Tokom "prvog pika prvog talasa" korona-krize, procene uticaja koronavirusa na globalnu privredu su bile mračne. Pojedini sektori, poput ugostiteljstva, su odmah osetili negativne posledice, zbog čega su zapo...
IKEA Srbija i Fondacija Ana i Vlade Divac nastavile su zajednički projekat „Ja sam ODVAŽNA!“ za podršku ekonomskom osnaživanju žena, navodi se u saopštenju fondacije. Počev od danas preduzetnice/ci iz cele Srbije, moći će da se prijave na sajtu Fondacije Ana i Vlade Divac i da predstave svoje poslovanje i planove za razvoj. Projekti s najvećim potencijalom za ekonomsko osnaživanje žena biće podržani finansijskim sredstvima od 5.000 do 7.000 evra, koja će im omogućiti da razviju poslovanje i uvećaju zastupljenost žena u privredi.Imajući u vidu trenutnu krizu izazvanu pandemijom virusa COVID 19 i neizvesnoj situaciju u kojoj se veliki deo preduzetnika i preduzetnica u Srbiji našao, IKEA Srbija i Fondacija Ana i Vlade Divac zejedno će podržati napore žena da ostvare pozitivan uticaj na svoje poslovno okruženje, zaposlene, njihove porodice, a tako i na zajednicu u kojoj posluju.Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel ističe koliko je važno međusektorsko zajedništvo u periodu koji je pred nama: „Projekat „Ja sam ODVAŽNA!“ sa zadovoljstvom nastavljamo sa našim partnerom, kompanijom IKEA Srbija, jer predstavlja primer kako udruživanjem civilnog i biznis sektora možemo da utičemo na kreiranje povoljnijeg okruženja za podršku ženskom preduzetništvu i većem učešću žena na tržištu rada. Pred nama je izazovno vreme kada moramo da pronalazimo načine da pomognemo jedni drugima, to je naše opredeljenje ali i odgovornost“.U okviru prvog ciklusa projekta „Ja sam ODVAŽNA!“ šest ženskih preduzetničkih inicijativa primilo je podršku u ukupnom iznosu od 4,2 miliona dinara, navodi se u saopštenju.
Imovina fabrike šinskih i drumskih vozila "Goša" u Smederevskoj Palanci koja je u stečaju ponuđena je na prodaju po početnoj ceni većoj od 40 miliona dinara, objavila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Ponuđene su nekretnine koje se nalaze u Industrijskoj ulici čija je ukupna površina veća od 1,2 hiljade kvadratnih metara, nekretnine u Azanji i tri umetničke slike.Javno nadmetanje za imovinu Fabrike drumskih vozila "Goša" zakazana je za 15. septembar, a depozit za učešće iznosi više od 16 miliona dinara.Preduzeće GOŠA, prvobitno AD JASENICA, osnovano je 1923. godine u Smederevskoj Palanci francuskim i srpskim akcijama kapitala za proizvodnju i popravku železničkih vagona i čeličnih konstrukcija.Sredinom sedamdesetih godina u proizvodni program uključena je proizvodnja metalurške opreme, a početkom osamdesetih godina otpočeli su s proizvodnjom opreme za rudarstvo na otvorenom i pod zemljom. To su bile godine kada je osnovan proizvodni program „Goša Fom“ i kada su osvajali evropsko i svetsko tržište.
Dokumentarni film „Forum“ reditelja Marcusa Vettera prati tokom dve godine 81-godišnjeg Klausa Švaba, osnivača kontroverznog Svetskog ekonomskog foruma, dok radi na ostvarenju svoje misije - poboljšanja stanja u svetu.Ma koliko ovakav poduhvat delovao previše uopšteno i možda utopijski, Švab mu već decenijama pristupa otvorenog srca i sa velikim entuzijazmom, dovodeći u Davos ključne aktere globalne politike i ekonomije. U vreme rasprostranjenog populizma i sve većeg nepoverenja u elite, on piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019, te započinje dijalog između generacija koji daje nadu. „Forum“ svoju regionalnu premijeru imati u selekciji „Front page“ na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji se ove godine održava od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu i onlajn. O ovom ostvarenju razgovarali samo sa rediteljem Marcusom Vetterom.Kako ste došli do ideje za ovaj film? Očigledno ste zainteresovani za ekonomske teme, kojima ste se bavili i u ranijim ostvarenjima, ali ova tema ipak ide do samog vrha po značaju za čovečanstvo.Ideja je došla od Kristijana Bica, producenta filma. Pre pet godina on je upoznao Klausa Švaba i predložio da napravimo film o njemu i instituciji koju vodi. Do tog trenutka Svetski ekonomski forum, sa