Decu, roditelje i nastavnike kad krenu u školu čeka niz novih obaveza i pravila ponašanja koja se odnose na držanje distance, nošenje maske, higijenu i organizaciju nastave, piše ...
Od svih vesti na koje smo svakodnevno tokom pandemije korona virusa, prošle nedelje manje zapaženo je prošla vest o hapšenju četvoro sudskih izvršitelja u Valjevu.To nam daje i povod da se podsetimo šta predstavlja sistem kontrole javnih izvršitelja koji posednjih godina u Srbiji dobijaju sve više ovlašćenja.Jovan Ristić iz Organizacije potrošača "Efektiva", kaže za Novu ekonomiju da treba imati u vidu da postoji velika razlika izmešu javnih i sudskih izvršitelja."Razlika je golema. Javni izvršitelji su preduzetnici-profesionalci sa prenetim javnim ovlašćenjima iz oblasti državne uprave, koje imenuje, kontroliše i razrešava Ministarstvo pravde. Njihov primarni izvor prihoda je naknada za uspešno sprovođenje izvršenja", naglašava Ristić, inače diplomirani pravnik. On podseća da su sudski izvršitelji tehnička lica suda koja rade za platu, nemaju autonomiju, nisu esnaf, ni profesija. "Smatram da i javni i sudski izvršitelji treba da odgovaraju za svoje postupke ako se njihova odgovornost utvrdi, tim pre što obavljaju izuzetno važan posao od javnog značaja za građane i privredu. A dešavanja u Valjevu pokazuju da i jedni i drugi mogu skrenuti na mračnu stranu", poručuje predstavnik "Eektive". On podseća da su javni izvršitelji od 2012. do 2016. imali paralelnu nadležnost sa sudovima i jednu isključivu nadležnost: za prinudnu naplatu potraživanja nastalih iz pružanja komunalnih i srodnih usluga. Od 2016. imaju isključivu nadležnost za gotovo sve vrste izvršenja, što je još prošireno 2020. godine. KAKO SE SPROVODI KONTROLA JAVNIH IZVRŠITELJARistić naglašava da su javni izvršitelji pravosudna profesija sa esnafskim udruženjem pod nazivom "Komora javnih izvršitelja", koja sa Ministarstvom pravde, ima ovlašćenje da kontroliše njihov rad. "Ukoliko ovi kontrolni organi utvrde da je javni izvršitelj učinio neku od disciplinskih povreda iz člana 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pokreće se disciplinski postupak pred Disciplinskom komisijom Ministarstva pravde koju čine tri sudije i dva izvršitelja", kaže sagovornik Nove ekonomije. Rezultat disciplinskog postupka može da bude opomena, novčana kazna ili razrešenje javnog izvršitelja.Ristić napominje da tokom postupka izvršenja sud može da naloži otklanjanje nepravilnosti u njihovom radu, a takvo rešenje predstavlja osnov da se oštećenima nadoknadi šteta.Spisak discilinski kažnjavanih izvršitelja inače je javan i može da se pronađe na internet stranici Ministarstva pravde.KAŽNJAVANJE SUDSKIH IZVRŠITELJA "Oni nisu nikakva samostalna profesija poput advokata, javnih izvršitelja, javnih beležnika ili stečajnih upravnika pa da postoji nekakav disciplinski postupak pred esnafskim organima ili resornim ministarstvom. Sudski izvršitelj bi mogao da odgovara kao svaki zaposleni, na osnovu Zakona o radu", kaže sagovornik iz "Efektive".Podseća da su pred uvođenje javnih izvršitelja 2011. godine, sudski izvršitelji bili malobrojni, demoralisani, slabo plaćeni i borili su se sa planinom neizvršenih predmeta. "Bitno je znati da i sudski i javni izvršitelj mogu odgovarati krivičnopravno za svoje postupke, nezavisno od toga da li se protiv njih vodi neki postupak", zaključuje sagovornik Nove ekonomije. SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O IZVRŠITELJIMA, A NIKO VAM NIJE REKAO
Učenici od prvog do četvrtog razreda će nastavu pohađati u učionici u prepodnevnoj smeni, dok će stariji razredi kombinovati odlazak u školu i onlajn nastavu.Maksimalan broj đaka u učionici biće...
Za dve nedelje putem Portala lokalnih poreskih administracija podneto je skoro 500.000 prijava za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (EKO takse) za 2019. i 2020. godinu, saopštila je Kancelarija za IT i eUpravu.Plaćanje eko takse utvrđena je Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu postalo je obavezno za sva pravna lica i preduzetnike."Građani i privreda preko Portala LPA imaju mogućnost da završe sve poslove vezano za lokalne poreske administracije. Ove godine smo još jedan postupak za privredu uprostili, digitalizovali i postavilio onlajn. Prijava za utvrđivanje EKO takse je nova usluga na Portalu LPA, a gotovo 250.000 pravnih lica je iskoristilo ovu uslugu", izjavio je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.On je dodao da je rok za prijavu EKO takse istekao 31. jula i da su po prvi put pravna lica mogla ovu uslugu da koriste elektronski, dok su do sada to radili isključivo na šalterima."Vlada Švajcarske podržala je pravljenje aplikacije za elektronsku prijavu eko naknade u iznosu od 100.000 švajcarskih franaka. Smatramo da je važno osnažiti lokalne samouprave u prikupljanju sopstevnih prihoda jer su tako manje zavisne od davanja iz državnog budžeta, i pomoći privredi da sve svoje obaveze mogu da ispune elektronskih bez odlaska na razne šaltere. Naknada za očuvanje životne sredine plaća se i u Švajcarskoj, s tim da to tamo osim privrede plaćaju i građani", rekao je Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa "Reforma poreza na imovinu".
