img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Pad kamata na međubankarske pozajmice smanjuje ratu kredita

Euribor odnosno kamata po kojoj banke u evrozoni pozajmljuju novac jedna od druge, nedavno se spustila na istorijski minimum od minus 0,49 procenata, što će uticati na smanjene kamata na kredite inediksirane u evrima u Srbiji, piše Politika.Kako je Tanjugu rečeno u Udruženju banaka Srbije (UBS), većina kredita u evrima u našoj zemlji vezana je za euribor, pa će mesečna rate za otplatu tih kredita biti niža.Postavlja se i pitanje da li su banke u obavezi da primene tu kamatu na buduće kredite koje odobravaju, ili će se to odnositi na kredite koji su već odobreni. UBS objašnjava da se euribor primenjuje na svaki kredit kod koga se kamatna stopa izražava kao zbir vrednosti euribora i kamatne marže koju naplaćuje banka.To se odnosi na sve namene kredita (stambene i druge), kao na one koji su ranije ugovoreni, tako i na one koji će se tek ugovarati sa euribor klauzulom.UBS napominje da nije moguće proceniti za koliko bi rata kredita mogla biti niža, jer se kamatne stope razlikuju prema vrstama kredita. "Različiti su rokovi otplate, kao i uslovi u pojedinačnim bankama", dodaju u tom udruženju.UBS savetuje svakog klijenta da sa svojom bankom proveri konkretne i detaljne podatke o kreditu koji koristi.Pad euribora usledio je nakon što su banke u evrozoni u junu uzele više od 1,3 biliona evra jeftinih zajmova od Evropske centralne banke.Reč je o programu čiji je cilj da se podstakne ekonomski rast članica EU u situaciji kada su pogođene pandemijom. NBS USVOJILA PROPISE ZA DUŽU OTPLATU KREDITA ODOBRENIH PRE VANREDNOG STANJA

Srbija

Godišnja statistika javnih nabavki: Šta je nabavljala Republička direkcija za robne rezerve?

Od 52 tendera javnih nabavki Republičke direkcije za robne rezerve, 21 vredeo više od pet miliona dinara, prenosi portal Tenderilive.U poslednjih 12 meseci Republička direkcija za robne rezerve primila je 192 ponude za javne nabavke.U proseku, na svakom tenderu učestvovalo je po četiri ponuđača. Najveća vrednost ponude iznosila je nešto više od 126 miliona dinara, a nju je uputila kompanija "Elixir Zorka" iz Šapca.Procenjena vrednost te javne nabavke bila je oko 136 miliona dinara.Direkcija je najčešće raspisivala tendere za usluge skladištenja i čuvanja. Tu su i usluge u oblasti poljoprivrede, šumarstva, hortikulture, akvakulture i pčelarstva, nabavke goriva, kontrole kvaliteta, arhiva.Nabavljani su i televizori, čitači pametnih kartica, usluge obezbeđenja, mrežna oprema, produžni kablovi, građevinski radovi.Najbolji rezultat na tenderima ostvarile su kompanije "Galenika Pharmacia" i "Oblak Tehnologije" iz Beograda sa po četiri upisane pobede."Galenika" je osvajala tendere, ukupne vrednosti oko 88 miliona dinara bez PDV-a."Oblak Tehnologije" iz Beograda je dobio tendere za računarsku opremu, nabavku softvera i sređivanje arhiva u iznosu od oko 29 miliona dinara bez PDV-a. Kompanija "Sunoko" iz Novog Sada sa ponudom vrednom oko 19 miliona dinara osvojila je tender za skladištenje rafinisanog šećera, koliko je iznosila i sama procenjena vrednost nabavke.Naftna industrija Srbije je u maju ove godine osvojila tender za nabavku goriva za koje je ponudio 1,227 miliona dinara, dok je procenjena vrednost nabavke iznosila 2,2 miliona dinara. NIS je u julu pobedio i na tenderu koji se odnosio na rukovanje i održavanje skladišta obaveznih rezervi goriva.Posao je procenjen na 125 miliona dinara, a NIS-ova ponuda je bila 118,75 miliona dinara.Javne nabavke uključivale su i poslove sanacije rezervoara za naftu u rafineriji "Pančevo".Taj posao propao je preduzeću "GP Mostogradnja" iz Beograda, koji je za navedene radove ponudio 117,953 miliona dinara, dok je ponuda kompanije "Goša Montaža" proglašena neispravnom. Procenjena vrednost posla iznosila je 120 miliona dinara.Republička direkcija za robne rezerve menjala je i podne obloge u hodnicima svoje zgrade.Taj posao dobila je kompanija "Levelo podovi" iz Beograda čija je ponuda bila 1,8 miliona dinara, što je za oko 200 hiljada manje od procene naručioca.JAVNE NABAVKE BEZ TAJNIH DOGOVORA

