne može da se izvrši, a poverioci koriste javne izvršitelje kako bi vršili pritisak u njihovu korist. Prva izvršiteljka nije uspela da izvrši presudu, a onda su angažovali Mirjanu Dimitrijević, kojoj nije prvi put da preuzima predmete, koje drugi izvršitelji ne mogu da sprovedu", navodi se u saopštenju Krova.Dodaju da je izvršiteljka umesto da prvo proveri da li uopšte postoji objekat izvršenja, isto zakazala i pored toga što "kuća koja se navodi u njenom zaključku ne postoji ni u katastru"."Vlasništvo nad novim objektom je trenutno predmet odlučivanja Višeg suda u Beogradu, a poverioci pokušavaju da na svaki način sprovedu neizvršivu presudu kako bi izbegli bilo kakvo iznošenje dokaza i uzeli objekat u kom porodica živi sada već 90 godina", ocenjuje se u dopisu. 

Srbija

Kako se razvija regionalno partnerstvo, solidarnost i odgovornost u novoj normalnosti?

Konstruktivan dijalog i argumentovana rasprava u javnom prostoru, naročito u Srbiji, iz godine u godinu sve više blede. Kultura dijaloga ima identičan obrazac: okupimo istomišljenike, razmenjujemo sugestivne stavove i na kraju se svi složimo - da se slažemo.Prisustovati događaju u kojem na jednom mestu imamo dve suprotstavljene strane, deluje praktično nemoguće. Zamislite ljude različitih profila na forumu - predstavnike različitih organizacija civilnog društva, državnih institucija i institucija Evropske unije, ali i predstavnike poslovne zajednice, istraživače i aktiviste. Pretpostavimo da taj forum pruža mogućnosti međusobne razmene mišljenja, suprotstavljanja stavova, komunikacije i umrežavanja na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou. Upravo ovo Beogradska otvorena škola, ostvaruje kroz godišnju regionalnu konferenciju MOVE.LINK.ENGAGE. Već šest godina ova regionalna platforma za diskusiju okuplja najrelevantnije regionalne i evropske aktere iz oblasti evropskih integracija, zaštite životne sredine, unapređenja zapošljivosti, dobrog upravljanja, vladavine prava. Tokom programa zajedno sa ekspertima, zainteresovana javnost u Srbiji i regionu ima priliku da ne samo kritički analizira postojeću situaciju i odluke koje se donose na nacionalnom i evropskom nivou, već i da ponudi alternativu i preko potrebna, rešenja.Šta je to nova normalnost u 2020. godini?Tekuća godina je u svakom aspektu specifična. Nismo mogli ni da zamislimo da će mutacija virusa izazvati pandemiju i tako uzdrmati institucije i ekonomije gotovo svih država sveta.  Kriza izazvana pojavom bolesti Covid-19 u velikoj meri je dovela u pitanje partnerstvo, solidarnost i odgovornost kako u svetu, tako i na Zapadnom Balkanu. Kriza pruža minimalan manevarski prostor, prostor u kom nemamo opcija za pokret ni umrežavanje. Iz tog razloga Evropi je potreban novi pristup u delovanju i povezivanju kako zemalja članica tako i zemalja kandidata. Nov pristup, koji je nastao kao odgovor na pandemiju podrazumeva težnju ka partnerstvu svih sektora društva kao ključnom elementu. A sve navedeno, osigurava veću efikasnost, koherentnost i komplementarnost razvojnih politika Evropske unije u postCovid-19 eri koja nam dolazi.Zato ove godine, Move.Link.Engage preispituje reakciju Evropske unije na pandemiju Covid-19 kako prema zemljama članicama tako i zemljama kandidatima, predstavlja ključne elemente Plana oporavka za Evropu i sagledava uticaj svih dešavanja na region Zapadnog Balkana. Cilj nam je da se šira javnost upozna sa najnovijim pristupima institucija Evropske unije i država članica, pre svega, u procesu donošenja odluka koji može imati ogroman uticaj na proces evropskih integracija u njihovim zemljama. Zajedno sa učesnicima kritički preispitujemo da li je Zapadni Balkan sposoban da se složi oko osnova politike oporavka kao što je to učinila EU? Da li su prakse izgradnje partnerstva u različitim sektorima društava Zapadnog Balkana pokazale da takođe možemo stvoriti dinamičniji prostor za oporavak? Da li su vlade u regionu sposobne da pokažu više odgovornosti i solidarnosti u radu i neguju raznovrsnija partnerstva u skladu sa našim pojedinačnim razvojnim putevima i potrebama pri čemu partnerstvo ne znači samo međusektorsko, već i međudržavno povezivanje. Kao i svih prethodnih godina podržavamo regionalni pristup u usvajanju novih znanja i uvida potrebnih za razvoj civilnog društva i dugoročnog poboljšanja kapaciteta i jačanja uloga organizacija civilnog društva. Iz tog razloga pozivamo sve zainteresovane pojedince i aktiviste da nam se od 21. do 23. septembra pridruže u online prostoru i svojim kritičkim uvidima doprinesu kreiranju solidarnih rešenja. Za više informacija posetite sajt Beogradske otvorene škole. Bojana Džulović, Beogradska otvorena škola

Srbija

Vlada Srbije potvrdila odluku o minimalcu

Na sednici Vlade Srbije usvojen predlog Ministarstva rada o minimalnoj ceni rada za 2021. Godinu, javlja agencija Beta.Odluka se odnosi na minimalne cene rada za period januar – decembar 2021. godine i njom je utvrđena visina od 183,93 dinara (neto) po radnom satu, što je ukupno 32.126 dinara. Visina minimalne cene rada za ovaj period određena je na osnovu analize parametara koju je izvršilo Ministarstvo finansija.  Reč je o povećanju od 6,6 odsto u odnosu na minimalac iz 2020. godine, tako da je veći za oko dve hiljade dinara. Odluka je kako se navodi doneta da bi se zadržala radna mesta i očuvale privredne aktivnosti u uslovima epidemije virusa Covid – 19.Ministar Zoran Đorđević je rekao da se „neće odustati od cilja“ da plata do 2025. godine bude 900, a penzija 440 evra.STIGLA ODLUKA O MINIMALCU, ČEKA SE POTVRDA VLADEUNIJA POSLODAVACA: KOMPROMIS OKO MINIMALCA REALAN, MUŽNE DODATNE MERE

Srbija

Ko bude želeo da trguje kriptovalutama, moraće da izvadi licencu

Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna, piše portal Startit."Oni koji posluju u ovoj oblasti morać da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti", objašnjava Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti. "Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja", opisuju u Narodnoj banci kako će izgledati Zakon o digitalnoj imovini. Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća. Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.ŠTA LJUDE NAJČEŠĆE ZBUNJUJE"Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu", objašnjava Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community. "Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici", objašnjava Blešić. Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese. Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije. U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.