Studente na fakultetima u Srbiji očekuju tri scenarija za nastavu predstojeće školske godine: klasična nastava, hibridni koja sa onlajn predavanjima i praksom u manjim grupama, a treći scenario je kompletna onlajn nastava, javio je portal Javnog servisa."Ako bi epidemiološka situacija bila kao danas, najverovatniji scenario je hibridni. Onlajn predavanja i rad sa malim grupama studenata uz maksimalne mere zaštite. To će predstavljati dodatni napor za nastavni kadar, jer će grupe biti znatno manje nego što su do sada bile, udvostručiće se", rekao je za RTS prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta (BU) Petar Bulat.Dosta studenta se žalilo da su im profesori pred kraj ove godine bili nedovoljno dostupni, da su im slali samo pauer point prezentacije i da nisu bili tu za njihova pitanja.Profesor Bulat kaže da se na Beogradskom univerzitetu već razgovaralo o problemima koji akademsku zajednicu zbog pandemije očekuju u novoj školskoj godini.(NE)DOLAZE BRUCOŠI "Poseban problem su brucoši. Oni sada dolaze na fakultet, a u stvari ne dolaze. Dolaze u onlajn-okruženje, nemaju nikakvo iskustvo prethodno sa fakultetom i onlajn-predavanjima. Fakulteti se pripremaju za to da ih nekako uključe u onlajn-nastavu na pravi način i da deca shvate značaj toga", kaže Bulat. Napominje da je međusobni kontakt ono što će nedostajati i profesorima i studentima, jer na onlajn nastavi nema interakcije."Studiranje nije samo puko učenje. To je poseban oblik sociološkog razvoja naših budućih intelektualaca", ističe Bulat.Život u studentskim domovima biće organizovan slično kao u maju, studenti će se postepeno vraćati, a oni koji su bolesni imaće poseban smeštaj. Uprava studentskog centra se veoma angažovala da situaciju drži pod kontrolom, naglašava prorektor za nastavu na BU.Profesor Bulat koji je po zanimanju lekar, napomenuo je i da nema razumevanja za one ljude koji ne nose maske.POLA STRANIH STUDENATA U EVROPI OTKAZAĆE STUDIJE AKO NASTAVA BUDE ONLAJN
-270x152.jpg)
IKEA Beograd proslavila je treću godinu poslovanja u Srbiji 10.avgusta. Robnu kuću IKEA Beograd je tokom prethodnih 12 meseci obišlo skoro 1.500.000 posetilaca, dok su na veb-sajtu ikea.rs inspiraciju...
Prosečna neto zarada po zaposlenom u JKP GSP Beograd u 2019. godini iznosila je 60.917,50 dinara, što je za 16% više od proseka u prethodnoj godini, navodi se u Godišnjem izveštaj...
Slažemo se da je nabavka vojne i odbrambene tehnike suverena odluka svake zemlje. Pa ipak, vlade bi trebalo da su svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijam...
Beogradska kompanija "Propokan PRO" razvila je npvi proizvod koji sprečava širenje virusa Kovid-19 u sistemima za klimatizaciju i ventilaciju, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije (PKS).Reč je o kanalu za sterilizaciju pod nazivom "HVAC UVC", inovaciji koju su u potpunosti osmislili domaći stručnjaci."Preporuke stručnjaka, da se zbog mogućnosti širenja virusa Covid 19 vazduhom, isključe sistemi klimatizacije u tržnim centrima, poslovnim prostorijama i drugim zatvorenim prostorima, bio nam je signal da razvijamo proizvod koji bi odgovorio novim potrebama tržišta", objašnjava Milan Zrnić iz Propokan Pro kompanije.Može da se primenjuje u kliničkim centrima, poslovnim i stambenim objektima, hotelima, sportskim salama, tržnim centrima i svim drugim objektima sa centralizovanom klimatizacijom i ventilacijom.HVAC UVC- sterilizacioni kanal predstavlja rešenje koje se već primenjuje u nekim zdravstvenim objektima, a koristi princip UVC zračenja, uništavajući DNK virusa i bakterija. Kako ističu u toj kompaniji, uz podršku PKS povezali su se sa investicionim fondovima koji su pomogli u razvoju novog proizvoda, a uskoro se očekuje plasman na tržište EU."Uvereni smo da naša tehnologija ima prednost u odnosu na konkurenciju, kako zbog kvaliteta projektovanog sistema i ekonomski prihvatljivog proizvoda za sve vrste objekata, tako i zbog prednosti poslovanja u Srbiji u odnosu na inostrana tržišta", kaže Zrnić.ONLAJN SKUPOVI PKSU kompaniji ističu da im je od velike pomoći bilo učešće na onlajn događajima u organizaciji PKS, sajmu "Messe, Hanover" i "Care & Industry together against CORONA", kao i poslovno povezivanje putem EEN mreže preduzetnika.
Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je konkurs za zakup preko 450.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, izdato je oko 275.000 hektara, a država želi da u narednom periodu povećava površine oranica izdatih u zakup, prenosi Politika.Zemljište je davano u zakup po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja, a najviše neizdatih površina su zapravo pašnjaci, livade, močvare i zapušteni voćnjaci. Da bi animirali poljoprivrednike, takve parcele potencijalnim korisnicima država nudi besplatno, a u nadležnoj upravi za taj list navode da je u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparloženog zemljišta poljoprivrednicima dato na korišćenje za nula dinara."Interesovanja ima i očekujemo da će ga biti još više... Na taj način dobijamo potpuno nove površine i novu vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što direktno utiče na povećanje bruto domaćeg proizvoda, iz dela koji se odnosi na agrar", izjavio je za Politiku direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.Zakon propisuje mogućnost da se zaparloženo zemljište da gazdinstvima na korišćenje bez naknade na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da ga stavi u funkciju proizvodnje.Posle isteka tog perioda, moguće je produžiti korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja na manje od deset hektara, dok je za veće površine uslov da korisnik dobije odobrenje ministarstva za investicione radove na tom zemljištu.Lakić objašnjava da poljoprivrednik kao preduslov mora da investira u raskrčivanje i pripremu zemljišta za proizvodnju, a da, dok ne izvrši tu obavezu, zakupac ne plaća ništa.Nakon toga, zakupac može da podnese zahtev za investiciona ulaganja da bi ga dobio na 25 godina korišćenja.Lakić dodaje da raščišćavanje zemljišta nije jeftino, da košta od 1.000 do 2.500 evra po hektaru jer se koristi najteža mehanizaciji "zbog čega se samo ozbiljni poljoprivrednici odlučuju za to".
Intervju sa Davorom Lukačem, ratnim dopisnikom Tanjuga iz Krajine, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUKako je izgledalo biti dopisnik Tanjuga iz Knina 1995. godine, i kakvo je bilo stanje duhova među stanovništvom u Kninu uoči operacije "Oluja"? Davor Lukač: Biti dopisnik, i uopšte, biti novinar, nije bilo nimalo lako. Tamo su postojale razne frakcije -- kako političke, tako i vojne i paravojne -- i uvek si mogao nekome da se zameriš. Često se dešavalo da novinarima prete. Srećom, nisu nikoga ubili -- ali bilo je pretnji, i bilo je šamaranja. Konkretno, ja sam jednom bio i kidnapovan, da me ubede da se malo prizovem pameti. Međutim, imao sam tu sreću da sam radio za Tanjug, pa sam bio donekle zaštićen, jer je ta agencija ipak nekad bila ime. Što se tiče stanovništva -- sve je bilo jasno već posle pada zapadne Slavonije u maju. Bilo je samo pitanje meseca kada će pasti Krajina. Ipak, niko od stanovnika nije očekivao da će to biti ovako baš naglo, i da ćemo svi da se odselimo za Srbiju. Bilo je raznih priča o nekoj reintegraciji, o postizanju sporazuma... Narodu su time punjene uši, a u stvari je sve bilo jasno onog trenutka kada je Milošević naredio da se plan Z-4 ne odbije, nego da se uopšte ne sme primiti u ruke. I to mi je priznao lično Milan Martić, tadašnji predsednik Republike Srpske Krajine -- da je od Miloševića dobio nalog "Ne smeš to uzeti u ruke." Pošto je Državna bezbednost Srbije vladala Krajinom, i imala svoje pipke svuda, Martić je bio dovoljno pametan da posluša Miloševića. Tako da je tamo narod živeo u jednoj apatiji, u iščekivanju kraha Republike Srpske Krajine. Ali, ponavljam -- niko nije očekivao da će se desiti to što se desilo. U kakvom su stanju bile vojne snage Republike Srpske Krajine u to vreme, i šta je najviše doprinelo tako brzom slomu?DL: Vojne snage su bile u žalosnom stanju. To su sve bili mobilisani radnici, seljaci... Linije su bile dugačke, malo je bilo ljudi. Vladalo je jedno beznađe. A, u isto vreme, mnogi ljudi su jednostavno dezertirali. Mnogi vojno sposobni su radili po raznim ministarstvima, izmišljana su im mesta da ne bi bili mobilisani. Zatim je, u maju i junu, krenula masovna mobilizacija -- ali to nikako nije moglo da promeni stanje. Recimo, vojska Krajine je na papiru imala 30.000 ljudi. Na papiru... Od toga je 10.000 bilo u istočnoj Slavoniji, koja nije napadnuta, i oni nisu ratovali. Znači, ostalo je 20.000 - 21.000 ljudi da se suprotstavi hrvatskim vojnicima, kojih je bilo 200.000. To je bilo apsolutno nemoguće, pogotovo zato što se, kažem, radilo o ljudima bez ikakve obuke -- profesionalne vojske nije bilo. Suština brzog pada Knina je prvo u izdaji Vojske Republike Srpske, koja je povukla sve snage sa Glamoča i Kupresa. Kada su u jesen 1994. pali Kupres i Glamoč, onda je hrvatska vojska nonšalantno pravila put na Dinaru, a da ih niko nije ometao. Onog trena kada su prešli Dinaru, imali su Knin na dlanu. Ono malo krajiške vojske iz tog 7. severnodalmatinskog korpusa nije imalo šanse da im se suprotstavi. Neki otpor je ipak pružen, i nada se u