sedištem u Ženevi, nikad nije dopustio nekoj ekipi dokumentarnog filma da ih snimi unutar prostorija. Profesor Švab se složio s tim, ali pod uslovom da film ne bude samo portret njega kao ličnosti, već da predstavi Svetski ekonomski forum kao celinu. Međutim, od tog trenutka je bilo prošlo puno vremena. Predmet obrade filma je bio toliko kompleksan da nije bilo lako naći pravi pristup. Početkom 2017. Kristijan Bic mi se obratio i pitao me da uradim film, jer sam se već bavio sličnim kompleksnim temama i filmovima kao što su „The Court“ o Međunarodnom sudu pravde u Hagu, odnosno „The Forecaster“o zaduživanju država na globalnom nivou. Obećao sam da ću se sastati sa Klausom Švabom, verovatno najuticajnijim i čovekom s najviše kontakata, koga zapravo niko ne poznaje. U startu sam bio skeptičan. Pitao sam se šta to tačno Svetski ekonomski forum radi, šta to „oni na vrhu“ sređuju iza zatvorenih vrata. Ima li sve to nekih konkretnih rezultata, ili samo vode gomilu razgovora? Zanimalo me je da čujem viziju koja je Švaba pokrenula pre 50 godina kada je sve počelo. Kada je bio mladić, te 1971. je imao ideju: „Šta bi se desilo kada biste razgovarali sa najmoćnijim menadžerima o etici, da li biste uspeli da usmerite svet u boljem smeru?“. Usvojio je model iz biznisa sa više lica koji upravljaju organizacijom, gde će se kompanija posvetiti ne samo svojim deoničarima, već takođe i zaposlenima, okruženju i civilnom društvu. Mogao sam da vidim da je i pola veka kasnije uveren u tu ideju. Posvetio joj je čitav život. Pitao sam se u kom trenutku je njegova ideja propala. Ili možda uopšte nije propala, a radi se samo o predrasudama zbog kojih smo toliko kritični povodom okupljanja kontroverzne elite u Davosu? Ali zašto onda ne primećujemo da se svet menja na bolje? Hoće li Klaus Švav priznati da je njegova vizija skrenula s puta? U vremenu tokom kojeg je narod na izborima proterao elitu iz kancelarija, kada je poverenje u sistem poljuljano, pomislio sam: ovo je prava tema u pravom trenutku. Film bi mogao oslikati „duh vremena“, baveći se čovekom koji je posvetio život, i pitajući se može li pojedinac da inicira promenu i inspiriše druge da urade isto - pre svega najmoćnije ljude na svetu. Da, pomislio sam da je ova tema vredna dugometražnog dokumentarnog filma.Šta je, po vašem mišljenju, specifično za ovaj istorijski trenutak u kome se nalaze čovečanstvo i njegove političke, odnosno ekonomske elite?Mislim da živimo u važnom istorijskom trenutku. Ljudi gube poverenje u elite. Duh populizma je izašao iz boce. Čini se da se neće vraćati nazad. Nejednakost je dostigla tačku posle koje nema povratka. Elita i establišment su nadglasani, dok su na izborima poverenje dobili ljudi poput Bolsonara i Trampa. Političari nisu želeli da se dogodi kriza. Dali su sve od sebe da krizu pokriju štampanjem velikih količina novca. Mislim da nas progoni ova groznica štampanja, zbog koje danas ne možemo da se pomerimo. U svom drugom filmu „The Forecaster“ bavim se samoukim ekonomistom Martinom Armstrongom, koji upozorova da će velika dužnička kriza uslediti između 2020. i 2022. godine. Imam utisak da nam se sve ovo dešava pred nosom. Preveliki dug je akumuliran i doći će trenutak kada novo zaduživanje neće biti od pomoći i kada će se dogoditi neizbežno. Jedna od ključnih momenata za film je onaj u kome Švab piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg, nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019. godine. Kako vidite njenu ulogu u ovim pitanjima „visoke politike“?Mislim da je Greta Tunberg uspela da približi širokom auditorijumu temu uništavanja planete, ali ona sama ne može da reši taj problem. Zajedno sa drugim mladim ljudima, kao što su oni koje podržava Svetski ekonomski forum, ona i njena generacija bi mogli da izmene tok istorije. Treba da radimo zajedno umesto što se delimo. Mladi društveni delatnici sa svojim idejama za promenu sveta trebalo bi da budu prihvaćeni od aktivista poput Grete Tunberg. Treba da uče jedni od drugih, jer su jedni drugima potrebni. Kako vidite Švabov uticaj, autoritet i stav prema važnim ljudima globalne politike u direktnom susretu?Mislim da ga ovi važni