Srbija

Telekom se putem korporativnih obveznica zadužuje 200 miliona evra

Preduzeće Telekom Srbija saopštilo je danas da će po prvi put u svojoj istoriji emitovati dinarske korporativne obveznice ukupnog iznosa 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra). Kompanija navodi da su u pitanju "neamortizujuće obveznice", sa rokom dospeća od pet godina, kao i da "ove obveznice ne nose nikakav devizni rizik".Pomenute obveznice će biti namenjene isključivo kvalifikovanim investitorima, odnosno odabranim poslovnim bankama koje posluju u Srbiji, a sa kojima Telekom Srbija već ima "dugogodišnju uspešnu saradnju"."Sredstva prikupljena izdavanjem obveznica biće iskorišćena za finansiranje poslovnih potreba kompanije, uključujući unapređenje poslovnih aktivnosti, kao i refinansiranje postojećih finansijskih obaveza. Poverenje profesionalnih investitora za izdavanje obveznica još jednom ukazuje na stabilnost poslovanja kompanije, kao i na činjenicu da je stvoren prostor da se u narednom periodu, uz konsolidaciju do sada preduzetih poslovnih poduhvata, sprovedu i investicije za dalje unapređenje", navodi se u saopštenju.Prethodno u toku dana, brokerska kuća Momentum je najavila da će se Telekom emitovati 2,35 miliona korporativnih obveznica pojedinačne nominalne vrednosti deset hiljada dinara, kako bi finansirala sopstveni dug.Naveli su podatak i koji je u originalnom saopštenu nedostajao, da će kamatna stopa na obveznice iznosti najviše do 3,25 odsto, plus tromesečni BELIBOR."Posle sprovedene serije preuzimanja domaćih kablovskih operatera neto dug Telekoma na kraju 2019. godine dostigao 135,5 milijardi dinara (1,15 milijardi evra)", navedeno je u saopštenju koje je prenela agencija Beta.

Srbija

Poskupljenje svinjetine zavisi od marži

Uprkos trenutnoj stagnaciji svinjsko meso moglo bi da poskupi za 20 dinara po kilogramu, što bi izazvalo porast cena u radnjama za sedam do osam odsto, piše Politika.Cene mesa na stočnim pijacama u Srbiji ostale su gotovo identične u odnosu na avgust prošle godine. To, kako se navodi, može da se zaključi na osnovu izveštaja Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) za 2019. i 2020. godinu."To mirovanje cena u poslednjih mesec i po dana rezultat je problema u trgovanju između EU i Kine. Koliko sam obavešten, ta situacija je nedavno razrešena. Očekuje se da krene izvoz pa tako i veći rast cena. To će se odraziti i na nas", kaže Vukoje Muhadinović, vlasnik Industrije mesa "Topola".Proizvođači, ističu da su cene prasadi čak i niže u odnosu na 2019.Prema njihovim predviđanjima, najpre će poskupeti svinjsko meso, za oko 20 dinara po kilogramu. To može da se očekuje u naredna dva meseca.CENE U MALOPRODAJIKilogram svinjetine u domaćim marketima kreće se od 430 do 540 dinara po kilogramu, prenosi portal Cenoteka."Kako će se to odraziti na maloprodaju zavisi od marži, ali očekivano je da u maloprodaji to poskupljenja bude od sedam do osam odsto", smatra sagovornik Politike.Trenutna manja tražnja, dodaje Muhadinović, pripisuje se uticaju pandemije.Nestašicu na svetskom tržištu od 25 odsto svinja, kaže, najvećim delom je prouzrokovala afrička kuga i desetkovanje stočnog fonda u Kini zbog pojave te bolesti."Kina bi za nas bila spas. To je veliko tržište i mi praktično imamo kapacitete da opskrbimo jedan njihov grad" smatra Muhadinović. Eurostat je nedavno objavio da je cena mesa u Evropskoj uniji u 2019. godini bila najviša u Austriji.Prema istim podacima, Srbija je bila na 67,4 odsto evropskog proseka. Od zemalja u okruženju, cene mesa bile su najniže u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji  i iznosile su 61,8 odsto prosečne cene u Evropi.PROČITAJTE JOŠ:DOMAĆE MESO NEMA KO DA KUPI