maloj meri vratila kad je napravljena parada na Slunju, na Vidovdan 1995.U vojsci koja je tada branila Krajinu je bilo dosta nasilno mobilisanih po Srbiji. Dovoljno je bilo da je neko slučajno rođen u Rijeci... Ko god da je bio iz Hrvatske i Slovenije, mobilisan je -- ili iz Bosne, njih su slali u Vojsku Republike Srpske. Onda je iz Srbije poslat i starešinski kadar, da izvrši egzekuciju Krajine i njene vojske. Nekoliko tih koji su komandovali padom Krajine je kasnije dobilo čin generala, i postavljeni su za načelnike uprava. Istovremeno, ove oficire i podoficire koji su izbegli su ovde šikanirali, davali su im nikakva radna mesta, zvali ih pobeguljama i izdajicama... A izdali su, u stvari, ti koji su tad počeli da komanduju. Korpus specijalnih jedinica je, tog jutra četvrtog avgusta, jednostavno napustio položaj čim su Hrvati zapucali... Ostavili su ogromnu rupu u odbrani, pa je hrvatska vojska tu faktički ušetala.Kako su se ponašale hrvatske oružane snage tokom akcije? Da li je "Oluja" imala karakter, kako oni kažu, legitimne vojno-redarstvene operacije, ili je to bilo sračunato etničko čišćenje, ili možda kombinacija oba? DL: Pa, da je bila legitimna, bila je -- pošto je Hrvatska međunarodno priznata država, i oni su dobili zeleno svetlo od Amerike i NATO-a da mogu to da urade. Dakle, bila je to kombinacija te dve stvari -- i vojna akcija, i etničko čišćenje. To je i sam Tuđman rekao, i to je zabeleženo na onom snimku sastanka na Brionima. Kad su zauzeli Velebit, oni nisu presekli taj put kod Gračaca, da bi se stanovništvo iz Dalmacije moglo izvući. Eto, to je primer dogovorenog rata… Hrvati su mogli bez problema da uđu u Knin, ali su čekali sve dok se krajiška 75. motorizovana, koja je bila na položajima prema Šibeniku, nije izvukla. Ova brigada je to prvo jutro čak i popravila linije, i sve -- ali su, kad se proneo glas da se narod povlači, vojnici pojurili da vide šta im je s familijama. Čitava ta brigada, koja je bila najjača u krajiškoj vojsci, se izvukla bez da su ovi na nju metka opalili... Hrvati su mogli da pucaju, ali su znali da bi onda došlo do borbe, pa je bilo jednostavnije da ih puste. Ko je ostao na području bivše Krajine kad su traktori krenuli prema Srbiji?DL: Ostali su nemoćni, i neki koji nisu hteli da idu... Ja vam mogu navesti primer sela odakle su moji -- tamo su sve, koga god da su zatekli, ubili. Načelno, sudbina tih ljudi je zavisila od toga koja vojska je na njih naišla. Pričali su mi ljudi koji su ostali u Kninu, u podrumima, jer su mislili da im ništa neće biti, da su dolazili pripadnici gardijske brigade iz Varaždina, i terali ih odatle. Maltene su ih molili, govoreći im: "Idite u kasarnu UNPROFOR-a, jer sad iz Sinja dolaze domobrani, i više vam niko ništa ne može garantovati." Ti koji su dolazili iz Sinja, oni su ubijali. Oni su ljude streljali, bilo je strašnih stvari -- streljali su i zarobljenike... Ovi Varaždinci, recimo, to nisu radili. Ko je imao sreće da ga oni zarobe, taj je dobro prošao. A splitska ili šibenska brigada, na koga god da je naletela, ubijala ga je...Na kakav doček je izbeglička kolona naišla među stanovništvom u Republici Srpskoj i Srbiji? DL: U Republici Srpskoj su ljudi pomagali izbeglicama, davali su sve što su imali. Jeste jedino da su zacepili cene goriva, ali dobro, to je tako u ratu… (smeh) Litra goriva je bila i po 20 maraka. Sem toga, doček u Banjaluci je bio dobar. Mada sam ja u tom gradu prisustvovao jednom sastanku, na kome je bila Buba Morina, koja je u Srbiji tada bila komesar za izbeglice. Ona nije znala da je tu i novinar, i otprilike je rekla: "Sve ćemo vam dati -- hranu, vodu, lekove, pomoć -- samo ne dolazite u Srbiju." Za to vreme se u Srbiji nije ni znalo šta se dešava, jer su ljudi kanalisani u izbegličke centre. Tu je bilo nekoliko situacija koje su meni lično bile mučne za gledanje... Kod Drvara je Vojska Republike Srpske, koja nije htela da pomogne, pretresala i oduzimala oružje. Dakle, ona je tim borcima koji su poraženi oduzimala oružje, a onda ih je u isto vreme hvatala, mobilisala i terala silom u njihove redove. Ali im je oduzimano oružje, kao što je oduzimano i kada se prelazila Drina. Ovi iz Republike Srpske su znali da niko iz te kolone, odnosno barem većina, nema nameru da ostane kod njih, nego da idu u Srbiju, ali su se svejedno tako ponašali. Što se Srbije tiče, nigde se nije moglo skrenuti sa autoputa, pogotovo u Beogradu, nego je izbeglice svuda usmeravala policija. Ili ih je skretala na sever, prema Vojvodini, ili kroz Beograd dalje na jug. Vlast je imala spremne planove gde će koliko ljudi da smeste. Mnogi su uspeli da se izvuku, da ne idu na Kosovo, jer je plan bio da se ono naseli izbeglicama. Ti ljudi su bili razbacani od Kikinde do Vranja, do Vranjske Banje, i nekako su se snalazili... Na početku ih je narod u Srbiji malo sažaljevao, a onda svakog sažaljevanja dosta, pa se počelo sa pričom "Šta ove izbeglice ovako, šta onako..." Ali dobro, takav je život. Kako su generalno vlasti i mediji u Srbiji reagovali na pad Knina, i