ljudi toliko vole jer ih on ne kritikuje. On je više poput domaćina koji ih poziva da se suoče sa određenim izazovom, a taj izazov je da svet bude bolje mesto. Šta oni urade na tu temu, njihov je problem. Švab im jednostavno omogućava platformu koja će apelovati na svačiju savest. Zato je voljen. On ne osuđuje. Kompanije poput Monstanta, ili osobe poput Trampa, ovde nisu zabranjene samo zbog toga što se ne „uklapaju“ u okruženje. Možda se to nekim ljudima neće svideti, ali on tako razmišlja. Koliko su ovakvi globalni susreti značajni za donošenje realnih odluka koje nešto menjaju? Ili se ipak sve dešava „iza kulisa“?Da budem iskren, nisam siguran. Mislim da je većina stvari o kojim sa razmatra nešto što može da se realizuje tek u višegodišnjem periodu.Sa druge strane ovakvog aktivizma su političari poput Trampa ili Bolsonara, koji više nisu ni anomalija na globalnom nivou. Umesto globalizma na ceni su ekonomski ratovi, poput onih između SAD i Kine. Kako vidite uticaj ovakvih tendencija na svetsku ekomoniju?Za Bolsonara i Trampa su glasali ljudi koji su se osećali napušteno. Njihov rezon bi otprilike glasio: „Vi elita, pogledajte malo i nas, ne zanima vas šta mislimo a pristajali smo na vašu igru prilično dugo. Sada je vreme za revanš i izabraćemo koga mi hoćemo, tako da vam napravimo veliku zbrku“. Ovakva situacija je duh našeg vremena, a uloga dokumentaraca je da ostavi publici da sama izvuče svoje zaključke. Mislim da nema povratka, moramo da osetimo sve efekte sloma ekonomije kako bi svet započeo novi ciklus. Ali ono što je neizbežno moramo da prihvatimo i što pre prestanemo da se borimo sa krizom. Treba je pustiti da ide svojim tokom, sa sedam godina blagostanja i sedam godina bede, tako ćemo uspeti bolje da je preživimo.Kako vidite rešenje situacije u kojoj se države sve više zadužuju do tačke pucanja?Mislim da ne postoji obrazac za izlazak iz siromaštva. Neće se završiti dobro. Postoje ljudi koji kritikuju Švaba zbog njegovih misli o „globalnom resetovanju“, u smislu da hoće da iskoristi krizu kako bi na njoj izgradio zelenu i održivu ekonomiju. Ne znam da li je to moguće. Mislim da teret dugovanja neće samo tako nestati, već će njime morati da se bave i naredne generacije. Što veći dug bude, biće veći i teret. Ali to je samo moj način razmišljanja. Sve je to previše kompleksno i niko ne zna šta će biti. Kako ljudi reaguju na film i za koje specifične teme se najviše vezuju?Neki ljudi ne mogu da prihvate to što film daje prostor ljudima iz Svetskog ekonomskog foruma da sami objasne kako razmišljaju, što opet dovodi u pitanje naše predrasude koje imamo prema tom događaju. Dosta ljudi to ipak prepoznaje i smatra da je tačno to snaga filma.
Epidemiolog Predrag Kon danas je demantovao medijske navode po kojima će učenici od septembra morati da nose isključivo troslojne maske, i pojasnio da to mogu biti i hirurške, platnene ili druge za&sc...
Ruski prehrambeni lanac MERE ulazi na srpsko maloprodajno tržište, saznaje portal Retail Serbia.MERE najavljuje da će njegove cene biti 20 odsto niže od prosečnih, navodi Retail Serbia.Kako se navodi, MERE je pridružnica ruske Torgservis grupe, osnovane 2009. godine, koja trenutno posluje na više od 800 lokacija širom Rusije pod brendom Svetofor i treći je po veličini lanac iza trgovačkih kompanija X5 i Magnit."Do sada smo otvorili 1.500 diskont marketa i poslujemo u 10 zemalja. Došlo je vreme da proširimo svoje poslovanje i na srpsko tržište sa bar 100 marketa i prosečnom površinom od oko 1.000 kvadrata", istakli su iz filijale ruske kompanije u Srbiji.Dodaju da planiraju da rade direktno s proizvođačima, sa strogom kontrolom kvaliteta i niskom trgovačko maržom.Ulaskom na nemačko tržište, MERE je bio prinuđen da, zbog velike potražnje i nestašice robe na zalihama, privremeno zatvori svoje prodavnice.Portal navodi da su u ponudi ruskog diskontera prisutni i neki srpski proizvodi.U regionu kompanija poseduje diskont markete u Rumuniji i planira da, pored Srbije, poslovanje proširi i na tržište Grčke.Diskonti MERE prostiru se na površinama od 800 do 1.200 kvadrata i nude od 1.500 do 2.000 raznovrsnih artikala, navodi portal Retail Serbia.