Srbija

Srbija poklanja japanskoj firmi zemljište vredno 3 miliona evra

Japanska kompanija Tojo tajers (Toyo tires) dobiće 637.455 kvadratnih metara državnog zemljišta u Inđiji za izgradnju fabrike guma, navodi se u saopštenju Komisije za kontrolu državne pomoći.Vrednost ovog zemljišta u Inđiji koje će biti otuđeno bez naknade po proceni Poreske uprave je 352,8 miliona dinara, što je 553 dinara po metru kvadratnom, a za ovo zemljište kompanija će morati da zaposli 523 radnika na neodređeno do 2023. godine, čime dobija oko 5.700 evra po radniku.Ukupno ulaganje investitora u materijalna i nematerijalna sredstva za ovaj investicioni projekat biće oko 364 miliona evra, a od toga najmanje 25 odsto ulaganja mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Pored radnih mesta, investitor se obavezao da investiciju zadrži na teritoriji Inđije najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Ova japanska kompanija osnovana je 1945. godine u Osaki, a trenutno zapošljava oko 13.000 radnika širom sveta. Trenutno imaju sedam fabrika za proizvodnju guma i četiri za proizvodnju delova za automobile.Proizvodnja guma čini 85 odsto ukupne prodaje ove kompanije, u asortimanu su gume za putnička vozila, kamione i autobuse, između ostalih.Planirano je da fabrika u Inđiji bude centar za proizvodnju guma za evropsko i rusko tržište.

Srbija

Evropska komisija usvojila predloge za lakšu trgovinu sa Srbijom

U Evropskoj komisiji najavljuju promene u preferencijalnim trgovinskim sporazumima Evropske unije sa 20 trgovinskih partnera, među kojima je i Srbija, piše portal Biznis i Finansije.Evropska komisija usvojila je predloge koji imaju za cilj povećanje trgovine između EU i susednih zemalja u Panevro-mediteranskom regionu, uključujuči i Srbiju.U Komisiji navode da će predlozi modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume EU sa 20 trgovinskih partnera tako što će relevantna „pravila o poreklu“ u tim sporazumima postati „fleksibilnija i pogodnija za poslovanje“.Cilj je da se postigne brži ekonomski oporavak od posledica krize izazvane pandemijom i podstakne regionalna saradnja.Pored Srbije, predložene izmene obuhvataju i bilateralne trgovinske sporazume EU sa: Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom, Švajcarskom, Farskim ostrvima, Turskom, Egiptom, Izraelom, Jordanom, Libanom, Palestinom, Gruzijom, Republikom Moldavijom, Ukrajinom, Albanijom, BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i tzv. Kosovom.„Pravila o poreklu“ su neophodna po bilo kojem trgovinskom sporazumu, jer oni određuju koja roba može imati prednost takozvanog povlašćenog tretmana.Roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz sa nižim stopama carine ili čak nultom stopom, zavisno od preferencijalnog tarifnog tretmana, navode u Briselu.