na ceo taj izbeglički egzodus?DL: Kad sam na Oštrelju došao do telefona, poslao sam vest da su Hrvati ušli u Knin. Ta vest nikada nije objavljena. Dakle, Tanjug do dan-danas nije objavio da je Knin pao. Onda sam, igrom slučaja, posle par godina u nekim fiokama našao izveštaje koje sam tog četvrtog avgusta slao iz Knina, iskasapljene i izredigovane. Onako, rukom -- bili su na papiru, i onda je redigovano šta se sme, a šta ne sme pustiti. Eto, to je jedan primer... I mediji su se na početku, kao, sažaljevali izbegličke kolone -- ali, u principu, o porazu niko nije ni javljao ni pisao. Kao da se ništa nije desilo. Kažem, na početku su mediji i govorili o izbeglicama, bilo je priča o "ženama, deci, nejači" i "hrvatskim zločincima"... I na tome se sve završilo. To kako su izbeglice tretirane možete shvatiti po tome da niko od njih nije mogao da dobije posao -- o ličnim kartama i državljanstvu da ne pričam... Svim vojno sposobnim muškarcima su rekli da moraju da se prijave u Crveni krst. Po svakog ko se tamo javio, i prijavio adresu na kojoj će biti, je u roku od sat vremena dolazila policija, kupila ga i mobilisala. Vođeni su u policijske stanice, gde bili pod naoružanom stražom, pa zatim trpani u autobuse za Sremsku Mitrovicu. Tamo su predavani Arkanu, koji ih je preuzimao i vodio u Erdut. To šta su ti ljudi prošli, to je teško i prepričati... Naravno, onog koga su uhvatili u autu, njemu su i auto oduzeli. Šta se desilo sa izbeglim stanovništvom Kninske Krajine za ovih četvrt veka? Ko se, i koliko se njih vratilo, i šta ih je dočekalo? DL: Vratilo se vrlo malo ljudi. Dosta njih se vratilo samo na papiru -- dakle, da uzme hrvatske dokumente, kako bi dobili obnovu kuće. A dočekalo ih je sve opljačkano... U stvari, imao je sreće onaj kome je samo opljačkano, a ne i zapaljeno. Nije bilo struje, nije bilo vode... I onda su ljudi polako počeli da dobijaju tu neku pomoć, ili su odavde došli sa nekom ušteđevinom. Ta pomoć je uglavnom dolazila od raznih nevladinih humanitarnih organizacija, i Crvenog krsta, a proces za dobijanje pomoći od države je bio prilično komplikovan. Evo, recimo, moji roditelji su se vratili 1999. godine. Naravno, stan nam nije vraćen, to nije dolazilo u obzir... Pored stana su imali kuću na selu, koja je bila opljačkana, ali je bila čitava. I onda malo-pomalo, kupi ovo, kupi ono... Prvo su očistili, pa su onda čekali struju -- i za nekih godinu dana su uspeli da srede kuću za normalan život. Kakav je odnos lokalnog stanovništva prema povratnicima? DL: Što se tiče domaćih Hrvata, tu nikad nije bilo tenzija. Dakle, apsolutno su pomagali gde god su i koliko god su mogli, i to svi kažu. Problem je bio sa došljacima iz Bosne i pasivnih krajeva Hrvatske, oni su ispoljavali tu mržnju prema Srbima. A u isto vreme, prema njima su netrpeljivost pokazivali domaći Hrvati. Tako da je to jedan zatvoren krug (smeh). Ali sad nema nikakvih problema, apsolutno… Sad su se i ti "pripitomili". Zašto je Boris Milošević, kao predsednik Srba u Hrvatskoj, ove godine otišao u Knin na proslavu godišnjice "Oluje"? Da li je to zaista, kako neki kažu, "stokholmski sindrom" ili je to bilo iz želje da se iskamči struja za neka srpska sela, kako sad kažu neki drugi? DL: Ti lažu. Većina sela sad ima struju, jedino je možda nemaju ona gde nema povratnika. Ja mislim da je Milošević to uradio jer mu je to bila radna obaveza. On je potpredsednik hrvatske vlade, i trebalo je da bude tamo zbog funkcije koju obavlja -- to što je Srbin je manje bitno. Mene samo čudi ova histerija koja se digla u Srbiji, potpuno bez potrebe. Šta ima Srbija da se meša u unutrašnje stvari druge države? Izgleda da nekima to treba zbog njih lično, da podignu sebi rejting.Zašto su se vlasti u Srbiji tako energično protivile poseti Borisa Miloševića Kninu, i, sa druge strane, ko u Hrvatskoj deli njihovo nezadovoljstvo zbog toga? DL: Kažem, vlasti u Srbiji to rade samo zbog svog unutrašnjeg rejtinga. A onda se u Hrvatskoj, naravno, nađe druga strana slična njima, i nastane i tamo dizanje tenzija protiv Srba. Naši u Beogradu ne shvataju da ovom hajkom odmažu onom malom broju Srba koji je preostao u Hrvatskoj. Ja ću navesti primer -- pošto idem stalno u Hrvatsku, i do pre neku godinu, dok nije strašno poskupelo i letovao sam tamo... Dakle, na svim televizijama u Hrvatskoj, uključujući i dnevnik državne televizije, se prenosi svaka izjava ministra Aleksandra Vulina, koji je Vučićev trbuhozborac -- i to pojačava ustaštvo i mržnju prema Srbima. A ovaj lupeta svašta, ima svakakve izjave... On ne shvata da tim ljudima nanosi zlo i da im odmaže. Vi pogledajte Vulinove izjave, u poslednjih 7-8 godina, otkako je ministar -- on stalno nešto preti Hrvatskoj. Zato tamo televizije redovno prenose Vulina. Kakav je zapravo odnos matične države Srbije prema srpskoj zajednici u Hrvatskoj? DL: Vlast njima nikako ne pomaže. Evo, recimo, ima srpskih sredina u kojima su pre rata bili pogoni, i gde bi se ponovo mogao otvoriti neki pogon. Ali ne, Vučić ulaže desetine miliona evra u Republiku Srpsku… A