Intervju sa Nikolom Lunićem, izvršnim direktorom Saveta za strateške politike, za podkast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUKako zapravo funkcioniše trgovina oružjem proizvedenim u Srbiji? Nikola Lunić: Da bi se neko oružje ili roba dvostruke namene izvezlo iz Srbije, za to mora da postoji odobrenje Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ono je u obavezi da pre toga nabavi izvozne dozvole od Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. Samo, i isključivo samo ukoliko sve te četiri institucije to dozvole, Ministarstvo trgovine automatski izdaje izvoznu dozvolu potencijalnom izvozniku. To je već dugo vremena ustaljena procedura, međutim, u toj proceduri postoje i neke dileme za društvo u kojem se nalazimo -- ali, o tome ćemo posle. Odbrambena industrija, nekada Jugoslavije, a sada Srbije, je kroz istoriju predstavljala industrijsku granu sa najvećim izvoznim potencijalom. Ne samo zbog mnogobrojnih vojnih operacija koje su bile ili su u toku u kriznim područjima širom sveta, već i zbog novih tehnologija. Onoliko brzo koliko se i u ostalim poljima menjaju tehnologije i gotovi proizvodi, isto tako se menja i naoružanje. Ako gledamo SFRJ, recimo, u vreme poslednje vojne parade, koja je bila 1985. -- u kojoj sam, uzgred, ja učestvovao, kao pitomac prve godine -- bili smo među prvih 10 izvoznika naoružanja i vojne opreme u celom svetu. Mi smo, na primer, bili jedna od retkih zemalja koja je proizvodila podmornice... Zvezda naše industrijske proizvodnje bio je tenk M-84, koji smo prodali Kuvajtu. Razvijali smo nadzvučni borbeni avion, imali smo sjajnu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, u koje je trebalo da izvezemo 5.000 aviona "Galeb G-4" -- tako da smo u to vreme predstavljali jednu moćnu, stvarno moćnu zemlju... Danas proizvodimo uglavnom veoma jednostavne proizvode -- veoma traženu artiljerijsku minobacačku municiju, oružje kalibra ispod 40mm… Dalje, tu su i samohodna haubica "Nora", i oklopni transporter "Lazar", koji je u svetskim razmerama možda jedino konkurentan po pitanju cene, ali sasvim sigurno ne konkuriše po pitanju kvaliteta. Ko je u doba SFRJ prodavao domaće naoružanje, a ko ga danas prodaje? NL: U doba SFRJ je to maltene monopolistički prodavao Jugoimport-SDPR. On je osnovan neposredno posle Drugog svetskog rata, 1949. godine -- i to rešenjem, u to vreme ministra narodne odbrane, maršala Josipa Broza Tita -- sa primarnim ciljem da uvozi delove i repromaterijal za potrebe domaće vojne industrije. Međutim, oni su kroz taj monopol svoje poslovanje izgradili tako da su se kasnije bavili i izvozom i uvozom. Danas to nije slučaj, danas se izvozom bave sve kompanije, agencije i firme koje su za to registrovane u ministarstvu trgovine, uključujući i SDPR. Naravno, u obavezi su da plaćaju poreze i dažbine državi, ali nisu u obavezi da se pridržavaju nekakvih spoljnopolitičkih ili nacionalnih interesa, već samo principa profitabilnosti. Hoću da naglasim -- za trgovinu oružjem odgovornost snosi samo država, jer ona i privatnicima i SDPR-u izdaje dozvole za kontrolu i promet robe dvostruke namene, i naoružanja i vojne opreme. Prema tome, na državi je da obuzda interese pojedinih trgovaca, i oni ne smeju da budu jači od spoljne politike naše države. Kome je sve država dala dozvolu da prodaje naše oružje, i u kakvom su međusobnom odnosu ti sadašnji trgovci sa državom, a i međusobno? NL: Trgovci oružjem su međusobni konkurenti. Oni se bore za poslove jedni sa drugima, ali i sa državom, odnosno državnim firmama. Saudijska Arabija i mnoge druge zemlje ne posluju po eksplicitnim pravilima međunarodne trgovine oružjem. Kad kažem "eksplicitna pravila", mislim pre svega na uverenje o krajnjem korisniku (end user certificate). Kada imamo uverenje o krajnjem korisniku, odnosno izvoznu dozvolu, mi tačno znamo gde će i kod koga završiti naše oružje -- a nije tajna da ono često završava i u rukama terorista. To znači da zemlje u koje mi izvozimo ne poštuju izdato uverenje o krajnjem korisniku, i redistribuiraju to oružje nekim grupama koje ga upotrebljavaju za nelegalne vojne akcije. Država bi trebalo da veoma detaljno analizira naš izvoz oružja, međutim, tu postoji par problema... Pre svega, problem je što u Ministarstvu spoljnih poslova nema analitike. Ministarstvo odbrane, Bezbednosno-informativna agencija i Ministarstvo unutrašnjih poslova dozvolu daju ili ne daju po kriterijumima koji su u njihovoj resornoj nadležnosti, dok je za procenu spoljnopolitičkog interesa Srbije nadležno Ministarstvo spoljnih poslova. Oni analitiku u specifikaciji poslova daju referentima, i zadužuju ih da vrše analize unutrašnjih, spoljnopolitičkih, ekonomskih, i drugih društvenih kretanja, vojno-političkih kretanja na globalnom, regionalnom i podregionalnom planu, i tako dalje, i tako dalje... Ali oni u praksi jednostavno nemaju