Srbija

Zaštita podataka bez „Štita privatnosti“ i u Srbiji

Evropski sud pravde prošlog meseca proglasio je nezakonitim sve prenose podataka o ličnosti iz zemalja Evropske unije (EU) u Sjedinjene Američke Države (SAD) na osnovu mehanizma „Štit privatnosti“ (Privacy Shield), koji je na snazi i u Srbiji, i time su otvorena broja pitanja o zaštiti podataka na internetu, ali i da li bi ova presuda mogla da utiče na kontrolu podataka koje se šalju u Kinu i Rusku Federaciju, piše Radio Slobodna Evropa.U Srbiji je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, a nedavno osporeni mehanizam “Štit privatnosti” je jedan od osnova za iznošenje podataka iz zemlje.“To znači da, ukoliko kompanija iz Srbije želi da razmenjuje podatke sa kompanijom iz SAD koja je deo ovog mehanizma, ona je to mogla da radi bez posebne dozvole našeg Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili bez potpisivanja nekog dodatnog ugovora o razmeni podataka. Sada to više nije moguće i kompanije se moraju oslanjati na neke druge osnove za iznošenje podataka”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije Partneri za demokratske promene.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražio je 11. avgusta od nadležnih u Srbiji da pronađu druge mehanizme prenosa podataka u Sjedinjene Američke Države propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.Kako navodi Poverenik, među ponuđenim alternativama su pravno obavezujući akt sačinjen između organa vlasti, standardne ugovorne klauzule izrađene od strane Poverenika u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka, kojima se uređuje pravni odnos između rukovaoca i obrađivača, kao i obavezujuća poslovna pravila koja se takođe uređuju ovim zakonom.Alternativa je, dodaje Poverenik, i da se podaci iznose “odobrenim kodeksom postupanja u skladu sa tim zakonom, zajedno sa obavezujućom i sprovodivom primenom odgovarajućih mera zaštite, uključujući i zaštitu prava lica na koje se podaci odnose, od strane rukovaoca ili obrađivača u drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji".Prema mišljenju Ane Toskić Cvetinović, to što je u Srbiji i dalje na snazi odluka Vlade kojom se mehanizam “Štit privatnosti” smatra valjanim osnovom za iznošenje podataka stvara problem i građanima i kompanijama.“Bitno je da Vlada Srbije što pre izmeni ovaj osnov, jer sada su i naši građani i kompanije u nekoj vrsti praznine, s obzirom na to da jedno pravilo važi za one koji su na nivou Evropske unije, naš zakonodavac se poziva na pravila EU, a odluka Vlade govori nešto što je sada suprotno realnosti”, objašnjava Toskić Cvetinović.Na pitanje RSE u koje se sve zemlje iz Srbije prenose podaci o ličnosti, u kancelariji Poverenika odgovaraju da od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u avgustu 2019. godine, Poverenik nije izdao nijedno odobrenje za prenos podataka u druge države.Postavlja se pitanje, može li se presuda Evropskog suda pravde primeniti i na transfer podataka u druge zemlje poput Kine i Rusije, posredstvom društvenih mreža kao što su TikTok, aplikacije Yandex ili tehnologije kineske kompanije Huavej?Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji, koju vidi kao deo svoje inicijative Pojas i put.Uporedo sa Pojasom i putom, tekla je i saradnja Srbije sa kineskom IT kompanijom Huawei, koja je 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma sa srpskim ministarstvima na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su ranije potpisale vlade Srbije i Kine.U sklopu dogovora između Huaveja i Srbije je i postavljanje hiljadu kamera sa tehnikom prepoznavanja lica.Još jedan od zajedničkih projekata je i gradski "Data centar" u Kragujevcu. Otvaranju tog centra u kojem se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka prisustvovali su u martu ove godine predstavnici Vlade Srbije, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnici Huaveja.Taj centar, međutim, sa opremom kineske kompanije i računarima sa podacima građana, smešten je u dvorištu Bezbednosne informativne agencije u Kragujevcu.Još jedna kineska platforma, sve popularnija u Srbiji, a koja čuva i potencijalno prenosi lične podatke korisnika u Kinu, jeste društvena mreža TikTok.Još uvek nije jasno koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni.