nijedan evro nije uložio, recimo, u Knin i kninsku okolinu, u taj deo severne Dalmacije -- gde bi se neki ljudi možda i vratili, samo kada bi mogli da se zaposle. Njih to apsolutno ne zanima. On dođe, pokloni jedan traktor gore na Kordunu, to slikaju kamere, i onda novine pišu "Vučić poklonio traktor!" Kad bi oni ulagali, možda bi se neki Srbi i vratili u Krajinu... Jer mnogi imaju kuće, imaju imovinu i sve, ali nemaju posla.Možda vlast Kninska Krajina podseća na poraz politike devedesetih...DL: Moguće je da im je to nečista savest. A zna se šta su oni tada radili... Vučić je tad bio klinac, uljuljkan kao portparol vladajuće partije. Ako je Sloba rekao da nema pomoći Krajini -- onda nema pomoći Krajini. Dobio je naredbu: "Poklopi se ušima i ćuti."SDSS je skraćeno od Samostalna demokratska srpska stranka. Da li je ova politička snaga slanjem svog predstavnika u Knin opravdala ono "samostalna" u svom nazivu, i koliko je dobro što je došlo do ovakvog sukoba sa vlastima u Srbiji? Da li je to znak snage ili slabosti srpske zajednice? DL: Ja mislim da će se oni uskoro opet pomiriti, i da je ovo sve bilo fingirano. Ne bi im bio ni prvi, ni poslednji put... Sve će to opet doći na svoje, i opet će Pupovac da bude primljen ovde u Novom dvoru, kao da se ništa nije desilo. Pupovac se lukavo izvukao, kao što se uvek do sada izvlačio -- a ovaj nesretni Milošević će nadrljati, i to je. Koliko ovakve velike istorijske geste kao ta poseta Miloševića Kninu -- ili, s druge strane, odlazak hrvatskog ministra branitelja u Grubore -- zaista imaju značaja za međunacionalno pomirenje? Koji bi još uslovi trebalo da se ispune kako bi netrpeljivost između naša dva naroda otišla u istoriju? DL: Moje mišljenje je da ovo puno znači za nacionalno pomirenje. Više zbog Hrvata, da bi oni malo drugačije gledali na čitavu tu stvar... Ovi stariji to sve dobro znaju, ali ovi mladi ne. Kad gledate ove proteste protiv Srba, malo ćete među ovima koji urlaju "Za dom spremni!" naći učesnika rata. To su sve klinci, od kojih je većina rođena posle rata, ali su tako naučeni. Ovi koji su bili u ratu uglavnom ćute...Da li ste optimista što se tiče izgleda za to međunacionalno pomirenje?DL: Ja jesam. Ali kažem, treba na tome raditi, i treba prestati huškati mlade ljude jedne protiv drugih. Kad se s tim prestane, tek onda će se stvari promeniti. Stvari se već menjaju promenom vladajućih garnitura -- nova vlast u Hrvatskoj je odmah počela da smiruje situaciju, ali je Srbija zateže. Dokle god bude te igre mačke i miša, teško da nam može biti bolje.
Nakon dve nedelje minimalnog procesa rada, fabrika "Zastava oružje" od danas radi uobičajeno, sa radnicima koji su angažovani u dve smene, javila je agencija Beta.Jedan od direktora u toj fabirici Zoran Šušić rekao je da je odluka o povratku svih radnika na posao doneta zbog ispunjavanja ugovorenih obaveza prema kupcima."Pored toga, potrebno je i da se navikavamo na rad u uslovima epidemije virusa korona, jer će trajati", rekao je Šušić.Šušić je naveo da su svi radnici dužni da nose zaštitne maske koje su obavezne u svim halama, drugim fabričkim prostorima i kancelarijama.Obezbeđene su, kaže, višekratne zaštitne maske za oružare, dozeri i dezinfekcione barijere, a na ulazu u fabriku se meri temperatura.Šušić je rekao da je tokom epidemije bilo 38 zaraženih radnika, ali da su to bili lakši slučajevi.U drugoj polovini jula oružari su bili na dvonedeljnom kolektivnom godišnjem odmoru koji se završio 27. jula.Zatim je za veći broj oružara odmor bio produžen i početkom avgusta zbog aktuelne pandemije.U fabrici se u prvoj nedelji avgusta održavao minimum procesa rada uz obavljanje neodložnih poslova u proizvodnji sa oko 850 zaposlenih.Prošle sedmice broj angažovanih povećan je na 1200, od ukupno 2500 zaposlenih u fabrici "Zastava oružje".
Kupas ulaznice za kulturno-umetničke manifestacije koje su otkazane usled pandemije zarazne bolesti COVID-19, ulaznicu može iskoristiti prilikom narednog održavanja manifestacije ili može dobiti nazad svoj novac, ali tek u januaru 2022. predviđenom je vladinom uredbom o ponudi važenja kupljenih ulaznica.Organizator manifestacije može ponuditi kupcu da neiskorišćenu kupljenu ulaznicu iskoristi i za neku drugu manifestaciju koja će se održati u njegovoj organizaciji, a za koju cena ulaznice nije niža od cene kupljene neiskorišćene ulaznice.Ako kupac prihvati ovu ponudu, organizator manifestacije je dužan da mu izda zamensku ulaznicu.Organizaor je dužan da ovu ponudu objavi na zvaničnoj internet prezentaciji ili putem društvenih mreža ili sredstava javnog informisanja.Neiskorišćenu kupljenu ulaznicu u skladu sa ponudom kupac može da iskoristi u periodu od jedne godine od dana objavljivanja ponude, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.Ako se kupac odluči za povraćaj iznosa koji je platio za neiskorišćenu ulaznicu, organizator manifestacije je dužan da izvrši povraćaj plaćenih sredstava u roku od 14 dana od dana isteka roka za korišćenje zamenske ulaznice, dakle tek u januaru 2022. godine.