vremena da se pored svakodnevnih poslova bave i analitikom. S druge strane, istina je da mi kao država nemamo dovoljne obaveštajne kapacitete. Odavno smo devastirali, a posle toga 2007. godine na kraju i uništili Službu za istraživanje i dokumentaciju u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Znači, u praksi, ministar spoljnih poslova odluku o izvozu oružja donosi diskreciono, i građani mogu sa pravom da postave pitanje da li ministar spoljnih poslova, ili ta ekipa u ministarstvu, imaju nekakav interes u tom poslu. Ko je uopšte taj Slobodan Tešić koji se sad pominje u vezi sa prodajom naoružanja Jermeniji, i koliko još ima takvih likova u poslovima te vrste?NL: Slobodan Tešić je trgovac oružjem koji je nekad bio na crnoj listi Ujedinjenih nacija, pa je potom sa nje skinut, i sada se samo nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država -- koja ne obavezuje niti jednu zemlju na svetu, pa tako ni nas. Dakle, formalno-pravno gledano, on ima pravo da se bavi trgovinom oružja. Opasno je kada neke tek otvorene firme imaju tolike profite poput kompanije "DLS Specijalni sistemi". Poseban problem je i feudalna praksa otimanja kadrova, i to najstručnijih kadrova, iz Vojske Srbije u privatna preduzeća koja su ovlašćena za trgovinu naoružanjem. Time se dugoročno uništavaju potencijali razvoja odbrambene industrije, a posebno Vojnotehničkog instituta. I onda se moramo upitati koji su to pojedinci iz izvršne vlasti koji imaju direktan lični interes u poslovima izvoza naoružanja. Koliko može da se shvati iz ovoga što ste rekli, SDPR-u se ne piše baš svetla budućnost... NL: Ne, ukoliko se nešto ne promeni, ne piše se. Jugoimport je de jure državno preduzeće sa tradicijom u prometu naoružanja, ali de fakto predstavlja partijski privilegovanu kompaniju bez kontrole vlasnika, odnosno države. U budućnosti, kad me već pitate, Jugoimport bi trebalo da ima krucijalnu ulogu u srpskoj privredi, ali na jedan drugačiji način. On treba da iskoristi sopstvene potencijale i da preuzme odgovornost za dalji koordinirani razvoj namenske industrije, i to upravo kroz najbolja rešenja iz iskustva holding sistema u Evropskoj uniji. Za Slobodana Tešića se navodi da je profesionalnu karijeru počeo kao kondukter, a Branko Stefanović je počeo tim biznisom da se bavi kao penzioner. Kako uopšte kondukteri i penzioneri postaju trgovci oružjem? Da li sad tako može i neki poslastičar ili domar da se baci u taj biznis, i koje veštine i kvalifikacije su za to potrebne? NL: Pa eto, i ja bih postao da mogu. (smeh) Šalim, se naravno... I ja bih postao trgovac oružjem, ali nemam taj osnovni preduslov, a to su konekcije sa ključnim figurama na vlasti. Očigledno je kod nas to osnovni preduslov za početak nekog unosnog biznisa. Znači, prvo treba biti povezan sa vlašću, a onda vam dozvole i sva druga odobrenja idu automatski. Taj osnovni preduslov mnogi nemaju -- ali ga, izgleda, imaju pojedini kondukteri, koji su svojevremeno zadužili nekoga ko je sada u vlasti, ili ga finansirali.Osim ove dvojice najpoznatijih, koliko još ima privatnika koji se bave trgovinom oružjem? Da li ih ima nekoliko, ili nekoliko desetina? NL: Ima ih nekoliko desetina. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija je za tu delatnost registrovano više desetina firmi, ali samo oni najprofitabilniji izvoze oružje u Azerbejdžan ili u Jermeniju. Šta je pozadina tog problema sa prodajom oružja Jermeniji? Vučić tvrdi da je Jermenima oružje prodala prethodna vlast. Koliko je to tačno, i zašto je Nebojša Stefanović morao da ode u Baku? NL: Koliko sam shvatio, prethodna vlast je dala odobrenje da se u Jermeniju izvozi oružje, ali taj izvoz nije realizovan. Znači, čak i u slučajevima kada Ministarstvo trgovine izda izvoznu dozvolu, dešava se da se ti poslovi iz raznoraznih razloga ne realizuju. Azerbejdžan inače najviše kupuje od Izraela i Belorusije. Jermenija isto tako od mnogih kupuje oružje... Nebojša Stefanović je morao da putuje u Baku da se izvini, kako bismo nastavili sa poslovima koji su u toku -- a to su neki investicioni, građevinski poslovi. To je bilo neophodno, da ne bismo ugrozili pre svega odnose sa Azerbejdžanom, a time onda i odnose sa Turskom. Naša pozicija je da nijednom partneru u svetu ne bismo smeli da dozvolimo da prigovara Srbiji zbog određenih izvoznih poslova. A koje interese mi kao država moramo da poštujemo kad biramo kome ćemo da prodajemo oružje i od koga ćemo da ga kupujemo? NL: Mi bi po pravilu trebalo da poštujemo konvencije Ujedinjenih nacija i OEBS-a, koje daju preporuke za to. Da li to u potpunosti poštujemo? Pa… Formalno da, a u principu ne. Zašto? Mi formalno tražimo sva potrebna dokumenta, uključujući i uverenje o krajnjem korisniku. Mi to i dobijamo, i bez toga nema trgovine. Nas su čak postavili kao jednu od pet najtransparentnijih zemalja po tom pitanju. Međutim, šta