Srbija

Crédit Agricole banka otvorila jednu od najmodernijih filijala u Kraljevu

Od ponedeljka 24. avgusta 2020., klijentima Crédit Agricole banke u Kraljevu, na adresi Cara Lazara 31, na raspolaganju je jedna od najmodernijih filijala Banke uređena prema novom konceptu uređenja filijala, razvijenom po uzoru na filijale Banke širom sveta. U novom okruženju klijentima će na usluzi biti dobro poznati tim bankarskih svatnika spremnih da zajedničkim zalaganjem nađu najbolje rešenje za svakog klijenta. Novi koncept uređenja filijale razvijen je pre svega sa ciljem da klijentima u modernom i prijatnom prostoru omogući fleksibilan i neposredan odnos sa bankarskim savetnicima kao i uvede dodatne funkcionalnosti kao što je digitalna zona gde je moguće isprobati najnovije digitalne servise Banke, posebnu mašinu za brzu uplatu pazara ili uplatno isplatni bankomat na kome je moguće koristiti dinare i evre. „Crédit Agricole Srbija, deo je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih bankarskih grupacija na svetu koja posluje u 47 zemalja i ima više od 52 miliona klijenata. O snazi  i stabilnosti Crédit Agricole grupe najbolje govori kreditni rejting A+ koji je pokazatelj visoke stabilnosti, čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Sa željom da i u ovim izazovnim vremenima odemo korak dalje i klijentima omogućimo još bolje iskustvo, umesto postojeće filijale u Kraljevu, otvorili smo potpuno novu, koja predstavlja jednu od najmodernijih filijala Crédit Agricole banke u Srbiji“ rekao je Romuald le Masson, Rukovodilac prodajne mreže Crédit Agricole Srbija. Crédit Agricole banku u Srbiji čini više od 900 zaposlenih koji u 74 filijale, kroz individualan pristup i posvećenost svakodnevno rade na unapređenju partnerskog odnosa sa 300.000 klijenta, imajući u vidu specifične potrebe svakog od njih kao i osobenost vremena u kome živimo.  

Srbija

Za predškolsko još uvek nema antikorona pravila

Tri reprezentativna sindikata traže od Vlade Srbije da se što pre uključi u rešavanje problema u vezi sa radom predškolskih ustanova, piše list Danas."Zaposleni u predškolskim ustanovama su neprijatno iznenađeni dopisom Ministarstva prosvete u kome je direktorima predškolskih ustanova ostavljeno da u saradnji sa osnivačem, odnosno lokalnim kriznim štabom, s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju u konkretnoj lokalnoj zajednici, donesu odluku o povećanju odnosno smanjenju broja dece u objektu ili grupi", kažu predsednici Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, GSPRS "Nezavisnost" i Sindikata obrazovanja Srbije. Podsećaju da je u svim ustanovama obrazovanja i vaspitanja u Srbiji ista epidemiološka situacija, ali da nedostaju pravila o radu u predškolskim ustanovama.Neke od njih, napominju vaspitači, rade u sastavu osnovnih škola.Naglašavaju i da neke lokalne samouprave do sada nisu imale mnogo razumevanja za predškolske ustanove.Zbog toga strahuju da od 1. septembra može da se dogodi da, tamo gde vrtići koriste kapacitete škole, u dve susedne učionice  slične kvadrature učitelj radi sa 15 učenika, a vaspitač sa 26 i više dece.Predstavnici tri sindikata navode i da su u više navrata Ministarstvu prosvete dostavljali predloge kako da se organizuje rad predškolskih ustanova.Međutim, napominju da do sada nikakav odgovor nisu dobili.PROČITAJTE JOŠ:PROSVETARI TRAŽE ODLAGANJE NASTAVE U UČIONICAMA