Prijava svih vrsta meda koji imaju pčelari traje do ponedeljka 10. avgusta, a istog dana počinje uzrokovanje meda od strane ekipa iz pogona "Naš med", koji je nedavno otvoren Rači kod Kradujevca, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je za Tanjug predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.On kaže da je zahvaljujući pogonu "Naš med" u Rači u koji je uloženo milion evra sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda."Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", navodi Živadinović.Prema njegovim rečima, godina je zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare. Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle gore za stotinak pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je Živadinović.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJIZbog manjeg prinosa, prem anjegovim rečima, očekuje se više falsifikovanog meda iz uvoza."Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen."Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine on će to moći da kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra", zapitao se.Med iz pogona "Naš med" do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli."To je živa istina. Jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao pa nije odgovorila zahtevima, jer na dan dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle", otkrio je Živadinović.
Građani koji ne žele da pauziraju sa otpaltom kredita mogu do sutra, 10. avgusta da se jave matičnim bankama i odbiju moratorijum, odnosno pauzu u otplati, saopštila je ranije Narodna banka Srbije. B...
Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da su Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete i Krizni štab najbiliže odluci da početkom nove školske godine đaci od prvog do petog razreda krenu na nastavu u školama, prenosi Nova.rs.“Najbliži smo odluci da đaci od prvog do petog razreda krenu u škole od 1. septembra”, izjavila je Brnabić.Brnabić je rekla da se epidemiološka situacija u Srbiji popravlja, a to pokazuje i 11 uzastopnih dana u kojima opada broj hospitalizovanih, kao i to što ima više otpusta nego prijema u kovid bolnicama.Govoreći o vakcinama rekla je da Srbija pregovara sa nekolilko država o vakcini i da će biti među privh 20 koje će je dobiti.
Sa evropske Katedre za bioetiku organizacije Unesko u Predsedništvo Srbije stigao je zahtev da se objasne protivrečni podaci o broju zaražeih i umrlih od korona virusa u ustanovama za socijalnu zaštitu, kao i da se dematuju izveštaji o zlostavljanju dece u centrima za socijalni rad, prenelo je portal Nova.rs.U zahtevu se traži i da se saopšti šta je preduzeto da se zaustavi takve radnje, ako ih je bilo, a osumnjičeni procesuiraju."Odgovor koji smo dobili iz kabineta predsednice Vlade ne posvećuje nijednu jedinu reč ključnom pitanju koje se tiče protivrečnih podataka o broju zaraženih i preminulih od kovid-19 u ustanovama socijalne zaštite", navodi se u saopštenju.Dodaje se da je predlog predsedniku Srbije upućen pošto je dopis o spornim kriminalnim pitanjima dostavljen na privatni mejl šefa te Katedre prof. dr Vojina Rakića.Kako se u saopštenju dodaje, šef Uneskove Katedre za Evropu tražio je dopunu dopisa u vezi sa veoma ozbiljnim kriminalnim radnjama u centrima za socijalni rad."Ujedno je ponovljena inicijativa da se, na osnovu sumnji na kriminal u centrima za socijalni rad, daju ovlašćenja policiji da oduzima predmete ovim centrima, kao i da pritvara socijalne radnike koji su pod sumnjom da se bave ili da su se bavili kriminalom koji pogadja najranjivije delove populacije", stoji u saopštenju.Precizira se da se u vezi sa kriminalnim radnjama pominju zlostavljanje i zanemarivanje dece, zlostavljanje njihovih roditelja, prodaja beba, dodela dece hraniteljskim porodicama za novac, pa čak i ubistva, o čemu su opširno izveštavali mediji.U dopisima koji su stgili na privatnu adresu šefa Katedre, negirana je bilo kakva odgovornosti ministarstva, uz, kako je precizirano "opšte administrativne frazeologije da medijima ne treba uvek verovati".