ne radimo? Ne radimo obaveštajne procene. Da li naše naoružanje koje prodajemo Saudijskoj Arabiji njima služi za potrebe nacionalne bezbednosti? Pa svaki laik u Srbiji zna da oni to reeksportuju, a mi nemamo obaveštajne podatke o tome, i ne sprečavamo trgovinu sa Saudijskom Arabijom, upravo radi profitabilnosti. Ja nisam protiv prodaje oružja pojedinim zemljama, ali tamo gde postoji osnovana sumnja da uverenje o krajnjem korisniku neće biti poštovano -- u tim slučajevima treba biti oprezan, i ne bih se zaleteo u takve avanture.A što se tiče kupovine, koliko su nam tu odrešene ruke? Sad se, recimo, digla frka oko najave kupovine raketnog sistema od Kine... Da li smo mi kupili taj sistem ili nismo, i šta će na kraju uticati na tu odluku?NL: Moramo da poštujemo međunarodne norme. Ukoliko, na primer, federalni zakon Sjedinjenih Američkih Država eksplicitno kaže da se oružje ne sme uvoziti iz Severne Koreje, Irana i Rusije, i taksativno nabraja pojedince i firme od kojih ga je takođe zabranjeno uvoziti, a mi to kršimo, i kupujemo proizvode poput "Pancira S", i tako dalje -- onda ne treba da se čudimo zašto određeni političari i entiteti u svetu neće da sarađuju sa nama. Međutim, to za sada nema drastične posledice, i nadam se da ih neće ni biti. U ovom konkretnom slučaju koji ste pomenuli, Kina nije ni na kojoj listi zabrane uvoza i trgovine oružjem -- samim tim, nama je dozvoljeno da sarađujemo, odnosno da trgujemo sa Kinom. Ali, tu se opet vraćamo na spoljnopolitičke procene -- kakve takva jedna trgovina može da ima spoljnopolitičke posledice? I to ne samo od Evropske unije i Amerike, čija je ambasada izdala saopštenje, nego čak i od Rusije. I Rusija je kroz svoje medije pustila vesti o tome, i oni se sad bave time zašto mi ne kupujemo rusko oružje, nego smo prešli na Kineze... I da vam kažem -- delimično su u pravu. Mi sada verovatno prvi u Evropi, a sasvim sigurno prvi put u svojoj istoriji, kupujemo kinesko oružje -- koje će nam zadati niz glavobolja, pre svega u logističkom smislu. Ukoliko hoćemo da integrišemo PVO sistem, mi moramo da u njega da uključimo sve radare koji su nam na raspolaganju, a sada se u tim radarima nalazi čitav spektar različitih tehnologija: od američke, preko švedske, do ruske -- a mi sada dodajemo i kineske. To je tehnološki veoma, veoma teško izvesti, skoro nemoguće. Pažnju javnosti je privukla i najava kupovine 20 bombardera od Amerike. Tu je, s jedne strane, zanimljiv izbor prodavca, a s druge strane predmet trgovine -- šta će nama bombarderi, i to 20 komada? NL: Ja bih voleo da naše ratno vazduhoplovstvo poveća svoje sposobnosti u tom pogledu, bez daljnjeg. Međutim, meni to deluje samo kao kontrola štete, koja je načinjena i "Pancirom" i ruskim helikopterima, a kasnije i kupovinom FK-3 sistema i kineskih naoružanih dronova. Mislim da je neko procenio da je to najbolji način da se ublaže spoljnopolitičke posledice ovih poslova, i da se ponovo uspostave odnosi poverenja.Dosta smo govorili o tome kako ti razni privatni nakupci i preprodavci domaćeg oružja rade na štetu domaće namenske industrije. Da li oni tako seku granu na koji sede? Šta će prodavati kad cela namenska industrija bude uništena? Respiratore i maske, ili će nešto drugo izmisliti? Ili je možda plan da sad privatnici preuzmu i proizvodnju oružja? NL: Tako je, ali je proizvodnja, po meni, manje značajna od razvoja. U Srbiji se već neko vreme ubija i devastira razvoj naoružanja. Pojavljuju se privatne firme kao alternative Vojnotehničkom institutu, koje mu pre svega otimaju kadrove, a onda počinju sa modernizacijom i nadogradnjom. Kako kupe neki proizvodni sistem, tako se na toj bazi, potom prave novi projekti, koji se kobajagi razvijaju, i tako dalje... Na kraju smo došli do toga da su te firme direktni konkurenti razvojnim projektima na Vojnotehničkom institutu, i onda dolazimo do jedne krucijalne stvari -- ko je ovlašćen da iz Vojnotehničkog instituta kopira i iznosi tehničku dokumentaciju koja je vezana za razvojne projekte topova, haubica, i tako dalje? I gde je ta kopirana dokumentacija završila? Da li je to ugrožavanje najvećih odbrambenih sposobnosti, da li je devastacija razvoja, ugrožavanje nacionalnih interesa? To je direktno krivično delo zloupotreba službenog položaja, i ako hoćemo, odavanje službene tajne -- a na kraju, i trgovina uticajem. Po meni, ključna je devastacija razvoja, a ona će posledično da proizvede i devastaciju proizvodnje, a onda, ponovo posledično, socijalne probleme u državi, otkaze... Najmanji problem je što će neki ljudi ostati bez posla, veći problem je što će Srbija ostati bez odbrambene industrije. A sada smo već ostali bez savremene odbrambene industrije. Ono što nama nedostaje su ljudi u izvršnoj vlasti koji će ispred svog ličnog staviti nacionalni interes. Tek tada će naša država u odbrambenoj industriji krenuti napred.