Srbija

Sedište SANU dobija novi izgled i koncertnu dvoranu

Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti u naredne četiri godine biće rekonstruisana i dograđena, objavljeno je na Instagram stranici @beogradskiprojekti."Završetak celokupne investiciono-tehnicke dokumentacije očekuje se tokom marta 2021. U skladu sa tim, radovi bi trebalo da počnu tokom 2021. U prvom kvartalu 2021. takođe računamo da bi mogla biti izdata građevinska dozvola. Do 2024. (na godišnjicu izgradnje zdanja) planiran je završetak svih radova i ponovno otvaranje objekta," navode iz "Bureau cube partners", projektantskog birioa koji je pobedio na međunarodnom tenderu.Pored tog biroa, autori projekta su i arhitekte Milan Lojanica, Milan D. Rašković i Miodrag Mirković. U planu je kompletna obnova objekta, rekonstrukcija prednje i unutrašnje fasade, renoviranje enterijera, proširenje galerije i centralnog dela na atrijumski deo objekta. Dvorišni deo palate SANU autori projekta su reorganizovali i na tom mestu projektovali multifunkcionalnu koncertnu dvoranu za 350 posetilaca.U okviru Galerije likovne i muzičke umetnosti i Galerije nauke i tehnike, autori su dodatno posvetili pažnju funkcionalnoj i tehničkoj reorganizaciji.Sve to uključuje radove u Biblioteci i Arhivu SANU, Svečanoj sali i Spomen prostoru, Institutu i Odeljenju SANU, Izdavačkoj delatnosti i Kabinetu, Ateljeu i Centru za umetničku edukaciju.Završetak radova planiran je 2024. godine.SANU I UNIVERZITET U BEOGRADU TRAŽE DA IM SE VRATI IMOVINA ZADUŽBINA

Srbija

Upotreba električnih trotineta biće regulisana zakonom do kraja godine

Upotreba trotineta biće regulisana do kraja godine novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja, kažu u Agenciji za bezbednost saobraćajam, piše portal startit.Zakon će za električne trotinete uvesti regulativu sličnu onoj koja se primenjuje u Sloveniji, objašnjava pomoćnica direktora Agencije Svetlana Miljuš za Tanjug.To znači da se električni trotineti ne smeju voziti po kolovozu, već po trotoaru i to brzinom ne većom od brzine hoda, odnosno oko šest kilometara na sat. Iz ove Agencije apeluju na građane da se već sada pridržavaju tih propisa.„Ukoliko su na trotoaru, da se ne kreću brže od brzine hoda, jer pešaci ne očekuju da se pojavi neko ko se kreće brže od njih. Treba da vode računa i o deci, da se ne zaleću da ih ne bi povredili, jer roditelji slobodnije puste decu da se kreću na trotoaru.”Predlaže se i nošenje retroreflektujućih prsluka, ali i korišnjenje prednjih i zadnjih svetala, prilikom smanjene vidljivosti. Što se dece tiče, ona mlađa od osam godina neće smeti da voze elektične trotinete, a mlađa od 12 će morati da nose kacigu.

Srbija

Za razvoj onlajn trgovine neophodna je digitalizacija carinskih propisa

Situacija u vezi sa nedostavljanjem pošiljki naručenih preko Aliexpressa zadnjih meseci navela je korisnike da preispitaju valjanost čitavog sistema, od avio saobraćaja do pošte, piše u svom autorskom tekstu za portal Netokracija pravnik Nebojša Jovanović. Kako naglašava, korisnicima tih usluga jasno je dosta toga, za razliku od onih ljudi koji uređuju sistem.Smatra da u pozadini cele priče postoji niz pravnih, finansijskih i logističkih začkoljica.Sve to dovodi do toga da roba koja je ispravno naručena, jednostavno ne stigne na adresu.Prema Jovanovićevim rečima najčešća objašnjenja za takav razvoj događaja  su da je globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 virusa donela dosta problema.Opao je globlani avio saobraćaj, poštanski operatori (Pošta Srbije) su preopterećeni, pojačane su kontrole na granicama, a prednost na carini ima zaštitna oprema (PPE proizvodi, maske, rukavice).PREPREKE NA CARINI KOČE I DOMAĆU PRIVREDUKao neke od prepreka u uvozno-izvoznom carinjenju su, prema saznanjima Nebojše Jovanovića, carinske procedure i količina dokumentacije koja mora da se priloži.U prepreke spada i dostavljanje dokumentacije u papirnom obliku, pečatiranje na carini, obaveza njenog čuvanja i gomilanja.Teškoće nastaju i zbog podnošenja zahteva, kamata zbog kašnjenja u plaćanju.Tu su i nesrazmerni troškovi carine za domaće firme i fizička lica kada se radi pošiljkama relativno male vrednosti, koji se kreću od 100 do 150 evra.Zbog toga su neophodne promene i stvaranje zdravijeg privrednog okruženja u oblasti carina.Jovanović podseća da je godinu dana nakon usvajanja novog Carinskog zakona jedino digitalizovan carinski postupak za tranzit.Zbog toga što u onlajn trgovini učestvuju uglavnom fizička lica, rizik od neplaćanja dažbina značajno je manji u odnosu na komercijalne transakcije."Promenom zakonskog okvira bi se mogao predvideti poseban carinski tretman robe iz e-commerce transakcija (npr. izdvojena brzoprometna skladišta, pojednostavljena, standardizovana dokumentacija za ponovljene poslove i primena OPS instituta u ovom domenu carinskog poslovanja i sl.).Dodaje da je problem i u povraćaju prethodno izvezene robe iz inostranstva, jer je Zakonom o zaštiti potrošača predviđeno pravo kupca da odustane od kupovine, bez nekog jasnog razloga."Ovde bi trebalo razmisliti o uvođenju određena vrste izuzetka, praktično oslobođenja od uvoznih dažbina i PDV-a pri uvozu, kako domaći trgovci ne bi snosili i ovaj, slobodno govoreći nepravedan trošak", savetuje Jovanović.AMAZON ZAPOŠLJAVA 100.000 LJUDI ZBOG RASTA ONLINE KUPOVINE