U Srbiji kažu što južnije to tužnije, ali Pirot i njegovi žitelji očito su davno iskoračili iz šablona, pa i kada je u pitanju poslovni ambijent.Očiti primer je mašinski tehničar Dejan Manić Mana (43) koji je sa grupom sugrađana krenuo u stvaranje brenda i inicirao Sajam peglane kobasice, koji je ove godine po osmi put održan u prepunoj hali Kej, sada već pod pokroviteljstvom grada.Za to vreme Manić, kao jedan od pionira Udruženja proizvođača „peglane kobasice“, kako objašnjava za „Novu ekonomiju“, prešao je dug proizvodni put, koji ga je unapređenjem tehnologije doveo do proizvoda koji će se na sledećoj sajamskoj manifestaciji naći pod imenom „Kraljevska peglana kobasica“.„Teško je danas opstati, a da se čovek pored svog ne lati još nekog drugog posla. Ne samo Pirot, već je Srbija danas takva da čovek mora pored redovnog da ima i dopunsko zanimanje. Malo je ljudi u Pirotu koje znam a da ne rade više poslova, manje ili više uspešno, ali je to očito neophodno da bi obezbedili pristojan život za sebe i svoju porodicu“, objašnjava Dejan Manić.Uspeo je da svoj radni angažman u proizvodnji guma u kompaniji Tigar Tyres upotpuni i privatnom biznisom u kome se suočio s nizom nelogičnosti, kao i ostali preduzetnici. No, s ponosom naglašava da mu je njegova proizvodnja peglane kobasice obezbedila i prvo mesto i medalju za kvalitet na Sajmu kojim je ovaj brend postao prepoznatljiv u Srbiji i regionu.Nova ekonomija: Na Sajmu je bilo čak 40 proizvođača takozvane peglane kobasice. U očito jakoj i velikoj konkurenciji, ima li mesta za sve na tržištu?Dejan Manić: Naravno da ima, čak i ne zadovoljavamo potražnju. Nikad nisam imao problema sa prodajom, kao ni ostali pirotski proizvođači. Prvo tržište je bilo lokalnog tipa, samo u gradu, a kasnije je naš proizvod plasiran i po celoj Srbiji. Imali smo i besplatni marketing kada je reč o poslanicima iz ovog kraja koji su „peglanu kobasicu“ odnosili za Beograd. Naravno da razmišljam, kao i mnogi, o povećanju proizvodnje, ali tu dolazimo do prepreka i problema.Prva i osnovna je nedostatak sirovine za veću proizvodnju, koja mora biti sa Stare planine.Ovde su sela opustela, nema ljudi, nema obnove stočnog fonda, sve je zamrlo. To je mislim i strateški problem ove države, da spreči odumiranje sela, da obezbedi uslove da se ljudi vrate i da se obezbedi pogodnosti za razvoj stočarstva. Bez sirovine nema proizvodnje, to je valjda svima jasno i to je osnovni problem i kod proizvođača peglane kobasice koji bi hteli da prošire proizvodnju i tržište.Volja dakle postoji, plasman takođe, ali nema sirovina. Mi proizvođači ne odustajemo od svog proizvoda, ali nam zaista preti opasnost da nećemo imati sirovine za proizvodnju.Nastavak teksta možete pročitati u 72. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomije".
Aplikacija koja prati kontakte sa ljudima zaraženim korona virusom, trebalo bi da uskoro zaživi u Srbiji, a prema rečima nadležnih neće koristiti podatke o ličnosti i biće dobrovoljna, piše list Danas.Prema tim najavama građani će sami instalirati aplikaciju na svoje telefone i tako dobijati obaveštenja da li su bili u kontaktu sa ljudima zaraženim kovidom 19.Jedini podatak koji će aplikacija upotrebljavati biće korsnički ID.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da je sredinom jula održao sastanak sa vladinom kancelarijom za informacione tehnologije."Namera je da Institut za javno zdravlje Batut uspostavi i koristi softversko rešenje za mobilne uređaje covtak, uz podršku vladine kancelarije za informacione tehnologije i RFZO-a", objašnjava Marinović.On je rekao da će se ID za aplikaciju dobijati od lekara, a u njenom radu ključna je blutut tehnologija."Na osnovu jačine blutut signala procenjuje se koliko su dve osobe međusobno udaljene. Pri tome podaci o vašim kontaktima mogu biti sačuvani samo u vašem telefonu, što predstavlja decentralizovan pristup, a mogu biti sačuvani i u jednoj većoj bazi kojom rukovodi na primer Ministarstvo zdravlja, to je centralizovan pristup", kaže Andrej Petrovski iz Šer fondacije. On ističe da centralizovan pristup otvara prostor za zloupotrebe jer se ljudi prate sve vreme."Mogu da se koriste i GPS podaci, što ne bi trebalo, jer nije važno na kojoj lokaciji ste bili, već je važna sama informacija da ste imali rizičan kontakt", napominje sagovornik Danasa.Poverenik je rekao da na sastanku nije bilo reči o pomenutim pristupima."Takođe je skrenuta pažnja da se mora predvideti kako ćese osigurati tačnost podataka, koliko će se i kako podaci čuvati", ističe Marinović.Napominje se da su sve pojedinosti važne, naročito zbog propusta koji su pratili izradu informacionog sistema kovid 19, čime je takođe rukovodio Batut, uz podršku RFZO i vladine kancelarije za informacione tehnologije. Poverenik je inače uputio primedbu da nedostaje studija utIcaja kovid informacionog sistema, kao i ugovor između Batuta i RFZO.MASOVNI NADZOR ILI ZAŠTITA PRIVATNOSTIDragana Bajić, jedna od autorki analize Centra za evropske studije, kaže da su blutut aplikacije bolji izbor od onih koji beleže lokacije korisnika: "Svaka namera da se izradi aplikacija mora da pođe od okupljanja predstavnika vlasti, poverenika, civilnog društva i tehnološke zajednice kako bi se našlo rešenje koje sve zainteresovane strane podržavaju i koje bi bilo predstavljeno na transparentan način". Amnesti internešenal nedavno je upozorio da 11 zemalja u svetu koristi kovid aplikacije koje ozbiljno narušavaju privatnost građana jer koriste GPS podatke. Prema njihovim podacima Norveška, Kuvajt i Bahrein koristile su posebno invazivne aplikacije koje su služile kao mehanizmi za masovni nadzor.Nakon ovog njihovog izveštaja, Norveška je povukla svoju aplikaciju.Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja u vezi sa izradom aplikacije za praćenje kontakata zaraženih osoba koronom.
Škola od 1. septembra bi trebalo da bude organizovana tako da učenici povremeno, barem svake druge nedelje dolaze u školu. Ocenjivanje online nema smisla jer je primećeno da je broj odličnih uč...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