-615x345.jpg.webp)
Aerodromi Crne Gore i Er Srbija dogovorili su novu liniju sa od Ništa do Tivta, saopštio je direktor Aerodroma Crne Gore Danilo Orlandić u Jutarnjem programu Televizije Crne Gore (TVCG), piše portal eKapija.„Ključna linija za Aerodrome i crnogorsku privredu je linija ka Beogradu. Mi ćemo od srede imati osam letova iz Tivta i Podgorice za Beograd. Sa prijateljima iz Er Srbije smo dogovorili da od 23. avgusta počne linija Niš-Tivat. To su linije iz regiona koje za nas znače dosta“, saopštio je Orlandić.Orlandić je kazao i da je u subotu, prvi put od obustave avio-saobraćaja, na oba crnogorska aerodroma bilo više od 4.000 putnika, što je dobar pokazatelj.„Imamo značajan broj letova sa oba aerodroma. Sa Tivta je to uglavnom Velika Britanija, Ukrajina i Belorusija, a iz Podgorice linije ka Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Austriji i Irskoj“, rekao je Orlandić.On smatra da će broj putnika biti veći ukoliko epidemiološka situacija bude pod kontrolom.Orlandić je govoreći o posledicama pandemije rekao da su Aerodromi Crne Gore, uprkos tome što su jedno od najuspešnijih preduzeća, pretrpeli ogromne gubitne.„Na današnji dan imamo nešto više od 300.000 putnika, a prošle godine u ovo doba ih je bilo 1,6 miliona. Verujem da će se od momenta otvaranja emitivnih tržišta omogućiti oporavak privrede“ kazao je Orlandić.
U školama u Srbiji biće obavezno nošenje troslojnih maski, a ne jednoslojnih platnenih, izjavio je epidemiolog Predrag Kon. Time je objasnio da epidemija koronavirusa neće biti spuštena ...
Republički geodetski zavod stavio je oznaku tajnosti „interno“ na sve ugovore sa firmom „Vekom Geo“, od koje je već drugi put bez tendera u direktnoj pogodbi kupuje satelitske snimke ...
Ne postoji mnogo kompanija na ovim prostorima koje se mogu pohvaliti trajanjem dugim 60 godina. I to ne bilo kakvim trajanjem, već onim koje su obeležili stalni rast i napredovanje, obaranje rekorda i pomera...
Vladama širom sveta - uključujući i Veliku Britaniju - preti talas tužbi stranih kompanija koje se žale da je njihovu zaradu pogodila pandemija, piše Gardijan. Vebinari i prezentacije po...
Aktivisti Odbranimo reke Stare planine i drugih inicijativa, kao i meštani, probili su prvu cev na cevovodu za mini-hidroelektrane (MHE) na Rakitsoj reci Staroj planini, čime su, kako navode, onesposobili njen rad."Nema tehničkih uslova da se cev fizički ukloni iz reke, za to je potreban bager, ali je cevovod onesposobljen", rekli su aktivisti reporterki portala Nova.rs.Aktivista pokreta "Odbranimo reke Stare planine" Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da "svima treba da bude jasno da će građani sprovoditi zakon ako ga država ne sprovodi".Nekoliko stotina aktivista nalazi se kod cevovoda mini-hidroelektrane a, prema poslednjim informacijama, nema policije i nisu zabeleženi nikakvi incidenti.Za danas su aktivisti najavili akciju vađenja dela cevovoda za MHE "Zvonce" u selu Rakita, što pravdaju time da cevi i dalje leže ukopane u reci, iako je pre više od godinu dana usvojeno rešenje da se one izvade.Akciji su se pridružili predstavnici više organizacija i meštani tog sela u blizini Babušnice.#Babušnica #NeZaMHEDesimir Stojanov, predsednik Mesne zajednice #Rakita, uz suze:"Tri godine pokušavamo da država uradi ono što mora, a ona neće." pic.twitter.com/lUvzaYXzqv— Južne vesti (@juznevesti) August 15, 2020
Nacionalna služba za zapošljavanje u ponedeljak će raspisati poziv poslodavcima zainteresovanim da tek svršenim srednjoškolcima i diplomcima ponude prvo radno mesto.Mladi, do 30 godina starosti, koji bi kroz program "Moja prva plata" da steknu praksu, moći će da konkurišu od 1. do 15. oktobra. Firme će za angažovanje tek svršenog srednjoškolca dobijati iz budžeta 20.000 dinara dotacije, a za diplomca 24.000 dinara tokom devet meseci.Program će se sprovoditi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, a prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora, a naročito poslodavci iz devastiranih opština, u skladu sa propisom Vlade Srbije o stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave.Procene su da će prve zarade uz pomoć budžeta dobiti oko 10.000 mladih, a državu će to koštati dve milijarde dinara.Firme će za program moći da apliciraju preko sajta "Moja prva plata" do 25. septembra. Unosiće opis radnih pozicija, poslova, radnih zadataka, ali i ostale uslove koje očekuju da kandidat treba da ispuni. Za prijavu budućih radnika, Kancelarija za IT i eUpravu, kreiraće aplikaciju.