Srbija

Deo Beograđanke opet ponuđen na prodaju, sa još nižom cenom

Grad Beograd ponovo je na prodaju ponudio deo Palate "Beograd", zgrade poznate kao Beograđanka, ovoga puta po početnoj ceni od 16,5 miliona evra, javlja agencija Beta.Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja imaju sva fizička i pravna lica, a ukupno je ponudjeno više od 19.000 kvadrata poslovnih prostora u ovoj zgradi, navedeno je na sajtu gradske uprave Beograda.Depozit za učešće u postupku javnog nadmetanja iznosi 1,6 miliona evra.Prijave za javno nadmetanje za kupovinu mogu da se podnesu do 7. septembra, a javno nadmetanje zakazano je za 9. septembar.Kako se navodi u oglasu, budući kupac je u obavezi da u roku od tri godine izvede gradjevinske i zanatske radove na adapteciji i rekonstrukciji objekta u vrednosti koja ne sme biti niža od osam miliona evra.Kupac se mora obavezati i da neće promeniti namenu zgrade, imajući u vidu da Palata ''Beograd'' uživa status prethodne zaštite od 16. aprila 2018. i da se u evidenciji nepokretnosti pod prethodnom zaštitom nalazi od 14. aprila 2009. godine.Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem će se ugovoriti i kazna u novčanom iznosu od 10 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbedjenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Prethodno je gradska uprava Beograda ponudila na prodaju deo "Beograđanke", 15. jula, po početnoj ceni od 20,6 miliona evra, ali je javno nadmetanje 31. jula otkazano, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Srbija