-615x345.jpeg.webp)
Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO), nakon što je u prvom tromesečju ove godine zabeležio gubitak od 105,4 miliona dinara, u periodu april-jun je negativan rezultat produbio za 246,4 miliona dinara, pre svega usled pandemije i izostanka naplate jednokratne koncesione naknade zbog „nastupanja slučaja više sile“, objavila je brokerska kuća Momentum.Kompanija je u drugom kvartalu zabeležila ukupan prihod od 18,6 miliona dinara, dok je planom uprave predvđano ostvarenje ukupnih prihoda od 170,7 miliona dinara.Aerodrom „Nikola Tesla“ je u prvom polugodištu zabeležio ukupan prihod od 186,9 miliona dinara (pad od 47,8 odsto) i gubitak od 362,8 miliona dinara u odnosu na prošlogodišnju dobit od 27,2 miliona dinara.Glavni prihod kompanije tokom 25-ogodišnje koncesije trebalo bi da budu godišnje koncesione naknade u rasponu 4,5-16 miliona evra (a ne manje od pet odsto bruto prihoda), dok ostali detalji ugovora još nisu obelodanjeni, podsetili su brokeri Momentuma.Koncesionar beogradskog aerodroma je francuska kompanija Vansi.
Srbija će pomoći Libanu radi oklanjanja posledica nastalih nakon razorne eksplozije u luci „Bejrut” sa 11,9 miliona dinara. Kako je objavljeno u Službenom glasniku, novac će biti izdvojen iz tek...
Vlada Kosova donela je juče odluku da u potpunosti otvori granice sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Srbijom, piše radiomitrovicasever.com.Prema toj odluci, od državljana tih zemalja se neće zahtevati da se testiraju kada ulaze na Kosovo.“Usvojena je odluka o otvaranju granica Kosova sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Srbijom”, navodi se u saopštenju iz Kancelarije kosovskog premijera.
Gradi se najveći rečni tanker nove generacije na svetu, dužine 135 metara u zrenjaninskom brodogradilištu Šipjard Begej (Shipyard Begej), nekadašnjem brodogradilištu Begej, saopštila je uprava brodogradilišta, saznaje agencija Beta.Brod težak 855 tona, da je na projektu izrade zaposleno 160 radnika, a naručilac je naftna kompanija "Šel" (Shell) preko brokera iz Belgije, je novinarima direktor brodogradilišta Marko Gudović."Brod radimo iz dva dela, a u drugom našem brodogradilištu, u Perlezu, ćemo sredinom septembra sastaviti plovilo i obaviti porinuće", rekao je Gudović.Istakao je da su svi radnici u brodogradilištu, kojih je 160, iz Srbije i da je u planu da se taj broj poveća na 250 zaposlenih."Počeli smo i realizaciju projekta dve barže za suvi teret, dužine devedeset metara, za dve godine uradili smo projekat samohotke za suvi teret i za sledeću godinu imamo potvrdjena četiri nova projekta", kazao je Gudović."Rubikon šiping kompani" (Rubikon Shipping Company) iz Beograda postalo je vlasnik imovine "Brodogradilišta Begej" u stečaju 2016. godine kada je odluku o tome doneo Odbor poverilaca prihvativši ponudu "Rubikona", čija je vrednost bila 96 miliona dinara.Od prošle godine kompanija "Rubikon", po početnoj ceni od 177 miliona dinara, postala i vlasnik brodogradilišta "Šipjard eks 4M" (Shipyard Bomex 4M) u Perlezu, koje je takodje bilo u stečaju."Počeli smo i realizaciju projekta dve barže za suvi teret, dužine devedeset metara, za dve godine uradili smo projekat samohotke za suvi teret i za sledeću godinu imamo potvrdjena četiri nova projekta", kazao je on.Istakao je da su svi radnici iz Srbije, da je trenutno zaposleno 160 radnika i da je u planu da se taj broj poveća na 250 zaposlenih.
Zbog negodovanja sa kojim je bila suočena izmena pravila u Parking servisu, dvojica programera su pokrenula aplikaciju Parking kazna, koja bi korisnicima poslala notifikaciju ukoliko se registarski broj njihovog automobila nađe na sajtu Parking servisa. Nekoliko dana nakon pisanja o toj aplikaciji, stigao je odgovor u vidu dodavanja nove funkcije u zvaničnu aplikaciju tog preduzeća, piše portal eKapija.Izmena pravila u Parking servisu, odnosno njegova digitalizacija, izazavala je negodovanje, jer umesto da olakša ceo sistem, dodatno ga je zakomplikovala i otežala vozačima funkcionisanje. Ta izmena je podrazumevala da vam kazna za parkiranje više neće biti zakačena za brisač, već će takva informacija stajati na sajtu preduzeća. To je značilo da vi treba da redovno posećujete taj sajt i proverite da li vam je kazna naplaćena.Ekipa koja je stajala iza kreiranja aplikacije Parking kazna je odustao od razvoja svog proizvoda, jer veruje da nema potreba da postoje dve aplikacije koje nude indentičnu uslugu.„Verujemo da je nezavisna inicijativa za izradu aplikacije Parking Kazna možda i doprinela da Parking Servis odreaguje adekvatno. Nadamo se da će kvalitet usluge koju nudi Parking Servis kroz njihovu aplikaciju biti na zadovoljavajućem nivou. Ukoliko se pokaže da zbog lošeg kvaliteta usluge i dalje bude postojala potreba za dodatnom aplikacijom, mi ćemo nastaviti sa radovima“, napisali su kreatori Parking kazne.Podsetimo, Parking servis je objavio svoju novu aplikaciju koju razvija, a ukida već postojeću "Start-Stop", iako su im funkcionalnosti slične.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