Vazduh u Nišu postao zagađeniji od pekinškog

Niš je prestigao Peking po prosečnoj godišnjoj vrednosti PM 2.5 čestica. Prema zvaničnim rezultatima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, nivo tih čestica u Nišu je 47, a u Pekingu 42,6, piše portal startit.PM 2.5 čestice su respirabilne čestice koje nakon inhalacije prodiru do najfinijih dubokih struktura respiratornog trakta (alveola).Ovaj parametar praćen je u okviru lokalne mreže mernih stanica u devet gradova, što je, u odnosu na javnozdravstveni značaj štetnosti čestica malih dimenzija, zanemarljivo malo, ukazuju iz Instituta u izveštaju.Srednja godišnja vrednost je samo u Kikindi i Šapcu bila ispod gornje vrednosti. Najviše srednje godišnje vrednosti bile su u Velikim Crljenima (38,60 µg/m3 ) i Nišu (47,00 µg/m3). Od 26 naselja sa monitoringom koncentracija PM 10 čestica, u 11 su srednje godišnje vrednosti bile iznad granice.  Proše godine je šef kancelarije Svetske zdravstvene oganizacije za Srbiju Marijan Ivanuša izjavio da zbog posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba.Analizom promena nivoa vazdušnog zagađenja sumpor-dioksidom u odnosu na prethodnu godinu, zapaža se da je došlo do porasta koncentracija u Boru, Velikim Crljenima, Kraljevu, Lazarevcu i Obrenovcu.U Beogradu je zagađenje ovim polutantom manje. U najvećem broju gradova koncentracije u 2019. godini su ujednačene sa onima u 2018.Trend porasta zagađenja sumpor-dioksidom zapažen je u Elemiru, Zrenjaninu i Šapcu.Rastući linearni trend zagađenja ambijentalnog vazduha sumpor-dioksidom u Zrenjaninu, Elemiru i Šapcu je po tipu visokog nagiba, dok je trend zagađenja u Smederevu s laganim nagibom rasta, nakon višegodišnjeg opadajućeg trenda.Vrednost arsena je čak 213 puta veća od dozvoljene.Sadržaj arsena (As) u PM10 česticama očekivano je najveći u Boru, i to je, zapravo, jedino mesto u kojem srednja godišnja koncentracija prelazi graničnu vrednost i to 24 puta.U avgustu 2019. godine, na mernom mestu "Jugopetrol", u Boru, izmerena 213 puta veća vrednost arsena od dozvoljene, a kadmijuma 20 puta.

Srbija

Prosvetari traže odlaganje nastave u učionicama

Prema proceni Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika, u školama još nema uslova za bezbedno održavanje časova i zbog toga je neophodno odložiti nastavu za najmanje dve nedelje, prenosi Nova.rs.Unija navodi i pet ključnih razloga zbog kojih se smatra da je skoro nemoguće stvoriti zdravstveno bezbedan školski ambijent od 1. septembra."Na prvom mestu, lokalne samouprave nemaju novca da nabave maske i dezinfekciona sredstva, pa je potrebno vreme da se škole samoorganizuju i spreme za prijem stotina hiljada učenika i nastavnika", stoji u njihovom saopštenju."Drugo, sistem nije našao način da zaštiti koleginice i kolege iz zdravstveno rizičnih grupa. Zahtevamo da oni rade od kuće i za to tražimo pomoć i podršku stručnog dela Кriznog štaba", napominju u USPRS.Prema njihovim rečima treći razlog je taj što škole još uvek nisu dobile redukovane nastavne planove i programe.Kao četvrti razlog navode da su nejasne procedure nakon mogućeg zaražavanja dece i nastavnika.Peti razlog je, dodaju, da nema dovoljno izvršilaca, za predložene modele nastave."Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije smatra da je mudrije učiniti dodatne napore da se makar nešto sa gornjeg spiska reši. U suprotnom, čeka nas početak školske godine koji će ubrzo biti i kraj jer u haotičnoj situaciji koju diktira, kako korona, tako i Ministarstvo prosvete", zaključio je taj sindikat u saopštenju.MINISTARSTVO NE ODUSTAJE, RODITELJI ZBUNJENI"Za razliku od Crne Gore, koja je pomerila početak školske godine za oktobar, mi ne razmišljamo o tome", rekao je za Nova.rs ministar prosvete Mladen Šarčević. "Imamo šest platformi, imamo snimljene materijale za ceo mesec i to se sukcesivno radi. Za ne daj bože, u slučaju širenja zaraze, mi možemo parcijalno da isključimo regiju po regiju", rekao je Šarčević.Ministarstvo prosvete je, inače, propisalo  osnovne principe po kojima će se odvijati nastava u osnovnim i srednjim školama, kao i u produženom boravku.Školski časovi trajaće 30 minuta, a čak i oni koji budu pohađali nastavu onlajn, moraće da odgovaraju u školi.Neki od roditelja, rekli su za portal Nova.rs da su potpuno zbunjeni i u neverici zbog načina na koji se planira nova školska godina.Do sada se, inače, samo pet odsto roditelja odlučilo da deca pohađaju onlajn nastavu, a izjašnjavanje o tome traje do 27. avgusta.SINDIKAT "NEZAVISNOST": MINISTARSTVO HOĆE DA BUDE GLAVNO, A NEĆE DA BUDE ODGOVORNO

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.